Википедија:Добри чланци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Сјајни чланци Добри чланци 1000 чланака Потребни чланци Радионица
Гласање за сјајне чланке Гласање за добре чланке Чланци за брисање Потребне слике Сређивање чланака
Добри чланци

Добри чланци су они за које Википедијанци сматрају да имају садржајност и квалитете који су дефинисани правилима за избор добрих чланака на Википедији. Пре него што се постави овде, чланак мора проћи кроз гласање. Уколико наиђете на чланак који по неком од критеријума не може бити предложен у категорију сјајних чланака, а испуњава потребне критеријуме за избор у добре чланке позивамо Вас да га предложите. Тренутно, Википедија на српском језику има 229 добрих чланака, од укупно 608.815 на Википедији.

Сребрна звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак добар.

Биографија[уреди]

Историја[уреди]

Биологија[уреди]

Географија[уреди]

Наука и техника[уреди]

Медицина[уреди]

Филозофија и религија[уреди]

Уметност[уреди]

Филм и телевизија[уреди]

Музика[уреди]

Књижевност[уреди]

Забава[уреди]

Спорт[уреди]

Разно[уреди]


Нови добри чланци

Манастир Црна Река[уреди]

Манастир Црна Река

Манастир Црна Река је монашка испосница усред планина јужног дела Централне Србије, Рибариће, смештена у клисури Црне реке. Манастир се налази у селу Рибариће и припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве. Као целина представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Поред све своје изузетне лепоте и знаменитости, манастир Црна Река је дуго био скоро непознат ван своје уже околине. Тек од скора, изградњом моста на језеру код Рибарића и поправком прилазног пута, манастир Црна Река, као редак драгуљ српске средњевековне културе, излази из релативне анонимности у којој обитава већ пуних 700 година. Манастир је активан, мушки и о њему брину монаси.

У манастиру се налазе мошти Светог Петра Коришког, једног од познатих српских подвижника из 13. века. У манастиру постоји пећина у којој је смештена црква, у тој пећини постоји камено удубљење у коме се вода скупља кап по кап. Вода је, како кажу верници, лековита и нарочито помаже код болести очију, зато је народ назива „водом Светог Архангела Михаила”.

Постоји још једна светиња у манастиру која привлачи велику пажњу верника, а то је гроб Свештеномученика Харитона, некадашњег сабрата црноречког. Свештеномученик Харитон, сабрат манастира Светих Архангела код Призрена, мученички је убијен од стране ОВК-а терориста у околини Призрена 15. јуна 1999. године.

даље ...

Немањићи — рађање краљевине[уреди]

Слика уводне шпице серије Немањићи — рађање краљевине

Немањићи — рађање краљевине је српска драмска играна телевизијска серија, снимљена 2017. године, чије је премијерно приказивање почело 17. фебруара 2018.

Представља највећи продукцијски подухват у историји српске телевизије, будући да је за њу ангажовано 218 глумаца и 2700 статиста која је снимана на преко 200 локација. Серијалом који је обухватио 200 година владавине најутицајније српске средњовековне династије обележава се 800 година од настанка Српског краљевства и крунисања Стефана Првовенчаног. Пројекат настао у режији Марка Маринковића, а по сценарију Гордана Михића, продуцира Радио-телевизија Србије.

Улога Стефана Немање поверена је Младену Нелевићу, његове супруге Ане НемањићДубравки Мијатовић; њихове синове Стефана Првовенчаног, Вукана Немањића и Растка Немањића — Светог Саву, играју Војин Ћетковић, Небојша Глоговац и Драган Мићановић (тим редоследом); прву српску краљицу, млетачку принцезу, Ану Дандоло тумачи Слобода Мићаловић.

Пилот епизода емитована је 31. децембра 2017. године као новогодишњи специјал, међутим прва епизода је емитована тек 17. фебруара 2018. године. Након пилот епизоде, реакције су углавном биле негативне после вишемесечних ишчекивања. Критике су углавном биле везане за језик којим се говори у серији, ефекте и спорну глуму.

даље ...

Види још[уреди]