Википедија:Семинарски радови/Појам Структуре и Система

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта Вики-гимназијалац у Петнаестој београдској гимназији.
Датум уноса: школска 2015/2016. година
Википедијанци: Позивамо вас да помогнете ученицима и дате им смернице током израде.

Појам Структуре и Система[уреди]

Структура је један скуп елемената док је систем целина састављена од елемената који су нужни за њено одржање. Врсте друштвених стуктура су: 1) демографска (наука о становништву, полови и генерације), 2) друштвена (класе и слојеви), 3) поплитичке (маса, елита и поделита), 4) економска (мали, средњи и велики предузетници). Врсте система су: Економски, Образовни, Политички итд. Стуктуру чине појединци и групе док систем чине институције и организације. функција означава место и значај који елемент има у оквиру неке целине (структуре или система).

Друштвене групе, Институције и Организације[уреди]

Друштвена група је група људи који се налазе међусобно у односу. Ти односи се успостављају на основу заједничког порекла, класне припадности, етничке припадности, интересовања, занимања, деловања итд. Врсте друштвених група су породица, брак, етничке заједнице (род, племе, нација), насеобине (село, град), верске заједнице, занимања, класе, слојеви, различита друштвена и политичка удружења. У зависности од тога какви су односи у друштвеној групи говоримо о заједници и друштву. Заједница је друштвена група у којој су односи чвршћи, приснији и трајнији. Чланови осећају блискост и зависност и деле заједничке вредности и културу. У заједнице спадају: породица, верске комуне, етничке заједнице, традиционално село. Друштво или удружење је друштвена група у којој су односи мање присни, променљиви, а чланови унутар те групе повезује заједнички интерес. У друштва спадају: брак, политичка удружења, град, предузећа, странке, организације.


Институције су друштвене групе у којима чланство потврђује држава, а прописе између чланова такође доноси држава.

Организација је друштвена група у којој је чланство добровољно, а односе међу члановима прописују чланови. Олигархија означава малу групу људи која влада у властитом интересу уместо у интересу својих чланова. Постоје четири разлога због којих свака организација временом постане олигархија- 1) велићина организације , 2) брзина доношења одлуке , 3) сложеност задатка и 4) поверљивост података. Немачки социолог Роберт Михеил је рекао - Онај ко каже организација, каже олигархија, и ова реченица представља гвоздени закон олигархије. У животу сваке институције постоје четири раздобља: 1) доба оснивања 2) доба ефикасности 3) доба рутине 4) доба дисфинкционалности.

Друштвена Стратификација[уреди]

Подељеност друштва на слојеве на основу материјалне неједнакости се назива друштвена стратификација. Уобичајено је трослојно виђење друштва на горињи односно виши слој, средњи и доњи односно нижи слој. Слојна припадност зависи од занимања које обављамо односно од плате коју примамо.

Појам и облици друштвене покретљивости[уреди]

Друштвена покретљивост (социјална мобилност) означава сваку промену слојне припадности. Она може да буде унутаргенерацијска и међугенерацијска. Унутаргенерацијска друштвена покретљивост означава промену сложног положаја појединца и утврђује се поређењем нечијег занимања у две или више тачака у времену. Она може бити улазна (пример, електичар постаје правник)и силазна (пример, правник постаје електричар). Међугенерацијска друштвена покретљивост означава промену слојног положаја појединца и доноси на предходин нараштај. Може бити узлазна (пример, отац је електричар, а син је правник) и силазна ( пример, отац је правник, а син електричар).

Каста, Сталеж, Класа[уреди]

Каста је друштвени слој који је правно одређен, доживотни и строго одвојен друштвени слој. Кастински систем је крактеристичан за Индију. Између каста је било забрањено склапање бракова, чак и приватни односи. Прелазак из једне касте у другу није могућ. Сталеж је равно одређен друштвени слој који појединца у изузетним приликама може да промени. Сталежи су карактеристични за средњовековну Европу и у њима је пропустљивост много већа него што је ту у кастама. Са појавом индустријског друштва у 19.веку јављају се класе. Класа је друштвени слој који није одређен правом већ местом у производњи.

Марксово Схватање Класа[уреди]

Маркс друштво посматра кроз два супротстављена слоја. То су: горњи слој (чине га капиталисти-то су богати власници фабрика и фирми који поседују власнишство односно капитал) и доњи слој (чине га обични физички радници које раде код капиталиста и они немају никакав капитал). Према Марксовом мишљењу ова два слоја се налазе у непријатељским односима (у односима експлоатације). Маркс класе посматра као међусобно супротстављене слојеве. Као предлог за промену овако тешког положаја пролетера Маркс предлаже следеће: укидање власништва (национализација имовине), уједињење свих пролетера који ће подићи револуцију и успоставити безвласно друштво (комунистичко друштво). Маркс друштво посматра (анализира) на основу базе и надградње. То значи да базу друштва чине технолошка развијеност друштва, класни односи, а надградњу чине политика, право и идеологија. Маркс је на основу класне борбе хтео да објасни и све остале сегменте друштва (политику, право, идеологију).

Веберово схватање класа[уреди]

За разлику од Маркса који је класе посматрао као међусобно супростављене, Вебер класе види на другачији начин. Анализирајуци Марксову теорију показао је да средња класа није престала него управо супротно, Вебер говори о новој средњој класи. Њу чине стручњаци (инжињери, правници, лекари, професори...) Према Веберу положај класа у великој мери зависи од тржишне имовине. Бебер друштво анализира кроз четири класе: 1) Горња класа (капиталисти)- то су људи који су захваљујући трћишној имовини успели да стекну добро образовање, а затим на основу тог истог образовања да стекну произвољну имовину. 2)нова средња класа (стручњаци)-то су они људи који су успели да стекну добро образовање али који немају тржишну имовину. Према Веберу представља основу западног друштва. 3) стара средња класа (,, стара буржоазија,,) који немају неко добро образовање али имају тржишну имовину. 4) доња класа (радници)-то су они људи који немају ни образовање ни тржишну имовину. Стручњаци су груга људи која обавља исто занимање али се пре свега мисли на људе који имају високо образовање.

Талкот Парсонс (1902—1978)[уреди]

Талкот Парсонс

Углед неког занимања зависи пре свега од величине користи коју друштво има од њега. Парсонс је приметио да су сва занимања друштвено корисна али да једноставно постоје нека занимања којима се задовољавају важније потребе друштва. Он говори о томе да би стручњаци (инжињери, лекари, правници, професори) требало да имају највећи углед док би плата била награда за корист коју друштво има од тих стручњака. Говори о две врсте струка (стручњака): 1)образовне струке (наставници, професори) 2)примењене струке (правници, лекари).

Референце[уреди]