Википедија:Сјајни чланци

Сјајни чланци

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 284 сјајних чланака, од укупно 665.719 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 2344. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор.

Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан.

Астрономија

Биографија

Биологија

Географија

Геологија

Друштвене науке

Историја

Књижевност, уметност и забава

Књижевност

Музика

Филм и телевизија

Остало

Медицина

Митологија и религија

Спорт

Технологија и математика

Физика и хемија

Хералдика, вексилологија и фалеристика

Разно

Нови сјајни чланци

Теорије завјере о атентату на Џона Кенедија

Предсједник САД Џон Кенеди, Џеклин Кенеди, Нели Конали и гувернер Тексаса Џон Конали, неколико минута прије атентата.

Теорије завјере о атентату на Џона Кенедија настале су недуго након атентата на Џона Кенедија 22. новембра 1963. као и након убиства Лија Харвија Освалда, кога је убио власник ноћног клуба — Џек Руби. У њима се наводе умијешаност ЦИА, мафије, потпредсједника САД — Линдона Џонсона, премијера КубеФидела Кастра, КГБ-а или неке комбинације ових појединаца и ентитета. Оригинална истрага ФБИ и извјештај Воренове комисије, као и наводно „бенигно заташкавање ЦИА“, довели су до тврдње да је савезна влада намјерно прикрила кључне информације након атентата. Бивши окружни тужилац Лос Анђелеса — Винсент Буглиози, процијенио је да су укупно 42 групе, 82 убице и 214 људи оптужени у неком тренутку у различитим сценаријима завјере.

Године 1964. Воренова комисија је закључила да је Освалд дјеловао сам у убиству Кенедија. Године 1979. Одабрана комисија за убиства Представничког дома Сједињених Држава (HSCA), закључила је да је Кенеди вјероватно убијен у завјери и да Освалд није дјеловао сам. HSCA је закључила да је други наоружани нападач такође пуцао на Кенедија, на основу акустичних доказа који су касније дискредитовани. Српски књижевник и преводилац Јосипа Броза ТитаИван Ивањи, изјавио је да су југословенски безбједњаци реконструисали догађај годину дана након атентата, када се Тито спремао за посјету Источном Берлину. Они су возили кола са лутком, а најбољи снајперисти су пуцали са исте висине са које је објављено да је убица пуцао и нису могли да погоде, због чега су закључили да је било немогуће да га погоди са три метка са те висине.

...даље...

Роналдо

Роналдо 2019. године

Роналдо Луис Назарио де Лима (порт. Ronaldo Luís Nazário de Lima; 18. септембар 1976), познатији као Роналдо, бразилски је бизнисмен, власник фудбалских клубова Ваљадолид и Крузеиро и бивши фудбалер, који се сматра једним од најбољих нападача свих времена. У Португалу је познат под надимком „Феномено“; освојио је велики број индивидуалних награда, од чега три пута награду ФИФА фудбалер године и двапут Златну лопту.

Каријеру је почео у Крузеиру, након чега је прешао у ПСВ Ајндховен 1994, а 1996. прешао је у Барселону, у рекордном трансферу за то вријеме, а исте године, са 20 година, добио је награду ФИФА фудбалер године, поставши тако најмлађи добитник награде. Године 1997, прешао је у Интер, за рекордан трансфер, поставши тако први фудбалер након Дијега Арманда Марадоне, који је оборио свјетски трансфер рекорд двапут. Са само 21 годином, добио је златну лопту, поставши тако најмлађи добитник награде. Са 23 године, постигао је преко 200 голова у каријери, за клубове и репрезентацију, али након великог броја повреда кољена, био је готово неактиван три године. Године 2002, прешао је у Реал Мадрид, са којим је освојио титулу првака Шпаније, након чега је 2007. прешао у Милан, гдје је провео двије сезоне. Године 2009, прешао је у Коринтијанс, гдје је остао до 2011, након чега је завршио каријеру.

За репрезентацију Бразила, одиграо је 98 утакмица а постигао је 62 гола и налази се на трећем мјесту вјечне листе стријелаца репрезентације, иза Пелеа и Нејмара. Са 17 година, био је најмлађи члан репрезентације Бразила која је освојила Свјетско првенство 1994, а на првенству 1998, добио је златну лопту, за најбољег играча првенства, након што је предводио Бразил до финала, а неколико сати прије финала, повриједио се, због чега је играо слабије. Освојио је првенство 2002, на којем је добио златну копачку, за најбољег стријелца. На првенству 2006, постигао је 15 гол на Свјетским првенствима, чиме је поставио нови рекорд, оборивши рекорд Герда Милера са 14 голова. Такође, двапут је освојио Копа Америку — 1997, када је проглашен за играча првенства, и 1999, када је добио награду за најбољег стријелца.

Током играчке каријере, био је један од највреднијих тржишних спортиста. Прве копачке Nike Mercurial — R9 посвећене су Роналду 1998. Нашао се на листи ФИФА 100, што је листа од 125 највећих живих фудбалера по избору Пелеа, а уврштен је у фудбалску кућу славних Бразила, кућу славних Интера и кућу славних Реал Мадрида. Године 2020, нашао се на списку најбољих 11 фудбалера свих времена, по избору часописа France Football. Након завршетка фудбалске каријере, наставио је да ради као амбасадор добре воље Уједињених нација, што је позиција на коју је постављен 2000. Био је амбасадор Свјетског првенства 2014, које је одржано у Бразилу, а у септембру 2018. постао је већински власник фудбалског клуба Ваљадолид, након што је купио 51% акција. У децембру 2021. постао је већински власник фудбалског клуба Крузеиро, у којем је почео каријеру са 16 година, након што је купио већински дио акција за 70 милиона евра.

...даље...