Википедија:Гласање/Предлог/Аршини

С Википедије, слободне енциклопедије

Већ недељама се позивамо на то како нема јасних аршина за релевантност некога/нечега, а нико се не хвата да тако нешто предложи. Па да почнем. Мислим да би 10 дана дискусије било довољно, а да са гласањем почнемо 15. фебруара. При томе, ако чланак задовољава иједан критеријум, требало би да је релевантан. Ако сам нешто прескочио - допишите! --В. Бургић (реци...) 14:37, 4. фебруар 2009. (CET)

Писци[уреди | уреди извор]

  1. чланови релевантних изборних удружења (Академија наука, а не УДС)
  2. награђивани на националном и наднационалном нивоу
  3. ако су писали или превођени на неки од светских језика, онда са рецензијом у значајном часопису (Тајмс, Њу Јорк Тајмс)
  4. ако су домаћи писци, а нису до сада превођени и немају ни једну награду, онда неки релевантан тираж?
  5. историјски потврђени (можда су били оспоравани за живота, а данас се сматрају битним)

Коментари[уреди | уреди извор]

Слажем се за ставке око писаца,јер није свако ко објави књигу писац (за то су довољне паре).Треба утврдити релевантан тираж и то за више књига (не само једну).Враћам с еопет на ултимативни пример мог Тече.Он је човек објавио пет и више књига тј. збирки песама са све ИСБНом и тим стварима,а у реалности је свака од њих имала тридесетак страница,а штампао их је код комшија Миће од прекопута,који има некакву пресу у гаражи.Он би глат прошао на оном неписаном родовском правилу о три књиге које се овде парцијално примењује,али заиста није битан на том пољу свог стваралаштва. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 03:39, 6. фебруар 2009. (CET)

И ја не бих разматрао ставку од три књиге, јер како једна књига може да постане бестселер и преведена на 500 језика, тако ни 10 не морају уопште да буду значајне. Дате ставке ми се чине више меродавним.--Методичар зговор2а 17:30, 6. фебруар 2009. (CET)

Моје оквирне идеје на ове предлоге, чисто као пример (слично би било и за друге ставке)

  1. чланови било ког изборног удружења које је само по себи довољно релевантно за чланак на Википедији (слажем се да је изборност удружења важна ставка)
  2. довољно награђивани (довољна је нпр. једна награда на националном нивоу али и неколико награда регионалног нивоа или велики број награда локалног нивоа уколико су забележене у независним изворима)
  3. ..... са рецензијом у било ком часопису независном од теме чланка који је сам по себи довољно релевантнан за чланак на Википедији.
  4. Претходно правило би требало да једнако важи и за домаће писце.
  5. историјски потврђени што би се доказало релевантном постхумном наградом или цитатом у извору (или извору чији је аутор) релевантном за сопствени чланак на Википедији.

Тако некако. И, ја мислим да би ово требало да буду само примери... на пример, ако Политика објави интервју на две стране са неким писцем, то је по мени то, човек је прескочио праг значаја, чак и ако то није рецензија. --Dzordzm (разговор) 10:42, 9. фебруар 2009. (CET)

П.С. А да ни не причам о ауторима можда не тако уметнички вредних дела. Ваљда и сами знате колико се пејпербекова прода широм света. Разноразни мали Паули Коељи штанцују романе који никада неће добити награду некаквог Већа стараца. Али Википедија се не бави вредносним судовима. Ако неко прода 50.000 примерака књиге, налазим да је потпуно аутистично да му ускратимо страну на Википедији, јер ће ту страну неко од тих 50.000 читалаца хтети да прочита. --Dzordzm (разговор) 10:55, 9. фебруар 2009. (CET)

Ок, ту је тај појам „релевантног тиража“. Само је опет питање шта је релевантни тираж? Још једна ставка коју можда треба додати је број језика на које је неко превођен (можда се ради нпр. о малим тиражима, али је човек читан широм Африке... Не знам) --В. Бургић (реци...) 11:29, 9. фебруар 2009. (CET)
  1. Може ово што Ђорђе рече,о већем броју награда регионалног или локалног карактера (колико тачно да прецизирамо?).
  2. Око чланака или интервјуа о писцу,чини ми се да би требало додатно разјаснити да не буде било који часопис или новина,већ неки са репутацијом (Политика,Новости...),као и то у ком се сегменту појавио тај интервју.Нпр. Да ли је изашао у суботњој Политици у склопу културног додатка или је пак неки његов ортак/познаник/плаћени новинар одрадио нешто у регуларном делу.(Рачунам на то да уредник културне рубрике има барем мало осећаја моралности од некога ко ће урадити интервју са својим шуром и тако њему направити рекламу,а себи одрадити потребну квоту текстова или чега већ).Значи или стручни часописи или посебни додаци значајнијих листова.
  3. Мислим да уз ставку 5. треба додати да су заступљени у адекватним антологијама на државном или националном нивоу (значи не Лирски брујеви Шумадије и Песникиње Доње Трнаве) или антологијама које су стекле култни статус (нпр. Антологија новије српске поезије Богдана Поповића).
  4. Тираж треба да зависи од самог тржишта.Значи једна бројка за нас овде (типа тираж Албахаријеве књиге,јер он није медијски експонирана личност за коју су сви чули (типа Бобићка),али се сматра значајним аутором),а друга за друга подруч`ја. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 05:59, 17. фебруар 2009. (CET)
А да ли се за „историјске“ (писце минулих епоха) може употребити критеријум да се појављују у релевантним Историјама књижевности (као што је Деретићева за српску књижевност).--Војвода разговор 14:18, 17. мај 2009. (CEST)

Ликовни уметници[уреди | уреди извор]

  1. самосталне изложбе
  2. дела изложена у релевантним галеријама или институцијама од јавног значаја (Тапи због слике у Белој кући)
  3. награђивани на националном и наднационалном нивоу
  4. чланови релевантних изборних удружења (опет Академија наука наспрам УЛУСа и УЛУПУСа)

Коментари[уреди | уреди извор]

Треба дефинисати број самосталних изложби,као и значај самог изложбеног простора.Моја Тетка је излагала у Вашингтону,ал` није значајан аутор,јер је излагала у склопу парохијског дома локалне православне цркве,који и овако зврји празан и они једва чекају да се појави неко од ове стране баре,да му дадну тамо почасно место и да их сећа на родни крај.УЛУС и сви ови други имају одређене усове за пријем у чланство (број изложби и тако нешто),па би то требало имати у виду,али је моје лично мишљење да чланство у неком од њих,не значи автоматску релевантнос`.Такође,треба размотрити и статус академских сликара тј. да ли су сви који су завршили академију автоматски релевантни или јок. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 03:39, 6. фебруар 2009. (CET)

