Википедија:Сјајни чланци/Новембар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сјајни чланци

Данас је понедељак, 17. фебруар 2020

Изабране годишњице за новембар
[уреди]

ИЧ-Њемачка

Грб Њемачке

Њемачка (њем. Deutschland), званично Савезна Република Њемачка (њем. Bundesrepublik Deutschland), федерална је парламентарна република у средњој и западној Европи. Чини је 16 конститутивних држава, заузима површину од 357.021 km2 и има углавном умјерену сезонску климу. Са око 82 милиона становника, Њемачка је најнасељенија држава-чланица Европске уније. Након Сједињених Америчких Држава, друга је најпопуларнија имиграциона дестинација на свијету. Главна и највећа метропола Њемачке је Берлин, док је највећа конурбација Рурска област — с главним средиштима у Дортмунду и Есену. Остали већи градови Њемачке су Хамбург, Минхен, Келн, Франкфурт, Штутгарт, Диселдорф, Лајпциг, Бремен, Дрезден, Хановер и Нирнберг.

Различита германска племена насељавала су сјеверне дијелове данашње Њемачке од класичног античког доба. Област по имену Германија документована је прије 100. године н. е. Током Велике сеобе народа, германска племена су се проширила на југ. Почетком 10. вијека, њемачке територије су чиниле средишњи дио Светог римског царства. Током 16. вијека, сјеверне њемачке области су постале поприште протестантске реформације. Након пропасти Светог римског царства, 1815. године је основана Њемачка конфедерација. Њемачке револуције 1848—1849. довеле су до настанка Франкфуртске народне скупштине, прве слободне изабране скупштине за цијелу Њемачку.


{{ИЧ-Њемачка}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Тровање угљен-моноксидом

CO је гас који настаје као продукт непотпуног сагоревања угљеника из органских материја највише у домаћинствима, индустрији и саобраћају

Тровање угљен-моноксидом је стање у живом организму настало као последица удисања опасних концентрација угљен-моноксида (CO) у кући, на улици, у саобраћају, индустрији и пољопривреди, услед веома раширене употребе угљеничних горива. Због јаке цитотоксичности за жива бића, CO спада у групу хемијских загушљиваца и највећих загађивача ваздуха. Његов токсични ефекат настаје веома брзо чак и при изузетно малим концентрацијама. Тако је излагање концентрацијама угљен-моноксида од 100 и више ppm праћено симптомима и знацима акутног или хроничног тровања, са могућим тешким последицама по људско здравље. Смртна доза CO за људе износи 1.000-2.000 ppm (0,1-0,2 %) при удисању гаса у трајању од 30 минута. Код високих концентрација угљен-моноксида у удахнутом ваздуху смрт може настати у времену удисања од 1—2 минута.

Угљен-моноксид је гас који настаје као продукт непотпуног сагоревања угљеника из органских материја, као што су уље, нафта и њени деривати, дрво, природни и произведени гас, експлозиви, угаљ или кокс. У току процеса сагоревања вишак угљеника подстиче стварање (CO), а ако има више кисеоника потпуном оксидацијом угљеника настаје угљен-диоксид (CO2). Угљен-моноксид може бити формиран кад год пламен додирне површину која је хладнија од температуре паљења гасног дела тог пламена. Издувни гасови мотора са унутрашњим сагоревањем један су од највећих загађивача атмосфере овим гасом (са 1-14 вол%) затим, следе издувни гасови који настају у току производње гвожђа као и гасови при сагоревању угља у термоелектранама, и у процесу производње у рафинеријама нафте и хемијској индустрији. У развијенијим земљама света (САД, Јапан, западна Европа) и до 60% угљен-моноксида потиче из мотора са унутрашњим сагоревањем.


{{ИЧ-Тровање угљен-моноксидом}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-L.A. Noire

Боксарт игре

L.A. Noire (IPA: /ˈnwɑːr/; ч. „ел-еј ноар”) неоноарска је детективска акцијско-авантуристичка видео-игра коју је развио Тим бонди и издао Рокстар гејмс. Првобитно је објављена за платформе PlayStation 3 и Xbox 360, 17. маја 2011; верзија за Мајкрософт виндоус изашла је касније, 8. новембра 2011. L.A. Noire је смештен у Лос Анђелес године 1947, а играча — који контролише детектива LAPD — изазива да реши низ случајева широм пет управа полиције Града анђела. Играчи морају истраживати преступе закона тражећи доказе на месту злочина, а потом пратећи трагове и испитујући осумњичене решити случај; успех играча у овим активностима утиче на ток истраге, а самим тим и коначни успех за који се добија оцена.

