Википедија:Вики гимназијалац/Седма београдска гимназија март - мај 2015./Јужно Поморавље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Јужно Поморавље је планинско долинско котлинска микрорегија и мезорегија јужне Србије. Родопска Србија обухвата јужне и југоисточне делове уже Србије. Њој одговара слив Јужне Мораве, у којем се истичу три посебне географске целине. Првој одговара долина Јужне Мораве (Јужно Поморавље у ужем смислу), другој део слива Јужне Мораве наистоку (Власина и Крајиште), а трећој део слива Јужне Мораве на западу (Јабланица и Топлица). Све ове три целине родопске Србије ограничене су на југу републичком српско-македонском границом, на истоку државном југословенско-бугарском границом, на североистоку балканском Србијом (линија Руј- Бабичка гора- Селичевица- Лесковик- Буковик), на северу припанонским Западним Поморављем и Расином на западу Ибарско-копаоничким крајем и Косовом са Малим Косовом. Родопској Србији, или Јужном Поморављу у ширем смислу, прокључује се косовско Поморавље, које физичко-географски припада сливу Јужне Мораве, а етнички АП Косову и Метохији. Шире Јужно Поморавље обухвата површину од 12 115km², а уже Јужно Поморавље обухвата површину од 5 609km². Мање географско-етничке целине у долини Јужне Мораве и њеној непосредној околини чине: Бинач,у сливу Биначке Мораве; Горња Морава, западно од Прешева; Иногоште код Врања; Пољаница у сливу горње Ветернице; Грделица; Добрич, на преласку Јужног Поморавља у Топлицу итд. Јужно Поморавље у ужем смислу почињне јужно од Бујановца. где се Биначка Морава и Моравица спајају у Јужну Мораву. Ова река тече углавном према северу, кроз композитну долину, чије делове представљају: Врањска котлина,Грделичка клисура, Лесковачка котлина, Печењевачко сужење, Брестовачка котлина, Курвинградско сужење, Нишка котлина, Мезграјско сужење, Алексиначка котлина и Сталаћка клисура којом се Јужно поморавље завршава на северу.[1]

Природа и рељеф[уреди]

Јужно Поморавље геолошки је јако разноврсно, нарочито у сливу Биначке Мораве (шкриљци, гранит, андезит, кречњаци, итд.). Између Гњилана, Бујановца, Врања и Владичиног Хана простире се неоген који је такође развијен и у Лесковачкој и Нишко-алексиначкој котлини. Северно од Бујановца налази се једна гранитска громада, а у Иногдишту, савља се зона горњокредних кречњака и зона андезита и дацита које се јављају и са десне стране Грделичке клисуре. У долини Јужне Мораве има на више места лесних оаза.[1]

Јужноморавске котлине, спуштене су у старој Родопској маси или на њеном контакту са млађим стенама балкансе Србије. Врањска котлина између Бујановца и Владичиног Хана, дугачка је 30км и широка 6км. Лесковачка котлина Једна од највећих котлина у Црбији. Дугачка је 50км а широка 45км. Грделичка клисура и Сталаћка клисура Убрајају се у наше највеће и најпознатије клисуре. Грделичка клисура је дугачка 30км и дубока до 550м, док је Сталаћка дугачка 20км а дубока 250м. Ове клисуре одликују се укљештеним меандрима. Поред котлина и долина, веће облике рељефа представљају планине осредње висине: планина Козница код Новог Брда, на развођу између сливова Криве реке јављају се Тепе, Китка . На планини Гољак, Орлва чука и Св. Илија. Границу Косова и Јужног Поморавља чини планина Жеговац. Ближе долини Јужне Мораве леже планине Влајна, Кукавица, Варденик-Стрешер, Чемерник, Крушевица, Бабичка гора, Селичевица, Мали Јастребац, Послоњске и Мојсињске планине код Сталаћа. Значајнију црту у рељефу Јужног Поморавља представља Прешевска повија, она представља развође између Прешевске Моравице и Кумановске реке.[1]

Клима[уреди]

Клима Јужног Поморавља је умереноконтинентална, са утицајем панонске климе на северу и егејске на југу. Котлине овог краја одликују се топлим и сувим летима и хладним зимама. У котлина преовлађују жупне климе. Планине Јужног Поморавља добијају веће количине кише и снега. Облиније падавине утицале су да се у Јужном Поморављу образује већи број токова. Поред Јужне Мораве у њеном сливу се истичу: Биначка Морава, Крива река, Власина са Лужаницом, Ветерница, Јабланица, Топлица, Нишава, Сокобањска Моравица и друге.[1]