Слажем се да је добро да осим броја самосталних изложби, буде дефинисано и где су биле постављене. Међутим, овде имамо проблем у томе што ми сами тешко можемо да проценимо да ли је то место релевантно или не. Ти случајно знаш за твоју тетку и за тај простор, али тешко да ћемо моћи да знамо за свако боговетно место на планети. Компромисно решење би било да прва ставка буде „подршка“ за друге услове, али не и једини довољан услов.--Методичар зговор2а 17:36, 6. фебруар 2009. (CET)
Izložbe nisu neki kriterijum ovdje. Praktično svako danas može da otvori neku svoju samostalno izložbu bilo u sklopu neke lokalne ili regionalne kulturne manifestacije, kao u primjeru koji je naveo Crni, bilo plaćanjem, bilo što se nekom vlasniku galerije nečije djelo dopalo, pa veli da proba da progura na tržište itd. Akademije i škole ovdje takođe nisu valjan kriterujum. Zašto? Pa zato što ima akdemika umjetnosti, koji u stvari ni ne slikaju, niti vajaju, nego se bave nekim drugim poslovima u sklopu tih Akademija. Članstvo u raznoraznim udruženjima umjetnia takođe nije kriterijum iz sličnog razloga kao prethodni slučaj. Šta je onda kriterijum? Pa prije svega, za enciklopediju, da djela umjetnika imaju odjeka u stručnim publikacijama, da ih ima u kolekcijama uticajnih insitutucija kao što su muzeji, kolekcijama nekih privatnih i javnih zadužbina isl. Umjetnost je jedna djelatnost kojom svako može da se bavi, bez obzira na doba i obrazovanje, ali jasno je da djela umjetnika koja nemaju odjeka u stručnim krugovima, stručnim publikacijama, kojih nema u uticajnim galerijama i zadužbinama, nisu za enciklopediju. ---Славен Косановић- {разговор} 21:34, 6. фебруар 2009. (CET)
Потпуно се слажем са Славеном по овом питању. --Дарко Максимовић (разг.) 06:12, 9. фебруар 2009. (CET)

Океј,шта сад с` овиме?Славене баци неку конкретну формулацију. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 05:59, 17. фебруар 2009. (CET)

Сајт УЛУСа каже следеће:

Posebna merila za utvrđivanje rezultata rada umetnika u bavljenju umetničkom delatnošću su:

  1. Jedna samostalna izložba ili
  2. Šest izlaganja na kolektivnim izložbama, ili
  3. Dva otkupljena ili realizovana dela na osnovu konkursa ili odluke stručmog žirija od strane muzeja, galerije sa umetničkim savetom, kulturne ili druge javne ustanove, kao i od strane privrednih organizacija, ili
  4. Dva učešća na javnim konkursima ili po pozivu za monumentalna dela, ili
  5. Jedno realizovano delo monumentalnih dimenzija / spomenik, mozaik, freska, skulptura, slika i slično /, ili
  6. Četiri realizovana veća projekta proširenih medija ili četiri otkupljena dela na osnovu konkursa ili odluke stručnog žirija za

muzeje galerije i druge institucije u oblasti kulture

--В. Бургић (реци...) 10:30, 16. март 2009. (CET)
Pa ako stručnjaci propisuju ovakve kriterijume onda mislim da bi mogli da ih prihvatimo. Štaviše mislim da dobro rešavaju problem naročito kada je srpska umentička scena u pitanju.--Војвода разговор 22:33, 15. мај 2009. (CEST)

Научници[уреди | уреди извор]

  1. мислим да је овде прилично јасно шта је релевантно научно откриће, али и
  2. чувени по научним фалсификатима
  3. академици (изборних Академија, у САД нпр. постоје институције које се зову академије, али може да се учлани свако ко плати чланарину)
  4. редовни професори универзитета

Коментари[уреди | уреди извор]

А шта се ради са паранаучницима?Или онима који су отворили нова поглавља термодинамике или пак египтологије у Босни? Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 05:59, 17. фебруар 2009. (CET)

Музичари[уреди | уреди извор]

  1. награде (релевантне?)
  2. тираж (и колики?)
  3. број албума (да ли спрегнуто са тиражем, нпр. укупан тираж свих албума > н...?)
  4. ексцентрици и екстреми?

Коментари[уреди | уреди извор]

Тешка категорија.Без награда,јер су деградиране на домаћем нивоу.Дефинитвно треба повезати тираж са бројем албума некако,али је ово заиста мутна категорија.Стварно нисам паметан,али је сумануто имати чланке о бендовима који су били велике наде и сви су их волели и свима су били духовити и сви су чекали на ред да их упознају,а никада нису објавили албум зато што...(Сад сам погледао,отишли су у војску,а неко им је дрпио инструменте.Јадни они.)Океј је да су унели неку новину у музику или утицајан бенд,али све ван тога...Четри албума и адекватан тираж за то тржиште (много зависи од врсте музике и саме државе). Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 05:59, 17. фебруар 2009. (CET)

Криминалци[уреди | уреди извор]

  1. дужина робије?
  2. тежина кривичног дела?
  3. број нерасветљених убистава?

Коментари[уреди | уреди извор]

Чини ми се да је за ову категорију до сада једини критеријум био да ли је неког мајмуна опевао Лопушина --В. Бургић (реци...) 20:39, 6. фебруар 2009. (CET)

Ако има нерасветљених убистава, нема осуђеног, нема криминалца ... мислим, о чему гласамо. -- JustUser  d[-_-]b  23:04, 8. фебруар 2009. (CET)

Предлажем два критеријума (која би била између осталих):

  1. да је убио неког релевантног (атентатор на Кенедија, Ђинђића, ...)
  2. да је активан у политици (ово друго је (горка) шала, имамо већ категорију Политичари).

--Дарко Максимовић (разг.) 06:10, 9. фебруар 2009. (CET)

Да ли постоје нека правила о овоме на ен.њики или тако негде? Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 05:59, 17. фебруар 2009. (CET)

Оов је врло компликована категорија. Тежина злочина и присутност одрееног криминалца у јавности верујем да би били најбољи критеријуми. --Pinos (разговор) 11:26, 28. фебруар 2009. (CET)

Учесници представа реалности[уреди | уреди извор]

  1. ?

Коментари[уреди | уреди извор]

Да ли да стављамо један чланак о једној представи (нпр ВВО Велики брат 2007), појединачне чланке о свакој будали која се појави у свакој представи, посебне чланке само о победницима и über-будалама? --В. Бургић (реци...) 20:39, 6. фебруар 2009. (CET)

Ја мислим само побједнике, премда ја лично не бих стављао ни њих, али добро. --Дарко Максимовић (разг.) 14:11, 9. фебруар 2009. (CET)

Не знам какво правило овде увести, јер ми имамо неког ко није победио у ВБ, а победника немамо, и нећемо га ни имати. -- JustUser  d[-_-]b  23:44, 11. фебруар 2009. (CET)

Свака од ових "забава", ако има одређену гледанос`,може да добије чланак о себи и у оквиру њега неколико основних информација о "учесницима".Ништа више,ништа мање.Имајте у виду да у ово спадају и "музичка" натјецања овог типа,пошто смо почели да добијамо житија учесника из једне од ових "емисија". Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 05:59, 17. фебруар 2009. (CET)

Спортисти у екипним спортовима[уреди | уреди извор]

  1. награђивани на националном и наднационалном нивоу
  2. репрезентативци (млади, сениори, бивши)
  3. првотимци релевантних клубова
  4. првих 10 пикова на драфтовима, без обзира да ли су већ заиграли
  5. купљени/продати за велике паре (колике?)
  6. ексцентрици и екстреми (играли голи, повукли противника за скротум као Батица Мирковић, умрли на терену...)

