Википедија:Наслови чланака

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

На овој страници налазе се смернице у вези с именовањем чланака.

Општа начела[уреди | уреди извор]

Општа начела при именовању чланака су (поређана према важности): препознатљивост, правописна исправност, приступачност, доследност, прецизност и сажетост.

  • Препознатљивост: Наслов чланка мора да буде препознатљиво име теме, тако да и лаик (нестручњак) за ту област може да пронађе страницу. Препознатљив наслов је онај који се најчешће користи у поузданим изворима на српском језику. У одређивању препознатљивости могу вам помоћи платформе као што су Google књиге, Вести или Академик. Избегавајте да одређујете учесталост појмова пуким упоређивањем резултата претраге. Чланак о Совјетском Савезу треба насловити Совјетски Савез, не: Савез Совјетских Социјалистичких Република, СССР.
  • Правописна исправност: Наслов мора да буде правописно исправан. То подразумева поштовање (поређано према важности) актуелног Правописа српског језика из 2010. (или новијих исправљених издања), препорука Одбора за стандардизацију српског језика те препорука истакнутих српских лингвиста (Твртка Прћића, Ивана Клајна…). Ако правопис нуди више могућности, без давања предности једној од њих, бира се наслов који је препознатљивији. Када је званичан назив одређене домаће или званичан превод одређене стране публикације, серије, видео-игре, музичке композиције, односно филма и часописа правописно неисправан, тада се назив оставља у том облику, а при првом помињању имена теме неопходно је написати одговарајућу напомену.
  • Приступачност: Приступачан наслов не користи посебне знакове или иконице. Чланак о симболу који представља проценат не би требало назвати %, већ Знак процента.
  • Доследност: Наслов треба да буде доследан с насловима сродних чланака. Погледајте одељак Смернице по областима за конвенције за сваку област.
  • Прецизност: Назив би требало да буде прецизан у оној мери у којој је то потребно како би се избегле евентуалне недоумице. Рецимо, назив „Цеца” не може да буде назив за српску певачицу Светлану Ражнатовић, јер је „Цеца”, генерално гледано, надимак за било коју особу која се зове Светлана. Поред тога, већ имамо чланак о још једној певачици (Цеца Славковић) која се тако зове.
  • Сажетост: Краћи а довољно прецизни наслови имају предност пред дужима. На пример, преферира се наслов Исламска Држава, а не Исламска Држава Ирака и Леванта.

Напомена: Требало би избегавати скраћенице ако су вишезначне или ако се нису утемељиле и одомаћиле.

Напомена: С обзиром на то да Правопис често дефинише употребу наводника необавезном, требало би их избегавати у насловима. Наводници се морају користити само када их званичан назив садржи (ОШ „8. октобар”).

Напомена: Када се користе, требало би писати ресичасте наводнике („”) и полунаводнике (’) и не мешати цртицу (-) и црту (—).

Напомена: Када се наслов чланка разликује од једне тачке гледишта до друге, тада се предност даје општеприхваћеном називу, ако он постоји. Рецимо, Рат у Босни и Херцеговини се у зависности од гледишта означава као Агресија на Босну и Херцеговину, Одбрамбено-отаџбински рат или Домовински рат. Најбоље је користити општеприхваћени, неутрални наслов Рат у Босни и Херцеговини. Такође, треба избегавати реч агресија или било који други термин наведен у СП:РЕЧИПАЖЊА, а нарочито спорне етикете.

Промена имена[уреди | уреди извор]

Ако тема чланка промени име, потребно је сачекати извесно време и пратити да ли ће поуздани извори користити ново или старо име.

Ако више поузданих извора почне да користи ново име, чланак би требало преименовати. Ако поуздани извори наставе да користе старо име, не би требало премештати чланак (начело препознатљивости).

Смернице по областима[уреди | уреди извор]