Википедија:НПП/Доприноси

Из Википедије, слободне енциклопедије
Википедија НПП
НПП странице...

Списак
НПП
Преглед
Читаоци
Школе
Организације
Доприноси
Уређивање
Администрација
Техника
Проблеми
Чланак о мени
Категорије
Ауторска права
Преузимање
Разно

Видите такође...

Помоћ

Ова страница најчешће постављаних питања је намењена делу за питања у вези доприноса Википедији.

Садржај

Почетак[уреди]

Како могу да допринесем?[уреди]

Постоји много разних начина! Погледајте Википедија:Доприноси.

Зашто бих желео да доприносим?[уреди]

Погледате овде Википедија:Зашто доприносити.

Да ли морам да отворим налог ако желим да уређујем странице?[уреди]

Не. Свако може да уређује странице без отварања налога. Нерегистровано уређивање је такође добродошло. Погледајте Википедија:ИП-овци су такође људи.

Која је сврха корисничког налога?[уреди]

Постоји много разлога. Погледајте Википедија:Зашто да отворим налог?

Да ли морам да користим своје право име?[уреди]

Није неопходно да користите своје право име, то је ствар слободног избора. Неки википедијанци користе права имена, неки не. Погледајте Википедија:Корисничко име.

Како могу да променим своје корисничко име?[уреди]

Погледајте Википедија:Промена корисничког имена.

Да ли постоји доња граница старости за отварање налога?[уреди]

Не. Свако може да отвори налог или да уређује чланке. Википедија чак не захтева од корисника да открију своје године при отварању налога!

Ипак, корисницима који сами себе идентификују као малолетна лица (деца испод 18 година старости) препоручује се, и ако је потребно и захтева се да заштите свој идентитет тако што неће постовати своје личне податке на Википедију. Погледајте Википедија:Заштита приватности малолетника.

Терминологија[уреди]

На страницама за разговор и описима измена у историји странице, често се дешава да уредници користе необичну терминологију и скраћенице, јединствене за Википедију. Неки од израза који би новом кориснику могли да буду непознати су;

  • рв или реверт, обично у опису измене, што означава да је нека претходна измена поништена, и страница враћна на стање пре те измене. Ово се најчешће ради након неког вандализма.
  • НПОВ или НТГ се односи на неутралну тачку гледишта, док супротно, ПОВ, говори да је измена била пристрасна.
  • Викификација се односи на додавање викилинкова и форматирање чланка тако да изгледа као и остали чланци на Википедији.
  • АСКИ се односи на osisanu latinicu. Измене на аски латиници се по аутоматизму поништавају, а нови чланци писани аскијем се бришу.

За детаљнији списак види Википедија:Речник.

Која је разлика између странице и чланка?[уреди]

Израз страница се односи на сав материјал на Википедији, укључујући енциклопедијске чланке, странице за разговор, документацију, упутства, помоћ (попут ове странице), и посебне странице као што су, нпр. Скорашње измене. Чланак је ужи термин, и односи се на страницу која садржи енциклопедијски садржај. Значи, сви чланци су странице, али нису све странице чланци. Погледајте Википедија:Шта је чланак.

Шта су „сирочићи“?[уреди]

Сирочићи су чланци на које се не везује из других чланака. Они се ипак могу пронаћи уз помоћ функције „тражи“, међутим увек је боље да се унесу интерни линкови ка њима у друге чланке. Листа сирочића може се видети овде.

Шта је клица?[уреди]

„Клица“ на Википедији је врло кратак чланак, обично од једног пасуса или мање. Већина википедијанаца не воли клице, иако оне представљају нужно зло. Многи сјајни чланци су почели као клице. Надамо се да ће и тренутне клице бити једном проширене у чланке одговарајуће дужине. За више података о клицама види Википедија:Клица.

Шта је вишезначна одредница?[уреди]

Погледајте Википедија:Вишезначна одредница.

Шта је мала измена? Када да је корисним?[уреди]

Када направе измену, регистровани корисници имају могућност да ту измену обележе као малу. Обично се измена у којој се исправља типографска грешка или форматирање, мало прераспоређује текст, или незнатно мења неколико речи може обележити као мала измена. Свака друга измена је значајна измена коју би они који прате страницу и заинтересовани су за њен садржај желели да виде, и не би требало да се обележава као мала измена. Наравно, ако измена прави битну семантичку промену у садржају, све и ако је ограничена на неколико речи (на пример, уместо борац за слободу ставити терориста, или обратно (види Википедија:Неутрална тачка гледишта)), свакако је не треба обележити као малу.

Корисници у својим подешавањима могу да изаберу да сакрију мале измене у скорашњим изменама, тако да им се оне не приказују. На тај начин им се излиста мање измена у скорашњим изменама, па су оне лакше за праћење.