Коментари[уреди | уреди извор]

  1. Koje nagrade su relevantne za prvu tačku?
  2. Može.
  3. Može, samo umesto relevantnih staviti klubova koji igraju u prvoj ligi.
  4. Hm, svi pikovi.
  5. Ako već igraju u relevantnom klubu, onda je ovo suvišno.
  6. Protiv. -- Bojan  Razgovor  23:10, 4. фебруар 2009. (CET)
  1. Нпр. Златна, Сребрна и Бронзана копачка, фодишња награда Франс фудбала као европске фудбалске награде, MVP у кошарци и одбојци... --В. Бургић (реци...) 23:24, 4. фебруар 2009. (CET)
    1. Jbg, to je obuhvaćeno trećom tačkom. Ne možeš osvojiti ovu nagradu, a da nisi prvotimac. -- Bojan  Razgovor  23:50, 4. фебруар 2009. (CET)
    1. Знам, али не знам је ли тако било увек. Нарочито у кошарци, где имаш више играча на клупи него у првом тиму. --В. Бургић (реци...) 00:16, 5. фебруар 2009. (CET)
2.Хм,ја бих овде избацио младе,осим ако нису урадили нешто значајно(значи не учешће на ЕПу,већ неко лку место) и унео додатну корекцију за државе.Значи сви бивши и садашњи репрезентативци Суринама у фудбалу,једноставно нису значајни.Дакле,репрезентативци који су учествовали на међународним такмичењима (званичним).
3.Како дефинишемо првотимце?Као оних 32 два који примају неку плаћу или као оне који су стартери и играју?Да то издефинишемо као што имају Енглези или ко већ,у фудбалу,за играче ван ЕУ(типа играо на 50% утакмица свог клуба у сезони(важи само за период када није био повређен))?Овако би избегли урнебесну ситувацију да имамо чланке о људима који лопту осете само на тренингу и то кад је ваде из торбе.
5.Рекордни трансфери лиге тј. државе у том тренутку.
6.Хм,не знам баш.Мало је вихе,ал` оно.Типа тај и тај је фудбалер,познат по томе што га је ударио гром на текми и убиЈо га на месту.Мало хеви звучи. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 03:39, 6. фебруар 2009. (CET)

Može ovako: prvotimac si ako si odigrao bar trećinu mečeva u prethodnoj sezoni? -- Bojan  Razgovor  21:25, 6. фебруар 2009. (CET)

Може. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 05:59, 17. фебруар 2009. (CET)

I bitni su reprezentativci Surinama. Nacionalnost ne treba da bude aršin. -- Bojan  Razgovor  21:27, 6. фебруар 2009. (CET)

Није битна националнос`,битна је развијенос` тог спорта у тој земљи.да ли су сви репрезентативци Србије у карлингу автоматски релевантне личности?Не бих рек`о. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 05:59, 17. фебруар 2009. (CET)

4. ????????? Da nije malo bezveze. Mnogi poznati košarkaši nisu se ni prijavljivali za draft ili su bili ... pik--Валсинарб ћитфеЈ 22:45, 26. април 2009. (CEST)

Спортисти у појединачним спортовима[уреди | уреди извор]

  1. награђивани на националном и наднационалном нивоу
  2. првих н, бивших и садашњих (да ли исто н за све спортове, или нпр првих 100 тенисера а само првих 50 голфера?)
  3. ексцентрици и екстреми (опет)

Коментари[уреди | уреди извор]

1.Треба дефинисати факторе за спортове.Да ли је олимпијски,да ли је развијен итд исл итр.Типа најбољи карлингаш у Србији?Брате мили има их 30 са све навијачима.Или најбоља падобранка у Србији.Њих округло има две,тј. једна сигурна,а појави се још једна повремено.
3.Лабава категорија,али `ајде.

Да ли су сви који су се попели на Монт Еверест автоматски битни? Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 03:39, 6. фебруар 2009. (CET)

Спортски клубови[уреди | уреди извор]

  1. освајачи националних и међународних првенстава
  2. прволигаши
  3. учесници „Фајнал н“ континенталних и светских такмичења

Коментари[уреди | уреди извор]

Ја бих овде додао и оне са дугом традицијом тј. сви који су икад били прволигаши.Има клубова основаних 1919. или тако неке,који имају традицију,а сад су ко зна где. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 03:39, 6. фебруар 2009. (CET)

Подразумева се да је било кад играње у првој лиги довољан услов. Е сад ја мислим да би требало ставити и нпр. другу српску лигу. А да не говорим о немачкој, енглеској, италијанској, шпанској... Значи за ове земље и њихова 3 лига у фудбалу је довољно значајна за чланке. Наравно треба утврдити и на које спортове се односи критеријум. Нпр прва лига србије у боћању (ако је има) није довољно битна да сваки клуб има чланак. --Јован Вуковић (р) 11:09, 28. фебруар 2009. (CET)

Политичке партије[уреди | уреди извор]

  1. било када прешле цензус, без обзира на тренутно стање (нпр. СПО у време када није био у скупштини после 23. децембра 2000.)
  2. предвођене релевантним личностима (Покрет снага Србије, због Богољуба)
  3. отцепљене од других релевантних политичких партија (напредњаци, ЛДП пре него што је ушао у парламент)
  4. изазвале значајне инциденте (сидурно да има партија које не потпадају под горње критеријуме, али имају значаја као политичко крило ЕТЕ, Шин Фејн и њима слични, нпр. Радничка партија Курдистана)

Коментари[уреди | уреди извор]

Било када прешле цензус и то као равноправан фактор на изборној листи.А не да су се њихови представници нашли (да не кажем крили) на листи неког другог.Рецимо,сад су ишли у тандему Пачићи,Кркобабићи и Жирафа и они су прошли.Супер.Међутим,на листи СПСа су били и представници Патриотског савеза ветерана или тако нешто.То су они момци који су "политичко крило" гарде светог цара Лазара (онај фини чика Хаџи-Идимидођи са комичном фризурицом),а њи`ов представник у власти је предложио онај чувени увоз Тајланђанки у Србију,јер су нам сродне и `оће да рађају,између осталог.Е ти момци нису битни.По мени. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 03:39, 6. фебруар 2009. (CET)

Слажем се са опаском. Дакле, ако се листа звала „СПС-ЈУЛ-Нова Демократија - Слободан Милошевић“ (а звала се тако), онда су ове три партије и локални предводник битни. Ако је на истој листи била и Нова комустичка партија Југославије, то је ирелевантно (осим ако су дали неког министра и сл.). --В. Бургић (реци...) 10:19, 6. фебруар 2009. (CET)

Ако су мањинске странке довољно значајне за Википедију (по припадности неком народу), а морале би да буду, мислим да треба да буду довољно значајне и оне странке које раде у одређеним деловима земље или просто имају представнике у било којој Скупштини општине. Таквих странака, према мојим сазнањима, највише има у Војводини. Ово можете, ако желите, да усложњавате, па да поставите доњу границу броја становника свих општина у којима одређена странка има проверени утицај, али ја мислим да то не би требало да се ради. -- Тулимировић 18:23, 4. март 2009. (CET)

мислим да представници нису довољни, али да је битно ако учествују у власт или (нарочито) ако су дале председника општине. То је у Вршцу „Покрет вршачка регија - европска регија“, то је била Јединствена Србија и пре него што су ушли у републичку скупштину (због Јагодине), али то не може да буде „Група грађана Цоне“ без обзира што има 3 човека у скупштини општине Блаце. --В. Бургић (реци...) 09:33, 16. март 2009. (CET)
У реду. То је усложњавање. Ваше је игралиште, ја само предлажем. ;-) --Тулимировић (разговор) 18:17, 25. април 2009. (CEST)

Мислим да странке настале отцепљењем од других странака не заслужују посебну пажњу. То не значи да мислим да ЛДП и СНС не заслужују пажњу Википедије, него да то не би смело да буде мерило, јер неке могу бити сасвим безначајне. Такође, отцепљење је тешко одредити. Да ли се овде везује за важне политичке личности? --Тулимировић (разговор) 18:21, 25. април 2009. (CEST)


Додао бих овим правилима још два правила. Словом и бројем:

5. Све регистроване странке по новом закону

Зашто? Зато што је за регистрацију странке потребно десет хиљада (10000) потписа, а верујем да је то сасвим довољна количина потписа да имплицира нешто од општег и јавног значаја.

