Википедија:Сјајни чланци/Фебруар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сјајни чланци

Данас је субота, 29. фебруар 2020

Изабране годишњице за фебруар
[уреди]

ИЧ-Мери Шели

Мери Вулстокрафт Годвин, портрет аутора Ричарда Ротвела

Мери Вулстонкрафт Шели (рођена Годвин; енгл. Mary Shelley; Лондон, 30. август 17971. фебруар 1851) била је британски романописац, драмски писац, есејист, биограф, путописац и филозоф. Најпознатија је по свом готичком роману Франкештајн (енгл. Frankenstein: or, The Modern Prometheus, 1818) који говори о научнику који је оживео чудовиште састављено од делова лешева. Мери се такође бавила издавањем и промовисањем дела свог супруга, романтичарског песника и филозофа Персија Биша Шелија. Отац јој је био политички филозоф Вилијам Годвин, а мајка филозоф и феминисткиња Мери Вулстонкрафт.

Мери Шели је рођена 30. августа 1797, године у Лондону, а месец дана након њеног рођења умрла јој је мајка од породиљске грознице. Годвин је одгајао и васпитао Мери и омогућио јој богато, неформално образовање, подстицајући је да се придржава његових либералних политичких теорија. Када је Мери имала четири године, Годвин се оженио комшиницом, са којом је Мери имала проблематичне односе.

Године 1814. Мери је започела везу са једним од политичких следбеника њеног оца, Персијем Шелијем, па се на крају удала за њега. Заједно са својом полусестром Клер Клермонт, Мери и Перси су отишли у Француску, а потом путовали Европом. По повратку у Енглеску, Мери је била трудна и носила Персијево дете. Током следеће две године, она и Перси су се суочили са остракизмом, константним дуговима и смрћу њихове превремено рођене ћерке. Венчали су се крајем 1816. године, након самоубиства Персијеве претходне жене, Харијет Вестбрук.


{{ИЧ-Мери Шели}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Владе Дивац

Владе Дивац

Владе Дивац (Пријепоље, 3. фебруар 1968) прослављени je бивши југословенски и српски кошаркаш. Од 2009. до 2017. године је био председник Олимпијског комитета Србије.

Дивац је играо на позицији центра у Слоги, Партизану, Лејкерсима, Хорнетсима, Црвеној звездиЕвролиги) и Кингсима. Био је један од првих Европљана који је заиграо у НБА. Са репрезентацијом Југославије освојио је два светска првенства у кошарци, три европска првенства и две сребрне медаље на Олимпијским играма.

Дивац је, иако активан играч, био на положају председника Партизана у периоду од 2000. до 2004. Након завршетка играчке каријере постао је скаут Лос Анђелес Лејкерса и спортски директор кошаркашке секције Реал Мадрида. Године 2008. УЛЕБ га је изабрао међу 50 људи који су најзаслужнији за развој кошарке у Европи.

Дивац се бави и хуманитарним радом. Са Жарком Паспаљем, Александром Ђорђевићем, Предрагом Даниловићем, Зораном Савићем, Дејаном Бодирогом и Жељком Ребрачом основао је хуманитарну организацију Група 7. Дивац је због свог хуманитарног рада постао амбасадор добре воље Уједињених нација.


{{ИЧ-Владе Дивац}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Ојмјакон

Ојмјакон зими (шумски предео)

Ојмјакон (рус. Оймякон, јак. Өймөкөөн) село је у Републици Саха у Русији, у далекоисточном делу Сибира у Ојмјаконском рејону. Најхладније је настањено место на нашој планети (најнижа измерена температура -67,7 °С) и налази се на левој обали реке Индигирке. Овде живи око 500 становника, који се претежно баве сточарством и риболовом. Од главног града Јакутије, Јакутска, Ојмјакон је удаљен око 1.100 километара према истоку. Најближи регионални пут је Колимски аутопут удаљен око 32 километра северозападно. Најближа суседна насеља су Хара-Тумул и Берег-Јурдја.

Место је добило име по Ојмјаконској реци чији је назив дошао од речи kheium из евенског језика, што би у слободном преводу значило — несмрзнута вода, место где рибе проводе зиму. Према другом извору, речник тунгуског језика, наводи да евенска реч heyum значи залеђено језеро.


{{ИЧ-Ојмјакон}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Велика награда Монака 2008.

