Википедија:Семинарски радови/Методологија и Подела Науке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта Вики-гимназијалац у Трећој београдској гимназији.
Датум уноса: школска 2015/2016. година
Википедијанци: Позивамо вас да помогнете ученицима и дате им смернице током израде.

Методологија[уреди]

Методологија је филозофска дисциплина која се бави методама које користе разне науке, структуром разних наука и сазнајним статусом који би требало да имају научне теорије. Она треба да опише процес сазнања како се он одвија у времену, али и логичку везу између различитих фактора који играју улогу у процесу сазнања.

Можемо рећи да методологија описује науку изнутра одговарајући на питање којом логиком се научници руководе када се баве егзактним наукама (логиком и математиком), природним наукама (на пример, физиком, хемијом или биологијом) или друштвеним наукама какве су историја, социологија или теорија књижевности. Све оне имају неке сличности, али се служе и специфичним, различитим методама.

Егзактне, природне и друштвене науке[уреди]

  • Егзактне науке

Егзактне науке користе логику и дедуктивно доказивање у свом развоју. Математичари откривају разне истине о бројевима, функцијама или геометријским телима. Међутим, све те истине или теореме мора бити могуће дедуктивно доказати, и тек када се докажу на такав начин оне постају потпуно прихваћене. Питагорина теорема је свој пуни сјај добила онда када је доказана, а тако је и са осталим открићима у метаматици. Традиционална епистемологија (теорија сазнања) због тога је математику издвајала као посебну науку која може да служи као узор другим наукама.

Galileo Galilej
  • Природне науке

Природне науке користе другачију методу. У историји науке, филозофима и научницима је веома рано постало јасно да се истине о природи не могу открити само дедукцијом. Да би сазнали природу, неопходно је истраживати природу, посматрати и вршити експерименте, пошто стварност може да нас веома изненади својим особинама. Можда најчувенији експеримент овог типа извео је Галилео Галилеј када је са кривог торња у Пизи бацио два тела, истог облика, али неједнаке тежине. Супротно очекивањима која су произилазила из тадашње представе о природи која се формирала највише захваљујући Аристотелу, оба тела су у земљу ударила у истом тренутку, а не једно за другим, где би теже тело падало брже. Овакве истине, као што је тврдња да сва тела на земљи падају са једнаким убрзањем, могу се открити само посматрањем и експериментом. Због тога се у природним наукама све теорије проверавају помоћу експеримената и мерења. У њима улогу игра и дедукција, али се једино путем искуства оно што је дедукцијом изведено може проверити и потврдити.

  • Друштвене науке

Друштвене науке (социологија, историја, филозофија, право, теорија књижевности итд.) осим што користе и дедукцију и индукцију имају и своје специфичне предмете и методе. Испитујући друштво или прошло време, друштвене науке се користе сличним методама као и природне науке (посматрање, статистика итд), Међутим, пошто је предмет ових наука човек као слободно биће које мисли и дела њихова метода је допуњена да би одговорила испитивању човека. О мислима људи и њиховим делатностима сазнајемо из разних текстова и изјава па је метода разумевања и тумачења разних текстова и изјава специфичност друштвених наука. Њихов важан део представљају специфичне друштвене вредности, какве су, рецимо, правда, солидарност, слобода, за чије проучавање и остваривање су ове науке задужене.

Одлике наука[уреди]

Односи међу наукама[уреди]

Иако се користе различитим методама, ове науке нису једна од друге потпуно одвојене. На пример, биологија, као природна наука, може нам доста помоћи у изучавању психологије, која је наука која је већим делом природна (психа човека се може истраживати искуствено помоћу тестова и експеримената), а делом и друштвена наука уколико информације о психичким доживљајима добијамо из материјала који је формулисан у језику. Друштвене науке, попут социологије или филозофије, могу правити апстрактне моделе друштвеног понашања или форми мишљења, који могу наликовати на делове математике и користити њена знања. Статистичке методе које користе математику веома су важне за друштвене науке.

Због ове међузависности корисно је познавати методе разних наука, било којом посебном науком да се неко бави. На тај начин долазимо до нових идеја и веза које раније нису уочене.

Референце[уреди]

[1]

  1. „Metodologija i podela nauke”. http://kif.filozofijainfo.com/metodologija-i-podela-nauke/.  Спољашња веза у |work= (помоћ); Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ);