Википедија:Вики гимназијалац/Funkcije i procedure u pascal-u

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Svaki programski jezik omogućava kreiranje potprograma koji se sastoje iz grupa naredbi. Sam naziv potprogram govori da je to deo programa, koji se formira kao samostalna programska jedinica. Potprogram mora imati jedinstveno ime (identifikator), koji se koristi za naziv potprograma. Jedan potprogram se može koristiti više puta i u raznim programima. U Pascal-u se potprogrami realizuju korišćenjem konstrukcija Pascal-a koje se nazivaju procedure i funkcije.

  • Procedura je samostalan imenovani deo programa, koji se može pozivati po imenu proizvoljan broj puta radi izvršavanja određenih akcija.
  • Funkcija se razlikuje od procedure po tome što u tačku poziva vraća rezultujuću vrednost, koja se može koristiti u izrazima.

Procedure i funkcije nisu samo sredstvo za skraćivanje teksta programa i povećanje njegove čitljivosti, već su i osnova za uspešnu realizaciju programiranja odozgo na dole u strukturnom programiraju. Ovom metodom se kreira algoritam rešenja. Prva faza razmišljanja- problem se razbija na potprobleme (logičke celine-module). Zatim treba definisati šta koji modul treba da radi . Nakon toga detaljizacija.

Opis funkcije[уреди]

Ako je potrebno da se u program ukljuci nova funkcija ona se mora opisati u tekstu programa, a posle toga se moze koristiti slicno standardnoj.
Primer
Kao primer uzimamo funkciju za stepenovanje broja (X na n).

  • U ovom primeru uvodi se promenjiva st zato sto ime funkcije ne sme da se nadje desno od znaka =.

function Stepen(X,n:integer):integer;
var
st,i:integer;
beign
st:=1;
for i:=1 to n do
st:=st*X;
Stepen:=st
end;
U prvoj liniji opisa funkcije nalazi se zaglavlje funkcije. Rezervisana rec function ukazuje na ime funkcije u ovom slucaju 'Stepen'. U zagradi se navode argumenti funkcije koji se nazivaju 'parametri funkcije' i na kraju se zadaje njihov tip. Funkcija Stepen ima dva celobrojna parametra X i n,(X broj koji treba da pomnozimo samim sobom n puta). I na kraju se u zaglavnje funkcije zadaje tip rezultata funkcije. Zatim se ispod zaglavlja ispisu naredbe koje definisu tu funkciju. Kada se sve to napise funkcija Stepen se poziva u osnovnom programu kao i svaka druga vec poznata funkcija. (P:=Stepen(4,2) izracunava 4*4)

Procedure[уреди]

Često je potrebno da u programu koristimo posebne logičke celine - potprograme, koji ne daju samo jednu izlaznu vrednost (što je osobina funkcija ) već nekoliko vrednosti (rezultata), ili uopšte ne daju rezultate već obavljaju neki poseban zadatak poput štampe, itd. S tim ciljem koristimu funkciju Pascal-a koja se naziva procedura. Procedure se, kao i funkcije, opisuju iza opisa promenljivih. Prva linija u opisu procedure je zaglavlje procedure, gde se iza rezervisane reči procedure navodi ime procedure, i u zagradi se nabrajaju formalni parametri. Parametri koji definišu ulazne podatke i koje ne želimo da menjamo u toku izvršavanja procedure , nazivaju se vrednosni parametri.
Ispred njihovog imena u opisu procedure se nalazi rezervisana reč var, koja ukazuje da odgovarajući stvarni parametri moraju biti promenljive . Ovi parametri se nazivaju promenljivi parametri, a obično se koriste za određivanje izlaznih vrednosti procedure. U zaglavlju procedure mora se opisati tip vrednosnih i promenljivih parametra. Iza zaglavlja se navode odeljak za opise podataka i odeljak naredbi .Blok procedure i funkcije završava se tačka-zarezom.
primer' za izracunavanje sume kvadrata i sume kubova brojeva od m do n)
procedure KvKub(m,n:integer;var kv,kub:integer);
var i:integer;
begin
kv:=0;
kub:=0;
for i:=m to n do
begin
kv:=kv+i*i;
kub:=kub+i*i*i;
end;

Literatura[уреди]

1. Udzbenik iz informatike za treci razred gimnazije prirodno matematickog smera.