Такође бих додао:

6. Све странке у оснивању са неким дефинисаним роком

Дакле, странке које су тазе основане, али још увек нису скупиле тих 10000 потписа. Наравно, временски ограничено, тј. ако се у задатом временском року не скупе потписи (тј. странка не пређе у претходну категорију), страница се брише и то је то.

Додатно бих хтео да питам на шта се тачно односи ставка 1? Пише да су странке прошле цензус, али ме занима да ли се то односи на републички цензус или било који цензус, пошто је врло вероватно да има и локалних странака које никад нису ни размишљале да се кандидују на републичким изборима, али се кандидују и побеђују на локалним (онај Рака Радовић из Свилајнца је пример тога). --Филип р 17:48, 24. јун 2010. (CEST)


Надам се да следећи предлог неће бити обрисан...

Узевши у обзир први предлог и опаске учесника ове кратке расправе, предлажем да се ствар поједностави. Очекујем да ће, ако будемо усвојили сведени и измењени предлог аршина, аномалије бити занемарљиве, а посао свима олакшан.

Предлажем да се политичким странкама у Србији дозволи постојање на Википедији у случају да испуњавају бар један од следећа два услова:

  1. било када прешле цензус за Народну скупштину, као равноправан фактор на изборној листи, без обзира на тренутно стање (нпр. СПО у време када није био у скупштини после 23. децембра 2000.);
  2. тренутно уписане у Регистар политичких странака по важећем Закону о политичким странкама.

Бургина и моја опаска у вези са помесним властима су делимично укључене кроз другу ставку предлога. Ако је странка савремена, укњижена, по овом предлогу већ има право да постоји на Википедији, па није потребно даље усложњавати, посебно због нечега што ћу навести у наставку, нечега што видим као важно.

Филип је објаснио зашто укњижене политичке странке треба да имају право да постоје на Википедији. Додајем да у закону постоји одредба која каже да се странка брише из регистра у случају да за осам година од уписа не задовољи ову нашу прву ставку. Уствари, може да прође и кроз Скупштину Војводине, али је и то довољно добро. Постоји још један законски излаз - да понове скупљање потписа. Ипак, у стварном свету, то скоро нико неће радити. Прескупо је, ако ништа друго, осим у случају да странке учествују у власти општина и градова.

Мислим да политичке странке у поступку укњижбе не треба да буду присутне на Википедији, јер тај поступак траје довољно кратко, а овде не радимо посао за два дана, тек реда ради. У најгорем случају, укњижба може да се растегне на пола године, али обично траје до два месеца, од којих ће скоро цео један будуће странке трошити на прикупљање потписа и друге радње потребне да би се једна странка уписала у Регистар политичких странака, а други на општење са надлежним министарством, исправке и допуне, и зато њихове орне чланове, у то време, неће занимати постављање чланака на Википедију. Бавиће се другим пословима, осим у оном најгорем случају, који не морамо да обрађујемо, јер ће бити сувише ретка појава, ако се уопште буде нешто слично догађало у будућности, и зато што има свој, такође близак, крај. Имајте на уму да ће се, на дуже стазе, уписивати две до три странке годишње, а када буде почело брисање из важећег регистра, број ће брзо са садашњих седамдесетак спасти на педесетак или мање.

Хајде да разрадимо ово... Филип и ја бисмо се радо позабавили политичким странкама на Википедији, али су нам за уређивање ове области, поред осталог, потребни аршини. --Тулимировић (разговор) 16:15, 21. октобар 2010. године

Невладине организације[уреди | уреди извор]

Насељена места[уреди | уреди извор]

  1. историјски значајна места, без обзира на величину (Бородино, Борово село)
  2. престонице и административна средишта (није исто, нпр Хаг и Амстердам)
  3. места са више од н становника (н > ?, у сваком случају не и анонимна места у Француској са 111 становника)
  4. седишта релевантних компанија (Редмонд)

Коментари[уреди | уреди извор]

Уз све ово,по мени су насељена места,која прихвата држава у којој су као насељена места (село,да заселак јок) дозвољена,поготово ако су чланци одрађени као села у Србији и Црној Гори.Мислим да нема потребе за неким масовним уносом,али мислим да, уколико се дође до података, то треба урадити за простор СФРЈ(овај план постоји,питање је докле је стигао).

Такође би фактор становника,требало дефинисати према броју становника у држави или тако нечем,а додати и административна седишта нижег ранга,типа општина код нас или тако нечег другде(ако се под тим није подразумевала формулација административна средишта). Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 03:39, 6. фебруар 2009. (CET)

Под административним седиштима сам мислио на случајеве попут Холандије и Црне Горе које имају престоницу (седиште краља у Холандији и цара у Црној Гори) и административно седиште (Амстердам и Подгорица, респективно). То што ти хоћеш су муниципални центри (центри локалних самоуправа), и слажем се да их такође треба имати. Али не могу да прихватим да неко почне да пише о својој општини, па убаци сваки заселак. Никако не могу да нађем оно село са једним чичом Србином и муслиманским гробљем, али ми је то баш запало за око. --В. Бургић (реци...) 10:24, 6. фебруар 2009. (CET)
Ово има Бабу која је незапослена удовица и неиспитано гробље. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 18:09, 6. фебруар 2009. (CET)

Само за ову ставку нисам да буду уведена правила овог типа и сигурно ћу гласати против из више разлога:

  1. свако боговетно место, без обзира колико велико село било, заузима неки простор и ту живе људи - релевантно је картографима (мени ово личи на увођење правила за врсте живих бића)
  2. посредно, непосредно, кумулативно или како год, свако место је имало или има или ће имати утицај на историју - свака расправа је беспредметна
  3. ок, један чича Србин и шта ти ја знам, али посматрајмо то и као куриозитет у крајњој линији, а и те како може бити занимљивост, пример или контрапример (сећам се једног села о коме сам чуо, а налазило се у Сибиру, које су Руси наводно бомбардовали и сравнили са земљом само из тог разлога што је настало без знања и планирања власти, иако никоме није сметало у леденом пространству)
  4. па то су чланци који наводе литературу, што већина других „неспорних“ чланака уопште нема!!!! (по том питању „енциклопедичнији“ су од масе других)
  5. села у Србији могу да утичу на повећање броја корисника на њикипедији - можда је некоме одатле родитељ или баба, деда, увек ће волети да прочита нешто о том делу света (с обзиром да ово није српска, већ њикипедија на српском, исти аршини се примењују и на села из других земаља, иако су ту мање шансе да ће се појавити неко родом одатле)
  6. укидањем тих чланака наша њикипедија ће изгубити не само на квалитету, већ на квантитету - престићи ће нас суседи, а ми то не желимо, бар ја не желим и хоћу да будемо најбољи (!)--Методичар зговор2а 17:48, 6. фебруар 2009. (CET)
Даклем, погледај ту бабу. Имаш испод наведене изворе. А сад ми кажи у ком се од тих извора каже „По казивањима старијих људи могле су се чути приче о остацима из времена Римљана-Латина.“? Ова конструкција је једна од омиљених тема Нециклопедије. --В. Бургић (реци...) 20:46, 6. фебруар 2009. (CET)