Становништво и привреда[уреди]

Прометна долина Јужне Мораве је одавно настањена. Лесковачка и Нишка котлина биле су густо насељене још у преримско доба, као и сада. Нарочито су густо насељене котлинске равни. У Јужно Поморављу живе досељеници из јужних крајева који су се населили у Врањској котлини, у Иногдишту, Пољаници, Пустој реци, Лесковачкој котлини, Заплању, Добричу и Нишко-алексиначкој котлини; затим шопско становништво у Власини и Крајишту и у оазама Јужног Поморавља; даље, досељеници са Косова и Метохије у косовском Поморављу, Копаонику и Топлици где има и Динарских досељеника. Јужно Поморавље је плодно, јер се знатним делом састоји од речних и језерских седимената. Међутим, укупно узевши, тло Јужног Поморавља знатно заостаје за тлом Великог Поморавља, у којем је земљиште плодније, равнице и пбрђе пространије, талози већи, мање надморске висине не изазивају ерозије и бујицу. Кватарне наслаге Бинача су под ливадама, шитом и дуваном. Дна свих котлина су под ливадама и културама кукуруза, конопља, као и осталим влажним културама и баштама. На сувим неогеним брежуљцима, поред воћа и дувана гаји се и винова лоза. Лесковачке котлине су под њивама и виноградима, а долинске равни су под поврћем и конопљом. Јужнопоморавски крајеви се више специјализују у пољопривредној производњи. Нарочито се истиче повртарство. Гајење паприка (Лесковац), парадајз, кромпир и бостан (Добрич). Поједина села производе баштованске културе за домаће и страно тржиште. Планински ободи котлина више су голи јер је земљиште обешумљено због раније претеране сече. По ободу Лескоачке котлине се местимиично очувала букова шума. Рудно богатство Јужног Поморавља, у ширем смислу, је чак богато рудама, али не толико као карпатска Србија. Долина ЈУжне Мораве је богата угљем. Алексиначки рудници угља дају мрки угаљ. Код Алексинца и Врања има уљаних шкриљаца из којих се може добити нафта. Код Врања има асфалта. Код Прешева има Хрома а код Бујановца антимона и графита. Новобрдски рудоносни рејон спада у наша најпознатија рудишта. Рудник леуцита код Гњилана даје вештачко ђубриво.[1]

Насеља[уреди]

Долина Јужне Мораве је одувек добро насељена. Сеоска насеља у котлинама и долинама су збијена, налазе се дуж путева и брже се развијају од планинских села, која су разбијена. Планинска села одликује емиграција њихових становника. Ниш (184.635ст) је стари римски град, турска тврђава и други савремени центар уже Србије. У турско време Ниш је био погранични град. Ниш је одувек имао улогу индустријског града. Први је добио индустрије у вези са железничким саобраћајем. Прометни положај Ниша утицао је да он постане тржиште плодне околине. У Нишу је најразвијенија метало-препађивачка индустрија. Ниш је јако гравитационо средиште што потврђују знатне дневне миграције. У близини Нишса налази се Нишка Бања са радиоактивном водом. У овом граду се налази Ћеле кула, историјски споменик Србије. Алексинац највеће насеље алексиначке котлине. Он се није јаче развио због близине Ниша. Рудници угља у близини града развили су ново насеље. Житковац је град у кејм се налази индустрија зачина и алеве паприке. Лесковац је по величини други град Јужног Поморавља. Седиште је Лесовачке котлине и Дубочице. Лесковац лежи на месту где се стичу путеви, који воде долинама Јужне Мораве. Лесковац је у 19. веку био познат занатско-трговачки град. У Лесковцу се традиционално гаји конпља која је омогућила развитак текстилне индустрије након изградње железнице. Врање је познато старо занатско-трговачко насеље. Удаљено је од железнице 3 км. Средиште је Врањске котлине. У близини Врања налати се рудник фелдспата и позната Врањска Бања. Остала битна насеља су: Врањска бања, Владичин Хан, Бујановац, Прешево, Гњилане и Ново Брдо.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Др. Јован Ћ. Марковић: Географске области социјалистичке федеративне републике Југославије