Пређи на садржај

Википедија:Правила и смернице

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због упитног доприноса истих.
С Википедије, слободне енциклопедије

Википедија има правила и смернице које је изгласала заједница и која описују најбоље начине за рад и понашање, објашњавају принципе, решавају сукобе, и помажу нам на многе друге начине да остварујемо наш циљ стварања слободне и поуздане енциклопедије. Нема потребе читати било које од правила или смерница пре почетка уређивања. Википедијиних пет стубова су популаран кратак сажетак најважнијих правила која важе на овом пројекту.

Иако Википедија не користи чврста правила, ове странце описују њене принципе и најбоље начине понашања и рада. Правила описују и објашњавају стандарде које сви уређивачи треба да следе, док су смернице препоруке како на најбољи начин следити те стандарде у одређеним контекстима. Правила и смернице би требало да се увек примењују уз коришћење здравог разума.

Ова страница је правило које описује стандарде заједнице у вези са организацијом, процесом настанка, одржавањем и придржавањем правила, смерница и других страница које имају везе с њима.

Настанак

[уреди | уреди извор]

Википедијом управља непрофитна организација Фондација Викимедије, која има извесна законска права (види овде списак њених правила). Такође, погледајте и текст о улози Џимија Вејлса на Википедији. Ипак, Википедија је иначе самоуправни пројекат који води њена заједница. Њена правила и смернице треба да буду резултат консензуса те заједнице.

Дефиниције

[уреди | уреди извор]

Правила су широко прихваћена у заједници и описују стандарде које сви уредници треба да поштују. Све странице на којима су описана правила налазе се на списку правила и смерница и у категорији за правила. Сажетак кључних правила налази се на страници Википедија:Правила Википедије.

Смернице представљају скуп најприхваћенијих начина понашања и рада који су добили подршку заједнице путем консензуса. Уредници би требало да следе те смернице, иако је добро такође користити и здрав разум тако да је с времена на време дозвољено направити и понеки изузетак. Странице на којима су описане смернице налазе се на списку правила и смерница и у категорији за смернице. Сажетак кључних смерница налази се на страници Википедија:Смернице википедије.

Есеји су размишљања и савети једног или више уредника у вези са којима није постигнут широк консензус. Есеји не представљају став заједнице и могу се написати и без одобрења. Есеји које аутор не жели да други уређују или за које се сматра да су контрадикторни широком консензусу, треба да се пребаце у кориснички простор. Види Категорија:Вики есеји и Википедија:Вики есеји.

У именском простору Википедија такође се могу наћи и радне странице пројекта (које омогућавају примену правила и смерница), странице са застарелим и превазиђеним правилима и смерницама или њиховим предлозима који се чувају ради историјског значаја, странице Вики пројеката или Вики тимова, као и странице за упутства или помоћ (које се такође могу наћи и у именском простору Помоћ), странице за разговор у заједници као што су Тргови, или странице које служе за оглашавања и обавештења. Те странице не представљају правила и смернице, иако могу да садрже корисне информације и савете.

Поштовање правила и смерница

[уреди | уреди извор]

Користите здрав разум приликом тумачења правила и смерница; понекад ће бити изузетака од тих правила. С друге стране, они који крше дух правила могу бити кажњени чак и ако технички нису прекршили правило.

На страницама за разговор и у описима измена, често се користе пречице за упућивање на правила и смернице. Нпр. ВП:НТГ, ВП:ТРОЛ, ВП:ПНН. Сличне скраћенице такође се користе и за друге врсте страница на пројекту. Постојање пречице до одређене странице не значи да та страница има статус правила или смернице. Такође, не заборавите да пречица није правило; једноставна дефиниција на српском језику имена странице или пречице може бити доста различита од странице на коју се линкује.

Извршење и спровођење правила и смерница

[уреди | уреди извор]

Извршење на Википедији слично је као у другим друштвеним оквирима. Ако уредник крши стандарде описане у правилима и смерницама, други уредници могу да се потруде да га одврате од таквог понашања и да га убеде да се придржава прихватљивих норми понашања, а уколико то не успе, може се прибећи строжим методама, као што су администраторске или стјуардске акције.

У случају грубих кршења норми заједнице, строже методе ће највероватније бити примењене веома брзо. Делање у супротности са принципима изложеним на овим страницама, поготову правилима, тешко да може да буде прихваћено, иако је могуће покушати да се други уредници убеде да би требало направити изузетак. То значи да сваки уредник појединачно (укључујући ТЕБЕ) спроводе и извршавају правила и смернице.

