Википедија:Сјајни чланци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сјајни чланци Добри чланци 1000 чланака Потребни чланци Радионица
Гласање за сјајне чланке Гласање за добре чланке Чланци за брисање Потребне слике Сређивање чланака
Сјајни чланци

Сјајни чланци су они за које Википедијанци сматрају да представљају најбољи садржај на Википедији и које сваког дана поносно приказујемо на Главној страни. Пре него што се постави на овај списак, чланак мора проћи кроз гласање у којем уредници оцењују тачност, неутралност, уредност и стил. Тренутно, на Википедији на српском језику има 192 сјајних чланака, од укупно 359.482 чланака на Википедији, што значи да је отприлике сваки 1872. чланак сјајан. Чланци се такође могу уклањати са списка сјајних, процесом гласања сличним као за избор.

Бронзана звездица у горњем десном углу чланка обележава да је тај чланак сјајан.

Астрономија

Биографије

Биологија

Географија

Геологија

Друштвене науке

Историја

Књижевност, уметност и забава

Медицина

Митологија и религија

Спорт

Технологија и математика

Физика и хемија

Хералдика, вексилологија и фалеристика

Централни споменик у спомен-комплексу Цицернакаберд у Јеревану

Геноцид над Јерменима (јерм. Հայոց ցեղասպանություն, тур. Ermeni soykırımı), у јерменској историографији познат и као Велики злочин (јерм. Մեծ Եղեռն; изговор Медз јегерн), представља систематско и континуирано етничко чишћење, протеривање и масовна убиства извршена над припадницима јерменског народа на подручју Османског царства током Првог светског рата, извршена по налогу тадашњих Отоманских власти. Највећи обим протеривања и убистава десио се током 1915. године. Према разним проценама, у овом злочину је убијено између 800.000 и 1.500.000 припадника јерменског народа са подручја Отоманске империје, а паралелно са прогонима Јермена отоманске власти вршиле су и прогоне над другим хришћанским народима, попут Асираца и понтских Грка. Потомци протераних Јермена из Отоманског царства данас представљају основу савремене јерменске дијаспоре разасуте широм света.

Брутални прогони Јермена и других хришћанских народа на подручју Османског царства започели су крајем XIX века у време владавине султана Абдул Хамида II, а кулминирали су након Младотурске револуције 1908. и доласка Младотурака (тур. Jön Türkler) на власт у земљи. Дана 24. маја 1915. Уједињено Краљевство, Француска и Русија усвојиле су текст заједничке декларације којим су по први пут у правној пракси директно оптужили једну државу за злочин против човечности почињен према припадницима јерменске заједнице у тадашњој Турској.

Централни меморијални комплекс посвећен жртвама Геноцида над Јерменима Цицернакаберд подигнут је 1967. године у Јеревану, а у оквиру комплекса 1995. је отворен и Меморијални музеј и институт за проучавање Јерменског геноцида. Дан 24. април се у Јерменији, Нагорно-Карабаху и међу јерменском дијаспором обележава као Дан сећања на жртве геноцида над Јерменима.

...даље...

Вокализација птица

Најпознатија птица певачица Европе — славуј (Luscinia megarhynchos) О овој звучној датотеци Песма мужјака

Вокализација птица укључује како оглашавање тако и песму. Колоквијално, птичје песме су јако мелодичне човековом уху. У орнитологији и посматрању птица, (релативно комплексне) песме се функционално разликују од (релативно простих) оглашавања. Птичја песма је најразноврснија у реду птица певачица. Птичји вокални орган се зове сиринга и то је коштана структура на дну душника (за разлику од гласних жица на врху сисарског душника). Постоје научне хипотезе по којима је птичја песма настала као резултат сексуалне селекције, док експерименти показују да је квалитет птичје песме добар индикатор фитнеса (адаптабилности) птица.

Комуникација употребом оглашавања се остварује како између припадника исте, тако и међу припадницима различитих врста. Неке птице имају одличну вокалну мимикрију. Неке пећинске врсте, укључујући уљане птице и чиопице (Collocalia и Aerodramus spp.), користе звучне сигнале за ехолокацију у тминама пећина. Песма различитих птица се разликује и типична је за врсту. Стицање знања и учење песме код птица укључује групу различитих региона мозга који су повезани бројним неуропутевима. Специфичност птичјег оглашавања је то да се широко користи за идентификацију врста. Оглашавања птица описана су коришћењем речи, бесмислених слогова или линијских дијаграма. То обично укључује звуке као што су квак, чирп и чирруп. Они су јако варијабилни и зависе од маште.

...даље...