Непријављени корисници не могу да обележавају своје измене као мале. С обзиром да велики број вандализама потиче од непријављених корисника, обележавање измена малима омогућило би вандалима да своје измене обележавају као мале, па би их самим тим било теже уочити. Ово ограничење је још један разлог због кога је добро да се отвори налог и пријави. Погледајте Википедија:Мала измена.

Основно[уреди]

Где могу да пронађем више информација него што има на овој страници?[уреди]

Прочитајте добродошлицу. Такође, обавезно баците поглед на Помоћ:Садржај.

Да ли постоје нека правила или смернице којих се треба придржавати?[уреди]

Види Википедија:Правила и смернице.

Шта су Скорашње измене, и шта значи та страница?[уреди]

Скорашње измене излиставају све измене начињене у одређеном временском периоду. Види Википедија:Скорашње измене за више података.

Да ли постоје неки стандарди, као нпр. писање датума?[уреди]

Види Приручник стила.

Шта да радим уколико пронађем два чланка о истој теми?[уреди]

Ако имате воље, добро би било да их спојите у један. Прво изаберите најпогоднији наслов (од два већ искоришћена или неки сасвим трећи). Затим чињенице које се налазе у првом чланку а не и у другом, пренесите у други, наравно тако да новодобијени текст чини складну и смислену целину (није добро само прелепити садржај једног чланка испод другог). Од првог чланка направите преусмерење ка другом, и поступак је завршен. Уколико немате воље да уложите оволики напор, или пак нисте сигурни да ли чланцима заиста треба спајање, на почетак оба чланка ставите одговарајуће налепнице. На врх првог чланка додајте следећи код {{спајање|наслов другог чланка}}, а на врх другог чланка на сличан начин додајте {{спајање|наслов првог чланка}}. Такође, не би било лоше да на странама за разговор укратко образложите зашто мислите да је чланке потребно спојити.

Колика је идеална/максимална дужина чланка? Када би се чланак требао делити на мање чланке?[уреди]

Погледајте Википедија:Величина чланка.

Можемо ли да се договарамо и причамо о одређеним чланцима?[уреди]

Ово је енциклопедија којој је циљ да пише са неутралне тачке гледишта. Дебате којима је циљ да убедите некога у своју тачку гледишта о одређеној теми могу се водити на Википедија:ИРЦ каналима. Међутим, расправа о томе како побољшати чланке је добродошла на Википедији; свака страница има своју страну за разговор која служи за то.

Пронашао сам вандализам, или сам ја случајно покварио страницу. Како могу да је вратим?[уреди]

Види Помоћ:Поништавање измена и Википедија:Враћање измена.

Које језике могу да користим?[уреди]

На Википедији на српском, како јој само име каже, користи се српски језик, наравно уз изузетке када се наводи неки израз у свом оригиналном облику (На пример: Џорџ Вашингтон (енгл. George Washington) је био први председник Сједињених држава.).

Ако желите да пишете на неком другом језику, можете да посетите Википедију на том језику. Википедија је доступна на стотинама језика, и сва је прилика да је међу њима и онај који вас занима. Комплетан списак погледајте овде.

Да ли да пишем ћирилицом или латиницом?[уреди]

Већина чланака на Википедији су писани ћирилицом. Ипак, српски језик има два равноправна писма, и софтверски је омогућено да свако може да чита чланке на писму које одабере. Пријављени корисници могу у подешавањима да одаберу жељено писмо, док и непријављени корисници могу да на свакој страници клинку на језичак ћирилица или латиница, и чланак ће бити пресловљен у одговарајуће писмо. Када је у питању вршење измена у чланцима, правило је да се измене морају вршити оним писмом којим је чланак започет (у супротном ће измена бити поништена, ма колико корисна била). Корисник који започиње нови чланак може да бира које писмо ће да користи.
Писање аски латиницом (osisana latinica) није дозвољено.

Да ли да користим екавицу или ијекавицу?[уреди]

Екавица и ијекавица су два равноправна изговора српског језика, и оба су прихватљива на Википедији. Неки чланци су писани екавицом, а други ијекавицом. Добро би било да чланак започет екавицом допуњујете екавицом, и обратно.

Зашто су неке везе црвене? Шта су везе са упитником на крају?[уреди]

У оба случаја се ради о вези ка страници која још није започета. У зависности од тога како сте изабрали у својим подешавањима, везе ка непостојећим страницама ће вам бити приказане црвеном бојом (подразумевано подешавање), или са малим плавим знаком питања.
У сваком случају, можете да кликнете на ту везу, и да ви започнете страницу. Међутим, будите пажљиви, можда већ постоји чланак на ту тему, али под неким другим именом. Увек је добро мало претражити Википедију да се не би догодило да пишете о нечему шта већ постоји. Уколико се испостави да страница већ постоји под другим именом, обавезно направите преусмерење са алтернативног наслова. За смернице о насловима чланака погледајте Википедија:Именовање чланака.

