Википедија:Неслободан садржај

Из Википедије, слободне енциклопедије

Доктрина поштене или правичне употребе (fair use) је инститиција закона о ауторским правима Сједињених Америчких Држава која омогућава законито, нелиценцирано укључивање цитата или материјала заштићених ауторским правима у дело другог аутора. Овај термин је јединствен за Сједињене Државе; сличан принцип fair dealing (правично руковање) је познат у неким другим државама. Закон о регистрованим заштитним знаковима (trademark) САД-а такође познаје доктрину истог имена, мада не и садржаја (та доктрина се заправо знатно разликује од ове).

Смисао поштене употребе је да боље илуструје чланак, али не и да га украшава. Пре него што пожелите да пошаљете неку слику под поштеном употребом, размислите колико она уоште доприноси чланку.

Чланак још треба допунити, тако да се овдје тренутно не налазе потпуне информације


Уобичајене заблуде у вези са поштеном употребом[уреди]

Будући да постоји намјерна двосмисленост у вези са поштеном употребом, често је погрешно схваћена. Слиједе неки од примјера, уобичајених заблуда са објашњењем.

Дјело је већ заштићено ауторским правима стога се може користити под условима о поштеној употреби.[уреди]

Поштена употреба је скуп услова под којима се заштићено дјело може користити без дозволе. Ти услови су намјерно двосмислени. Они омогућавају некоме да користи дјело ако тиме не угрожава аутора, само дјело и власника/е ауторских права, или ако се сматра да такво кориштење може донијети неку врсту добробити аутору у смислу промоције и сл. Ако дјело није заштићено (значи нико не посједује ауторска права над дјелом - предато је у јавно власништво), онда се може користити без освртања на ауторска права и услове о поштеној употреби.

Стављајући до знања поријекло дјела и податке о аутору, дјело се може користити.[уреди]

Може помоћи али није довољно само за себе. На примјер, сам чин плагирања је предмет којим се бави професионална етика а не закони о ауторским правима чији је задатак да заштите одређено створено дјело али не и идеје. Није сигурно да нисмо прекршили ауторска права ако дословно не цитирамо неко дјело или га модификујемо за наше потребе. Једноставно можемо прекршити ауторска права дјела које није заштићено ако то дјело долази из извора који јесте заштићен.

У некомерцијалне сврхе, дјело се безусловно може користити поштеном употребом.[уреди]

Нетачно. Могуће је да постоји нека врста мотива (дјело се користи за личну, или било коју другу врсту користи), гдје се аутору или власнику ауторских права могу угрозити новчани приходи од тог дјела.

Недостатак података о заштити ауторских права значи да је дјело у јавном власништву.[уреди]

То није увијек правило. На примјер: у законима САД, који важе од 1. марта 1989. г., ауторска права се аутоматски примјењују на новостворена дјела. Дјела која су створена, у периоду између 1. јануара 1978. и 1. марта 1989. г., потребно је пријавити у надлежним институцијама, да је дјело под заштитом или подложно рестрикцијама ауторских права. Међутим, није потребно регистровање, чиме се отежава установљавање поријекла и аутора.

Види још[уреди]

Википедија:Критеријуми за неслободни садржај