Колико сам имао прилике да видим, нециклопедија је пукла, те ће остати као тужан споменик још једне пропале занимљиве идеје. На страну то, не кажем да и на тим чланцима није потребно још рада, али хајде да видимо, на којима није?--Методичар зговор2а 20:55, 6. фебруар 2009. (CET)

Ма појавила се нека риба и побрисала пола чланака. Страшно. Та Нециклопедија је било једно велико освежење у сајберспејску. А ево шта каже на тему Википедије. И има у овоме много истине Face-grin.svgFace-wink.svg. --В. Бургић (реци...) 21:02, 6. фебруар 2009. (CET)

Е да нека „Јелена убица“. :) Баш је убица, уништи онако леп пројекат!--Методичар зговор2а 21:28, 6. фебруар 2009. (CET)

Потпуно се слажем са дејаном. То село које сада има бабу је некада имало 200 становника. Није само садашњи тренутак битан за енциклопедију. И ако не буде било становника село ће и даље да буде значајно, као бивше насељено место. --Јован Вуковић (р) 11:20, 28. фебруар 2009. (CET)

једним чичом Србином и муслиманским гробљем-ово је баш интересантна пример и никако не бих гласао за брисање овако нечег.--Pinos (разговор) 11:28, 28. фебруар 2009. (CET)

Албуми[уреди | уреди извор]

Пошто постоји читав низ чланака о албумима разних певача, група кој садрже само информације које се могу наћи на омотници диска предлаем да се уведу критеријуми у вези са овом темом. Мој предлог је (који може да се прилагоди жељи заједнице) је да поред ових основних података мора да постоји барем један, нетривијалан податак о албуму (под чиме подразумевам да се не може добити бројањем. Пример за тривијални податак је да је ЏЏЏ 10 албум групе ЂЂЂ а нетривијални би био резултат неког истраживања популарности тог албума, оцена неког критичара и слично).--Pinos (разговор) 08:31, 28. фебруар 2009. (CET)

Да таксативно наведем неколико основних показатеља:

  1. Чланци о албумима могу да постоје само ако постоји и чланак о певачи/групи чије је дело албум;
  2. Чанци о албумима морају да садрже неку информацију која није каталошка односно нешто више од података о години издања, списка песама и слично. Рангирање на некој релевантној ранг листи или коментар неког критичара су нешто што ми се чини као најподесније што је за албуме англоамеричких певача/група могће релативно лако обезбедити док је за чланке о домаћим (српским) певачима и ревачицама то мало теже али и код нас постоје музички часописи (какви такви) па и одатле може да се ишчупа понека информација.

Поставио бих питање да ли увек важи да када постоји чланак о певачу/групи да су онда релевантни чланци који говоре о албумима/пес,мама тог певача/групе. --Pinos (разговор) 11:25, 28. фебруар 2009. (CET)

Не. Потребно је испунити оба горе наведена услова, а не било који од њих. --Дарко Максимовић (разг.) 16:55, 13. мај 2009. (CEST)

Коментари[уреди | уреди извор]

Да, сложио бих се са овим ставкама и то је у складу са википедија:Независни извори.--Методичар зговор2а 11:59, 28. фебруар 2009. (CET)

Od svih članaka o albumima na vikipediji smao je jedan deo ispod granice informativnosti (ako se gore predloženo usvoji kao granica) a i od tog broja najveći deo može lako da se dopuni. --Pinos (разговор) 18:04, 28. фебруар 2009. (CET)
Izgleda da nije naročito veliki broj ljudi zainteresovan za glasanja ovog tipa.--Pinos (разговор) 22:10, 16. март 2009. (CET)

Након приче која је покренута на страници за брисање поводом Бајиних албума, а затим и добила неку врсту епилога на овој расправи,чини ми се (и надам се) да је крајње време да постигнемо договор о минимуму услова које чланак о албуму било ког извођача мора да испуни да би опстао као независан чланак.Дакле,мислим да би требали да формулишемо неколико предлога, за које би се касније гласало. (Мислим да је нека дубља расправа о овој теми излишна,јер је већ и премного ствари речено око тога.)

Нужни услов за опстанак чланка о неком албуму, по мени је постојање чланка о самом аутору,без тога је сумануто бавити се албумима,по мени бар.Дакле,ако неки аутор има чланак на ср.њики (било да је заиста битан, било да испуњава критеријуме око којих смо се договорили, било да опстаје овде захваљујући неактивности (тј. не петљању у мутно) администратора или пак чудној констелацији снага на и личним афинитетима корисника на страницама за брисање), сви његови албуми могу да постоје као независни чланци.

У том случају имамо неколико логичних решења за минимуму података за једну клицу:

  1. Једна реченица.
  2. Једна реченица и списак песама (у шаблону, у шаблону са дужинама њиховог трајања). (Овде их има две+списак песама ван шаблона.)
  3. Једна реченица, списак песама и омот албума. (Беше и овде, ал` га спојише.)
  4. Једна реченица и попуњена кутијица за албум.
  5. Једна реченица, списак песама и попуњена кутијица за албум.

Надам се да ће се приче на ову тему коначно окончати након овога и да шта год да се изгласа (ако до тога дође) неће пасти у заборав,као што се десило са музичким аршинима. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 11:51, 10. мај 2009. (CEST)

Својевремено кад смо Никола Смоленски и ја причали о улицама он је рекао (нема шансе да нађем где тачно: извињавам се ако грешим) да такав чланак (о улици) мора да садржи нешто осим каталошких података. Ја се генерално са овим слажем само што је појам каталошких података код улице тешко одредити али је напротив код албума то сасвим јасно: све што је на омотници је каталошки податак и као такво је недовољно (по мом мишљењу) да опстане као самосталан чланак. Мора да има нешто и ван тога, на пример неку рецензију о албуму или пдоатак о продаји или тако нешто. Само постоји један проблем: за албуме са англоамеричког подручја овакве податке је доста лако наћи док је за оне за нашег поднебља то доста теже. Не верујем да псотоји неки часопис где се прати продукција турбо фолк албума са стручним рецензијама.--Војвода разговор 21:38, 10. мај 2009. (CEST)

Мора да се пооштре услови за албуме фолкера, јер ћемо се у противном претворити у рекламну агенцију за издања Гранда. И зашто сваки албум мора да има издвојен чланак? Зашто не иду у склопу са тим назови певачима? Па о њима и тако нема бог-зна-шта да се напише, не видим да ће им чланци бити оптерећени килобајтима. Додуше, треба екстремно пооштрити и релевантност за саме те... извођаче, али ту се не бих мешао, што се мене тиче нек се појаве сви овде, јер искуствено знам да би потенцирање критеријума за било шта овде било само контрапродуктивно.--Методичар зговор2а 21:50, 10. мај 2009. (CEST)

Treba dobro razmisliti da li postojanje članka o pevaču/pevačici/grupi automatski znači da može da postoji članak o svim njegovim/njenim/njihovim albumima. Valjda album sam po sebi mora da ima neki značaj? Ovo je alko odlučiti kada su neki stvarno poznati muzičari u pitanju ali Mojne mala je pokazala kako apsurdne rezultate može da da predloženi kriterijum (ako pevač onda svi albumi :)--Војвода разговор 21:53, 10. мај 2009. (CEST)
To Metodičar: Što se izvođača tiče ja sam za to da bude tri albuma kriterijum relevantnosti ali se slažem da relevantnost autora ne sme da znači automatski relevantnost i svih albuma koje je izdao.--Војвода разговор 21:54, 10. мај 2009. (CEST)