Игра се у великој мери ослања на филм ноар, а инспирацију за случајеве које играч решава добија и из случајева криминала из стварног живота — засновано на ономе што су медији ЛА објављивали 1947. године. Игра користи карактеристичну палету боја, а како би се у потпуности испоштовао назив могуће је играти у црно-белом окружењу. Различити елементи радње односе се на главне теме детективских и мафијашких прича; најбољи примери су филмови Голи град, Кинеска четврт, Недодирљиви, Црна Далија и Поверљиво из Ел-Еја.

L.A. Noire је препознатљив по коришћењу Депт аналисисове новоразвијене технологије „МошонСкен”, где се глумци који играју ликове у игри са 32 камере снимају из различитих смерова како би се ухватили изрази лица те други покрети тела и тако постигла што већа реалистичност. Технологија се користи као главно средство које омогућава спровођење успешног испитивања/саслушавања сведока, зато што играчи морају обратити пажњу на реакције осумњичених после постављеног питања да би одредили да ли говоре истину, не говоре довољно или пак лажу.


{{ИЧ-L.A. Noire}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Први светски рат

Француски ров

Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године. У њему је учествовала већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена војна савеза: Савезника (окупљених око Тројне Антанте) и Централних сила. Више од 70 милиона људи је било под оружјем, а од тога преко 60 милиона људи у Европи је било мобилисано у један од највећих ратова у историји. Последице рата су биле да је убијено више од 15 милиона људи, 20 милиона рањено, а директне учеснице рата претрпеле су и огромна разарања држава и привреда. Први светски рат познат је и под именима Велики рат и Светски рат (до избијања Другог светског рата).

Први светски рат су водила два велика савеза. Силе Антанте су на почетку чиниле Уједињено Краљевство, Русија и Француска и њихове придружене територије и протекторати. Бројне друге државе су се придружиле силама Антанте, од којих су најважније биле Италија, која се придружила априла 1915, и Сједињене Америчке Државе, које су у рат ступиле априла 1917. Централне силе су пре почетка рата чиниле Немачка, Аустроугарска и Италија, која је због лондонског уговора од 26. априла 1915. године, којим је за Италију предвиђен део Далмације, Истра, Горица, Кварнерска острва и Додоканези, приступила силама Антанте. Османско царство се придружило Централним силама октобра 1914, а годину дана касније то је урадила и Бугарска. До завршетка рата, од европских земаља Холандија, Швајцарска, Шпанија и скандинавске државе су остале званично неутралне.


{{ИЧ-Први светски рат}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Фотон

Таласна теорија Максвела

Фотон (од грчке речи φωτός, што значи „светлост“) је елементарна честица, квант електромагнетног зрачења (у ужем смислу — светлости). То је честица без масе мировања. Наелектрисање фотона је такође једнако нули. Фотон може бити само у два спинска стања са пројекцијом спина на смер кретања ±1. Том својству у класичној електродинамици одговарају кружна десна и лева поларизација електромагнетног таласа. Фотону као елементарној честици је својствен корпускуларно-таласни дуализам, тј. он истовремено поседује својства елементарне честице и таласа. Низ аутора убраја фотон у квазичестице због масе мировања једнакој нули. Фотон нема масу мировања, слично квазичестицама, али ипак не тражи средину за своје простирање, слично елементарним честицама, у које већина аутора убраја фотон.

Фотони се обично обележавају словом , због чега их често називају гама-квантима (фотони високих енергија) при чему су ти термини практично синоними. Са тачке гледишта Стандардног модела фотон је бозон. Виртуелни фотони су преносиоци електромагнетне интеракције који на тај начин обезбеђују могућност узајамног деловања између два наелектрисања.


{{ИЧ-Фотон}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Шећерна болест

Дијабетесна нефропатија - препарат

Шећерна болест или дијабетес (лат. diabetes mellitus грч. διαβήτης) је хронични системски поремећај метаболизма, који се карактерише хипергликемијом, тј. трајно повишеним нивоом глукозе у крви. Углавном је условљен наследним факторима, а настаје због смањене секреције или смањеног биолошког дејства хормона инсулина, односно у комбинацији ова два фактора. Тај недостатак омета размену угљених хидрата, масти и беланчевина у организму (што се испољава типичним тегобама), а након дужег времена утиче и на структуру и функцију крвних судова, живаца и других виталних органа и органских система.

Дијабетес се данас убраја међу најчешћа ендокринолошка обољења, са преваленцом у сталном порасту (нарочито у развијеним земљама света). То је последица модерног стила живота и повећања броја спољашњих етиолошких чинилаца, међу којима се посебно издваја гојазност. Шећерна болест се најчешће јавља у старијем животном добу као последица општих дегенеративних и склеротичних промена у организму (која захватају и панкреас), а код младих особа може настати услед генетских поремећаја или оштећења панкреаса код одређених заразних обољења.

Светски дан борбе против дијабетеса се обележава широм света 14. новембра сваке године.


{{ИЧ-Шећерна болест}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Манила

Манила

Манила (фил./таг. Maynilà; IPA/majˈnilaʔ/), званично Град Манила (фил./таг. Lungsod ng Maynilà), главни је и други најнасељенији град Филипина. Основао га је шпански конкистадор Мигел Лопез де Легаспи, 24. јуна 1571. године. Један је од најстаријих филипинских градова и био је седиште моћи већине колонијалних владара у овој земљи. Смештен је на источној обали залива Манила и има мноштво знаменитости од којих неке датирају и до 16. века. Прву повељу је добио 31. јула 1901. године, усвајањем Акта Филипинске комисије 183; аутономију је стекао 18. јуна 1949. године, доношењем Републичког акта бр. 409 познатог и као Ревидирана повеља Града Маниле. Истраживачка мрежа глобализације и главних градова (енгл. Globalization and World Cities Research Network, GaWC) сврстала је 2012. године Манилу међу глобалне градове.

Са 1.780.148 становника 2015. године Манила је била други највећи град Филипина, након Кезон Ситија. Такође је и најгушће насељен град на свету, са 41.515 ст./km2. Један је од шеснаест градова те општина у саставу Метро Маниле, региона главног града Филипина.

Манила је смештена на источној обали залива Манила, у једној од најбољих филипинских лука. Званично је постала град 1904. године; чини је укупно 16 дистрикта: Бинондо, Ермита, Интрамурос, Кијапо, Лука Манила, Малате, Пако, Пандакан, Сампалок, Сан Андрес, Сан Мигел, Сан Николас, Санта Ана, Санта Круз, Санта Меса и Тондо. Град има шест конгресних дистрикта за доњи дом Конгреса Филипина.


{{ИЧ-Манила}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Јерменија

Мапа Јерменије.

Јерменија (јерм. Հայաստան, Хајастан), или званично Република Јерменија (јерм. Հայաստանի Հանրապետություն) је континентална планинска држава у региону Закавказја. Смештена је на раскрсници путева из југозападне Азије и источне Европе између Турске на западу, Грузије на северу, Ирана и азербјеџанске енклаве Нахчиван на југу, те Азербејџана и дефакто независне Нагорнокарабашке Републике на истоку.

Јерменија је држава са богатим и древним културно историјским наслеђем. Краљевина Јерменија је била прва држава на свету која је хришћанство прогласила службеном националном религијом, још почетком 4. века301. године. Иако је према Уставу Републике Јерменије данас држава одвојена од цркве, Устав уважава историјску важност Јерменске апостолске цркве као националне цркве Јермена.

Некадашња чланица Совјетског Савеза данас је чланица преко 40 међународних организација, укључујући Уједињене нације, Савет Европе, Заједницу независних држава, Организацију Уговора о колективној безбедности, Светску трговинску организацију, Азијску развојну банку, Организацију црноморске економске сарадње, Франкофоније, а такође је потписница НАТО програма Партнерство за мир. Јерменија је од 2. јануара 2015. члан Евроазијске економске уније и земља посматрач у Покрету несврстаних.


{{ИЧ-Јерменија}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Сидни Крозби

Крозби у нападу

Сидни Патрик Крозби (енгл. Sidney Patrick Crosby; Халифакс, 7. август 1987) је канадски хокејаш који тренутно игра у Питсбург пенгвинсима. Леворук је и игра на позицији центра.

