Википедија:Вики гимназијалац/Programski jezik Delphi

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Borland Delphi je programski jezik visokog nivoa, koji omogućava pisanje kako strukturnih, tako i objektno orijentisanih aplikacija za Windows i Linuks. Delphi je baziran na Objektnom Paskalu (Object Pascal), ali danas je on daleko više od Paskala sa umetnutim objektnim dizajnom. Delphi, kao objektno-orijentisani Pascal pogotovo pogodan za razvijanje grafičkih Windows aplikacija zadržao se u širokoj upotrebi sve do danas, a stekao je i široku popularnost zbog lakoće korišćenja i vizuelnog interfejsa za kreiranje GUI-ja. Od 2006. godine razvojem Delphija bavi se CodeGear, nekadašnji Borlandov partner za razvojne alate Borland Developers Tool Group. Alternativa Delphiju su Free Pascal Compiler i Lazarus IDE.

Istorijat[уреди]

Struktura Paskala kao jezika u mnogome je vezana za Algol, koji je bio prvi jezik višeg nivoa sa jasno definisanom strukturom i jasno čitljivom sintaksom. Kasnih šezdesetih napravljen je naslednik Algol-a koji je predložio profesor Niklaus Emil Wirth. Naslednik Algol-a se zvao Paskal (tako se još uvek zove) i zvanično je predstavljen 1971.godine. Prava primena Paskala je ostvarena 1973. godine sa nekim malim izmenama u izvornoj definiciji. Mnoge osobine Paskala potiču od drugih programskih jezika kao što su Algol, Cobol, PL1. Na primer, Paskal je omogućio primenu korisnički kreiranih tipova podataka, za razliku od Algol-a koji je imao samo stritkno definisane tipove podataka. Paskal, takođe podržava i primenu dinamičkih struktura podataka, odnosno struktura podataka koje se menjaju u skladu sa radom programa.

Niklaus Wirth Kod u programskom jeziku Algol Programski jezik Algol

Verzije[уреди]

1995. godine – Prva verzija Delphi-ja (Delphi 1)je omogućila objektno orijentisano programiranje, primenu formi kao integraciju sa Windows okruženjem, vezu sa bazama podataka, kompajler.

1996. godine – Druga verzija Delphi-ja je donela pun WIN32 kompajler (puna podrška za Windows 95), OLE komponentu, podršku za velike stringove (long String), nasleđivanje formi,itd.

1997. godine – Treća verzija Delphi-ja (Delphi 3) je donela tehnologiju code insight, DLL obradu, integraciju sa COM objektima, nove interfejse, itd.

1998. godine – Četvrta verzija Delphi-ja (Delphi 4) je donela dinamičke nizove, preklapanje metoda, podršku za Windows 98,itd.

1999. godine – Delphi 5 je dodao podršku za različita okruženja za desktop aplikacije, koncept frejmova, podršku za XML, dodat ADO za baze,itd.

2000. godine – Delphi 6 je doneo podršku za Web servise kao osnove biznis poslovanja na internetu. Takođe je dodata podrška za unakrsno kompajliranje kako za Windows, tako i za Linux.

2001. godine – Delphi 7 je doneo preko potrebnu integraciju sa Microsoft.Net tehnologijama.

2002. godine – Delphi 8 predstavlja jednu od najvažnijih verzija Delphi-ja, koja unapređuje VCL (Visual Component library) komponente i CLX (Component Library for Cross platform ) komponente, kompajler, deo za dizajn, itd.

2005. godine – Delphi 2005 (kao deo Borland Developer Studio 2006) . Podrška za Delphi for .Net, Delphi for WIN32 i C#.

2006. godine – Delphi 2006 dodaje kompletnu RAD (Rapid Application Develompent) podršku za C++, C# .

Kao dodatak komercijalnoj verziji, Borland Developer Studio 2006 pojavljuju se nekomercijalne verzije Delphi razvojnog okruženja, a to su: Turbo Delphi 2006 za WIN32 i .NET aplikacije.