А какве су ово светло плаве везе?[уреди]

То су спољашње везе, то јест линкови на странице изван Википедије. Изгледају овако.

Шта се дешава уколико два корисника у исто време мењају исти страницу?[уреди]

Ово се назива сукоб измена. Приказаће вам се екран који показује обе верзије чланка у два прозора, као и истакнуте разлике у две верзије чланка, као и упутство о томе шта даље урадити. Ваш текст неће бити изгубљен, али сукоб измена увек представља непријатност кад се догоди.
Прорамери који развијају МедијаВики софтвер се надају да ће у будћности развијати све напредније системе који би аутоматски разрешавали сукобе измена.

Шта се дешава уколико ми се рачунар или браузер рестартује у току вршења измене?[уреди]

Ако се систем рестартује, изгубићете измену. У одређеној мери од овога можете да се заштитите тако што веће измене вршите у неком текст едиору, и често снимате датотеку.
Када се при снимању измене јави нека грешка, може да се деси да изгубите измену, али и не мора, зависи од случаја и тога који браузер користите. Неки браузери, као што су Опера и Мозила фајерфокс) могу да сачувају измену, и кликом на дугме којим се враћате на претходну страну ћете добити опет страницу са вашом изменом. Коришћење оваквих браузера такође понекад може да вас заштити од горепоменутог проблема - када се догоди да се читав систем рестартује.

Како да пратим измене из одређене области а да не је не идем тамо с времена на време?[уреди]

Ако имате налог, на свакој страници можете да нађете линк на коме пише надгледај. Кликом на тај линк се страница додаје на ваш списак надгледања. Списак надгледања показује најскорије измене у вашим надгледаним чланцима.

Које формате фотографија могу да користим?[уреди]

Када су у питању слике, користе се JPEG за фотографије, а SVG за цртеже и грбове. И PNG може да се користи. GIF се користи за анимације.
За видео записе, тренутно једини препоручени формат је Ogg Theora.

Које формате аудио записа могу да користим?[уреди]

Могу се користити разни енкодинзи. Допуштени су WAV и Ogg Vorbis, али не и MP3. Види Википедија:Медији за више информација.

Један корисник се понаша неразумно. Упомоћ![уреди]

Види Википедија:Викиетикеција и Википедија:Решавање сукоба.

Зашто је чланак који сам написао обрисан ?[уреди]

Нови чланци се бришу када нису у складу са Википедијиним правилима и смерницама. Чак и ако је ваш чланак обрисан, ваши даљи доприноси су и даље добродошли.
Разлози који могу да доведу до брзог брисања чланка су:
  1. Врло кратак чланак који не даје дефиницију или контекст (типа Био је способан човек, основао је предузеће, и зарадио пуно новца.).
  2. Бесмислен садржај (типа "фсдалјф").
  3. Тест страница (типа моја прва измена!).
  4. Очигледан вандализам (види Википедија:Вандализам). Ако нисте малициозни, ваш чланак вероватно не потпада под ову категорију.
  5. Чланак је поново постављен након што је обрисан у складу са политиком брисања.
  6. Чланак је о особи, групи људи, бенду, клубу или слично, а не објашњава енциклопедијски значај теме о којој говори.
  7. Чланак представља кршење ауторских права.
  8. Чланак је писан аски латиницом (osisana latinica).

Зашто је измена коју сам направио уклоњена?[уреди]

Постоје разни разлози зашто би ово могло да се деси (види неке уобичајене разлоге). Прво шта треба да урадите јесте да погледате у историју странице на којој сте направили ту измену. Ту ћете видети ко је уклонио вашу измену, када, а можда и кратко образложење. Ако у образложењу стоји види разговор, или слично, погледајте страну за разговор тог чланка. Такође, можда је разлог наведен управо на вашој корисничкој страни за разговор. Уколико не нађете (задовољавајући) разлог, љубазно питајте на страни за разговор чланка, зашто је ваша измена поништена. Такође, можете то питање да поставите и кориснику који је измену поништио, на његовој страни за разговор. У сваком случају, ако будете љубазни, највероватније ће се сваки евентуални неспоразум лако разрешити.

Везе: спољне и међујезичке[уреди]

Да ли смем да преводим чланке са других Википедија?[уреди]

Да, превођење је добродошло.

А машински превод?[уреди]

Машински превод је од користи да се стекне општа слика о тексту на непознатом језику, али обично даје превод лошег квалитета, и не би га требало користити тек тако. Ако желите, можете да користите машински превод као помоћ у превођењу, али немојте да само пејстујете машински превод у чланак, а да га претходно нисте исправили.