У Питсбург је дошао из лиге КМЈХЛ (Велика јуниорска хокејашка лига Квебека — Quebec Major Junior Hockey League) где је наступао две године за Римуски осеаник и био један од најбољих играча. У првој сезони за Питсбург пенгвинсе постигао је 102 поена (39 голова, 59 асистенција) и био шести стрелац НХЛ-а.

У другој сезони освојио је свој први Трофеј Харт, награду за најкориснијег играча у сезони. Са 19 година и 10 месеци Крозби је био други најмлађи добитник трофеја Харт. Легендарни Вејн Грецки је 1980. био пет месеци млађи при освајању свог првог од осам узастопних трофеја Харт. Крозби је Пенгвинсе довео до првог плеј-офа после шест година. Скупио је 120 поена (36 голова, 84 асистенције) у 79 утакмица. Уз награду за најкориснијег играча освојио је и Трофеј Арт Рос за најбољег стрелца у сезони.

Као капитен предводио је Питсбург пенгвинсе до пехара Стенли купа 2009. У финалу су били поражени од Детроит ред вингса са 4:3 у победама. Са навршеном 21 годином Крозби је постао најмлађи капитен који је подигао победнички пехар у 116-годишњој историји лиге НХЛ.

На Зимским олимпијским играма 2010. у Ванкуверу постигао је погодак у финалу против Американаца, с којим је донео злато Канади на Зимским олимпијским играма. Као капитен је предводио Канаду на Зимским Олимпијским играма 2014. у Сочију до златне медаље.


{{ИЧ-Сидни Крозби}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Окупација Луксембурга у Првом светском рату

Споменик Геле фра

Немачка окупација Луксембурга у Првом светском рату била је прва од две војне окупације Великог војводства Луксембург у двадесетом веку. Од августа 1914. па све до краја рата у новембру 1918, Луксембург је био под потпуном окупацијом Немачког царства. Немачка влада је оправдавала окупацију потребом да пруже подршку својим јединицама распоређеним у суседној Француској, мада су Луксембуржани, како савременици тако и њихови потомци, другачије тумачили немачке поступке.

Током овог периода Луксембургу је дозвољено да задржи своју владу и политички систем, иако се присуство немачке војске осећало као крајње неугодно. Без обзира на дистракцију коју је окупација донела, Луксембуржани су се трудили да живот воде што уобичајније. Политичке партије су своју пажњу усмериле на економију, образовање и уставне реформе.

Домаће политичко окружење се доста закомпликовало смрћу Паула Ајшена који је био премијер Луксембурга током 27 година. Након његове смрти уследио је период краткотрајних влада, стање које је довело до побуне и уставног расула након повлачења немачких војника.


{{ИЧ-Окупација Луксембурга у Првом светском рату}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Лоренс Оливије

Лоренс Оливије

Сер Лоренс Кер Оливије, барон Оливије (енгл. Laurence Kerr Olivier, Baron Olivier; IPA:/ˈlɔ.rəns ˈkɜr oʊ.ˈlɪ.vi.ˌeɪ/; Доркинг, 22. мај 1907Стенинг, 11. јул 1989) био је енглески позоришни, филмски и телевизијски глумац, режисер и продуцент. У каријери дугој преко шездесет година тумачио је најразличитије улоге — од ликова из грчких и Шекспирових трагедија, преко ексцентричних и гротескних негативаца, до јунака романтичних комедија. Сматра се најбољим тумачем ликова из Шекспирових драма. Најпознатији је по улогама у филмовима Оркански висови, Ребека, Бани Лејк је нестала, Принц и играчица, Отело и Маратонац. Добио је два почасна Оскара за животно дело и велики допринос филмској уметности, као и Оскара за најбољег главног глумца за улогу у Хамлету.

Оливије је био номинован за тринаест Оскара (освојио три); за девет Емија (освојио пет); једанаест награда BAFTA (освојио три) и шест Златних глобуса (освојио три). Добитник је Сребрног медведа на Берлинском филмском фестивалу и Златног лава на Фестивалу у Венецији, а добио је и звезду на холивудској Стази славних. Први је глумац у историји филма који је добио племићку титулу. Амерички филмски институт га је уврстио међу двадесет највећих глумаца свих времена. Сматра се најбољим британским глумцем двадесетог века.