Danas postoji verzija Delphi 2007 , koja dodatno unapređuje postojeće komponente, sa dodatkom nekih elemenata vezanih za programiranje u Vista okruženju, podršku za WEB 2.0 (Ajax), podrška za najnoviju verziju SQL-a,...

Sintaksa[уреди]

Sintaksa sadrži dva osnovna elementa: strukture i naredbe. Strukture su definisani elementi koji se određuju u zaglavlju programskog koda i obuhvataju: module (unit), konstante, varijable, labele, procedure i funkcije. Strukture podprograma (procedura i funkcija) takodje sadrže naredbe koje se redom izvršavaju inicijalizacijom strukture u glavnom programu. Naredbe se pišu u naredbenom bloku koji dolazi nakon zaglavlja i pomoću njih se upravlja strukturama podataka koje su prethodno navedene. U naredbe spadaju osnovne (koje su definisane ISO standardom), izvedene (omogućene dodatnim modulima, podprogramima i makroima), naredbe kontrole toka koje se dele na naredbe za ponavljanje (petlje) i naredbe izbora.

For petlja-primer Razni primeri Label, Button, Edit polje

Kreiranje novog projekta[уреди]

Projekat predstavlja polaznu osnovu za kreiranje aplikacija u Delphi-ju. Projekat se sastoji od skupa datoteka različitog tipa. Da bi se kreirao novi projekat potrebno je pozvati prozor za dijalog New Items. File – New – Other. U otvorenom prozoru treba izabrati Delphi projekat i odabrati konzolnu aplikaciju (Console application). Pokretanje nove konzolne aplikacije je moguće izvršiti i iz palete alata. Prilikom kreiranja konzolne aplikacije nije moguće koristiti vizuelne alate, jer konzolna aplikacija se izvršava u DOS prozoru, pa vizuelni alati ne mogu biti primenjeni (forme).

Tipovi datoteka u projektu[уреди]

Prilikom kreiranja konzolne aplikacije kreiraju se važne datoteke sa ekstenzijama .dpr, .bdsproj i .cfg a njihova značenja su:

  • dpr – Glavna datoteka projekta i ona sadsrži sav značajan kod koji je potreban da bi se definisao projekat. Kada se kreira projekat Delphi prikazuje izvorni kod projekta u editoru koda.
  • cfg – Konfiguraciona datoteka sadrži sva konfiguraciona podešavanja projekta. Ova datoteka je tekstualnog tipa.
  • bdsproj – XML datoteka koja sadrži podatke o načinu kompajliranja i direktivama kompajliranja, putanje pretrage, link ka .dpr datoteci, itd. Svi ovi podaci a i neki drugi se mogu promeniti preko opcija projekta.

Naredbe[уреди]

Osnovne naredbe[уреди]

Osnovne komande su naredbe za pridruživanje vrednosti, za unos znakova, ispis i pojedine aritmetičke operacije. Znakovi kojima se dozivaju osnovne naredbe zovu se operatori, a strukture odnosno podaci i identifikatori na koje se one odnose operandi. Operatori se dele, s obzirom na to koliko operanda obrađuju, na unarne i binarne.

Dodela vrednosti vrši se znakom :=, za razliku od drugih programskih jezika, kako što su C i C++ gde se koristi znak jednakosti '='. U Delphi-ju znak = je relacijski operator u logičkim izrazima (u C-u je to "==").

Neke od aritmetičkih operacija u Delphi-ju su:

+    : sabiranje;
-    : oduzimanje;
*    : množenje;
/    : deljenje;
abs  : absolutna vrednost broja;
div  : celobrojno deljenje;
mod  : deljenje s ostatkom;
sqr  : kvadrat; 
sqrt : kvadratni koren;
sin  : sinus;
cos  : kosinus;
tan  : tangens;
trunc: celi deo razlomka (integer);
int  : celi deo razlomka (real);
frac : decimalni deo razlomka (real);

Naredbe izbora - grananja[уреди]

Naredbe izbora i izrazi za izvršavanje grananja toka programa su If-Then, If-Then-Else i Case.

