Википедија:Вики гимназијалац/Intervalni tip

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Intervalni tip[уреди]


Odsečak bilo kog prostog tipa,izuzev real,može definisati intervalni tip.odsečak se zadaje najmanjom i najvećom vrednošću,koje su razdvojene sa dve tačke.Pri tom prva konstanta zadaje najmanju vrednost,koja mora bitit manja ili jednaka najvećoj vrednosti,zadatoj drugom konstantom.Odsečak čine granične vrednosti i sve vrednosti između njih.Prosti ti od koga se gradi intervalni tip naziva se bazni tip.Primer opisa intervalnog tipa:

type

   Dani=(nedelja,ponedeljak,utorak,sreda,cetvrtak,petak,subota);   
   Radni dani=ponedeljak..petak;
   Godišnja doba=(prolece,leto,jesen,zima);   
   Sezona=prolece..jesen;
   Temperatura=-25..50;
   Slovo='A'..'Z';
   Cifra='0'..'9';

Ovde je RadniDani intervalni tip čiji je bezni tip Dani:Sezona intervalni tip,čiji je bazni tip Godisnjadoba;bazni tip za Temperatura je integer;bazni tip za Slovo i Cifra je char.Promenljive koje pripadaju ovim tipovima moraju se opisati u odeljku promenljivih:

var

    d1,d2:RadniDani;
    t1,t2,t3:Temperatura;
    period:Sezona;
    simbol1,simbol2:Slovo;
    simbol3:Cifra;

Pripadnost promenljivih intervalnom tipu može se definisati direktno u odeljku var,bez korišćenja odeljka type: var

    d1,d2:ponedeljak..petak;
    t1,t2,t3:-25..50;
    period:prolece..jesen;
    simbol1,simbol2:'A'..'Z';
    simbol3:'0'..'9';

Nad promenljivim koje pripadaju intervalnom tipu,mogu se izvoditi sve operacije koje su dozvoljene za odgovarajući bazni tip:

  t3:t1+t2;
  simbol2:=succ(simbol1);

Ako je na jednom baznom tipu definisano više intervalnih tipova,to se promenljive koje pripadaju tim tipovima mogu naći u istom izrazu.Takođe je dozvoljeno korišćenje raznih promenljivih levo i desno od znaka za operaciju dodele,ali dodela se ne može uvek realizovati,jer se u toku itvršavanja programa vrši stroga kontrola da li su vrednosti promenljivih van granica intervalnog tipa.Na primer ako su promenljive definisane na sledeći način:

var

   god:2000..2100;
   mesec:1..12;
   dan:1..31;

Pošto promenljive god,mesec i dan imaju isti bazni tip,formalno su dozvoljene naredbe dodele:

   dan:=god;
   mesec:=dan;

Međutim,prva naredba se ne može izvršiti,jer je vrednost promenljive ograničena intervalom od 1 do 31.Druga naredba se izvršava samo za vrednosti promenljive dan od 1 do 12.

Formalni parametri procedure koji su intervalnog tipa moraju se u zaglavlju procedure specificirati navođenjem imena intervalnog tipa,ali ne i samog tipa.Korektno je napisati:

type

     poeni=0..1000;
     ...
     Procedure ispit(pismeni:poeni);

Međutim,nije korektno:

     procedure ispit(pismeni:0..100);

Prednost upotrebe intervalnog tipa je:

  • bolja čitljivost programa;
  • kontrola vrednosti koje se dodeljuju promenljivim u toku izvršavanja programa,tj.otkrivanje grešaka u programu.

Videti još[уреди]


Spoljašnje veze[уреди]


Izvor[уреди]

"Informatika i računarstvo za III razred gimnazije",Milan Čabarkapa