{{ИЧ-Лоренс Оливије}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Геноцид над Јерменима

Масовна вешања јерменских лекара у Алепу 1916.

Геноцид над Јерменима (јерм. Հայոց ցեղասպանություն, тур. Ermeni soykırımı), у јерменској историографији познат и као Велики злочин (јерм. Մեծ Եղեռն; изговор Медз јегерн), представља систематско и континуирано етничко чишћење, протеривање и масовна убиства извршена над припадницима јерменског народа на подручју Османског царства током Првог светског рата, извршена по налогу тадашњих Отоманских власти. Иако су отоманске власти спроводиле континуирану политику прогона и депортација јерменског становништва, нарочито на подручју Мале Азије, од 1894. па све до 1923, највећи обим протеривања и убистава десио се током 1915. године. Према разним проценама, у овом злочину је убијено између 800.000 и 1.500.000 припадника јерменског народа са подручја Отоманске империје, а паралелно са прогонима Јермена отоманске власти вршиле су и прогоне над другим хришћанским народима, попут Асираца и понтских Грка. Потомци протераних Јермена из Отоманског царства данас представљају основу савремене јерменске дијаспоре разасуте широм света.

Брутални прогони Јермена и других хришћанских народа на подручју Османског царства започели су крајем XIX века у време владавине султана Абдул Хамида II, а кулминирали су након Младотурске револуције 1908. и доласка Младотурака (тур. Jön Türkler) на власт у земљи. Као главни налогодавци и извршиоци геноцида над Јерменима током 1915. означени су истакнути припадници младотурске националистичке партије Мехмед-паша Талат, Енвер-паша Исмаил и Ахмед-паша Џемал, те вођа специјалне војничке јединице Тешкилати Махсуса (тур. Teşkilât-ı Mahsusa) Бахаедин Шакир.


{{ИЧ-Геноцид над Јерменима}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Грб Бање Луке

Велики грб

Грб Бање Луке је званични симбол Града Бања Лука и постојан је у три нивоа — као Основни или Мали, Средњи и Велики грб.

Бања Лука има доста младу хералдичку историју, чији се почеци назиру у првој половини 20. вијека кад долази до првог неуспјелог покушаја успостављања градског хералдичког знамења. Град први пут добија званично знамење за вријеме Социјалистичке Југославије и оно опстаје све до 1992. године, кад Бања Лука у условима распада државе и рата у БиХ спроводи конкурс, на којем је изнађен нови грб града који је био званични симбол све до 2013. године. Тада Уставни суд Републике Српске проглашава бањолучки грб неуставним због повреде принципа конститутивности народа и равноправности грађана, а Бања Лука почиње потрагу за новим грбом. Након четири неуспјела покушаја изналажења, почетком 2017. године град је усвојио нови тростепени грб, рад хералдичара Драгомира Ацовића.

Употреба грба Бање Луке је регулисана Статутом Града и посебним градским прописима који детаљно уређују и санкционишу употребу грба у различитим приликама и мјестима.


{{ИЧ-Грб Бање Луке}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Сида

Црвена трачица је симбол солидарности са људима који су ХИВ позитивни или болују од сиде

Сида је болест која представља последњи стадијум инфекције вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ) и дефинисана је као скуп симптома и инфекција који резултују слабљењем и уништавањем имунског система. На тај начин организам губи способност да се брани од било које друге болести или инфекције. Сида је акроним од француског назива за синдром стеченог имунолошког дефицита (франц. Syndrome d'immunodéficience acquise), а AIDS од енглеског назива Acquired Immunodeficiency Syndrome.

Постоји разлика између појмова ХИВ позитивна особа и особа оболела од сиде. То су две повезане, али различите ствари. ХИВ позитивна особа је заражена вирусом ХИВ, а код особе оболеле од сиде је тај вирус дошао до последње фазе после чега наступа смрт. Ако је нека особа заражена овим вирусом она је ХИВ позитивна, али то још увек не значи да има сиду. До појаве болести може да прође временски период од две до десет година. ХИВ позитивна особа може да изгледа потпуно здраво, способна је за рад или било коју другу активност, попут здравих појединаца.


{{ИЧ-Сида}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Сјајни чланци