Википедија:Добри чланци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сјајни чланци Добри чланци 1000 чланака Потребни чланци Радионица
Гласање за сјајне чланке Гласање за добре чланке Чланци за брисање Потребне слике Сређивање чланака
Добри чланци
Пречица:
ВП:ДЧ

Добри чланци су они за које Википедијанци сматрају да имају садржајност и квалитете који су дефинисани правилима за избор добрих чланака на Википедији. Пре него што се постави овде, чланак мора проћи кроз гласање. Уколико наиђете на чланак који по неком од критеријума не може бити предложен у категорију сјајних чланака, а испуњава потребне критеријуме за избор у добре чланке позивамо Вас да га предложите. Тренутно, Википедија на српском језику има 169 добрих чланака, од укупно 244.932 на Википедији.

Зелени палац на горе у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак добар.

Биографија[уреди]

Nuvola apps personal.png
Адолф ХитлерАлександар АљехинАлександар ЂорђевићАна ИвановићАндроник I КомнинБенедикт АрнолдБранимир ШтулићБрунхилда од АустразијеВелизарВиктор ЦојВилијам ШекспирВукашин МрњавчевићГрејс КелиГрета ГарбоДрагутин Калор МилодановићДукаЂауме I од АрагонаЕјси ЛоИван МилутиновићИсидор СевиљскиЈелена (мајка цара Константина)Јохан Хајнрих ПесталоциКаролина ВозњацкиКлас-Јан ХунтеларКлинт ИствудКонстантин ЈиречекКонстанције I ХлорКортни КоксКоста СтојановићЛара Фабијан‎Максим ИсповедникМануел де ФаљаМара СантанђелоМарија АнтоанетаМарија ТерезијаМарио АнчићМарлен ДитрихМерил СтрипМилан ЛучићМилосав ЗдравковићМихај ХрабриНикола ПашићНикола I ПетровићПетар БојовићБоби ФишерСимонида НемањићСпасенија Цана БабовићФрансиско ФранкоЦинцар Јанко ПоповићЏена ЏејмсонЏими ВејлсШеик Муџибур Рахман

Историја[уреди]

Nuvola apps clock.png
АненербеБеоградска тврђаваБитка за Едсонов гребенБитка код КурскаБитка код острва СавоВизантијско-персијски рат (602—628)Винчанска култураВојводина у Народноослободилачкој борбиИсторија БеоградаЗападно римско царствоКандијски ратМађарско-румунски рат (1919)Напади 11. септембра 2001.Образовање у ВизантијиОперација СтрелаОрден народног херојаПрви крсташки ратПроституција у античкој ГрчкојРано хришћанствоРат за шпанско наслеђеРумунска комунистичка партијаУида (брод)Церска биткаЦрква босанскаЧовек са гвозденом маскомШпански рат за независност

Биологија[уреди]

Cosmic-eidex-eidex.svg
Еугленоидне алгеКромпирМангровеСоваШума

Географија[уреди]

Nuvola filesystems www.png
БелорусијаБостонГеографија ИндијеГлацијални процесГомељГрадац (Баточина)Гран КанаријаЈужни СуданКвебекНеготинОпштина Нови БеоградОпштина Савски венацПукетРимСремска МитровицаШибенско-книнска жупанијаШтутгарт

Наука и техника[уреди]

Nuvola apps mycomputer.png
1 − 2 + 3 − 4 + · · ·АНТК АнтоновГалијаЕлектронска цијевЕкспедиција 1 (МСС)F-22 РапторJAS 39 ГрипенЛокална група галаксијаНебески координатни системиОптички етернетПедагогијаСписак шетњи свемиром од 2000. годинеСтенсил баферХемија

Медицина[уреди]

Rod of asclepius.png
Анкилозирајући спондилитисАномалије зубаДекомпресиона болестДијабетесна кетоацидозаКаријесМорфинФормирање зубаХемоглобин

Филозофија и религија[уреди]

Yin yang.svg
АтеизамАфродитаЗлоИдунаЛогосСредњовековна филозофијаСтара словенска вераХиндуизам

Уметност[уреди]

Nuvola apps kcoloredit.svg

Филм и телевизија[уреди]

Nuvola apps aktion.png
Грегори ХаусЗвездане стазе: ВојаџерLatter DaysБоја рајаМатриксХомер СимпсонСвети Георгије убива аждахуТри Хил

Музика[уреди]

Crystal Clear app kguitar.png
Bad“ • „Billie Jean“ • Егзит • „HIStory: Past, Present and Future, Book I“ • „Invincible“ • „Off the Wall“ • Парсифал • „Scream/Childhood“ • „Thriller“ • „You Are Not Alone“ • „You Rock My World

