Википедија:Сјајни чланци

Сјајни чланци

Добри чланци

Изабрани спискови

1000 чланака

10.000 чланака

Потребни чланци

Радионица

Гласање за сјајне чланке

Гласање за добре чланке

Гласање за спискове

Чланци за брисање

Изабране слике

Сређивање чланака

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 295 сјајних чланака, од укупно 671.281 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 2275. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор. Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан. Гласање Правила Упутства Категорија сјајних чланака

Астрономија Биографија Биологија Географија Геологија Друштвене науке Историја Књижевност, уметност и забава Медицина Митологија и религија Спорт Технологија и математика Физика и хемија Хералдика Разно Астрономија Астрономија Венера Марс Меркур Метеор Биографија Алберт Ајнштајн Александар Ранковић Ана Болен Ана Франк Андреа Пирло Ашер Бети Дејвис Бошко Буха Бранко Крсмановић Бранко Пешић Вејн Грецки Вера Благојевић Вјекослав Лубурић Владе Дивац Властимир Герент Томас Даворјанка Пауновић Зденка Деми Ловато Дидје Дрогба Душан Јерковић Ђоко Павићевић Ђурађ Кастриот Скендербег Ђуро Ђаковић Ема Вотсон Ема Стоун Еминем Ен Хатавеј Жарко Зрењанин Живојин Мишић Живко Павловић Жикица Јовановић Шпанац Зелда Фицџералд Иван Рибар Индира Радић Јао Минг Јелена Јанковић Јелена Ћетковић Јован Владимир Јован Цвијић Јон Креанга Јон Радулеску Јурица Рибар Карло V, цар Светог римског царства Кетрин Зита Џоунс Конрад Аденауер Константин XI Палеолог Драгаш Константин Балмонт Ладислав V Посмрче Леонард Ојлер Леонардо Дикаприо Лоренс Оливије Мајкл Џексон Марија Монтесори Марко Гобељић Марко Орешковић Мери Шели Месроп Маштоц Мигел де Сервантес Миладин Поповић Милан Павков Михајло Пупин Мишел Вилијамс Младен Стојановић Нада Димић Небојша Глоговац Ники Минаж Никола Тесла Новак Ђоковић Перикле Петар Бојовић Петар Велики Петар Кочић Петар Лековић Пјер Емерик Обамејанг Радомир Путник Рајнхард Хајдрих Рис Видерспун Рихард Вагнер Ричард Фајнман Роналдо Самјуел Ето Сандра Булок Себастијан Фетел Селена Гомез Сидни Крозби Слободан Принцип Сељо Степа Степановић Стефан Лазаревић Стефан Немања Стефан Урош II Милутин Стјепан Стева Филиповић Теодора (супруга Јустинијана I) Том Брејди Фабијан Канчелара Филип Филиповић Хилари Клинтон Че Гевара Џенис Џоплин Џуди Гарланд Мохамед Салах Биологија Америчка буљина Бумбар Ватроглави краљић Вокализација птица Јастребача Лапонска сова Мрави Ритска сова Северни ћук Снежна сова Пингвин Утина Шафран Географија Ада Циганлија Град Бања Лука Београд Ванкувер Велики Новгород Велико ратно острво Географија Хрватске Горња Река Ен Арбор Естонија Жилина Загреб Истанбул Јерменија Канада Клима Африке Манила Манитоба Мркоњић Град Ниш Нишка Бања Нови Зеланд Њемачка Ојмјакон Општина Баточина Оџаци Руанда Пекинг Припјат Сићевачка клисура Србија Струганик Сува планина Торонто Шарани Геологија Земља Крашки процес Друштвене науке Лужички Срби Привреда Бугарске Привреда Јерменије Привреда Мађарске Школско развојно планирање Историја 13. СС брдска дивизија Ханџар (1. хрватска) Античка Спарта Борба за независност Латинске Америке Бошин рат Војничев рукопис Геноцид над Јерменима Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској Гладијатор Дерванова Србија Европска унија Историја Европске уније Историја Египта Историја Јевреја у Пољској Историја Јужноафричке Републике Историја Русије Историја Срба пре Немањића Кју-клукс-клан