Графички приказ аутомобилске стазе у Монте Карлу

Велика награда Монака 2008. је била трка у светском шампионату Формуле 1 2008. која се одржала 25. маја 2008. на аутомобилској стази у Монте Карлу. То је била шеста трка у светском шампионату Формуле 1 2008, а окончана је након 76 кругова. Трку је као првопласирани завршио Луис Хамилтон, који је до ове трке био водећи у генералном пласману возача. На другом месту се нашао Роберт Кубица, док је трку као трећепласирани завршио Фелипе Маса, који је стартовао са пол позиције.

Временски услови на старту трке били су тешки. Киша која је падала претходног дана „натопила“ је стазу, па су механичари свих тимова имали проблема код избора гума. Маса је, након старта, успео да после прве кривине задржи водећу позицију, а иза њега се одмах нашао његов тимски колега Кими Раиконен, који је успео да претекне Луиса Хамилтона, трећепласираног у квалификацијама. Хамилтон је у шестом кругу био принуђен да се заустави у пит-стопу, како би му механичари променили оштећену предњу леву гуму. Како је киша престала да пада и стаза постајала све сувља, Хамилтон је успео да се пробије до водеће позиције, коју је задржао до самог краја трке. Стратегија Роберта Кубице показала се на крају успешном. Након другог редовног одласка у пит-стоп, Кубица је успео да претекне Масу на другој позицији. Кими Раиконен је завршио трку на деветом месту након судара са Адријаном Сутилом неколико кругова пре краја трке. Адријан Сутил је трку започео са 18. позиције и био је на четвртом месту све до судара са Раиконеном. Судар је искористио Марк Вебер да освоји четврто место, док се на пето место пласирао Себастијан Фетел.


{{ИЧ-Велика награда Монака 2008.}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Аспирин

Паковање аспирина

Аспирин или ацетилсалицилна киселина (лат. Acidum acetylsalicylicum) лек је из породице салицилата, који се често користи против блажих болова, као антипиретик (против грознице), и против запаљења. У малим дозама делује као антикоагуланс (спречава згрушавање крви), па се користи у секундарној превенцији инфаркта миокарда. Аспирин је један од најсвестранијих лекова у медицини и један од најстаријих (прва употреба лекова сличних аспирину забележена је у античкој Грчкој). Почетни материјал потребан за синтезу аспирина — салицилна киселина — релативно је јефтин, јер се може добити процесом карбоксилације фенола са угљен-диоксидом. У индустријској производњи аспирина најчешће се користи процес естерификације.

Име аспирин је сковала немачка компанија Бајер. У неким земљама се ово име користи као име за лек, а не као заштићено име. У земљама у којима је аспирин и даље заштићeно име, користи се скраћеница ASA (енгл. acetylsalicylic acid), ASS (нем. Acetylsalicylsäure) или AAS (шп. ácido acetilsalicílico). У земљама бивше Југославије лек је познат и као андол. Аспирин се може наћи у више од 100 комерцијалних лекова широм света (анацин, ексцедрин, корицидин, мидол итд.). Иако је раније аспирин чинио више од 90 % целокупног тржишта комерцијалних аналгетика, данас се поред њега све више могу наћи лекови на бази ацетаминофена (40 %), ибупрофена (26 %) и напроксена (6 %).

Аспирин је један од првих лекова из групе нестероидних антиупалних лекова. Салицилати сачињавају мањи део те групе. Моги од њих имају сличне ефекте и инхибирају синтезу циклооксигеназе као свој основни механизам деловања. Данас је аспирин још увек један од најраспрострањенијих лекова у свету, са отприлике 40.000 тона потрошње сваке године.


{{ИЧ-Аспирин}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Марсова научна лабораторија

...

Марсова научна лабораторија (енгл. Mars Science Laboratory), или скраћено МНЛ, роботска је сонда националне аеронаутичке и свемирске администрације. Намена јој је да се помоћу ње дође до сазнања о постојању трагова и услова за живот на Марсу. Главна компонента система је ровер назван Кјуриосити (Радозналост, енгл. Curiosity). Ровер (други назив планетарни ровер) је роботизовано возило за истраживање свемира пројектовано за кретање по површини планете или неког другог небеског тела. Може се користити за транспорт људске посаде (амерички астронаути су их користили током мисија на Месец), или се аутономно кретати без слања команди са Земље. Обично их достављају летелице, које се спуштају према површини планете малом брзином (мекано слетање). Ове летелице се називају лендери.

