Википедија:Добри чланци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сјајни чланци Добри чланци 1000 чланака Потребни чланци Радионица
Гласање за сјајне чланке Гласање за добре чланке Чланци за брисање Потребне слике Сређивање чланака
Добри чланци

Добри чланци су они за које Википедијанци сматрају да имају садржајност и квалитете који су дефинисани правилима за избор добрих чланака на Википедији. Пре него што се постави овде, чланак мора проћи кроз гласање. Уколико наиђете на чланак који по неком од критеријума не може бити предложен у категорију сјајних чланака, а испуњава потребне критеријуме за избор у добре чланке позивамо Вас да га предложите. Тренутно, Википедија на српском језику има 195 добрих чланака, од укупно 331.343 на Википедији.

Зелени палац на горе у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак добар.

Биографија[уреди]

Nuvola apps personal.png
Адолф ХитлерАлександар АљехинАлександар ЂорђевићАна ИвановићАндроник I КомнинБенедикт АрнолдБобан МарјановићБоби ФишерБранимир ШтулићБрунхилда од АустразијеВелизарВиктор ЦојВилијам ШекспирВукашин МрњавчевићГрејс КелиГрета ГарбоДрагутин Калор МилодановићДукаЂауме I од АрагонаЕјси ЛоИван МилутиновићИгор РакочевићИсидор СевиљскиЈелена (мајка цара Константина)Јелена ЈанковићЈохан Хајнрих ПесталоциКаролина ВозњацкиКлас-Јан ХунтеларКлинт ИствудКонстантин ЈиречекКонстанције I ХлорКортни КоксКоста СтојановићЛара Фабијан‎Мајкл ЏорданМаксим ИсповедникМануел де ФаљаМара СантанђелоМарија АнтоанетаМарија ТерезијаМарио АнчићМарлен ДитрихМерил СтрипМилан ГуровићМилан ЛучићМилосав ЗдравковићМилутин МиланковићМихај ХрабриНемања БјелицаНикола ПашићНикола I ПетровићСимонида НемањићСпасенија Цана БабовићСтефен КариФрансиско ФранкоЦинцар Јанко ПоповићЏена ЏејмсонЏими ВејлсШеик Муџибур Рахман

Историја[уреди]

Nuvola apps clock.png
АненербеБеоградска тврђаваБитка за Едсонов гребенБитка код КурскаБитка код острва СавоВизантијско-персијски рат (602—628)Винчанска култураВојводина у Народноослободилачкој борбиЗападно римско царствоИсторија БеоградаКандијски ратКонфедеративне Америчке ДржавеМађарско-румунски рат (1919)Мартовски погром 2004.Масакр у КрагујевцуНапади 11. септембра 2001.Образовање у ВизантијиОперација СтрелаОрден народног херојаПрви крсташки ратПроституција у античкој ГрчкојРано хришћанствоРат за шпанско наслеђеРумунска комунистичка партијаУида (брод)Церска биткаЦрква босанскаЧовек са гвозденом маскомШпански рат за независност

Биологија[уреди]

Cosmic-eidex-eidex.svg
Еугленоидне алгеКромпирМангровеСоваШума

Географија[уреди]

Nuvola filesystems www.png
БелорусијаБостонГеографија ИндијеГлацијални процесГомељГрадац (Баточина)Гран КанаријаЗемља (геополитика)Јужни СуданКвебекНеготинОпштина Нови БеоградОпштина Савски венацОпштина ШтрпцеПукетРепублика СрпскаРимСремска МитровицаТверска областШибенско-книнска жупанијаШтутгарт

Наука и техника[уреди]

Nuvola apps mycomputer.png
1 − 2 + 3 − 4 + · · ·АНТК АнтоновГалијаЕлектронска цијевЕкспедиција 1 (МСС)F-22 РапторJAS 39 грипенЛокална група галаксијаНебески координатни системиОптички етернетПедагогијаРовер (истраживање свемира)Списак шетњи свемиром у периоду 1965-1999. годинаСписак шетњи свемиром од 2000. годинеСтенсил баферХемијаХМС Виктори

Медицина[уреди]

Rod of asclepius.png
Анкилозирајући спондилитисАномалије зубаДекомпресиона болестДијабетесна кетоацидозаКаријесМорфинФормирање зубаХемоглобин

Филозофија и религија[уреди]

Yin yang.svg
АтеизамАфродитаЗлоИдунаЛогосСредњовековна филозофијаСтара словенска вераХиндуизам