Лужички Срби у раном средњем веку Макартизам Окупација Луксембурга у Првом светском рату Операција хапшења Драже Михаиловића Ослобођење Врања 1878. године Пад Цариграда (1453) Партенон Први рат за Нагорно-Карабах Први светски рат Просветитељство Рат Велике алијансе Свемирска трка Случај Рачак Спартаков устанак Средњи век Стари Рас Филипинска револуција Фотијев раскол Шеста личка пролетерска дивизија Књижевност, уметност и забава Књижевност Горски вијенац Дон Кихот Музика Мелодифестивален Песма Евровизије Iron Maiden The Supremes Филм и телевизија Гордост и предрасуда (ТВ серија из 1995) Игра престола (ТВ серија) Породица Сопрано Остало Версајски дворац Сеоба Срба (слика) L.A. Noire Медицина Ангина пекторис Артроза Аспергеров синдром Аспирин Ваздухопловна медицина Витамин Ц Војна болница Ниш Гојазност Камен у бубрегу Лекари без граница Људско срце Мултипла склероза Пеницилин Сида Српски војни санитет у албанској голготи Трансфузија крви Тровање угљен-моноксидом Џетлег Шећерна болест Митологија и религија Артемида Бадњак Здухаћ Манастир Љубостиња Првенство римског папе Религија у Русији Храм Светог Саве у Београду Спорт Велика награда Монака 2008. Велика награда Сан Марина 1994. Ђиро д’Италија КК Црвена звезда Национална хокејашка лига Олимпијске игре Отворено првенство Француске у тенису 2020 — мушкарци појединачно Тур де Франс ФК Арсенал ФК Партизан Формула 1 — сезона 2019 Фудбалска репрезентација Грчке Фудбалска репрезентација Њемачке Фудбалска репрезентација Пољске ХК Партизан Хокеј на леду на олимпијским играма Технологија и математика Авион Рафал F-16 фајтинг фалкон F-117 најтхок F-35 лајтнинг II Јункерс Ju 87 Јурофајтер тајфун Марсова научна лабораторија МиГ-23 Орбитални истраживач Марса Панавија торнадо Питагорина теорема Радар Ред бул стратос Свемирски летови Спејс-шатл Фалкон 9 v1.1 Физика и хемија АБЦ протеини Аеродинамика Аеротунели Биохемија Дезоксирибонуклеинска киселина Г протеин спрегнути рецептори Ензимска кинетика Инхибитор ензима Ксенон Метаболизам Периодни систем Протеазом Фотон Хералдика, вексилологија и фалеристика Грб Бање Луке Грб Београда Партизанска споменица 1941. Медаља за ревносну службу (1913) Разно Општи избори у Србији 2022. Права ЛГБТ+ особа у Србији Споменик борцима Револуције Споменик палим Крајишницима Стоунволска побуна Теорије завјере о 11. септембру Теорије завјере о атентату на Џона Кенедија Теорије завјере о држављанству Барака Обаме
Нови сјајни чланци
Самјуел Ето Самјуел Ето Фис (франц. Samuel Eto'o Fils; Дуала, 10. март 1981) камерунски је фудбалски радник и тренер, као и бивши фудбалер, који је играо на позицији нападача. Тренутно је предсједник Фудбалског савеза Камеруна, од децембра 2021. године. Описан је као један од најбољих нападача на свијету и као један од најбољих афричких фудбалера свих времена, освојивши награду за фудбалера године у Африци рекордна четири пута. Године 2021. проглашен је за најбољег Афричког фудбалера свих времена заједно са Џорџом Веом, а испред Рожеа Миле и Дидјеа Дрогбе по избору часописа Africa Top sports. Два пута је изабран у FIFPro идеални тим сезоне, шест пута у КАФ идеални тим афричких фудбалера, као и два пута у идеални тим Уефе. Био је номинован за награду ФИФА фудбалер године, гдје је 2005. завршио на трећем мјесту. Године 2015. добио је награду Златно стопало; 2021. године је уврштен у идеални тим афричких фудбалера свих времена од стране Међународне федерације фудбалске историје и статистике (IFFHS), а 2022. је уврштен у кућу славних Интера. Као талентован играч, прешао је у академију Реал Мадрида са 16 година, дебитовао је за први тим, али је због велике конкуренције у нападу, ишао на позајмице у неколико клубова, након чега је 2000. године прешао у Мајорку, за коју је постигао 70 голова, поставши најбољи стријелац у историји клуба. Године 2004. прешао је у Барселону, за коју је током пет сезона постигао 130 голова, поставши афрички фудбалер са највише наступа и највише голова у Ла Лиги, као и афрички фудбалер са највише постигнутих голова у пет најјачих европских лига. Са Барселоном је освојио Ла Лигу три пута, а заједно са Роналдињом, био је један од најбољих играча у Лиги шампиона 2005/06. и дао је гол у финалу за титулу. Био је члан нападачког триа, заједно са Лионелом Месијем и Тијеријем Анријем, који је у сезони 2008/09. освојио троструку круну и постигао 100 голова, поставивши рекорд клуба. У финалу Лиге шампиона поново је дао гол, чиме је постао други играч који је дао гол у два финала Лиге шампиона. Године 2009. прешао је у Интер, са којим је у првој сезони освојио Серију А, Куп Италије и Лигу шампиона, поставши први фудбалер који је у Европи освојио троструку круну са два клуба. Такође, постао је четврти играч који је освојио Лигу шампиона двије сезоне заредом, са два различита клуба. Године 2011. прешао је у Анжи, гдје је провео двије сезоне, након чега је прешао у Челси, гдје је провео једну сезону. Године 2014. прешао је у Евертон, али је послије пола сезоне прешао у Сампдорију. Године 2015. прешао је у Анталијаспор, гдје је у једном периоду у првој сезони обављао фунцију и тренера и играча; остао је три сезоне и постигао је 44 гола на 76 утакмица. Године 2018. прешао је у Конјаспор, гдје је провео пола сезоне, након чега је прешао у Катар СК, гдје је 2019. завршио каријеру. За репрезентацију Камеруна дебитовао је 1997. године, након чега је био дио тима који је освојио златну медаљу на Олимпијским играма 2000. Са репрезентацијом је два пута освојио Афрички куп нација, гдје је са 18 голова најбољи стријелац у историји, а учествовао је на четири Свјетска првенства. Најбољи је стријелац у историји репрезентације са 56 голова и дијели друго мјесто по броју одиграних утакмица. Године 2021. постао је предсједник Фудбалског савеза Камеруна, а током Свјетског првенства 2022. напао је алжирског јутјубера. ...даље...	Дидје Дрогба Дидје Ив Дрогба Тебили (франц. Didier Yves Drogba Tébily; Абиџан, 11. март 1978) бивши је фудбалер из Обале Слоноваче, који је играо на позицији нападача. Бивши је капитен и најбољи стријелац у историји репрезентације Обале Слоноваче. Највише времена провео је у Челсију, за који је постигао 164 гола и четврти је најбољи стријелац клуба у историји, као и најбољи страни стријелац. Изабран је за најбољег играча Челсија икада од стране навијача, у анкети коју је спровео клупски часопис 2012. године, а у којој је учествовало око 20.000 навијача. Такође, изабран је у идеални тим клуба за деценију 2010—2020. у анкети коју је часопис спровео 2020. године. У избору за најбољег Афричког фудбалера свих времена по избору часописа Africa Top sports нашао се на четвртом мјесту, иза Самјуела Етоа, Џорџа Вее и Рожеа Миле. Био је познат по својој физичкој снази, брзини, способности у ваздуху, снажним и прецизним ударцима, као и контроли лопте. Добио је награду за афричког фудбалера године два пута, док је у избору четири пута био на другом