Википедија:Вики гимназијалац/Рим

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Базилика Светог Петра

Рим је главни град државе Италије (италијански Repubblica Italiana). Италија је држава на југу Европе, обухвата Апенинско полуострво и три велика острва на Средоземном мору: Сицилију, Сардинију и Елбу. Рим је најбројнији град у Италији са око 2,7 милиона становника. Он се налази у централном делу Апенинског полуострва. Рим је специфичан град зато што се у њему налази град-држава Ватикан. Ватикан је најмања држава на свету, и по површини и по броју становника. Његова површина је 44 хектара. Површина Рима је 1.285 км квадратних. Постоји много занимљивих имена везаних за град Рим а неки од њих су: Престоница света, Вечни град, Град на седам брежуљака.

Историја[уреди]

Мапа старог Рима

Рим је настао у VIII веку пре нове ере спајањем неколико латинских и сабињанских села на седам брежуљака. По легенди Ромул је основао Рим 21. априла 753 године на брду Палатин. Рим постаје организоваан град са бедемима и споменицима захваљујући етрурским краљевима који су владали Римом у VII и VI веку. Не постоје извори који нам тачно могу испричати историју града Рима. Многи историчари су написали дела о историји Рима, али нажалост та дела нису у потпуности сачувана. Првих десет књига историје Тит Ливија, који је један од највећих римских историчара, постоје и данас. Оне су једине сачуване књиге које покривају историју Рима од најранијег доба до 293. године старе ере. Ливијева историја представља мешавину неких чињеница и много фикција, због тога међу модерним историчарима постоји неслагање о чињеницама везаним за рану римску историју. Град се развио у престоницу Римског краљевства( којим је непрекидно управљало 7 краљева, што је било у складу са традијом), па Римске републике,којом је управљао Сенат и коначно Римског царства,којим је управљао цар. Град је бројао око милион становника. Пад Рима започиње појава Варвара а коначан ударац задаје Константин, када 330. године успоставља нову престоницу Константинопољ. Рим поново заузима своје место као центар хришћанства, а у 15 веку доживљава процват као средиште уметника ренесансе.

Мит о оснивању Рима[уреди]

Ромул и Рем из времена Трајана

Мит о оснивању Рима говори да су оснивачи Рима близанци Ромул и Рем, потомци краљевске лозе која је владала латинским градом Алба Лонгом. Отац близанаца је био бог Марс. Нумитор,краљ Алба Лонге,наредио је да близанци буду стављени у корпу и бачени у реку Тибар. Близанци су преживели пошто их је нахранила вучица. По збацивању са власти краља Нумитора, основали су сопствени град, Рим. Током оснивања града избија свађа и Ромул убија Рема.

Географски положај[уреди]

Рим

Рим се налази у средишњој Италији у регији Лацио, на ушћу река Анијене и Тибар. Најнижа висина града је 13 метара(Piazza del Popolo), а највиша 120 метара(Monte Mario).

Клима[уреди]

На климу у Риму највише утиче положај града који је у медитеранском подручју. Просечна годишња температура је 15,5°C. Најтоплији месеци су јул и август, који су такође најсушнији месеци у години. Најхладнији месец је јануар.

Уређење[уреди]

У Риму се налази седиште председника републике Италије. У Риму се налазе парламент и влада са премијером и свим министрима. Због административних разлога Рим је подељен на 19 градских општина (муниципи). Рим заузима важно место у формирању међународних односа. 1957. године су потписани Римски уговори по којима је основана Европска економска заједница (EEZ) претходница Европске уније. У Риму је и седиште организације за исхрану и пољопривреду Уједињених нација (FAO).

Становништво[уреди]

Процењује се да у Риму живи око 2,7 милиона становника, а са ширим подручјем у граду живи 4 милиона становника.

Привреда[уреди]

Колосеум
Фонтана Ди Треви

Привреду Рима карактеришу банкарство,електронска и ваздухопловна индустрија. Рим је привредно најзначајнији град у Италији. Најважнија провредна грана је туризам. Развијеност туризма заснована је на богатој архитектури античког Рима. Свакодневно мноштво туриста долази да обиђе најзначајније знаменитости Рима. Један од симбола Рима је свакако Колосеум (70.-80.г.пне). Он је највећи амфитеатар икада изграђен у Римском царству. Имао је капацитет од 50.000 гледалаца и користио се за борбе гладијатора. Градња је започета 72. за време цара Веспазијана, а довршена је за време његовог сина Домицијана. Био је то величанствени комплекс и користио је за бројне спектакле. Остали значајни споменици античког Рима су Форум, Домус Ауреу, Пантеон, Трајанови стубови и тржница, Римске катакомбе, Циркус Максимус, Каракалина купатила и многи други. Једна од свакако најлепших фонтана у целој Италији је Фонтана Ди Треви. Усред фонтане је постављена скулптура Нептуна (владара мора), док се са бочних страна налазе Тритони, његови синови(морски борци). Центар Рима окружен је великим зеленим површинама и раскошним античким вилама, које су остаци вила које си окруживале папски град. Многе од њих су разорене крајем 19 века.

Религија[уреди]

Црква св. Петра

Рим је средиште Католичке цркве и свих папских држава. За време ренесансе изграђене су бројне значајне цркве, укључујући и базилику светог Петра. Због снажних имиграција из Африке у граду је значајно нарасла исламска заједница.

Референце[уреди]

1. Amedeo Benedetti, La Biblioteca della Società Geografica Italiana, "Biblioteche oggi", n. 3, aprile 2009, p. 41.
2. Norman John Greville Pounds. An Historical Geography of Europe 450 B.C.-A.D. 1330. p. 192.
3. Population crises and cycles in history. A review of the book Population Crises and Population cycles by Claire Russell and W.M.S. Russell.
4. Vatican Film Library informational pamphlet ISBN 0-7938-2785-X
5. Roma diventa Capitale" (in Italian). Retrieved 6 March 2012.