У случајима где је јасно да уредник иде против правила или смернице, нарочито ако то ради намерно и упорно, може му бити привремено или бесконачно забрањено уређивање блоком који ће извршити администратор.

Садржај правила и смерница

[уреди | уреди извор]

При писању правила и смерница, треба имати следеће ствари на уму:

  • Текст мора бити јасан. Избегавајте сувопаран и квази-правнички вокабулар. Смернице и правила морају бити написане једноставним, директним и недвосмисленим језиком, и морају бити фокусиране на одређену тему. Избегавајте уопштена наклапања и филозофирања. Не плашите се да уредницима кажете директно да морају или да треба да ураде нешто.
  • Текст мора бити концизан и прецизан. Објашњавање надугачко и нашироко није гаранција да правило неће бити погрешно схваћено. Изоставите непотребне речи. Директан, концизан текст може бити много јаснији од бесконачног ређања примера. Такође можете користити фусноте и линкове ка другим страницама ради даљег разјашњења.
  • да нагласе дух правила. Очекујте да ће други уредници користити здрав разум. Ако је дух правила јасан, нема потребе за даљим објашњењима.
  • Текст мора бити у оквиру теме и да се не понавља. Јасно дефинишите сврху и оквир правила одмах на почетку странице. Садржај мора да се односи на дато правило које описује. Када се оквир једног савета преклапа са оквиром другог, понављање сведите на минимум. Када се се у тексту једног правила помиње неко друго правило, оно мора бити поменуто кратко, јасно и експлицитно.
  • Избегавајте претерано додавање линкова. Линкујте ка другим правилима, смерницама, есејима и чланцима само када је потребно разјашњење или контекст за оно што пишете.
  • Смернице и правила не треба да буду међусобно контрадикторни. Став заједнице не може бити истовремено и „А” и „није А”. Када се појаве неслагања између страница, уредници би требало да поведу разговор на страницама за разговор тих правила или смерница како би се договорили који је најбољи начин да прикажу тренутни став заједнице и да у складу са тим исправе све странице на којима се тај став налази. Разговор треба да се води на САМО ЈЕДНОЈ страници за разговор, а на свим осталим страницама за разговор треба оставити позив са линком ка тој страници на којој се води дискусија.

Правила и смернице нису део енциклопедије

[уреди | уреди извор]

Википедија има много правила и смерница које се односе на енциклопедијски садржај. Ти стандарди захтевају веродостојност, неутралност и поштовање према живим особама, и много тога другог.

Саме странице са правилима, смерницама или процедурама нису део саме енциклопедије, па зато није неопходно да буду написане у складу са стандардима који се односе на садржај. Стога није потребно да имају поуздане изворе, да буду проверљиви или да су написане у неутралном стилу, као што је то случај са чланцима. Уместо тога, садржај ових страница контролише се путем успостављања широко прихваћеног консензуса заједнице, и морају да буду јасне, директне и корисне заједници.[1]

Ове странице, међутим, морају да буду у складу са Википедијиним законским правилима и правилима о понашању, као и правилима које се примењују на странице ван главног именског простора. На пример, уредници не могу да крше ауторска права било где на Википедији, а ратовање изменама је забрањено свуда, а не само на енциклопедијским чланцима.

Процес настанка правила и смерница

[уреди | уреди извор]

Многа проверено добра правила и смернице развили су се из фундаменталних принципа прихваћених још у самом зачетку Википедије. Друга су се развила као резултат покушаја решавања уобичајених проблема и контрапродуктивног уређивања. Странице на којима се налазе правила и смернице ретко кад настају без одобрења заједнице[2] и да би била званична, морају имати широку подршку у заједници. Нова правила и смернице могу да се успоставе путем предлога, промоције постојећих есеја на ту тему или смерница, и реорганизацијом постојећих правила и смерница путем дељења или спајања.

Есеји и странице које садрже информације могу се слободно писати без претходног прихватања заједнице, и треба им увек додати {{есеј}}, {{упутство}}, или неки други сличан шаблон.

  • Предлози за смернице и правила који су тренутно на дискусији, као и гласања за њих која су у току могу се наћи овде.
  • Завршене дискусије се могу наћи овде,
  • а завршена гласања, овде.

Предлози

[уреди | уреди извор]

Нови предлози за смернице и правила стављају се на дискусију у којој је потребно барем 20% дискутаната да буде за гласање (НЕ за предлог, него само да се сложи да је гласање потребно!), да би се прешло на следећу фазу, а то је гласање о предложеном тексту правила или смернице. Предлози за правила и смернице имају шаблон {{википредлог}}. Детаљније информације о томе како се предлози постављају на дискусије, а потом и гласања, можете видети на Википедија:Гласање.

Како треба писати и предлагати правила и смернице

[уреди | уреди извор]

Прво што треба да урадите јесте да напишете што бољи предлог. У раној фази настанка предлога можете да на Тргу затражите од заједнице мишљење и нове идеје и предлоге уз помоћ којих бисте могли да побољшате текст предлога. Дискусија о амандманима на предлог треба да се води на страници за разговор предлога (не на некој другој страници), а сам предлог је потребно преправити у складу с информацијама добијеним од других корисника.

Кад завршите предлог и мислите да је текст добро написан, покрените дискусију о предлогу. Следећи упутства на страници Википедија:Гласање, отворите страницу за дискусију предлога, на којој можете објаснити о чему се ради, укратко опишите предлог, реците зашто мислите да би тај предлог побољшао функционисање Википедије, и дајте линк ка тексту предложене смернице или правила који сте написали. На самом тексту предлога ставите налепницу {{википредлог}} који ће је убацити у одређену категорију. Такође, потрудите се да одредите и поткатегорију смернице или правила, која могу да се тичу садржаја, понашања, стила, и сл.

Обавештавање о отварању дискусије
[уреди | уреди извор]

Покретање дискусије о предлогу треба да се објави на Тргу, а такође треба да обавестите све оне уреднике који су потенцијално заинтересовани за тему. Ако се ваш предлог односи на неку одређену тему, онда треба да обавестите тимове или Википројекте који се том темом баве. Ако се ваш предлог односи на већ постојећу политику или смерницу, онда оставите поруку на страници за разговор те смернице или тог правила. На пример, обавештења о предлозима за смернице или правила која се тичу стила треба да објавите на страници за разговор Википедија:Стилски приручник. Такође, можете замолити неког администратора да постави обавештење о отварању дискусије у сајтнотис (site notice) на списку надгледања. Дискусије оквирно трају 20 дана, али то није никакво правило — уколико се брзо постигне консензус за гласање, могу се затворити раније, а уколико се дискусија развије око многих тачака, или остане недоречена, могу да потрају и дуже од 20 дана, све док саме не дођу до свог краја природним путем. Како би се избегле касније жалбе на недовољној обавештености о покретању дискусије, на страници за разговор дискусије можете такође навести где сте све истакли обавештење и коме сте га све послали.

Како дискутовати о понуђеном предлогу?
[уреди | уреди извор]

Уредници треба да коментаришу предлог на конструктиван начин, који ће помоћи да се предлог доведе до најбоље могуће верзије пре гласања, прихватљиве што већем броју дискутаната. Ако учествујете у дискусији о неком предлогу, објасните своја размишљања, постављајте питања и сагледајте проблем са свим аспеката; свачији конструктиван коментар је добро дошао. Немојте изражавати своје (не)слагање кратким реченицама без икаквог објашњења зашто тако мислите (избегавајте коментаре типа: „Предлог је супер, подржавам!“ или „Предлог је бесмислен и не свиђа ми се.“ Објасните зашто тако мислите, помоћи ће другима да у својим разматрањима предлога узму у обзир и ваше аргументе. Да би дискусија била плодна и успела, потребно је да што већи део заједнице буде обавештен о покретању предлога, и по могућству, да учествује у дискусији на конструктиван начин.

Дискусија траје око 20 дана, али може бити закључена и раније уколико се већина уредника који учествују у њој слаже по свим тачкама. Такође може потрајати и више од 20 дана, уколико је то неопходно. Када се дискусија заврши, приступа се гласању.

Страница за гласање се отвара на Википедија:Гласање према тамо изнетим упутствима. Кад отварате страницу за гласање, обавезно укратко објасните о чему се гласа и дајте линк до дискусије предлога. Предлогу скините категорију Категорија:Гласања и предлози у току и ставите Категорија:Предлози за гласања. Наведите тачан дан и сат завршетка гласања — сва гласања трају 7 дана — можете користити следећи шаблон:{{subst:Корисник:Micki/Одбројавање/7}}~~~~ Предлог је изгласан ако за њега гласа 70% гласача.

