Википедија:Добри чланци/Април
Добри чланци у априлу [уреди | уреди извор]
ИЧ-Елеонора од Аквитаније
Елеонора од Аквитаније (франц. Aliénor d’Aquitaine; франц. Éléonore de Guyenne; енгл. Eleanor of Aquitaine; 1122 или 1124 — 1. април 1204) била је једна од најбогатијих и најмоћнијих жена у западној Европи у раздобљу развијеног средњег века. Пореклом је била из династије Рамнулфида која је владала југозападном Француском. Још као девојчица постала је војвоткиња од Аквитаније, а затим краљица Француске (1137—1152) као супруга Луја VII. Захваљујући другом браку постала је краљица Енглеске (1154—1189) као жена Хенрија II, првог владара из династије Плантагенета. Елеонора је била покровитељка књижевних стваралаца као што су били Вас, Беноа де Ст Маура и Бертран де Вентадорн.
Када је 1137. постала наследница војводства Аквитаније Елеонора је истовремено постала и најпожељнија невеста у Европи. Три месеца пошто је постала војвоткиња, Елеонора се удала за француског престолонаследника Луја, сина њеног законског старатеља краља Луја VI. Као краљица Француске учествовала је у неуспешном Другом крсташком походу. Убрзо након тога, Елеонора је затражила поништење брака, али је папа Евгеније III одбио њене захтеве. Ипак, након што је Лују родила и другу ћерку, француски краљ се сложио са разводом пошто му Елеонора није родила сина ни после петнаест година брака. Брак је био поништен 11. марта 1152. због сродства у четвртом степену. Њихове ћерке су проглашене за закониту децу, Лују је поверено старатељство, а Елеонори су враћене њене земље.
→ {{ИЧ-Елеонора од Аквитаније}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Гран Канарија
Гран Канарија (шп. Gran Canaria) јесте вулканско острво у Шпанији и треће је по површини острво у Канарском архипелагу, после Тенерифа и Фуертевентуре. Налази се у Северном Атлантику, на неких 200 км западно од јужне обале Марока и на око 1.350 км југозападно од континенталног дела Шпаније.
У политичком погледу острво је део аутономне заједнице Канарска Острва, односно покрајине Лас Палмас. Највећи градски центар на острву је град Лас Палмас де Гран Канарија који је уједно и провинцијски центар. На острву живи око 850.000 становника. Административно је подељено на 21 општину. Први становници Гран Канарије била су берберска племена Канари, или Гуанчи како их називаји у Шпанији, која су се на острво доселила у периоду између VIII и V века пре нове ере са подручја северозападне Африке. Гуанчи су острво називали „Тамаран“ или у преводу „Земља храбрих“. Гран Канарија постаје делом шпанске државе Круна Кастиље у априлу 1483. након петогодишњих борби између Шпанаца које је предводила краљица Изабела I и месних Гуанча. Од тада Гран Канарија постаје веома важна полазна тачка за шпанске освајачке походе у Новом свету, па је тако и Кристифор Колумбо на свом првом путовању у Америку 1492. неколико дана провео у луци у Лас Палмасу.
→ {{ИЧ-Гран Канарија}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Подземна кукумавка
Подземна кукумавка (лат. Athene cunicularia) мала је, дугонога сова која живи на подручју Северне и Јужне Америке. Живи на травњацима, пашњацима, пољопривредним површинама или било ком другом отвореном сувом месту са ниским растињем. Гнезди се у рупама у земљи, попут оних које прави преријски пас. За разлику од осталих сова, подземна кукумавка је активна и дању, иако се труди да избегава поподневну врућину. Међутим, као и остале сове, и она најчешће лови од сумрака до свитања, када може лако да улови плен захваљујући свом виду и слуху. С обзиром на то да живи на травнатом подручју а не у шумама, подземна кукумавка је развила дуге ноге, што јој омогућава да трчи док лови свој плен.
