Википедија:Сјајни чланци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сјајни чланци Добри чланци 1000 чланака Потребни чланци Радионица
Гласање за сјајне чланке Гласање за добре чланке Чланци за брисање Потребне слике Сређивање чланака
Сјајни чланци

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 215 сјајних чланака, од укупно 354.067 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 1646. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор.

Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан.

Астрономија

Биографије

Алберт Ајнштајн • Ана Болен • Ана Франк • Бети Дејвис • Вејн Грецки • Владе Дивац • Властимир • Даворјанка Пауновић Зденка • Жарко Зрењанин • Живојин Мишић • Живко Павловић • Индира Радић • Јао Минг • Јанош Хуњади • Јелена Ћетковић • Јован Владимир • Јован Цвијић • Јохан Себастијан Бах • Карло V, цар Светог римског царства • Конрад Аденауер • Константин XI Палеолог Драгаш • Ладислав V Посмрче • Леонард Ојлер • Леонардо Дикаприо • Лоренс Оливије • Мајкл Џексон • Марија Монтесори • Марко Орешковић • Мери Шели‎ • Месроп Маштоц • Мигел де Сервантес • Михајло Пупин • Младен Стојановић • Никола Тесла • Новак Ђоковић • Перибсен • Перикле • Петар Бојовић • Петар Велики • Петар Лековић • Радомир Путник • Рајнхард Хајдрих • Рис Видерспун • Рихард Вагнер • Сандра Булок • Сидни Крозби • Степа Степановић • Стефан Лазаревић • Стефан Немања • Стефан Урош II Милутин‎ • Теодора (супруга Јустинијана I) • Хилари Клинтон • Че Гевара • Џенис Џоплин • Џуди Гарланд

Биологија

Географија

Аустралија • Велики Новгород • Географија Хрватске • Град Бања Лука • Београд • Ванкувер • Горња Река • Ен Арбор • Естонија • Жилина • Загреб • Јерменија • Јужноафричка Република • Канада • Клима Африке • Манила • Манитоба • Мркоњић Град • Ниш • Нишка Бања • Нови Зеланд • Ојмјакон • Општина Баточина • Оџаци • Паклени отоци • Пекинг • Ријека • Сићевачка клисура • Скореновац • Србија • Струганик • Суботица • Сува планина • Тимбукту • Торонто • Шарани • Швајцарска

Геологија

Друштвене науке

Историја

Алмогавери • Античка Спарта • Блицкриг • Борба за независност Латинске Америке • Бошин рат • Војничев рукопис • Гладијатор • Деколонизација Африке • Други светски рат • Историја Европске уније • Историја Мађарске • Историја Русије • Историја Срба пре Немањића • Кју-клукс-клан • Немачки бојни брод Бизмарк • Окупација Луксембурга у Првом светском рату • Опсада Београда (1456) • Ослобођење Врања 1878. године • Пад Београда (1521) • Пад Цариграда (1453) • Партенон • Праисторија • Први светски рат • Рат Велике алијансе • Рат за Нагорно-Карабах • Свемирска трка • Случај Рачак • Спартаков устанак • Стари Рас • Филипинска револуција • Црвена армија 

Књижевност, уметност и забава

Медицина

Митологија и религија

Спорт

Технологија и математика

Физика и хемија

Хералдика, вексилологија и фалеристика

Inhibitor enzima

Mesto vezivanja enzima za koje se normalno vezuje supstrat može alternativno da veže kompetitivni inhibitor, čime se sprečava pristup supstrata. Dihidrofolatnu reduktazu inhibira metotreksat, koji sprečava vezivanje njenog supstrata, folne kiseline. Mesto vezivanja je obojeno plavo, inhibitor zeleno, a supstrat crno. (PDB: 4QI9​)

Inhibitor enzima je molekul koji se vezuje za enzim i umanjuje njegovu aktivnost. Pošto blokiranje enzimske aktivnosti može da uzrokuje uginuće patogena ili da koriguje metaboličku neuravnoteženost, stoga su mnogi lekovi inhibitori enzima. Inhibitori enzima se takođe koriste kao pesticidi. Nisu svi molekuli koji se vezuju za enzime inhibitori; aktivatori enzima se vezuju za enzime i povećavaju njihovu aktivnost, dok se enzimski supstrati vezuju i bivaju konvertovani do produkata u normalnom katalitičkom ciklusu enzima.