Када је гласање готово, страници на којој се налази гласање скините категорију Категорија:Гласања и предлози у току и ставите Категорија:Завршена гласања. Страници с текстом која је постала правило или смерница, поставите један од следећих шаблона, у зависности којој групи правило или смерница припадају:

Ако гласање не успе, и предлог не буде изгласан, онда на страницу текста предлога треба да се стави шаблон {{није усвојено}} који ту страницу аутоматски смешта у категорију Неусвојени предлози. Ако желите опет да предложите нешто што је већ било на гласању и није прошло, боље је да поново напишете предлог из почетка него да поново кандидујете исти предлог.

Укидање статуса правила или смернице

[уреди | уреди извор]

Изгласано правило или смерница могу да постану превазиђени зато што је дошло до промене у уредничком пракси и стандардима заједнице, могу да постану непотребни зато што на другим страницама већ пише исто, или пак представљају упутства и правила о мало важним или неважним стварима. У таквим ситуацијама, уредници могу да предложе да правило буде спуштено на ранг смернице, или да правило или смерница буду спуштени на ранг додатка, информативне странице или есеја. Понекад страница може бити и одбачена, и у том случају она се обележава као превазиђена и задржава се само због историјског значаја.

Процес скидања је исти као процес постављања. Треба започети дискусију на страници за разговор, након одређеног времена, уколико постоји консензус за гласање, ставити предлог на гласање и гласати. Дискусије се обично одвијају или на страници за разговор, или на Тргу. Понекад се те странице могу предложити и за брисање, док се друге пак, обележе шаблоном {{превазиђено}} и чувају се из историјских разлога.

Есеји, информативне странице и друге неформалне странице које немају велику подршку у заједници, не подлежу процесу гласања, него се обично премештају у кориснички простор аутора.

Измене у садржају правила и смерница

[уреди | уреди извор]

Правила и смернице могу да се уређују као и свака друга страница на Википедији. Није неопходно дискутовати о свакој промени на страници за разговор, нити добити писмено одобрење од заједнице пре било какве измене. Ипак, пошто су правила и смернице ипак комплексно и осетљиво штиво, корисници треба да воде рачуна при уређивању и да њихове измене буду у складу са широко прихваћеним обичајима и праксом у заједници. Такође, мање измене ради исправке граматичких, правописних или типографских (словних, знаковних) грешака, јасније формулације неког правила, могу се вршити без претходне консултације са заједницом.

Значајне измене

[уреди | уреди извор]

Уколико желите да значајно промените неки део правила или смернице, ипак је боље да то урадите уобичајеним путем — поставите предлог, након дискусије, уколико је барем 20% учесника у дискусији било за покретање гласања, отворите гласање и уколико на гласању ваш предлог добије подршку, тек онда приступите измени правила или смернице.

Мењање садржаја правила или смернице у току дискусије ради подршке сопственим аргументима може бити виђено као изигравање система, нарочито ако те измене покушате да прикријете.

Контрадикторности две странице са упутствима

[уреди | уреди извор]

Ако две или више страница правила и/или смернице садрже текст који је у директној супротности, те странице морају да се прегледају и ревидирају како би се контрадикторности уклониле и како би те странице јасно одражавале став заједнице по одређеним питањима. У току ревизије, и ако су у питању правило и смерница, уредници увек треба да дају предност правилу.

Странице које пружају савете обично се не сматрају конфликтним, већ пружају више могућности. На пример, Википедија:Поуздани извори каже да су новински чланци генерално поуздани извори, док Википедија:Поуздани извори/Медицина не препоручује новинске чланке за одређене медицинске теме. Уредници треба да се воде здравим разумом у одлучивању који је савет најмеродавнији и који највише одговара датој ситуацији.

Именовање правила и смерница

[уреди | уреди извор]

Називи страница које садрже правила и смернице обично не укључују речи „правило“ или „смерница“, уколико то није неопходно да се разликује од неке друге са сличним именом.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Није забрањено уносити одговарајуће спољне референце како би се потпомогла и објаснила наша правила или смернице, али такви извори немају ауторитет над Википедијом и треба да се користе искључиво само да би потврдили консензус.
  2. ^ Званичне одлуке Фондације Викимедије могу да се успоставе као правила без одобрења заједнице. Ради се о правилима којима се спречавају кршења ауторских права, закона или технички проблеми, иако су таква правила заиста ретка.