Како да видим да ли неки чланак постоји на другим Википедијама?[уреди]

Увек се трудимо да постоје везе између чланака о истој теми на различитим језицима - међувики везе су најлакши начин да се види да ли чланак постоји на неком другом језику. Међувики везе се налазе у виду списка линкова на левој страни екрана. Ако пак нема међувики веза, покушајте да одговарајући чланак пронађете директно на страној Википедији. Ако га пронађете, додајте везу у оба смера (са српског чланка на страни, и са страног на српски). Ово је обично довољно, и ботови ће додати везе ка другим језицима и са других језика. Имајте у виду да један чланак на једној Википедији не мора увек да одговара неком чланку на другим Википедијима - свака Википедија има своју систематизацију, и понекад се може десити да на пример више сродних тема на некој Википедији буде обједињено у један чланак, док на некој другој Википедији постоје засебни чланци за сваку од тема. Види Википедија:Међувики везе и Википедија:Вишејезична сарадња за више информација.

Да ли је у реду да се праве везе ка другим сајтовима?[уреди]

Наравно, спољне везе су дозвољене. Када се користе на исправан начин, повећавају корисност Википедије. Међутим треба увек имати у виду да Википедија није веб директоријум, списак линкова; спољне везе треба да допуњују садржај чланка, а не да га замене. Чланак мора да буде више од пуког садржаја спољашњих веза, и његов садржај треба да буде довољан да читалац разуме материју, без да напушта страницу.
Молимо вас да не стављате рекламне линкове на Википедију. Комерцијални сајтови су очигледан пример, али ова забрана обично укључује и линкове ка сајтовима обожавалаца, као и дискусионим форумима, осим ако се ради о сајту који је стварно значајан за ту област. Неко опште правило је: ако желите да поставите линк на Википедију да бисте повећали посећеност неког сајта, сва је прилика да том линку није место на Википедији.
Тренутно важи конвенција да се спољни линкови стављају у посебан одељак на дну чланка, под насловом Спољашње везе. Сајтови који се користе као референце треба да буду излистани у одељку Референце, или у виду фуснота. На страници Помоћ:Уређивање можете да видите разне начине за прављење спољашњих веза.

Како да правим везе ка књигама на Пројекту Гутенберг?[уреди]

Можете да користите Шаблон:Gutenberg.

Ауторска права[уреди]

Имам или могу да набавим посебну дозволу да на Википедији користим неки текст или слику. Да ли је то у реду?[уреди]

Текстови и слике на Википедији су под ГНУ лиценцом за слободну документацију. Осим ако је материјал под истом или сличном лиценцом, или је у јавном власништву, не сме да се користи на Википедији. Значи потребно је да питате власника ауторских права да ли је спреман да материјал да под ГЛСД лиценцу.

Нашао сам слику (или текст) која није заштићена ауторским правима, али се налази у књизи која јесте заштићена. Да ли могу да скенирам ову слику и ставим је на Википедију?[уреди]

Ако слика није измењена, онда аутор књиге нема ауторска права над њом. Ако ја била у јавном власништву пре него што ју је користио, онда је у јавном власништву и након коришћења.

Да ли коришћење GIF слика на Википедији крши ГЛСД, због патента?[уреди]

Не. Патент за LZW алгоритам за компресију који се користи у GIF формату је истекао.

Разно[уреди]

Како да дам добровољни прилог Википедији?[уреди]

Види: http://wikimediafoundation.org/fundraising

Да ли заиста могу да променим шта год пожелим на Википедији?[уреди]

Да, можете да измените скоро сваку страну. Неке странице Википедије су закључане, тако да само администратори могу да их мењају. Ово су или посебно осетљиве странице (на пример зато што њихова измена утиче на измену више стотина других страница), које су стално закључане, или обични чланци, који су закључани док се не разреши неки тренутни рат измена, или док не прође нека серија вандалских напада. Међутим велику већину страница на Википедији може да мења свако, у било ком тренутку. Измене су видљиве одмах по снимању.

Како да видим колико сам измена начинио?[уреди]

Списак свих измена које сте направили се налази на страници моји прилози. Линк ка овој страници се налази горе десно.
На српској Википедији функционише бот, Споменицаш који отприлике сваке две недеље броји колико је који корисник направио измена, и ажурира мали бројач на дну корисничке стране. Ово је згодан начин да видите колико сте измена направили. Потребно је да корисник има више од 10 измена да би Споменицаш додао бројач на његову корисничку страну. Ако не желите да бот обрачунава број ваших измена, обавестите Филипа, или било ког администратора, који ће вас упутити на коју адресу да се обратите.