Википедија:Сјајни чланци/Септембар
Изабране годишњице за септембар [уреди | уреди извор]
ИЧ-ФК Партизан
ФК Партизан је српски фудбалски клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Освојио је укупно 46 трофеја, укључујући: 27 националних првенства, 16 националних купова, 1 национални суперкуп, 1 Митропа куп и 1 Ухрен куп. На табели југословенске лиге свих времена завршио је на другом месту.
Своје утакмице од 1949. године играју на стадиону Партизана капацитета 29.775 места. Партизан је са Спортингом играо први меч икада у Купу европских шампиона 1955. године, а био је и први балкански и источноевропски клуб који је играо финале Купа европских шампиона у сезони 1965/66. Партизан је први српски клуб који се пласирао у групну фазу Лиге шампиона.
Клуб има дугогодишње ривалство са Црвеном звездом. Утакмице између ова два клуба су позната као вечити дерби. Поред Србије, клуб је такође веома популаран у Црној Гори, Републици Српској и БиХ, као и у другим бившим југословенским републикама и српској дијаспори. Навијачи Партизана се називају Гробари.
→ {{ИЧ-ФК Партизан}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Нада Димић
Нада Димић (Дивосело, код Госпића, 6. септембар 1923 — Стара Градишка, 23. март 1942) била је револуционарка, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Школовање је започела у Госпићу, а потом је прешла у Земун, где је као ученица Трговачке академије, 1938. године постала чланица Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Била је веома активна у борби револуционарне омладине Београда и учесница омладинских и радничких демонстрација током 1939. и 1940. године. Након једног литерарног рада, у коме је писала против управе школе, била је ухапшена и потом избачена из школе, са забраном уписа у све средње школе у Југославији.
Након напуштања школе, иако млада девојка, посветила се револуционарном раду у Земуну и била примљена у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Крајем 1940. године је прешла у Сисак, где је наставила са револуционарним радом. Након окупације Југославије, јуна 1941. године, учествовала је и формирању првог партизанског одреда у Хрватској — Сисачког партизанског одреда, у коме је обављала дужност курира. Радила је и у техници Окружног комитета КПХ за Сисак. Крајем јула 1941. године, преобучена у мушко одело, отишла је у Сисак, како би успоставила прекинуту везу између Одреда и партијске организације у граду, али је том приликом била ухапшена.
→ {{ИЧ-Нада Димић}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Струганик
Струганик је насеље у Србији у општини Мионица у Колубарском округу. Према резултатима пописа становништва из 2011. године, насеље је имало свега 204 становника, док је према попису из 2002. године имало 276 становника. Према подацима пописа из 1991. године, у селу је живело 290 становника. Село је смештено у оном делу области Колубара где Ваљевске планине замењују њене питомине и равнице. Развило се по теменима кȏсӣх које су широка развођа између изворишних кракова река Рибнице и Топлице. Струганик лежи под планином Маљен, а најстарији помен села везује се за 1737. годину.
Током своје историје, Струганик је био место важних догађаја за националну историју. У Првом светском рату, његов најпознатији мештанин — војвода Живојин Мишић — командовао је битком чији се један од епицентара налазио на територији села; битку је извојевао. Током Другог светског рата, село је било место неуспелих преговора равногорских четника и партизана, што је био увод у крвави грађански рат. Такође, овде су Немци зиме 1941. покушали да заробе вођу равногорског покрета генерала Драгољуба Михаиловића. Велики број мештана села је у оба рата давао животе у српској војсци и у оба најмасовнија покрета отпора.
→ {{ИЧ-Струганик}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Жарко Зрењанин
Жарко Зрењанин Уча (Избиште, код Вршца, 11. септембар 1902 — Павлиш, код Вршца, 4. новембар 1942) био је револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у Војводини и народни херој Југославије.
Године 1923. завршио је Учитељску школу и службовао у селу Канатларци, а потом у родном Избишту. Бавио се и просветитељским радом. Године 1927. је постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије, а убрзо је постао секретар Окружног комитета КПЈ за јужни Банат. Године 1933. је био ухапшен због издавања илегалног комунистичког листа и осуђен на три године затвора. Након изласка са робије 1936. године, наставио је са партијским радом радећи на обнови партијских организација у Војводини. Крајем 1938. је обновио рад Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, а 1939. године је постао његов политички секретар. Због политичко-револуционарног рада био је више пута хапшен. Године 1940. изабран је у чланство Централног комитета КПЈ. По окупацији Југославије, 1941. године организовао је припреме за ослободилачку борбу у Војводини. Највише је радио у Банату и иницијатор је стварања партизанских одреда и њихових првих оружаних акција.
