Википедија:Не износите исхитрене закључке о луткарству

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ово заиста много личи на патку. Али, да ли је заиста то патка? Поглеајте мало пажљивије...

Постоје многе ситуације које се дешавају на Википедији у којима се може закључити да су један или више налога заправо луци. Нешто је ту сумњиво. Сви знаци су ту. Уредник којег изједа сумња мисли да је понашање корисника на ког сумња заиста превише познато и личи на понашање неког ко већ постоји.

Али није увек то случај. Има заиста много добронамерних корисника чије понашање заиста доста лични на луткарство, али је заиста потпуно немогуће избећи га, и заправо је од помоћи. Важно је претпоставити најбољу намеру кад год је то могуће и не доносити исхитрене закључке само зато што је присутан један или више знакова луткарства. Само када уређивање изузетно ремети рад на Википедији, може бити неопходно да се затражи чекјузер провера.

Разлози који наводе на сумњу[уреди]

Нови налози[уреди]

Неки људи уче брзо. А данас упућујемо нове људе на обимну документацију.

Понекад уредници посумњају да су сасвим нови налози заправо луци, само зато што показују одређену вештину у техникама уређивања или добро познавање Википедијиних правила и смерница, механизама и процеса. Некада давно, кад је Википедија била нов пројекат и не толико познат јавности, ово би био валидан аргумент. Али, сад су ствари сасвим другачије.

Википедија је довољно дуго присутна у јавности да би људи читали о њој и упознали се с њом, без отварања налога.[напомена 1] Њена правила, смернице, процеси и обичаји обимно су документовани на самом сајту; а сада су такође документовани и ван сајта, у књигама као нпр. Џона Бротона en:Wikipedia – The Missing Manual (Приручник који је недостајао). Такође, линкови ка тим правилима и смерницама постоје на шаблону {{добродошлица}} који је често прво што се постави на корисничке странице за разговор. Не треба онда да чуди да је неко са просечном интелигенцијом успео да научи како Википедија функционише и шта треба да ради пре или одмах након отварања налога. Такође, та особа је такође могла раније уређивати друге викије.

Такође не треба да чуди да је неком позната и Администраторска табла или страница за гласање за брисање чланака. Дискусије о брисању чланака на Википедији никад нису биле тајна, у понекад их чак прате новинари. На пример, Солт Лејк Сити викли је објавио водич кроз Википедију на енглеском језику у којем је покрио читав низ тема, од Противвандалске јединице до Википедијиног стилског приручника у фебруару 2008. са пропратним чланцима који су изашли следећег дана у којима се говорило о различитим огласним таблама на Википедији, почев од администраторске до табле за пријављивање сукоба интереса.[1][2] Дакле, сасвим је могуће да неко пре отварања налога научи интерне обичаје Википедије.

С друге стране, ипак је сасвим разумљиво да се неки налог оптужи за луткарство ако је тај налог нов, а обавља послове као отварање и затварање гласања за администраторе или чланака за брисање, ствари које нису уобичајене за почетника. Нови налози могу имати искуства у уређивању, убацивању референци, литературе, или слања слика, и такође могу да учествују у дискусијама, али свакако неже имати толико искуства и познавања Википедијиних правила које би администратор имао за вршење тако компликованих задатака. На крају крајева, један од услова за додељивање админ права јесте да кандидат буде добро упознат са правилима Википедије.

Имати или немати налог на Википедији заиста никад није био линија одвајања између искусних и неискусних уредника. Википедија такође има и своје дугогодишње и врло познате уреднике који имају дуге историје измена и који и поред наговарања да отворе налог то никад нису учинили.

Стога, не вичите аутоматски „Лутак!“ кад нови налог покаже само знање.

Потпуно нови налози нису налози с посебном наменом[уреди]

На Википедији, налог с посебном наменом је дефинисан као налог који се користи да би се уређивала искључиво једна страница, група страница са истом темом или да се уноси исти тип измена на више страница. Нису сви НПН злонамерни, и не крше сви правила википедије.

Код потпуно новог налога, могуће је да је у почетку коришћен за уређивање само једне посебне странице или групе страница. Али у будућности биће коришћен за шире уређивање страница које су у слабој или никаквој вези. Такав налог НИЈЕ НПН. И не постоји рок у коме тај налог мора почети да врши измене које би доказале да он није НПН.

Прва измена[уреди]

Може се посумњати на луткатство када је прва измена неког налога мало тежа измена, као нпр. стварање странице, уређивање ван ГИП-а, или нека друга комплекснија радња. Често, такви уредници имају претходно стечено искуство у уређивању без налога, па су се коначно одлучили да направе налог.