1) If-Then

If-Then se koristi kad se želi odlučiti o jednome mogućem ishodu toka programa u slučaju ako je ispunjen određeni uslov naveden nakon ključne reči "if". Ako je uslov ispunjen, izvršava se sledeća naredba nakone ključne reči "then", a ako nije, programski tok ne čini ništa, to jest prelazi na izvršavanje sledeće naredbe koja nije u sklopu If-Then izraza, ili se završava ukoliko nema nikakvih naredbi koje se mogu izvršiti nakon izraza.

IF {logički izraz} THEN {naredba};

Ako želimo uslovljeno pokrenuti više naredbi u slučaju izvršenja zadanih uslova, sve se navode u "begin {...} end" bloku, inače će program izvršiti sve što dolazi nakon prve naredbe, bez obzira jesu li uslovi ispunjeni ili nisu:

IF {logički izraz} THEN
   begin
     {naredba 1};
     {naredba 2};
     {naredba 3};
     {...}
   end;

2) If-Then-Else

Ako je potrebno odlučiti izmedju dva moguća toka programa, koristi se If-Then-Else izraz grananja; prvi tok izvršava se u slučaju da je ispunjen uslov napisan izmedju "if" i "then", drugi u slučaju da nije, a dolazi nakon ključne reči "else":

IF {logički izraz} THEN {naredba 1} ELSE {naredba 2};

Ovde važi isto pravilo o zatvaranju blokova višestrukih naredbi izmedju "begin {...} end;" izraza:

IF {logički izraz} THEN 
   begin
     {naredba 1};
     {naredba 2};
     {naredba 3};
     {...}
   end {ovde ne ide ";"}

ELSE
   begin
     {naredba 4};
     {naredba 5};
     {naredba 6};
     {...}
   end;

3) Case

Case grananje koristi se kad postoji potreba za određivanjem više od dva moguća ishoda toka programa, i to svakoga od njih pod različitim uslovima.

CASE Varijabla of
     1: {naredba 1};
     2: {naredba 2};
     3: {naredba 3};
     4: {naredba 4};
        {...etc.}
END; {case}

Za korišćenje strukture Case potrebno je da vrednost varijable bude već poznata.

Naredbe ponavljanja - petlje[уреди]

Naredbe ponavljanja su for, while i repeat, a oblici i pravila njihova korišćenja su:

FOR brojač = x TO y DO {...};
WHILE {...} DO {...}; {dok je istinit uslov ... -> ponavljaj ...}
REPEAT {...} UNTIL {...}; {ponavljaj ... -> sve dok ne bude ...}.

Vrste podataka[уреди]

Tipovi podataka u Pascalu dele se na osnovne i izvedene, koji se uglavnom definišu kao polja i slogovi sastavljeni od osnovnih ili drugih podataka.

Osnovne vrste podataka u Pascalu su:

U izvedene vrste podataka spadaju:

Standarne reči koje se koriste u Delphi-ju[уреди]

  • Begin - koristi se za početak bloka;
  • End - koristi se za kraj bloka;
  • Var - koristi se za definisanje promenljivih;
  • Procedure - koristi se za definisanje procedure;
  • Function - koristi se za definisanje funkcije;

Lazarus[уреди]

Lazarus je kros-platformsko vizuelno integrisano-razvojno okruženje (IDE)za Paskal. Lazarus imitira Delphi razvojno okruženje. Dostupan je na većini Linuks distribucija, FreeBSD operativnom sistemu, Microsoft Windows-u. Lazarus je manje stabilan i lošije dokumentovan od Delphi-ja. Ali Lazarus ima kros-platformsku sposobnost, prilagodiljiviji je i transparentniji i može se pokrenuti sa USB fleš diska.

Okruženje u Lazarus-u Lazarus logo Zadatak u Lazarus-u

Reference[уреди]

Literatura[уреди]

Računarstvo i informatika za treći razred gimnazije-Miloš Čabarkapa.