→ {{ИЧ-Жарко Зрењанин}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Супримс
Супримс (енгл. the Supremes, IPA: /ði ˌsuːˈpɹiːmz/) била је америчка дјевојачка пјевачка група и главни клијент Мотаун рекордса током 1960-их. Основана као Прајметс (енгл. the Primettes, IPA: /ði ˈpɹaɪ̯m.ɛts/) у Детроиту (Мичиген, САД) године 1959, група Супримс је била комерцијално најуспјешнија од свих у Мотауну, а до дан-данас је остала најуспјешнија америчка вокална група, са 12 синглова на првој позицији на листи Billboard Hot 100. Већину ових хитова написао је и продуцирао Мотаунов главни тим за писање пјесама и њихову продукцију, Холанд—Дожер—Холанд. На свом врхунцу средином 1960-их, пјевачице Супримса су биле ривалке Битлсима по свјетској популарности, а тврди се и да је њихов успјех омогућио мејнстрим каријеру за будуће афричкоамеричке ритам и блуз и соул музичаре.
Чланице-оснивачице Флоренс Балард, Мери Вилсон, Дајана Рос и Бети Макглоун, све становнице јавног стамбеног насеља „Брустер—Даглас” у Детроиту, формирале су Прајметс као сестринску групу Прајмсима (са Полом Вилијамсом и Едијем Кендриксом, који су касније промијенили име у Темптејшонси). Барбара Мартин је замијенила Макглоунову 1960, а група је сљедеће године као Супримс потписала уговор са Мотауном. Мартинова је напустила групу почетком 1962. године, а Росова, Балардова и Вилсонова су наставиле да пјевају као трио.
→ {{ИЧ-Супримс}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Античка Спарта
Античка Спарта (дорски Σπάρτα Спарта, атички Σπάρτη Спарти, уобичајени старогрчки назив Λακεδαιμονία/Λακεδαίμων Лакедемонија или Лакедемон) била је град-држава у Античкој Грчкој, која се налазила на југоисточном делу Пелопонеза, у долини реке Еуроте. Античка Спарта је остала позната у историји по својој војној снази, грађанској дисциплини, милитаристичком друштву и великом броју робова. Поред тога, Спарта је оставила траг и у грчкој митологији у миту о Хелени Тројанској. Античка Спарта се дуго времена сматрала најснажнијом војном силом у античкој Грчкој захваљујући агоги, систему закона који је стварао од њених грађана војнике врхунског квалитета. Иако је територија античке Спарте била насељена током микенске доминације Грчком, њена историја почиње после дорске сеобе на Пелопонез током мрачног века и завршава се након римског освајања Спарте.
→ {{ИЧ-Античка Спарта}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Мултипла склероза
Мултипла склероза (лат. Sclerosis multiplex), позната и под скаћеницом МС, јесте неуродегенеративно обољење и аутоимуна болест која првенствено „напада“ белу масу централног нервног система. Мултипла склероза захвата аксоне, дугачке продужетке нервне ћелије, на којима поједини делови мијелинског омотача запаљенски реагују и пропадају. Стога се мултипла склероза сматра запаљенском, демијелинизирајућом болешћу изазваном имунолошким променама непознате етиологије. Кад је одређени део мијелинског омотача запаљен и оштећен, преношење импулса кроз аксон је поремећено, успорено или испрекидано, због чега поруке из мозга долазе на „циљ“ са закашњењем, „грешкама“ или их уопште нема (изостају). Болест је врло променљивог тока, испољава се неуролошким симптомима и знацима и карактеришу је честа погоршања различитог степена, која се смењују са наглим побољшањим клиничке слике (ремисија болести). Настанак мултипле склерозе прате многи поремећаји различитог степена, од благе укочености и отежаног ходања, до потпуне одузетости, слепила, итд.
У свету од мултипле склерозе болује око милион људи и то углавном у развијеним земљама света. Болест је нешто чешћа код жена него код мушкараца (3:2).
→ {{ИЧ-Мултипла склероза}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Рат Велике алијансе
Рат Велике алијансе, познат и под именима Деветогодишњи рат, Рат Аугзбуршког савеза или Рат за палатинско наслеђе био је велики рат који је избио 1688. и трајао све до 1697. углавном на европском континенту. Захватио је такође, и секундарне фронтове у Ирској (познатији као Вилијамитски рат) и Северној Америци (познатији као Рат краља Вилијама).
Након потписивања Споразума у Најмегену, којим је завршен Француско-холандски рат (1672—1678) Француска је под Лујем XIV намеравала да осигура своју хегемонију у Европи. До осамдесетих година 17. века цар Светог римског царства Леополд I добио је замах у рату са Турцима и ојачао је своју позицију у централној Европи. Леополд I је заједно са протестантским кнежевима Немачке, Шпанијом и Шведском створио одбрамбени Аугзбуршки савез 9. јула 1686. да би спречили хегемонију ојачане Француске.
