Википедија:Сјајни чланци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сјајни чланци Добри чланци 1000 чланака Потребни чланци Радионица
Гласање за сјајне чланке Гласање за добре чланке Чланци за брисање Потребне слике Сређивање чланака
Сјајни чланци

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 197 сјајних чланака, од укупно 338.114 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 1716. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор.

Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан.

Биографије

Алберт Ајнштајн • Ана Болен • Ана Франк • Бети Дејвис • Вејн Грецки • Владе Дивац • Ернандо де Сото • Жарко Зрењанин • Живојин Мишић • Живко Павловић • Индира Радић • Јао Минг • Јанош Хуњади • Јелена Ћетковић • Јован Владимир • Јован Цвијић • Јохан Себастијан Бах • Карло V, цар Светог римског царства • Константин XI Палеолог Драгаш • Ладислав V Посмрче • Леонард Ојлер • Леонардо Дикаприо • Лоренс Оливије • Мајкл Џексон • Марија Монтесори • Месроп Маштоц • Мигел де Сервантес • Михајло Пупин • Никола Тесла • Новак Ђоковић • Перибсен • Перикле • Петар Бојовић • Петар Велики • Радомир Путник • Рајнхард Хајдрих • Рис Видерспун • Рихард Вагнер • Сандра Булок • Сидни Крозби • Степа Степановић • Стефан Лазаревић • Стефан Немања • Стефан Урош II Милутин‎ • Теодора (супруга Јустинијана I) • Хилари Клинтон • Че Гевара • Џенис Џоплин • Џуди Гарланд

Географија

Аустралија • Велики Новгород • Географија Хрватске • Град Бања Лука • Београд • Ванкувер • Горња Река • Ен Арбор • Жилина • Загреб • Јерменија • Јужноафричка Република • Канада • Клима Африке • Манитоба • Мркоњић Град • Ниш • Нишка Бања • Нови Зеланд • Ојмјакон • Општина Баточина • Оџаци • Паклени отоци • Пекинг • Ријека • Сићевачка клисура • Скореновац • Србија • Струганик • Суботица • Сува планина • Тимбукту • Торонто • Шарани • Швајцарска

Друштвене науке

Историја

Алмогавери • Блицкриг • Борба за независност Латинске Америке • Војничев рукопис • Гладијатор • Деколонизација Африке • Други светски рат • Историја Европске уније • Историја Мађарске • Историја Русије • Историја Срба пре Немањића • Кју-клукс-клан • Немачки бојни брод Бизмарк • Окупација Луксембурга у Првом светском рату • Опсада Београда (1456) • Ослобођење Врања 1878. године • Пад Београда (1521) • Пад Цариграда (1453) • Партенон • Праисторија • Први светски рат • Рат Велике алијансе • Рат за Нагорно-Карабах • Свемирска трка • Случај Рачак • Спартаков устанак • Стари Рас • Црвена армија 

Књижевност, уметност и забава

Физика и хемија

Астрономија

Биологија

Геологија

Медицина

Спорт

Технологија и математика

Митологија и религија

Нови сјајни чланци

Живојин Мишић

Војвода Живојин Мишић.jpg

Живојин Мишић (Струганик код Мионице, 7/19. јул 1855Београд, 20. јануар 1921) је био српски и југословенски војвода.

На самом почетку своје четрдесетогодишње службе, био је учесник српско-турских ратова (18761878), као питомац-наредник, касније потпоручник. У тим ратовима стекао је прва ратна искуства. Поред четворогодишње Артиљеријске школе завршио је Аустро-Угарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку. Такође је учествовао и у краткотрајном Српско-бугарском рату 1885. године. Пуних шест година поред редовних дужности предавао је стратегију на Војној академији. Након Мајског преврата био је приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909, током анексионе кризе на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, који га је учинио својим помоћником. Мишић је помогао генералу Путнику да састави српски ратни план у евентуалном рату са Аустро-Угарском.

И у Балканским ратовима Мишић је такође био помоћник начелника штаба Врховне команде, генерала Путника, и био је његова десна рука. Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је после Кумановске битке унапређен у чин генерала. Посебно се истакао правилном проценом ситуације првога дана битке на Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити одсудну битку. Усвајање његовог предлога имало је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата. По завршетку овог рата, Мишић је по други пут пензионисан на исти начин заслугом официра припадника Црне Руке.

Међутим, пред само избијање Првог светског рата, опет је био реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде. Током Колубарске битке, генералу Мишићу је предата команда над Првом армијом, која је тада била у врло тешкој ситуацији. Највише захваљујући његовим личним напорима и знању, Прва армија се од јединице у расулу претворила у формацију способну за борбу. Мишић је инсистирао на дубљем повлачењу, скраћењу фронта целе српске војске, којим би се осталим армијама дало времена за одмор, попуну залиха и снабдевање. То његово коцкање се исплатило пошто је аустроугарска војска превише раширила своје линије, па је тешко поражена у потоњем српском контранападу. За заслуге и извојевану победу, Мишић је 4. децембра 1914. године унапређен у чин војводе.

Након новог здруженог напада немачке, аустроугарске и бугарске војске на Србију у октобру 1915, када се српска војска повукла на Косово, Мишић је предложио да се изврши контранапад. Овај предлог су одбили остали заповедници армија на састанку у Пећи и уследило је повлачење. Након овога предао је команду армије и отишао на лечење у Француску. Средином 1916. поново је постављен за командата Прве армије која је зауставила и натерала на повлачење бугарску војску и у битци код Гоничева ослободила Битољ. Пред крај рата у јуну 1918. заменио је формацијско место са генералом Бојовићем и постављен је за начелника штаба Врховне команде. Командовао је српском војском приликом пробоја Солунског фронта у септембру исте године, и за два и по месеца је ослобођена Краљевина Србија. Као најзнаменитији војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје, од свог народа сматран је за легенду.

...даље...

Жарко Зрењанин

Zarko Zrenjanin monument.jpg

Жарко Зрењанин Уча (Избиште, код Вршца, 11. септембар 1902Павлиш, код Вршца, 4. новембар 1942), револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у Војводини и народни херој Југославије.

Године 1923. завршио је Учитељску школу и службовао у македонском селу Канатларци, а потом у родном Избишту. Поред просветног, бавио се и просветитељским радом. Године 1927. је постао члан илегалне Комунситичке партије Југославије, а убрзо је постао секретар Окружног комитета КПЈ за јужни Банат. Године 1933. је био ухапшен због издавања илегалног комунистичког листа и осуђен на три године затвора.

Након изласка са робије 1936. године, наставио је са партијским радом радећи на обнови партијских организација у Војводини. Крајем 1938. је обновио рад Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, а 1939. године је постао његов политички секретар. Због политичко-револуционарног рада био је више пута хапшен. Године 1940. изабран је у члантво Централног комитета КПЈ.

Након окупације Југославије, 1941. године организовао је припреме за ослободилачку борбу у Војводини. Највише је радио у Банату и иницијатор је стварања партизанских одреда и њихових првих оружаних акција. После тешких удараца које су организације КПЈ у Банату и Бачкој, претрпеле у лето и јесен 1941, ради је на њиховом обнављању. Погинуо је у сукобу са окупаторским снагама, које су новембра 1942. године опколиле кућу у Павлишу, у којој се налазио.

За народног хероја је проглашен 5. децембра 1944. година, а 2. октобра 1946. банатски град Петровград је у његову част преименован у Зрењанин.

...даље...