Подземна кукумавка има светле очи, док кљун може бити тамно жуте или зелене боје, у зависности од подврсте. Нема ушно перје, а фацијални диск је раван. Има изражене беле обрве и бело перје на бради, које проширује и показује у одређеним ситуацијама — на пример, док љуља главу када је узнемирена.
→ {{ИЧ-Подземна кукумавка}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Ровер (истраживање свемира)
Ровер, други назив планетарни ровер или планетоход (енгл. planetary rover; рус. планетоход), је возило које се користи за истраживање свемира конструисано за кретање по површини планете или неког другог небеског тела. Неки ровери били су конструисани за превоз људи, док су други били делом или у потпуности аутономни роботи. Ровери се на површину неког небеског тела обично спуштају уз помоћ лендера (летелице која се спушта према површини планете малом брзином – мекано слетање) или неке сличне свемирске летелице.
Ровери имају неколико предности у односу на лендере, који су стационарни – могу истражити већу територију и могу се упутити да истраже занимљиве површинске одлике које им се нађу на путу. Уколико им се батерије напајају соларним панелима, могу се позиционирати тако да прикупе што више светлости у време зимских месеци када је Сунце ниско изнад хоризонта. Ровери такође помажу у сазнањима о управљању роботима преко веома великих удаљености. Сваки ровер мора бити макар делом аутономан јер радио-сигнали путују брзином светлости, па им треба времена да стигну од контролора са Земље до ровера.
→ {{ИЧ-Ровер (истраживање свемира)}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Џена Џејмсон
Џенифер Мари Масоли (енгл. Jennifer Marie Massoli; Лас Вегас, 9. април 1974), познатија као Џена Џејмсон (енгл. Jenna Jameson), америчка је порнографска глумица. Названа је најпознатијом порно звездом и „Краљицом порнића“.
У порно индустрији је почела да ради од 1993, а пре тога је радила као стриптизета и гламур модел. Већ 1996, освојила је награду „Најбоља нова глумица“ од све три организације које додељују награде у области филмова за одрасле. Освојила је више од 20 награда и примљена је у кућу славних X-Rated Critics Organization (XRCO) и Adult Video News (AVN) — који се често назива порно Оскар.
Џена је 2000. године основала предузеће ClubJenna са Џејем Грдином, за кога се касније удала и недуго затим развела. Филм Briana Loves Jenna је на додели AVN награде 2003. проглашен за најпродаванији и најбољи порнографски филм за 2002. годину. До 2005, ClubJenna имала је приход од 30 милиона америчких долара.
Такође је фотографисана у најпознатијим часописима за мушкарце као што су Плејбој, Пентхаус и Хаслер. Прва је порно звезда која је добила своју воштану фигуру у музеју Мадам Тисо.
→ {{ИЧ-Џена Џејмсон}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Бранимир Штулић
Бранимир Џони Штулић (рођен 11. априла 1953. године у Скопљу) је некадашњи певач и гитариста југословенске рок групе Азра. Сматра се контроверзним аутором и једним од највећих мистичара југословенске рок сцене.
Гитару је почео да свира од првог разреда гимназије, а током 1970-их са акустичном гитаром обилази загребачке тулуме, на којима свира своје и туђе композиције. Једно време студирао је на Филозофском факултету у Загребу, али је студије напустио. Почетком 1970-их оснива групу Балкан севдах бенд с којом свира све од ауторских песама, преко севдалинки и народњака, до Битлса (The Beatles). Након утицаја панка и новог таласа, Штулић је модификовао свој звук и неке старе акустичне песме прерадио у електричној варијанти. Године 1977. формирао је нови бенд по имену Азра.
Први албум Азре изашао је 1980. године и сматра се једним од најјачих дебија у историји југословенског рока. Самостално и са групом Азра, снимио је 16 музичких албума, од којих су многи продати у тиражу већем од сто хиљада примерака, с укупним бројем који премашује више од милион продатих носача звука. Од почетка 1990-их живи у Утрехту, Холандија, и бави се писањем и превођењем грчких класика.
