Википедија:Вики гимназијалац/Mišići

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Mišićni sistem

Uloga mišića ne ograničava se samo na kretanje čoveka. Oni imaju važnu ulogu u cirkulaciji krvi, zaštićuju i razdvajaju organe i daju našem telu spoljašnji oblik i izgled. Naučna grana koja se bavi mišićima naziva se milogija i deo je anatomije. Važnost miologije je velika jer lekari, a posebno hirurzi, moraju dobro da je poznaju da bi u toku operacije prišli obolelom tkivu ili organu na najbezbedniji način. Skeletni mišići se grupišu tako da stvaraju snopove u vezi sa funkcijom koju imaju. Mišić je tkivo koje se naizmenično grči i opušta, mišići čine najveći deo telesne mase čoveka u odnosu na druga tkiva. Oko 40% telesne mase pripada skeletnoj muskulaturi a 10% ulazi u sastav glatke muskulature i srčanog mišića. U ljudskom telu nalazi se oko 600 skeletnih mišića koji koji omogućavaju pokretanje skeleta, i samim tim omogućavaju izvođenje kako prostih tako i složenih pokreta.[1]

Podela[уреди]

Podela mišića je različita od literature do literature, ali generalno najčešća podela mišića svodi se na sledeće tri grupe:

  • Poprečnoprugasti - skeletni
  • Glatki
  • Srčani

Građa mišića[уреди]

U sastav skeletnih mišića spadaju poprečno prugasta mišićna vlakna, vezivno tkivo, krvni sudovi i živci. Mišićna vlakna se udružuju u mišićne snopiće koji su obavijeni perimizijumom. Ovi snopići se spajaju u veće ili manje mišićne snopove,a mišićna vlakna od kojih nastaju snopići,obavijena su vezivnim tkivom tzv. endomizijum, on omogućava klizanje i pomeranje mišićnih vlakana bez poremećaja građe mišića. Mišićni trbuh je sa spoljašnje strana obavijen vezivnim omotačem- epimizijum. Tetiva mišića predstavlja nastavak perimizijuma i građena je od kolagenih vlakana koji su spojeni u snopiće. Spoljašni omotač mišića se nastavlja na omotač tetive

Karakteristike[уреди]

Osnovne karakteristike mišića su:

  • Razdražljivost
  • Sprovodljivost
  • Kontraktilnost''

Razdražljivost: sposobnost da pod uticajem energije reaguje procesom razdraženja. Sprovodljivost : sposobnost mišićne ćelije da proces razdraženja prenosi na susednu ćeliju. Kontraktilnost : karakteristika koja postoji samo kod mišićnih ćelija. U toku procesa razdraženja mišićna ćelija se skraćuje i time menja dužinu.

VRSTA MIŠIĆNIH VLAKANA[уреди]

Skleletna muskulatura poseduje tri tipa misšićnih vlakana podeljenih na osnovu morfološke građei njihovih funkcionalnih svojstava:

  • Bela
  • Crvena
  • Međuvlakna

Bela vlakna (FTb – fast twich) bogata su miofibrilima sa sposobnošću većeg stvaranja ATP. Kontrakcije su brze i snažnije zahvaljujuću upravo velikom broju miofibrila. Za ostvarivanje kontrakcije nije potreban kiseonik jer su izvori energije anaerobnog karaktera. Ova vlakna se poslednja kontrahuju , odnosno tek kada kontrakcije dostiže maksimalne vrednosti.

Crvena vlakna (ST – slow twich) bogata su sarkoplazmom, sadrže manje miofibrila ali zato znatnu količinu mitohondrija. Izvori energije su aerobnog karaktera, što zanči da je potrebno prisustvo kiseonika. Ova vlakna se kontrahuju prva i to pri znatno malim opterećenjima mišića.

Intermedijalana vlakna (Fta – fast twich) po građi i funkciji su između crvenih i belih vlakana Ova vlakna se kontrahuju negde ispod srednjih opterećenja.

Mišićna konstrukcija[уреди]

Mišićna kontrakcija predstavlja mehaničko skraćenje dužine mišićne ćelije. Kontraktilni elementi mišićnih ćelija nazivaju se miofibrili. Mifibrili su sastavljeni uz dva proteinska kontraktilna elementa, tanjeg AKTIN-a i debljeg MIOZIN-a. Mišićna kontrakcija se jednostavnije može objasniti kao klizanje aktinskih niti po miozinskim, s tim da njihova dužina ostaje ne promenjena. Između ova dva kontraktilana elementa u trenutku kontrakcije dolazi do međusobnog povezivanja. Dejstvo aktina i miozina dodatno regulišu belančevine tropomiozin i troponin, takođe prisutnost kalcijuma je obavezna. Vezivanjem kalcijum za troponin dolazi do „otključavanja“ aktivnog mesta na aktinu smičući sa njega tropomiozin. Ovim procesom počinje jedna ciklična reakcija koja se naziva zaveslaj. Prvo se vezuje aktivno mesto na aktinu sa glavicom miozina, a zatim se olobađa ATP(adenozin tri fosfat) gde se glavica miozina pomera prema napred i povlači ka unutar nit aktina.

Vrste mišićnih konstrukcija[уреди]

Kontrakcije se mogu podeliti na više načina. Ako se to čini u odnosu na broj impulsa koji su proizveli kontrakciju onda postoje:

  • prosta (nastaje delovanjem jednog impulsa na mišićnu ćeliju)
  • složena (nastaje delovanjem dva ili više impulsa na mišićnu ćeliju)

Kada govorimo o promeni dužine mišića mišićne kontrakcije možemo podeliti:

  • koncentrična (izotonična)
  • statička (izmetriskoj)
  • ekscentrična (pliometriska)

Koncentrična kontrakcija nastaje kada je snaga mišića veća od težine tereta pa se pripoji mišića međusobno približavaju odnosno mišić se skraćuje.

Statička kontrakcija nastaje kada se mišić kontrahuje a njegovi pripoji se ne približavaju, dužina mišića ostaje nepromenjena.

Ekscentrična kontrakcija nstajje kada je teg ili sila jača od sile mišića i bez obzira na kontrakciju mišićni pripoji se međusobno udaljavaju.

Reference[уреди]

  1. ^ Evro Giunti (2002), "Atlas ljudskog tela u boji", Beograd; str.38