Уметност[уреди]

Nuvola apps kcoloredit.svg

Филм и телевизија[уреди]

Nuvola apps aktion.png
Грегори ХаусЗвездане стазе: ВојаџерLatter DaysБоја рајаМатриксХомер СимпсонСвети Георгије убива аждахуТри Хил

Музика[уреди]

Crystal Clear app kguitar.png
Bad“ • „Billie Jean“ • Егзит • „HIStory: Past, Present and Future, Book I“ • „Invincible“ • „Off the Wall“ • Парсифал • „Scream/Childhood“ • „Thriller (албум)“ • „Thriller (песма)“ • „You Are Not Alone“ • „You Rock My World

Књижевност[уреди]

Nuvola apps bookcase2.png
Поп Ћира и поп Спира

Забава[уреди]

Gamepad.svg
Age of Empires IIIМонопол (игра)Rise of Nations: Rise of Legends

Спорт[уреди]

Soccer ball.svg
ЈСД ПартизанКК Црвена звезда сезона 2014/15.НХЛ Херитиџ класик 2011.Репрезентација Србије у хокеју на ледуСветско првенство у хокеју на леду 2014.ФК Црвена звездаФудбалХокеј на леду за мушкарце на Зимским олимпијским играма 2014.

Разно[уреди]

People.svg
ВиноГимназија Таковски устанакЗастава ЈерменијеКлингонски језикКнут (бели медвед)Манастир МанасијаМанастир ХиландарМузеј „Рас“ Нови ПазарОмега спидмастерСпоменик Великом пожару у ЛондонуСпомен-парк Крагујевачки октобарИзбори у Републици Српској


Нови добри чланци

Милутин Миланковић[уреди]

Професор Миланковић, око 1924. године.

Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879Београд, 12. децембар 1958) био је српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука и популаризатор науке.

Ванредни професор примењене математике био је од 1909. до 1920. године (осим 1914—1918), док је као редовни професор небеске механике радио од 1920. до 1955. (осим 1941—1945) на Универзитету у Београду. Био је декан Филозофског факултета школске 1926/1927, пионир у ракетном инжењерству, потпредседник САНУ у три мандата почев од 1948, директор Астрономске опсерваторије у Београду од 1948. до 1951, члан и реоснивач Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније од 1948. до 1953. итд.

Миланковић је дао два фундаментална доприноса науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље” који карактерише све планете Сунчевог система. Други допринос је теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце; данас познато као Миланковићеви циклуси. Ово објашњава појаву ледених доба током геолошке прошлости Земље, као и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности.

Милутин Миланковић је основао планетарну климатологију израчунавањем температурских услова у горњим слојевима Земљине атмосфере, као и температурске услове на планетама унутрашњег Сунчевог система (Меркуру, Венери и Марсу) те Земљином природном сателитуМесецу. Поред тога, Миланковић се у геофизици сматра за коаутора теорије тектонских плоча, и то са својим радом Померање Земљиних обртних полова.

даље ...

Стефен Кари[уреди]

Стефен Кари

Вордел Стефен „Стеф” Кари II (енгл. Wardell Stephen "Steph" Curry II; Акрон, 14. март 1988), познатији као Стефен Кари, амерички је кошаркаш. Тренутно је члан Голден Стејт вориорса и игра на позицији плејмејкера.

Изабран је у првом кругу НБА драфта 2009. од стране истоимене екипе. Три сезоне је играо на Дејвидсон колеџу, где је наступао за екипу Дејвидсон вајлдкетса. Кари је син некадашњег професионалног кошаркаша Дела Карија, који је шеснаест сезона наступао у НБА лиги.

Године 2015. на Ол-стару је победио у такмичењу у брзом шутирању тројки, освојио је први шампионски прстен са Голден Стејтом и проглашен за најкориснијег играча у сезони. Држи рекорд НБА лиге по постигнутим тројкама у регуларној сезони. У тандему са клупским колегом Клејом Томпсоном, заједнички држе рекорд лиге по броју постигнутих тројки у регуларној сезони и добијају надимак Сплеш брадерс.

Са сениорском репрезентацијом САД је освојио две златне медаље на Светским првенствима 2010. и 2014. Поједини кошаркашки стручњаци, колеге и навијачи сматрају да је Кари најбољи шутер у историји НБА лиге.

даље ...

Види још[уреди]