→ {{ИЧ-Бранимир Штулић}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Пукет
Пукет (тај. ภูเก็ต, изговор [pʰūː.kèt]), раније познат и као Таланг (тај. ถลาง) највеће је тајландско острво и истовремено једна од 14 провинција Јужног Тајланда.
Смештен је уз западну обалу Тајланда у акваторији Андаманског мора (део Индијског океана). Два моста на северном крају острва повезују га са копном. Са површином од око 576 км² нешто мањи је од државе Сингапур. На острву живи око 600.000 становника, а главни и највећи град је Пукет Сити.
Острво се налази на важном поморском путу којим су саобраћали трговачки бродови из Кине и Индије, а често се помињало и у старим европским поморским мапама као важна трговачка лука. Захваљујући трговини, али и великом богатству у калају и каучуку Пукет је од најранијих времена био једна од најбогатијих лука Азије. Основна привредна делатност данас је туризам, а Пукет се сматра најважнијом туристичком престоницом Тајланда.
→ {{ИЧ-Пукет}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Војводина у Народноослободилачкој борби
Априла 1941. године Војводина је окупирана и подељена у три окупационе зоне: Срем су Немци предали Независној Држави Хрватској, Бачку и Барању је анектирала Краљевина Мађарска, док је Банат потпао под власт домаћих Немаца, мада је формално припадао Недићевој Србији. Терор и физичко уништење недужног народа, привредна пљачка, општа обесправљеност, беда и очај карактерисали су четворогодишњу окупацију. У току окупације у Војводини је око 50.000 људи убијено, а преко 280.000 је било интернирано, хапшено, злостављано и мучено.
Покрет отпора, који је покренула Комунистичка партија Југославије, крајем 1941, претрпео је у Банату и Бачкој тежак пораз, док је у Срему, после солиднијих припрема, постепено прерастао у општенародни устанак. На ослобођеној територији у Срему организована је и партизанска власт, са масовним антифашистичким организацијама, штампом и школством. Искуства из Срема у организовању ослободилачке борбе пренесена су у лето 1944. године у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка Црвене армије, октобра 1944, овде већ била организована народна власт са ослободилачким институцијама.
→ {{ИЧ-Војводина у Народноослободилачкој борби}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Рим
Рим (итал. Roma) је главни град Италије и регије Лацио, такође највећи и најбројнији град у Италији са око 2,8 милиона становника, и четврти највећи град у Европској унији. На ширем подручју града живи нешто више од четири милиона становника. Рим се налази на западу централног дела Апенинског полуострва, на месту где се река Анијен улива у Тибар.
Према легенди, град је основан 753. п. н. е., те самим тим има историју дугу готово два и по миленијума, што га после Атине ставља на друго место најстаријих европских престоница. С правом се сматра другом колевком западне цивилизације, будући да је био престоница великих светских сила античког доба – Римског краљевства, Римске републике и Римског царства. Од првог века нове ере, постао је центар хришћанског света, а од осмог века подручје новостворене Папске државе, која је постојала до 1870. године. Наредне године, када је дошло до уједињења апенинских држава у Краљевину Италију, Рим је постао њена престоница. Године 1946. проглашена је Република Италија, те је Рим на неки начин постао једна од најмлађих европских престоница. Данас се на подручју Рима налази Ватикан — најмања држава на свету, те се Рим често наводи као престоница двеју држава.
→ {{ИЧ-Рим}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Вилијам Шекспир
Вилијам Шекспир (енгл. William Shakespeare, крштен 26. априла 1564, умро 23. априла 1616) био је енглески песник и драмски писац, који се, према више различитих извора, сматра за највећег писца на енглеском језику и драматурга светског гласа. Опус његових дела која су сачувана до данас састоји се од 38 позоришних комада, 154 сонета, две дуге наративне и неколико других поема. Његови позоришни комади су преведени на многе живе језике и приказују се свуда у свету чешће него било који други.
