Википедија:Вики гимназијалац/Стилске фигуре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Стилске фигуре[уреди]

Песнички језик настаје као преобраћен и онеобичен свакодневни језик. За постизање нових нијанси, за постизање ширих и пренесених значења песник се користи стилским фигурама. [1] Неке које смо користили током досадашњег школовања биће укратко објашњене овде.

Епитет[уреди]

Епитет је реч која стоји уз именицу или глагол и ближе одређује неку њену особину. У народној поезији се јављају стални епитети, попут

  • јарко сунце
  • стара мајка.

Епитет је најчешћа стилска фигура.

Ономатопеја[уреди]

Ономатопеја је стилска фигура која подразумева подражавање звука из природе или оглашавања животиња. Вода жубори, ветар фијуче, пламен пуцкета Тако се дочарава звуковно оглашавање у природи или појачала експресивност.

Метафора[уреди]

Једна од најчешће коришћених стилских фугура; назива се и скраћено поређење. Други део поређења се наводи без речи као. Моје сунце спава.

Otvorena knjiga.JPG

Персонификација[уреди]

У овом случају биљке, животиње и нежива природа добијају људске особине. Овом стилском фигуром се постиже сликовитост и емоционалност песничког израза. Ал' се небо осмехива, ал' се река плави. [2]

Алегорија[уреди]

-{Алегорија је проширена метафора. Метафора се проширује на целу песничку слику или чак целокупан текст.Алегорија представља говор у коме се појмови и мисли исказују друкчије, а не речима које их директно изражавају, сликовит говор, сликовито објашњење појмова и мисли.}

Контраст или антитеза[уреди]

Врста поређења која се заснива на супротности. А ја, сине, кукам на згаришту, а ти пијеш вино у Крушевцу! [3]

Градација[уреди]

Градација је постепено ређање слика или осећања по јачини; може бити градација од јачег ка слабијем али чешће је то градација од слабијег ка јачем. Има намеру да искаже став песника или књижевног лика према песнику.

Метонимија[уреди]

Пренесено значење; уместо везе по сличности, као код поређења, ствара се логичка веза. Живео је од својих десет прстију. Кад устане кука и мотика.

Синегдоха[уреди]

Може се рећи да је синегдоха подврста метонимије; замењивање појмова по количини, узима се део уместо целине. Вук длаку мења, али ћуд никада - каже се вук али се мисли на све вукове.

Парадокс[уреди]

Мисао која је наизглед противречна, а у ствари дубоко тачна и истинита.Знам да ништа не знам.[4]

Алузија[уреди]

Наговештава нешто, обично се заснива на познатој ситуацији и потребно је разумевање те ситуације.

Апострофа[уреди]

Обраћање песника мртвим стварима и личностима, апстрактним појмовима или одсутним личностима, али као да су у питању жива и присутна бића, што оживљава песников однос према тим стварима. Може се препознати по вокативу.

Елипса[уреди]

Цела реченица се своди на реч на којој почива логичко и емоционално тежиште у реченици, а да се не изгуби разумљивост. Гори ватра!Ватра!

Literatura[уреди]

  1. Милентије Ђорђевић (2003), ‘’Књижевноманија, увод у књижевност’’, Београд
  2. Драгиша Живковић (1994), "Теорија књижевности", Београд

Референце[уреди]

  1. ^ Милентије Ђорђевић (2003), ‘’Књижевноманија, увод у књижевност’’, Београд; стр. 21
  2. ^ Бранко Радичевић
  3. ^ Народна песма
  4. ^ Сократ