Па, мислим да је сасвим ок да ти албуми буду у чланку о певачу, слично као што за глумце постоји таблица са називима улога. Уколико је неки албум заиста релевантан (а таквих је код наших фолкера занемариво мало и пре свега мислим на иноземце и нешто „древније“, „култне“ албуме) онда наравно да буде чланак.--Методичар зговор2а 22:05, 10. мај 2009. (CEST)

Види, ако немају извор, то је њихов проблем, не наш. Није џабе уведен захтев за изворима - проверљивошћу. Ако часописи Гранд, Скандал, Свет и Блиц жена не објављују такве податке, како онда проверити истинитост навода. Дакле: ако има само податке са омота - у текст о „музичару“, а ако има још неки релевантан податак, онда може чланак. Па замислите само чланке о књигама који би имали као једине податке оне дате у ЦИПу (каталогизација у публикацији) - наслов, наслов оригинала, име писца и преводиоца и ИСБН. Па имали бисмо милион чланака! --В. Бургић (реци...) 23:19, 10. мај 2009. (CEST)

Овде је важна и актуелност. Наиме, сви актуелни албуми су вероватно популарни (овде треба неко да стави шаблон, јер нисам меродаван, само претпостављам). Питање је колико су заиста важни. На пример, сви се сећате Ивана и оног његовог „200 на сат“. Мислим да се негде у врло озбиљним дискусијама тај албум (и песма) помиње као почетак турбо-фолк епохе и тај албум из тог угла јесте релевантан. Колико знам, Иван је снимио још албума, али их се, такође колико знам нико и не сећа и нису оставили неки траг. То се све дешавало некад и са ове позиције већ можемо да уочимо какву-такву релевантност. За ове албуме који су тренутно актуелни, тешко. --Методичар зговор2а 23:32, 10. мај 2009. (CEST)

Мислим да се морају и разликовати певачи. Није свачија релевантност иста (па ни у турбо фолку) Има певача који су заиста оставили траг у српској култури (каквог таквог) и о њиховим остварењима можда и може да се пише али ако би о сваком релевантном извођачу турбо фолк музике писали и чланке о његовим албумима (од по једне реченице) то би било бесмислено јер би се намножило годишње неколико стотина 8можда и хиљаду) албума. А баш сам чуо у скорије време да и Хиндуси имају нешто слично нашем турбо фолку. Замислите тек колика је њихова продукција?--Војвода разговор 06:28, 11. мај 2009. (CEST)

Океј,`ајмо даље са предлозима,ја сам дао пресек постојећег стања у чланцима који тренутно опстају као самостални чланци код нас.

Зашто бисмо пооштравали критеријуме за албуме фолкере?По ком објективном основу или мерилу за њих треба,а за рок музику (или класику или коју год другу врсту музике) не треба?Уколико овде постоји већина људи која ту врсту музику сматра крештањем,мукањем и чиме не све,то им не даје за право да тај свој субјективни осећај намећу као објективан и једини валидан став.Мислим да је о овоме беспредметно расправљати.Или причамо о правилима за све албуме (без обзира на то која је музика на њима, ко им је извођач, одакле је, да ли је продао краву или дрогу да би га снимио итд исл итр) или боље да се одма` разилазимо.

Мој,лични,став је да уколико имамо чланак о писцу или глумцу,логично је да имамо и чланке о свакој његовој књизи или филму.На основу чега можемо да утврдимо да ли је неки албум значајан?Или још боље неки филм или серија?Поготову ако још нису ни снимљени,а имамо чланке и о таквим `тварима.

Питање певача/бендова и њихове релевантности је потпуно другачија тема.Ми смо,чини ми се,усвојили нека мерила о овоме,па смо јопет имали сумануту ситуацију да морамо да гласамо о томе да ли чланак о тројици дечака (рођени `91 или `92) из Зајечара који су стрит артисти,хипхопери,надају се да ће избацити албум,а време проводе хопојући по Зајечару и изражавају свој презир према диктатури Бориса Тадића и симпатије према Воји Шешељу кроз своје стваралаштво кроз урбане текстове,графите и бунт.Пре неки дан смо добили чопор чланака од једне до пет реченица о бендовима модерних стремљења у Србији, који нису познати ван круга људи који их слуша.Тако да је то питање још увек отворено,а биће још доста дуго.Мислим да Звезде Гранда,треба третирати на исти начин као и Операцију Пијумф,као и Велико блато,јер су у питању идентичне ствари.Гомила људи која се показује на ТеВеу, не би ли постала позната.Ништа више,ништа мање.

Као што код глумаца постоји списак филмова,тако и код певача постоји списак албума и то је то.Ваш предлог је (технички) еквивалентан предлогу да се чланци о филмовима споје са чланцима о глумцима.На крају крајева,ако имамо чланке о филмовима који садрже једну реченицу, кутијицу са каталошким подацима и списком глумаца,зашто не би имали и чланке о албумима са одговарајућом количином података.По мени би прихватање другачијег принципа рада,била примена двоструких стандарда,које би ваљда требали да избегавамо,колико год да се они стално овде примењивали,на овај или онај начин.

Но,не треба да ширимо даљу причу,већ да развијамо предлоге о којима би се после гласало. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 16:18, 11. мај 2009. (CEST)

Мала исправка црни: нисам рекао да уз глумце треба да стоји само списак филмова, већ списак улога. Има разлике? О филмовима наравно да треба да постоје засебни чланци, али не видим како то сада повлачи и албуме. Исто тако не видим како могу да се пореде музичари који се баве уметношћу са онима који нису признати као уметници, већ се баве неким другим популарнијим приступима. Значи цео ток мисли њикипедијанаца о узрочно-последичним везама, типа ако је то, мора онда и ово, није оно са чиме се есенцијално слажем, чак дагушче. Мени напросто Павароти није исто што и Тарми Рићми, нити ми је пијаниста у филхармонији исто што и Мици Цици. Стандарди једноставно и могу бити само „двоструки“. Разлоге зашто је то тако сам написао петсто пута, истрошио сам се и немам жељу да даље елаборирам подешавања једнаке строгости за све могуће музичаре, писце, сликаре и остале. Једино што бих да напоменем пре искључења је да је важно на каквим се основама граде критеријуми и који смо циљ поставили; односно о чему желимо да пишемо на њики.--Методичар зговор2а 16:40, 11. мај 2009. (CEST)
еквивалентан предлогу да се чланци о филмовима споје са чланцима о глумцима.-ove dve stvari nikako nisu ekvivalentne. naime moze se porediti album i knjiga kod pisca ali sa filmom gde ucestvuju desetine ljudi (koji se vide) a ne samo jedna licnost kao kod knjige i albuma. Posto ne mozemo razdvajati folk, klasicnu rok muziku i sl onda mozemo da usvojimo kriterijum da clanak mora da sadrzi neki podatak iz nezavisnog izvora sto je potpuno razumno. Ako o nekoj operi postoji citava literatura a o albumu turbo folk zvezde koji se pojavio pre mesec dana ni prikaz u relevanntoj (muzickoj) stampi--Војвода разговор 19:09, 11. мај 2009. (CEST)
Sto se tice Zvezda granda, Velikog brata i operacije trijumf na nekoliko glasanja sam pokazao svoj stav o ovome ali cu ponoviti: po mom misljenju samo ucestvovanje u ovakvom shou ne obezbedjuje relevantnost vec samo ako je nakon toga ostvarena karijera ali ovde ne pricamo o muzicarima vec o albumima i necu da oftopikujem.--Војвода разговор 19:15, 11. мај 2009. (CEST)

Као што сам већ навео,погубићемо се у силној причи.Ја сам горе,на почетку,дао неки пресек како изгледају чланци о албумима код нас и како би могли да изгледају неки од основних предлога.Требало би формулисати још неке,уколико ови нису одговарајући.