Вилијам III од Енглеске је успешно извршио инвазију на Енглеску и свргнуо краља Џејмса II. Вилијам III од Енглеске је од раније био холандски шеф државе. Када је поред тога постао и краљ Енглеске, имао је моћ да ствара савез против Француске, чему је дуго тежио.
Вилијам III од Енглеске и Леополд I су 12. маја 1689. оформили Велику алијансу са циљем да врате Француску у границе, које су биле одређене Вестфалским миром. Повод за рат је била свађа око наследства у Рајнском палатинату.
→ {{ИЧ-Рат Велике алијансе}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Рихард Вагнер
Вилхелм Рихард Вагнер (нем. Wilhelm Richard Wagner; Лајпциг, 22. мај 1813 — Венеција, 13. фебруар 1883) био је немачки композитор, песник, есејиста и музички теоретичар.
Вагнер је личност од пресудног значаја за историју музике; као један од највећих стваралаца на подручју опере (или „музичке драме“, како је волео да зове своје сопствене), у својим делима је поставио основу озбиљне музике 20. века, нарочито у „Тристану и Изолди“, где се обилно користи хроматизмом и где можемо наћи корен атоналности. Истиче се по употреби лајтмотива. У својим есејима је теоријски поставио основу „свеукупне уметности“ (нем. Gesamtkunstwerk), теорије по којој је музичка драма најсавршенији облик уметничког израза јер обухвата све остале гране уметности и да има потенцијал да „искупи свет“, из ког разлога су га још за живота многи оновремени критичари окарактерисали као мегаломана. За све своје опере сам је писао либрето. Уулагао је велики труд како би их извео онако како је замислио. С тим циљем је и подигао сопствену оперску кућу. Осим тога, Вагнер је био и велики диригент који је, према чувеном Вилхелму Фуртвенглеру, заједно с Хансом фон Биловом довео до стварања нове генерације диригената.
→ {{ИЧ-Рихард Вагнер}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Војничев рукопис
.jpg)
Војничев рукопис (енгл. Voynich manuscript; рус. Рукопись Войнича) илустровани је ручно написани кодекс у непознатом систему писања. Старост велума (врста пергамента од нештављене коже сисара на коме је манускрипт написан) методом радиоактивног угљеника процењена је на рани 15. век (1404—1438). Манускрипт је вероватно написан у Северној Италији током италијанске ренесансе. Име је добио по Вилфриду Војничу, пољском трговцу књигама који је исти купио 1912. године.
Неке странице недостају, а око 240 је пронађено и сачувано. Текст је написан слева надесно, а већина страница садржи илустрације или дијаграме. Неке странице су на расклапање. Војничев рукопис су проучавали многи како професионални тако и аматерски криптографи, укључујући америчке и британске криптоаналитичаре из Првог и Другог светског рата. Нико до сада није успео да дешифрује текст, који је постао веома познат случај у историји криптографије. Мистерија значења и порекла рукописа побудила је машту у популарној култури, што је покренуло писање романа, разних спекулација с освртом на садржај рукописа и сл. Ниједна од бројних хипотеза предлаганих током последњих сто година није још увек званично потврђена.
→ {{ИЧ-Војничев рукопис}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Праисторија
Преисторија (од грч. προϊστορία: προ — пре, ιστορία — прича; односно лат. praehistoria: prae — претходни, historia — латинизована реч ιστορία) временски је период који траје до појаве првих писама. Пол Торнал је први смислио овај термин како би описао предмете начињене у пећинама у јужној Француској. У француски језик је ушао тридесетих година 19. века да би се описало време пре писма, а у енглески језик га је увео Данијел Вилсон 1851.
Временски период од тренутка када је преисторијски човек почео да израђује оруђе и оружје се дели према материјалу од кога је прављено и начину његове обраде на: старије камено доба (палеолит), средње камено доба (мезолит), млађе камено доба (неолит) и метална доба (бакарно доба или енеолит, бронзано доба и гвоздено доба).
За преисторију се може рећи да датира од настанка свемира, иако се термин чешће користи за означавање периода када је било живота на Земљи; диносауруси се могу описати као преисторијске животиње, а пећински људи као преисторијски људи. Уобичајено контекст имплицира о ком се геолошком или временском периоду говори, на пример „преисторијски миоценски мајмуни“ имплицира на време од пре 23-5,5 милиона година раније или „средњопалеолитски хомо сапијенс“ имплицира на време од пре 200.000—30.000 година.
→ {{ИЧ-Праисторија}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)