мјесту по чему је рекордер, три пута је био на трећем мјесту по чему је такође рекордер, а рекордер је и по броју избора у најбоља три афричка фудбалера године са укупно девет. Јуниорску каријеру почео је са десет година, а са 18 година је почео професионалну каријеру у Ле Ману, који се тада такмичио у Другој лиги Француске. Године 2002. прешао је у Генган, а након што је у сезони 2002/03. постигао 17 голова на 34 утакмице, прешао је у Олимпик Марсељ, гдје је сезону 2003/04. завршио као трећи стријелац лиге са постигнутих 19 голова и помогао је тиму да дође до финала Купа УЕФА. У јулу 2004. прешао је у Челси за 24 милиона фунти, чиме је постао најскупље плаћени фудбалер из Обале Слоноваче у историји. У сезони 2004/05. првој у клубу, освојио је Премијер лигу, прву за Челси након 50 година. У сезони 2005/06. помогао је клубу да освоји другу титулу заредом, док је у сезони 2006/07. постао први играч који је постигао гол у финалима ФА Купа и Лига Купа у истој сезони и изабран је у идеални тим године у избору FIFPro за 2007. У марту 2012. године, постао је први афрички фудбалер који је постигао 100 голова у Премијер лиги. Два мјесеца касније, постигао је гол у побједи против Ливерпула у финалу ФА Купа, чиме је постао први играч у историји који је постигао гол у четири финала ФА Купа. У мају исте године, постигао је гол за изједначење у 88. минуту у финалу Лиге шампиона против Бајерн Минхена, а затим је постигао одлучујући гол за побједу на пенале и прву титулу првака Европе за Челси. Након осам година, напустио је клуб на љето 2012. и прешао је у Шангај Шенхуа, гдје је провео шест мјесеци, а затим је прешао у Галатасарај, за који је постигао гол за побједу у финалу Купа Турске 2013. Након двије године, на љето 2014. вратио се у Челси. Са одиграних десет финала са клубовима, освојених десет трофеја и постигнутих десет голова, описан је као „ултимативни играч за велике утакмице“. Године 2015. прешао је у канадски Монтреал импакт, гдје је провео двије сезоне и постигао 23 гола на 41 утакмици. Године 2017. прешао је у Финикс рајзинг, чији је био један од власника. За клуб је одиграо 26 утакмица и постигао 17 голова, а на љето 2018. завршио је каријеру, са 40 година. На дан 21. априла 2022. уврштен је у Кућу славних Премијер лиге. За репрезентацију Обале Слоноваче играо је у периоду од 2002. до 2014. године, а именован је за капитена 2006. године. Био је члан тима на Свјетском првенству 2006. првом за репрезентацију, на којем је постигао и први гол за репрезентацију на Свјетском првенству у историји. Предводио је тим до два финала Афричког купа нација: 2006. и 2012. а оба пута је Обала Слоноваче изгубила на пенале, од Египта и Замбије. Био је капитен на Свјетским првенствима 2010. и 2014. на којима је Обала Слоноваче оба пута испала у групној фази. На дан 8. августа 2014. завршио је репрезентативну каријеру, а са постигнутих 65 голова на 105 утакмица, најбољи је стријелац у историји Обале Слоноваче. И у току и након завршетка каријере, бавио се друштвеним проблемима у Африци, а играо је кључну улогу у постизању мира у својој домовини у току Грађанског рата 2005. Године 2007. именован је за амбасадора добре воље у програму Уједињених нација за развој, док је у децембру 2018. године постао потпредсједник међународне организације Мир и спорт. Нашао се на списку 100 најутицајнијих људи на свијету у избору часописа Time 2010. године, док је 2020. добио награду предсједника Уефе. ...даље...