Лансирање се догодило 26. новембра 2011. у 15.02.00.211 УТЦ, а слетање на површину планете, у Гејл кратер, 6. августа 2012. године у 05.17.57 УТЦ. Уз помоћ нових принципа слетања, ровер се спустио на Марс, већом прецизношћу од досадашњих сонди. Примаран циљ ровера је да покуша да открије да ли је тренутно или у прошлости Марс био погодан за развој живота, мада неће трагати за неким одређеним његовим облицима. Уместо тога, ровер ће хемијски анализирати узорке на различите начине, између осталог скупљати узорке тла, бушити стене и користити ласер и пратеће сензоре.


{{ИЧ-Марсова научна лабораторија}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Стефан Немања

Стефан Немања

Стефан Немања или Стеван Немања (живео 111313. фебруар 1199, владао (1166) 116825. март 1196) био је средњовековни српски владар, велики жупан Рашке, оснивач владарске лозе Немањића и оснивач најмоћније српске државе. Заједно са сином Растком сматра се оцем Српске православне цркве. Током живота подигао је и обновио већи број цркви и манастира које се сматрају његовим задужбинама, а последње године свог живота провео је као монах Симеон у својој задужбини, манастиру Хиландар, у ком је умро и у ком је сахрањен 1199. године. Тело му је 1208. године пренесено у манастир Студеницу где се и данас налази, а Српска православна црква га је канонизовала као светог Симеона Мироточивог.

Као најмлађи син властелина Завиде, збацио је између 1166. и 1168. године свог најстаријег брата Тихомира и врховну власт Византије. Поред брата Тихомира имао је још два брата Мирослава и Страцимира. Након пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, 1172. године, Немања се предао византијском цару Манојлу Комнину (1143—1180) и признао га за свог суверена. После његове смрти 1180, започео је нападе на византијску територију и завршио ширење своје власти на све околне српске области (Косово, Зета, Травунија, Захумље и Неретљанска област), осим Босне. Његова експанзија је окончана поразом на Морави 1190, након чега је Рашка поново постала византијски вазал, али је Немањи признат већи део дотадашњих освајања.

На унутрашњем плану, окренуо се учвршћивању власти у земљи. Сазвао је сабор против богумила у Рашкој, након чега се, уз помоћ војске, сурово обрачунао са следбеницима овог учења, које је сматрано јеретичким. На међународном плану је улазио у велике савезе против Византије, шаљући своје посланике чак у Нирнберг на преговоре са светим римским царем Фридрихом Барбаросом (1155—1190), али је био и одан вазал Манојлу Комнину, шаљући му помоћне војне одреде који су учествовали и у бици код Мириокефалона (1176).

Његову владавину карактерише почетак подизања монументалних владарских задужбина, као и појава аутентичног српског стила у сакралној архитектури, познатог као Рашки стил, за чији почетак се узима његово подизање манастира Ђурђеви Ступови. Поред њега, Немања је подигао и обновио читав низ цркава и манастира, међу којима треба истаћи манастире: Студеницу (коју је подигао себи као маузолеј) и Хиландар, који је обновио из темеља са сином Савом 1198. године.


{{ИЧ-Стефан Немања}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Србија

Застава Републике Србије.

Србија, званично Република Србија, континентална је држава која се налази у јужној Европи, већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Главни град је Београд. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

Србија је од завршетка Првог светског рата била оснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори Државна заједница је престала да постоји и Република Србија је, на основу Уставне повеље наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу. Такође је званичан кандидат за чланство у Европској унији и војно неутрална држава, а има и статус земље посматрача у Организацији Уговора о колективној безбедности.


{{ИЧ-Србија}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Пеницилин

Структура језгра пеницилина

Пеницилини су група бета-лактамских антибиотика који се користе у лечењу инфекција изазваних подложним бактеријама. На дејство природних пеницилина осетљиве су превасходно Грам-позитивне, али и један мали број Грам-негативних бактерија. Природни пеницилини су производ метаболизма појединих гљивица из рода Penicillium. Њихово антибактеријско дејство препознао је Александар Флеминг 1928. године, али су први пеницилини у широку клиничку примену ушли тек током и након завршетка Другог светског рата.

