Википедија:Претпоставите најбољу намеру

Из Википедије, слободне енциклопедије

Претпоставите најбољу намеру је једно од основних правила сваког викија, укључујући и Википедију. Будући да дозвољавамо свакоме да уређује, следи да претпостављамо да већина људи који уређују жели да помогне пројекту, не да му нашкоди. Када то не би било истина, пројекат типа Википедије би од самог почетка био осуђен на пропаст.

Стога, када сте прилично сигурни у претпоставку да је нешто добронамерна грешка, исправите је уместо да је поништите или је означите као вандализам. Када се не слажете са неким, сетите се да та особа вероватно верује да помаже пројекту. Покушајте да на странама за разговор објасните своје поступке и дате осталима прилику да ураде исто. Тако се могу избећи неспоразуми и спречити разбуктавање проблема. Нарочито водите рачуна о томе да будете стрпљиви са новајлијама који још увек нису добро упознати са културом и правилима Википедије.

Новајлијино понашање се њему или њој највероватније чини одговарајућим те проблем обично указује на непознавање или неразумевање википедијанске културе. Није неуобичајено да новајлија верује да њему непозната страна треба променити да би се слагала са искуством које је стекао на другом месту. Слично, многе новајлије са собом доносе искуство и стручност због којих очекују да им се тренутно пружи поштовање. Понашање које настаје због таквог става није обавезно злонамерно.

Претпостављање најбоље намере се односи на намере, не поступке. Добронамерни људи чине грешке, и треба да их исправите када их начине. Оно што не треба је да се понашате као да је грешка била намерна. Исправите, али немојте да грдите. На Википедији ће увек бити људи са којима се не слажете (нисте сагласни). Чак иако нису у праву, то не мора да значи да желе да униште пројекат. Биће и људи са којима ћете јако тешко сарађивати. То такође не значи да желе да униште пројекат; то значи да вас живцирају. Никада није неопходно приписати поступке уредника злој намери, чак ни када је она очигледна, јер се све наше контрамере (тј. враћање и блокирање) могу извршити и на основу понашања уместо намере.

Наравно, постоји разлог у претпостављању добре намере и игнорисању недела. Ако очекујете да људи претпоставе добру намеру код вас, потрудите се и да је покажете. Немојте тај терет пребацивати на њих. Џаба стално вичете људима „Претпостави најбољу намеру“ ако не објасните своје поступке, а ако вам то пређе у навику то ће само уверити људе са поступате у злој намери.

Лако је заборавити добру намеру када се захуктају ратови уређивања.

Ако претпостављате злу намеру, може се десити неколико ствари:

  • Лични напади: Једном када почините лични напад, ваша мета ће претпоставити злу намеру. Рат уређивања ће постати још гори. Људи, као и слонови, ретко опраштају.
  • Губљење из вида правила НТГ (неутралне тачке гледишта). Идеал је начинити чланак прихватљивим за све. Свако враћање (уместо промене) пристрасне промене је пораз за НТГ, без обзира колико је промена била нечувена. Размислите и покушајте да схватите зашто је друга особа сматрала да је чланак пристрасан. Потом пробајте, ако је могуће, да уградите њихов став, али на начин који ви сматрате неутралним. Ако свака страна буде примењивала ово једном ће се срести на НТГ — или на грубом привиду исте.

Исправљање нечије грешке (чак и када мислите да је била намерна) је боље него оптуживати некога за лагање, јер је вероватније да ће та особа исправку прихватити као добронамерну. Исправљање новопридодате реченице коју сматрате погрешном је такође много боље него њено брисање.

Такође погледајте[уреди]