Књижевност[уреди]

Nuvola apps bookcase2.png
Поп Ћира и поп Спира

Забава[уреди]

Gamepad.svg
Age of Empires IIIМонопол (игра)Rise of Nations: Rise of Legends

Спорт[уреди]

Soccer ball.svg
ЈСД ПартизанНХЛ Херитиџ класик 2011.Репрезентација Србије у хокеју на ледуФудбал

Разно[уреди]

People.svg
ВиноГимназија Таковски устанакЗастава ЈерменијеКлингонски језикКнут (бели медвед)Манастир Манасија


Нови добри чланци

Церска битка[уреди]

Петар Бојовић

Церска битка (нем. Schlacht von Cer, мађ. Ceri csata) такође знана као и Јадарска битка, (Schlacht von Jadar, Jadar csata) је била војни сукоб вођен између Аустроугарске и Србије августа 1914. око планине Цер и неколико села у њеној непосредној околини, као и Шапца, током ране фазе Српске кампање у Првом светском рату.

Битка је била део прве аустроугарске офанзиве на Србију и избила је у ноћи 15. августа када су делови српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама Церске планине. Борбе које су уследиле прерасле су у битку за контролу неколико градића и села у околини планине, као и за контролу Шапца. Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде војника су се повукли у Аустроугарску, а многи су се подавили у Дрини бежећи у паници. Срби су 24. августа опет ушли у Шабац, чиме се битка званично завршила.

У току десетодневне битке српски губици су износили 3.000 мртвих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи. Било је 8.000 мртвих војника, 30.000 рањених и 4.500 заробљених. Српска победа над бројно надмоћнијим непријатељем је означила прву победу Савезника у Првом светском рату.


даље ...

Петар Бојовић[уреди]

Петар Бојовић

Петар Бојовић (Мишевићи, 4. јул/16. јул 1858Београд, 19. јануар 1945) био је српски и југословенски војвода.

Учесник је српско-турских ратова током којих је био у штабу Врховне команде, а по завршетку ратова постао је водник батерије у Београду. После српско-бугарског рата постао је водник коњице, а затим је 1891. положио испит и добио чин капетана. Истовремено је постављен за вршиоца дужности начелника Штаба Моравске дивизије у Нишу, где је остао пет година. Мењао је неколико дужности све до избијања Балканских ратова 1912. године, када је био командант Коњичке дивизије.

У Првом балканском рату Бојовић је био начелник Штаба Прве армије од октобра 1912. године. Истакао се током Кумановске и Битољске битке, после којих је добио чин генерала. По окончању Првог балканског рата, на његов предлог, а уз подршку војводе Путника, склопљен је савез са Грчком, као противтежа опасности која је тада долазила од Бугарске. У Другом балканском рату био је начелник Штаба Прве армије која је однела победу у бици на Брегалници, а после рата био је командант трупа Нових области на Косову и Македонији.

У Првом светском рату је био командант Прве армије. Учествовао је у завршним операцијама Церске битке, а по ослобађању Шапца, са овом јединицом форсирао је, почетком септембра, Саву и продро у Срем. Бива рањен у глежањ, па је смењен са места команданта. Од новембра 1914. до новембра 1915. године генерал Бојовић је био на располагању, када је због Тројне офанзиве, опет реактивиран. Опет је постао командант трупа Нових области и успео је да пружи отпор непријатељу, док се је српска војска повлачила ка Косову. Када је донета одлука да се трупе повлаче ка Албанији, Бојовић је тада (децембар 1915.) постављен за начелника Врховне команде. Поднео је оставку начелника Врховне команде 19. јуна 1918. године, због неслагања око проширења Солунског фронта. Затим је опет постављен за команданта Прве армије, којом је командовао и у бици код Доброг поља. Због ратних заслуга 13. септембра 1918. добио је чин војводе.

После рата постао је командант Прве армијске области и на тој функцији је остао до децембра 1920. године. Именован је начелником Главног генералштаба војске Краљевине СХС у марту 1921. године. Следеће 1922. је пензионисан. Враћен је у службу 1941. и постављен за Врховног инспектора целокупне војне силе Југославије. Током Априлског рата постављен је за помоћника врховног команданта краљевске југословенске војске, младог краља Петра II, а после капитулације војске био је у кућном притвору у Београду све до краја рата. По ослобођењу Београда ухапсила га је ОЗНА. У притвору је мучен, па затим пуштен, а убрзо је и преминуо.

Одликован је Орденом Југословенске круне првог реда (1930. године), Орденом Карађорђеве звезде првог реда и француским Орденом Легије части (1936. године). Носилац је многобројних највиших српских и савезничких одликовања. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.


даље ...

Види још[уреди]