Данас је доступан и низ полусинтетских пеницилина добијених хемијским изменама структуре природних представника. Ови лекови имају шири спектар дејства а често и друге повољније особине. Мада су и даље једни од најчешће прописиваних антибиотика, пеницилини полако губе на терапијском значају, добрим делом услед растуће учесталости појаве резистентних сојева.


{{ИЧ-Пеницилин}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Метеор

...

Метеор (грч. μετέωρον — атмосферски феномен) је светлосна појава настала јонизацијом атмосфере кроз коју пролази метеороид. Сјајни метеори се називају болиди. Метеороиди који потичу од истог објекта (комете или астероида) имају паралелне путање па метеори који од њих настају изгледају као да потичу из истог дела неба (радијант). У овом случају говори се о метеорском роју. Током године постоји више од 50 метеорских ројева. Метеориди који не припадају ниједном роју су спорадици.

Ако метеороид преживи пролазак кроз атмосферу и падне на површину небеског тела, назива се метеорит. Метеор који падне на Земљу или друго небеско тело може направити ударни кратер. Истопљени материјал избачен из ударног кратера може да се охлади и очврсне и тако формира тело које се назива тектит.

Услед трења метеороида у атмосфери долази до екцитације како атома у метеороиду тако и атома и молекула атмосфере. При њиховој деексцитацији јавља се светлост коју видимо као метеор. Температура у ударном таласу који претходи већој метеороидској честици износи више од 10.000 °C.


{{ИЧ-Метеор}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Ен Арбор

Поглед на Ен Арбор ка улицама Либерти и Стејт

Ен Арбор (енгл. Ann Arbor) је град у америчкој савезној држави Мичиген и представља седиште округа Воштено. Седми је по величини град у Мичигену, са 114.024 становника према попису из 2000, од чега су 36.892 студенти и последипломци. Наводно назван по супругама оснивача и богатим засадима дрвећа у области града, Ен Арбор је најпознатији као седиште главног кампуса Универзитета Мичиген, који је премештен из Детроита 1837. године.

Економијом града тренутно доминира образовање, високе технологије и биотехнологија. Просечне цене кућа и порези на имовину значајно су изнад просечних вредности за Мичиген и САД. Град је познат по својој већинској либералној политичкој наклоности и великом броју ресторана и простора за културне манифестације.


{{ИЧ-Ен Арбор}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Карло V, цар Светог римског царства

Карло V, цар Светог римског царства

Карло V Хабзбуршки, такође Карлос I од Шпаније (24. фебруар 1500. Гент, Фландрија21. септембар 1558. манастир Јусте, Шпанија) био је један од најмоћнијих владара у историји Европе. Припадао је династији Хабзбург. Огромно подручје које је добио у наследство, била је последица уједињавања династија и њихових земаља по бројним рођачким линијама.

Био је син Хуане Луде и Филипа Лепог, и унук Максимилијана I од Аустрије и Марије од Бургундије са очеве стране, од којих је наследио Холандију, Аустрију и право на престо Светог римског царства. Са мајчине стране, био је унук Католичких краљева, Изабеле I од Кастиље и Фернанда II од Арагона (династија Трастамара), од којих је наследио кастиљански и арагонски престо, Напуљ, Сицилију, Сардинију, Малту, Канарска острва и Западне Индије (како су се у то доба звале америчке колоније).

Карло V је био последњи немачки цар који је гајио средњовековни сан о универзалној монархији. Овој његовој амбицији су се супротставили француски владари Франсоа I и Анри II, продор Османског царства у централну Европу, али и верски потреси који су погодили Европу, 1517, са појавом Реформације. Уморан и обесхрабрен, одрекао се својих владарских прерогатива и повукао у манастир.


{{ИЧ-Карло V, цар Светог римског царства}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Ана Франк

Фотографија Ане Франк из 1940.

Анелис „Ана” Мари Франк (хол. и нем. Annelies Marie Frank; Франкфурт, 12. јуна 1929Берген, март 1945) једна је од најпознатијих јеврејских жртава Холокауста. За време скривања од нациста у Амстердаму написала је познати Дневник Ане Франк.

Рођена је у Франкфурту на Мајни у Немачкој, али је већи део живота провела у Амстердаму. Била је држављанин Немачке до 1941, када јој је одузето држављанство по Нирнбершким законима. Постала је позната после смрти, захваљујући објављивању њеног дневника. У њему је описала живот током скривања за време нацистичке окупације у Другом светском рату.