Шекспир је рођен и одрастао у Стратфорду на Ејвону. Кад је имао 18 година, венчао се са Ен Хатавеј (енгл. Anne Hathaway), која му је родила троје деце: Сузан и близанце Хамнета и Џудит. Између 1585. и 1592. започео је успешну каријеру у Лондону као глумац, писац и сувласник глумачке дружине „Људи лорда Чамберлена“, касније познатију као „Краљеви људи“. Вратио се у Стратфорд вероватно око 1613. где је умро три године касније. Мало писаних сведочанстава је остало о Шекспировом приватном животу, те постоје многобројна нагађања око његове сексуалности, верских убеђења и да ли су дела која му се приписују стварно његова.
Шекспир је највећи део свог опуса написао између 1590. и 1613. Његова рана дела су углавном комедије и историје, родови које је он уздигао до савршенства до краја 16. века. Затим је писао трагедије до отприлике 1608. У том периоду су настали „Хамлет“, „Краљ Лир“ или „Магбет“, позоришни комади који се убрајају у најбоље позоришне комаде на енглеском језику.
→ {{ИЧ-Вилијам Шекспир}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Наиро Кинтана
Наиро Кинтана (шп. Nairo Quintana; 4. фебруар 1990) колумбијски је професионални бициклиста од 2009. године. У детињству је продавао воће од села до села и радио је као таксиста да би зарадио новац за породицу. Бициклизмом је почео да се бави у раној младости, а од 2009. је професионалац. Након три сезоне у Колумбији, 2012. је прешао у шпански професионални тим Мовистар и прве сезоне је показао снагу на Вуелта а Еспањи, радећи за Алехандра Валврдеа. Већ наредне године је освојио друго место на Тур де Франсу, завршивши иза Криса Фрума, након велике борбе.
Године 2014. пропустио је Тур де Франс, у намери да освоји друга два гранд тура, освојио је Ђиро д’Италију, али је Вуелту напустио због пада. Наредне године је опет водио борбу са Фрумом на Тур де Франсу и опет завршио други. Године 2016. дошао је на Тур де Франс у мало слабијој форми и завршио га на трећем месту, а на Вуелта а Еспањи водио је борбу са Фрумом до последње етапе и успео је да га победи по први пут на гранд тур тркама и освојио је Вуелту.
→ {{ИЧ-Наиро Кинтана}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Адолф Хитлер
Адолф Хитлер (нем. Adolf Hitler; Браунау на Ину, 20. април 1889 — Берлин, 30. април 1945) је био немачки политичар и вођа Нацистичке партије који је 1933. постао немачки канцелар (премијер, председник владе). После смрти немачког председника Паула фон Хинденбурга 1934. Хитлер је прогласио себе за фирера (вођу), звање у којем је, захваљујући уредби (нем. Ermächtigungsgesetz) из 1933, објединио овлашћења председника и канцелара и успоставио тоталитарни режим у Немачкој под његовом влашћу који је трајао све до смрти самоубиством 1945. године.
Нацистичка партија је значајно ојачала своју позицију током периода кризе у Немачкој након Првог светског рата, захваљујући одличној пропаганди и Хитлеровој харизми и говорничкој способности којом је лако придобијао масе. Партија је истицала национализам и антисемитизам као своје основне облике изражавања политичких ставова, и убрзо је прибегла и физичком уклањању својих политичких противника како би осигурала успех.
Након обнове немачке економије и поновног наоружавања Вермахта, у Немачкој је успостављена диктатура под Хитлером који је водио агресивну спољну политику са циљем освајања „животног простора“. Као логични наставак овакве спољне политике уследио је немачки напад на Пољску 1939, због чега су Велика Британија и Француска објавиле рат Немачкој, чиме је и званично почео Други светски рат.
→ {{ИЧ-Адолф Хитлер}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)