(Рекао сам да је поређење глумац-певач, филм-албум урађено у техничком смислу.У оба слуачаја имамо често чланак од једне до три реченице (о глумцу/певачу), након чега следи списак (филмова/албума) са везама ка чланцима, који,опет,сарже једну до три реченице (о филму/албуму), кутијицу са каталошким подацима(о филму/албуму) и списак (глумаца/песама).)Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 14:04, 14. мај 2009. (CEST)

Видим да већ има доста текста а мало дискунтанана. Бојим се да дискусија нема превише смисла ако се још неко не укључи.--Војвода разговор 22:29, 15. мај 2009. (CEST)

Ништа ондак,изгледа да ће да се натежемо са гласањима о сваком боговетном албуму на овој њики.Кад можемо о писцима и чудима,зашто би албуми били изузетак. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 01:31, 16. мај 2009. (CEST)

Општи коментари[уреди | уреди извор]

Познато ми је да на овој Википедији постоји жеља за оваквим списком критеријума. Моје мишљење је да су они инхерентно арбитрарни и да је општа смерница на енглеској Википедији боље решење („предмет довољно радова објављених у изворима на добром гласу независним од теме чланка да се састави енциклопедијски чланак“). У том смислу, не подржавам овакве идеје, за које налазим да су непотребно круте. (Штавише, тамо су све јачи гласови да је у суштини довољно захтевати проверљивост...) Ако се већ хоће овако нешто, предлажем да се као пробно решење сконцентришемо на критеријуме за људе/биографије (све горње ставке осим последње две) а да остале категорије за сада оставимо по страни. --Dzordzm (разговор) 18:24, 4. фебруар 2009. (CET)

И Странка „Ниједан од понуђених одговора“ и она федералистичка босанска странка, као и гро других тема спада под „проверљиво“. Према ВП:ЧЗБ, проверљивост дефинитивно није довољан услов за енциклопедичност. Штавише, овакав став је до сада само био узрок бројних flamewar-ова --В. Бургић (реци...) 22:45, 4. фебруар 2009. (CET)

И фашизам је давао врло јасна и једноставна правила, ефикасно се борио са некима од проблема које је имала Вајмарска република и од када је усвојен па до 1945. (или ту негде) није било флејмова у немачком парламенту. Али то не значи да је био исправан. Извини што сам овако баш ђоном дао пример, ништа лично. --Dzordzm (разговор) 23:33, 4. фебруар 2009. (CET)

Такође, основни проблем је у томе што ти не покушаваш да установиш довољан услов за енциклопедичност - са тиме не бих имао проблем - него потребан услов, што је нешто сасвим друго. Странка НОПО није била предмет никаквих нетривијалних радова у изворима независним од теме, а што се босанске федералистичке странке тиче, она је бордерлајн случај, јер иако тренутно није релеватна, јесте у једном осетљивом тренутку радила нешто о чему се причало и није 100% јасно да је брисање тог чланка у интересу енциклопедије. Међутим, тај чланак се може оборити по линији аутобиографије односно конфликта интереса. У том смислу крута правила нису потребна за слање ова два чланка у електронску црну рупу. --Dzordzm (разговор) 23:33, 4. фебруар 2009. (CET)

Наравно, фашизам је имао крута правила и сви знамо шта фашизам јесте био и шта је све лоше одрадио. Међутим, колико је сврсисходно на основу тог једног јединог и негативног примера заснивати комплетан рад у вези са било чим? Сваки пут када отпочнемо нешто, неко ће да избунари неки лош пример (а фала богу увек их је било), те ћемо да одустанемо. При томе уоште није важно што се и анархија показала у многим примерима потпуно деструкривна, а многи системи са јасним критеријумима ваљани. Уосталом, дата правила уопште нису тако стриктна. На пример, прво наведено за писце: „чланови релевантних изборних удружења (Академија наука, а не УДС)“ је веома флексибилно, јер хајде да видимо шта је све релевантно удружење? За све услове је слична ситуација. И колико ја ценим ситуацију, довољан је и један услов, а не сви да се испуне. Па и ти сам знаш Ђорђе да ти је за све у животу потребно макар неки (елементарни) услов да би могао нешто да радиш како треба. Ипак, ако је увођење критеријума толики проблем, нећемо их увести и играћемо се енциклопедије и даље.--Методичар зговор2а 09:57, 5. фебруар 2009. (CET)

Не мислим да се може све на исти начин ставити у шаблон и заједнички третирати. Још увек постоје неслагања око биографија и процене значаја, а ни овај број категорија није ни близу коначном (а шта са музичарима, музичким групама, албумима, сингловима, тв лицима, серијама, драмама, песмама, рачунарским играма, ликовима из цртаних филмова, софтверу, фирмама, политичарима, свештеним лицима, основним школама, .... мислим да се може још доста додати). Једноставно не може се све на исти начин третирати. Изгледа једноставно, али више носи проблема него што их решава. -- JustUser  d[-_-]b  13:17, 5. фебруар 2009. (CET)

Заправо, решење може бити веома једноставно: пронаћи критеријуме за категорије са којима смо имали највише пробелма, а колико знам то су биографије, спорт, политика и музика (са тим да за ово последње већ постоји).--Методичар зговор2а 14:10, 5. фебруар 2009. (CET)
И да и још нешто; зашто се толико мучити у изналажењу изговора, зар није много једноставније рећи да не постоји добра воља да се то одради? Ја бих тако урадио. Онда бисмо заиста постигли напредак - имали бисмо црно на бело да нас критеријуми не занимају и да је свађа много занимљивија. :) --Методичар зговор2а 14:12, 5. фебруар 2009. (CET)
Покушавали смо већ више пута са утврђивањем одређених смјерница на ову тему, али није било успјеха. Ја мислим да је проблем у томе што се Википедија не схвата као енциклопедија у класичном смислу, него је проширала своју дјелатност и на сакупљање каталошких података. Велики утицај на наше сараднике има све оно што се дешава на енгл. Википедији, али многи губе из вида да енглеска Википедија има другачији ритам развоја од наше или било које друге мање Википедије. Они имају широк спектар корисника са различитим интересовањима који се могу позабавити организацијом свих тема па и оних од мањег енциклопедијског значаја, док ми имамо једну фиксну структуру сарадника који претендују да обухвати све теме, што није нимало реално. Такође имамо проблема са обучавањем људи како да пишу енциклопедијске чланке, један стандардни број оних који се никако не сналазе и који када им се једном обрише оно што су написали, ма како изгледало, једноставно одлуче да више ништа не раде овдје. У суштини ми имамо пуно малих проблема за које немамо рјешење јер нам требају далеко већи људски ресурси од оних с којима тренутно располажемо. ---Славен Косановић- {разговор} 14:30, 5. фебруар 2009. (CET)
Још да напоменем, пошто сам тек сад прочитао све коментаре, да је аналогија са фашизмом овдје апсолутно промашена и непримјерна, па чак и ако иде уз извињење. На ову тему је непходно успоставити неке смјернице, па не морају бити света крава, али су нам неопходне као оријентација, нарочито када се ради о биографијама људи који тек почињу нешто у својој професији, али и организацијама разних врста које су се формаирале у посљедњих пар година и о којима ничу чланци као печурке на овој Википедији. ---Славен Косановић- {разговор} 18:14, 5. фебруар 2009. (CET)
Не знам да ли си приметио (јер, руку на срце, имаш обичај да коментаришеш пре него што приметиш), али горе се управо доносе правила - свете краве и у томе и јесте већи део мог проблема са њима. Други део мог проблема је чињеница да су напросто престрога. Ове предлоге нико ни не покушава да квалификује као примере, или разјашњења, или шта год, већ ће напросто бити овако или никако (Ниси члан САНУ? Штета! Наши бајтови су прескупи за тебе! Иди на енглеску Википедију, они немају довољно чланака па ће те лакше трпети.). Такође не знам да ли си скоро посећивао страну ВП:ЧЗБ - да јеси, било би ти јасно о чему причам. Ја бих волео да преведем en:Wikipedia:Notability (што ће рећи апдејтујем превод Википедија:Значај - за који се бескрајно кајем што га својевремено нисам ставио на изгласавање - и притом бих га пребацио на Википедија:Запаженост, што је ипак адекватнији превод). Мени лично су то и његове варијације једина прихватљива правила јер су једина правила која оцену о преласку прага значаја остављају секнударним изворима а не некаквим инхерентно арбитрарним аршинима. Ех да, узгред, ја не могу никога да спречим да предложене аршине усаврши и изгласа. Ја имам само један глас. --Dzordzm (разговор) 10:30, 9. фебруар 2009. (CET)