Није необично да прва измена неког новог налога буде стварање нове странице. То се обично дешава зато што се корисник регистровао да би направио страницу. Често је неко уређивао доста дуго без налога и на тај начин стекао поприлично вики искуство и на крају се одлучио да отвори налог како би створио страницу.

Уколико прва измена није стварање чланка, него нека друга компликована измена, то такође не значи да се ради о лутку, него да је уредник стекао искуство уређујући или као непријављени корисник, или на неки други начин.

Налози са сличним понашањем[уреди]

Ова два човека раде на подизању исте зграде. Налазе се на скоро идентичном месту. Раде у складу, али су ипак две различите особе.

Често се деси да два налога уређују на сличан начин, раде ствари на исти начин, и тиме одају утисак да се ради о једној те истој особи. Пишу у истом граматичком и правописном стилу, користе исте изворе, или користе исто вики форматирање.

Врло је могуће да се ово дешава зато што један уредник врло брзо копира уређивање другог. Током свих ових година, Википедија је развила одређене стандарде, не зато што су они исписани у смерницама, него зато што се константно појављују у чланцима.

Уређување истих чланака[уреди]

Ако два налога уређују један или више идентичних чланака, може се посумњати на луткарство. Ако уређују велики број заједничких чланака, то може само потврдити сумње. Шта сад?

Истина је да многи људи деле иста интересовања. На пример, ако неко навија за Црвену звезду, едитоваће много чланака везаних за Звездине играче, сезоне, стадионе где је Звезда играла. А има доста Звездиних навијача.

У претходном примеру, сви наведени чланци припадају истој категорији. А шта ако имамо два уредника који обојица уређују пуно чланака о две различите категорије? На пример, два налога која се оба користе за уређивање пуно чланака о Звезди и пуно чланака о песмама Јелене Карлеуше. Ово је већ поприлично указује на луткарство. Али, опет, са стотинама хиљада Звездиних навијача и стотинама хиљада Карлеушиних обожаватеља, шансе да то буде истина се драстично смањују.

Убацимо још један фактор. Ова налога уређују чланке о Звезди, Карлеуши и једној опскурној категорији као што је квантна хемија. Нешто је ту заиста сумњиво. Како је уопште могуће и помслити да се ту ради о две различите особе?

Постоји неколико одговора на то питање:

  1. Свет има око 7 милијарди становника. То је само по себи огроман број. Смањимо тај број на оне који говоре или се служе српским језиком, добијамо неких 10 милиона људи, што такође није мали број. Можемо смањити број и само на Србију, која има 7,5 милиона становника, или Београд, матични град Црвене звезде, и даље добијамо број од 1,5 милион људи. С обзиром на тако висок број, проценат да се ради о случајности је врло велики.
  2. Многи уредници гледају историје измена других уредника. Ако прегледају само једну измену једног корисника, такође могу видети и личну историју измена, и онда могу да крену са уређовањем свих других страница које је приви уредник скоро уређивао, и највероватније по истом редоследу. То се заиста дешава.
  3. Могуће је да се два уредника познају. Имају живот ван Википедије који је непознат на пројекту, и можда разговарају о тим чланцима. Могу једноставно сазнати један од другог о постојању одређених чланака без кршења правила о меснатим луцима.

Учешће у дискусијама[уреди]

Да ли сте икада наишли на чланак који вам се чини толико лошим да сте сигурни да не треба да стоји на Википедији? Ви или неко други га предлажете више пута за брисање, мислећи да ће га бити лако обрисати. Међутим, сваки пут кад га предложите на ВП:ЧЗБ, стално велики број корисника долази да гласа за останак чланка, тако да чланак увек остаје. И стално се појављују увек исти корисници који гласају за останак.

„Луткарство, сигурно“, помислићете, гледајући иста имена сваки пут кад се гласа. Ти налози су сигурно једна те иста особа. Или су пријатељи у стварном животу. Нешто је овде много сумњиво!

Али, можда се они уопште не познају. Можда је свако од њих реална особа, и никада раније нису били у контакту.

Могуће је да свако од тих људи има ту страницу на свом списку надгледања и да кад год се тај чланак стави на гласање за брисање, они ће то знати. И наравно, дођу да гласају против брисања.

Напомене[уреди]

  1. Људи који само читају и не учествују у уређивању познати су као посматрачи. На Википедији, могуће је и читати и уређивати без потребе за отварањем налога.

Референце[уреди]

  1. Mike Miliard (2008-02-20). „Wikipediots: Who are these devoted, even obsessive contributors to Wikipedia?”. Salt Lake City Weekly. 
  2. Holly Mullen (2008-02-20). „Utah's Own Busy Wikipediots”. Salt Lake City Weekly. 

Види још[уреди]