Vezivanje inhibitora može da spreči pristup supstrata enzimskom aktivnom mestu i/ili omete enzim pri katalizi biohemijske reakcije. Vezivanje inhibitora može da bude reverzibilno ili ireverzibilno. Ireverzibilni inhibitori obično reaguju sa enzimom i hemijski ga menjaju (npr. formiranjem kovalentne veze), te modifikuju ključne aminokiselinske ostatke neophodne za enzimatsku aktivnost. Nasuprot ovome, reverzibilni inhibitori se vezuju nekovalentno, te se različiti tipovi inhibicije javljaju zavisno od toga da li se inhibitori vezuju za enzim, za enzimsko-supstratni kompleks, ili za oboje.

Mnogi molekuli lekova su inhibitori enzima, tako da je njihovo otkrivanje i poboljšanje aktivna oblast istraživanja u biohemiji i farmakologiji. Medicinski enzimski inhibitori se često vrednuju po svojoj specifičnosti (svom odsustvu vezivanja za druge proteine) i svojoj potentnosti (svojoj konstanti disocijacije, koja je indikator koncentracije neophodne za inhibiciju enzima). Visoka specifičnost i potentnost su preduslovi da lek ispoljava mali broj nuspojava i stoga nisku toksičnost.

Enzimski inhibitori se isto tako javljaju u prirodi i učestvuju u regulaciji metabolizma. Na primer, enzimi u metaboličkom putu mogu da budu inhibirani produktima daljih koraka puta. Ovaj tip povratne sprege usporava ćelijsku proizvodnu liniju kad produkti počnu da se nakupljaju, i to je jedan od važnih načina održavanja homeostaze u ćelijama. Drugi ćelijski enzimski inhibitori su proteini, koji se specifično vezuju za i inhibiraju enzimsku metu. To može da pomogne u kontroli enzima, koji bi inače mogli da oštete ćeliju, kao što su proteaze ili nukleaze. Jedna detaljno okarakterisana klasa inhibitornih molekula su ribonukleazni inhibitori, koji se vezuju za ribonukleaze formirajući jednu od najčvršćih poznatih protein—protein interakcija. Prirodni enzimski inhibitori takođe mogu da budu otrovi i da se koriste kao vid odbrane od predatora, ili kao način ubijanja plena.

...dalje...

Жарко Зрењанин

Zarko Zrenjanin monument.jpg

Жарко Зрењанин Уча (Избиште, код Вршца, 11. септембар 1902Павлиш, код Вршца, 4. новембар 1942), револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у Војводини и народни херој Југославије.

Године 1923. завршио је Учитељску школу и службовао у македонском селу Канатларци, а потом у родном Избишту. Поред просветног, бавио се и просветитељским радом. Године 1927. је постао члан илегалне Комунситичке партије Југославије, а убрзо је постао секретар Окружног комитета КПЈ за јужни Банат. Године 1933. је био ухапшен због издавања илегалног комунистичког листа и осуђен на три године затвора.

Након изласка са робије 1936. године, наставио је са партијским радом радећи на обнови партијских организација у Војводини. Крајем 1938. је обновио рад Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, а 1939. године је постао његов политички секретар. Због политичко-револуционарног рада био је више пута хапшен. Године 1940. изабран је у члантво Централног комитета КПЈ.

Након окупације Југославије, 1941. године организовао је припреме за ослободилачку борбу у Војводини. Највише је радио у Банату и иницијатор је стварања партизанских одреда и њихових првих оружаних акција. После тешких удараца које су организације КПЈ у Банату и Бачкој, претрпеле у лето и јесен 1941, ради је на њиховом обнављању. Погинуо је у сукобу са окупаторским снагама, које су новембра 1942. године опколиле кућу у Павлишу, у којој се налазио.

За народног хероја је проглашен 5. децембра 1944. година, а 2. октобра 1946. банатски град Петровград је у његову част преименован у Зрењанин.

...даље...