Јасно нам је свима да википедија на српском језику пати од хроничног недостатка аутора. Међутим, под „аутора“ мислим на људе који желе да допринесу википедији као енциклопедији, а не на људе који википедију желе да искористе као идеалну таблу за приказивање неких својих ствари, јер ем је посјећена ем је бесплатна - таквих имамо на претек: појави се корисник, региструје се, одради тај један чланак о својој сестри која је „књижевница“, својој странци коју је регистровао да испадне анархиста и смува све женске у свом друштву, свом ћалету који је био инжињер грађевине али и врло поштован у комшилуку итд., и онда нестане, јер је википедија служила искључиво за то рекламирање. Да ствар буде црња, увијек се један проценат правих корисника чак заузме за њихов чланак, па међу нама самима настане туча и свађа да ли треба да остане или не. Понекад се неко чак поведе аргументом „ако му обришемо чланак, неће више доћи на вики“, што је наравно дубоко погрешно. Управо из ових разлога нам је потребан макар најмањи скуп правила о релевантности; не морамо правити аршине за релевантност крикет клуба, али можемо макар за ствари које нам најчешће стварају проблеме: писце, спортске клубове и играче, странке и друго што је горе наведено (и можда још нешто). Ако је гранични случај, океј, нека остане, али ако не задовољава баш ништа, треба да лети. Овако, досад, сводило се на то колико је који гласач тај дан устао на лијеву или десну ногу, колико му је то у том тренутку симпатично или не, и колико је „чуо он за то негдје на нету, те би требало да остане“ („људи, што сте крути, пустите дечка!“) исл. --Дарко Максимовић (разг.) 23:47, 5. фебруар 2009. (CET)

У основи фашизма је лежала диктатура, укидање грађанских слобода ради веће стабилности, сила јачег над слабијим, итд. Правила су имала и имају (и имаће) сва друштва, па и ова наша микро-друштва, јер она од хаоса стварају ред, и помажу систематском рјешавању одређеног задатка. --Дарко Максимовић (разг.) 23:47, 5. фебруар 2009. (CET)


Надам се да ће до гласања доћи и да ће се барем нешто усвојити,као и то да ће се то после примењивати,а не да заврши к`о она Дејанова акција за коју се гласало,па опет ником ништа.Ако се појави неки проблематичан случај,увек се можемо вратити на страницу за гласање о њему. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 03:39, 6. фебруар 2009. (CET)


Додадох још неколико категорија о којима смо флејмовали. --В. Бургић (реци...) 20:41, 6. фебруар 2009. (CET)

Нешто се размишљам, један од општих критеријума би могао бити да има чланак на 5 или више википедија на другим језицима. Знам да свака вики има аутономију и не мора се водити критеријумима других вики, али свакако да доказује значај ако је нешто написано на 5 различитих википедија (можда да не рачунамо хр, ср, бс), јер то ипак значи да је препознат у свијету. Тешко да је неко могао сјести и превести свој ирелевантан чланак на нпр. шпански, енглески, њемачки, каталански и италијански. (просто мала је вјероватноћа да неко зна толико језика). --Дарко Максимовић (разг.) 06:16, 9. фебруар 2009. (CET)

То по мени може да буде само довољан а никако не и потребан услов. --Dzordzm (разговор) 10:15, 9. фебруар 2009. (CET)

Наравно, па то сам и мислио. --Дарко Максимовић (разг.) 14:14, 9. фебруар 2009. (CET)


Видим да је ово још увек у радној фази,ал` је битно да се котрља.Проблем у овоме на шта је Дарко указао,лежи у томе што има оних који направе чланак на ен.њики и онда иду наоколо и смарају људе да то преведу на њихов језики или праве танте за кукурику дилове,ти преведи код себе ово,а ја ћу теби оно (она жабарска "глумица" је последњи такав случај).

Такође,мислим да би све екстреме (човек ујео пса[1] итд исл итр) који се помињу у горњим категоријама требало представити кроз тај догађај,а не кроз биографију његових актера.Значи,ако је неко постигао гол руком који је признат,а није урадио ништа друго (био најбољи фу`балер света,кренуо кривудавим путем кокаинских ноћи,Куста о њему снимио филм),онда треба писати о томе,а успутно споменути основне податке о њему.Као у случају Роловића.Он није значајан,али атентат јесте.

`тео сам још нешто рећ`,ал` сад да ме отераш на испашу,не мог` се сетит`. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 05:59, 17. фебруар 2009. (CET)


Ценим колективни напор труста мозгова ове Википедије да установи некакве аршине али искрено мислим да је читав овај посао узалудан. Моји ставови по питању релевантности се значајно разликују од ставова већине учесника у дискусији због чега нећу учествовати у истој. Пуно среће у даљем раду. Поздрав, --Краљевић Марко (разговор) 19:30, 28. фебруар 2009. (CET)

Ето. Ја се, пак, искрено надам да цео овај посао није узалудан јер ћемо у противном за странку НОПО гласати и шеснаести пут са, као што сам предвидео ономад, крајње неизвесним резултатом. Можда није лоше да отворимо вики-кладионицу? Рецимо да улажемо по 100 динџи како ће гласање изгледати следећи пут? Није наивно, исход је заиста неизвесан. :) Што се тебе Марко тиче, заиста нема смисла да ми отимаш титулу вики-нарциса (па мало ли је што ми отеше титулу првог човека њикипедије и то на кварно??? :Р ). Па како сад да посао буде узалудан зато што твоје мишљење није у складу са мишљењем већине? Ајде да сам ја то рекао, некако би имало смисао...Face-grin.svg Него, мене занима како ћемо ми уопште ово гласање/гласања спровести у дело? Овде има толико тога...--Методичар зговор2а 13:40, 16. март 2009. (CET)
  1. ^ Само да напоменем да сам као мали ујео пса. :)Методичар зговор2а 18:59, 17. фебруар 2009. (CET)