Википедија:Вики гимназијалац/Сара Бернар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Сара Бернар[уреди]

Сара Бернар (фр. Sarah Bernhardt; рођена 22. октобра 1844. у Паризу као Анријета-Розин Бернар (фр. Henriette-Rosine Bernard), преминула 2. марта 1923. у Паризу) је била чувена француска позоришна глумица.

Младост[уреди]

Божанствена Сара,како су је звали,није одувек живела лагодним животом. Није почела као "чудо од детета" већ је својом вредноћом и обдареношћу градила своју уметничку личност. Морала је да се бори да би успела. Била је ћерка мађарске Јеврејке,изузетно необична девојка која је као петнаестогодишњакиња купила мртвачки ковчег и волела да спава у њему.Касније је написала да је смрт није плашила и да је волела да игра улоге јунакиња које на крају комада умиру,па је спавала у ковчегу да би се што боље уживела у улогу.Њеха препознатљивост је још од младалачких дана лежала у необичном стилу облачења,нарочито у сандалама.

Студије[уреди]

Била је веома марљив студент Париског конзерваторијума за музику и глуму,а завршне испите положила је као друга у класи. Говорило се да је постала члан "Комеди франсез" само захваљујући утицајним пријатељицама своје мајке куртизане. У двадесетој години је остала у другом стању и родила сина. Породица њеног љубавника,белгијског племића,противила се венчању.сару то нимало није погодило. Децембра 1864. године на свет је дошло њено једино дете-син Морис. Сарин професор са Конзерваторијума записао је: "Ова млада девојка ће или пропасти или ће се развити у генија!"

"Комеди Франсез"[уреди]

Сарино прво званично појављивање на позорници,према речима Корнелије Отис Скинер,која је написала глумичину биографију,није било добро.Глумила је под теретом неподношљиве треме,страха који ће је пратити до последњег дана на сцени. Глумећи "Ифигенију" госпођица Бернар показала је да има добру дикцију,али ништа више од тога."Она је висока млада особа,складне грађе и пријатног израза лица. Горњи део лица је предиван. речи изговара јасно. Али ништа више од тога",написали су критичари. Отказ из "Комеди франсез" није уследио због лоше глуме,већ зато што је била тешке нарави,набусита,дрска и надобудна.

Улоге:[уреди]

као ,,Франческа де Римини,,


Сара и Надар[уреди]

Када јој је било двадесет година, сара је крочила у атеље познатог париског фотографа Феликса Надара,на Булевару капуцинера број 35. Надар је био увелико познат. Не само као фотограф, већ као карикатуриста,новинар,књижевник и човек који је израђивао летеће балоне и у њима летео. У поменутом атељеу године 1860. одржана је изложба сликара импресиониста. Надаров атеље Сара је посетила и две године раније,одмах по завршетку Конзерваторијума. Тај портрет није био нарочито убедљив. Али, фотографија из 1864. године као да открива Сарину праву нарав. Ликовни критичари и данас истичу да су Сарине готографије из Надаровог атељеа његови најнадахнутији радови. Надарова фотографија

Сара као муза једног времена[уреди]

Опчинила је и Алфонса Муху који ју је овековечио три деценије касније,1894., на плакату за "Даму са камелијама". Када је посетила Њујорк,Томас Едисон је снимио њено тумачење "Федре",али он није био научник који ју је занимао. Пажња јој је била усмерена на Николу Теслу,јер навикнута да нико не одбија њене позиве и прилику да је види,била је изненађена када је Тесла рекао да га глумичино присуство узнемирава и одваја од рада,па је боље да се не виђају. Са собом је увек носила кофер препун љубавних писама и понекад би их просула на кревет и легла да спава преко њих. Имала је бројне обожаваоце међу познатим личностима као што су:кљижевник Габријел д'Анунци,Марсел Пруст,па чак и принц од Велса,потоњи краљ Едвард Седми. Међу свим обожаваоцима истицао се Александар Дима Син,који ју је растрзан између љубави и мржње назвао "озлоглашеном лажљивицом". Имала је,такође, и бројне љубавнике,али је 1882. ипак одлучила да се уда за једанаест годин млађег глумца Аристидеса Дамалу,који је умро у 34. години као зависник од морфијума. Данску публику толико је одушевила,да су осим стајаћих овације које су јој приредили,у њену част једну посластицу назвали колачем саре Бернар.

                                                                     Плакат за ,,Даму са камелијама,,

Крај живота[уреди]

Новинаре је презирала,али је јако волела животиње.У њеном власништву су били пси,мачке,птице,корњаче,па чак и лав као и шест камелеона! Молила је свог личног лекара да јој пришије прави тигров реп и разочарала се када јој је он објаснио да је то немогуће. Основала је позориште "Сара Бернар",које је после њене смрти водио син Морис.Чувена глумица успешно се бавила сликањем и вајањем. Учила је сликање код познатих мајстора,а излагала је на бројним изложбама. Сачувано је око двадесет и пет њених скулптура. На несрећу 1915. ампутирана јој је десна нога. Чим се опоравила,вратила се на сцену и чак играла улогр фаталних јунакиња,не устајући са столице. Умрла је пре девет деценија,од уремије,жена која је својим гласом могла да задиви али и да залуди.

Сара у познијим годинама

Извори[уреди]

Политикин Забавник