Анина породица се 1933. преселила у Холандију, коју је Нацистичка Немачка окупирала 1940, а прогони Јевреја су се појачали јула 1942, када се породица Франк сакрила у тајне просторије у пословној згради Ота Франка — Тајно скровиште. После две године, по дојави, њихово склониште је откривено, а породица Франк, ван Пелс и Фриц Пфефер су депортовани у концентрационе логоре. Ана је умрла седам месеци касније од тифуса у концентрационом логору Берген-Белзену, неколико дана после смрти своје сестре Марго.


{{ИЧ-Ана Франк}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Мачка

Мачка 1.

Мачка, такође звана и домаћа мачка или кућна мачка, мали је месождер, сисар из рода Felis. Верује се да је њен предак била дивља афричка мачка, Felis silvestris lybica. Мачке живе у блиској вези са људима најмање 9.500 година.

Постоји много различитих сорти мачака, од којих су неке безрепе или бездлаке, као резултат мутација и има их у различитим бојама. Оне су вешти грабљивци и познато је да за исхрану лове преко 1000 различитих врста животиња. Веома су паметне. Неке од њих се могу научити, или чак науче саме, да покрећу једноставније механизме, попут кваке на вратима или ручице на водокотлићу.

Комуницирају гласом (мјаукањем), предењем, фрктањем, режањем, шкљоцањем, и са још око стотину других гласова, као и говором тела. Мачке које живе у групама користе комбинацију гласова и говора тела за међусобно споразумевање.

Пошто је одомаћивање мачке релативно скоро, мачке такође могу самостално да живе у дивљини, често формирајући мање колоније. Повезаност људи и мачака довела је до њеног појављивања у митологији и легендама више култура, укључујући древну египатску, кинеску и нордијску.

Уобичајено веровање било је да је мачка припитомљена у древном Египту, где је била култна животиња. Међутим, студија из 2007. открила је да све линије од којих домаће мачке воде порекло потичу од неколико (до пет) самоприпитомљених афричких дивљих мачака (Felis silvestris lybica), са Блиског истока, приближно 8000. пре нове ере.


{{ИЧ-Мачка}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



ИЧ-Хокеј на леду на олимпијским играма

Постер ЛОИ 1920.

Хокеј на леду је на програму Олимпијских игара још од Антверпена 1920. године и тај први хокејашки олимпијски турнир одржан је у оквиру Летњих олимпијских игара. Од 1924. хокејашки турнир је део Зимских олимписјких игара. Први турнир у женској конкуренцији одржан је тек у Нагану 1998. године. Пошто су олимпијске игре замишљене као такмичење спортиста аматера, професионалним хокејашима није био дозвољен наступ на играма све до 1998. године када је ова забрана укинута.

У периоду између 1924. и 1988. такмичења су се одржавала по Бергеровом систему у лигашкој форми. Медаље су освајале екипе које би сакупиле највише бодова (није постојала елиминациона фаза). Олимпијска такмичења у хокеју на леду одржавају се по правилима светске хокејашке федерације и нешто су другачија од правила која се примењују у оквиру НХЛ лиге. Током такмичења играчи се обавезно тестирају на евентуална недозвољена допинг средства, а тестирања спроводи Светска антидопинг агенција (WADA). Од 1972. када су уведена ова тестирања свега 5 играча је било позитивно на недозвољене супстанце.

Током прве три деценије доминирала је репрезентација Канаде која је освојила шест од могућих седам златних медаља. Међу освајачима медаља у том периоду јављале су и селекције САД, Шведске и Чехословачке. Све до 1968. резултат на олимпијском турниру се уједно рачунао и као такмичење за титулу светског првака. Године 1956. у такмичење се укључује селекција СССР која преузима примат и доминира такмичењима у наредне три деценије, освојивши седам од девет могућих златних медаља. Преостала два злата у том периоду припала су САД 1960. и 1980. године. Некада најуспешнија хокејашка нација, Канада своје ново олимпијско злато чекала је пуних 50 година, све до 2002. године. Златне медаље освајали су још Британци 1936, Швеђани 1994. и 2006, Чеси 1998. и чланови Уједињеног тима који су чинили играчи из бившег Совјетског Савеза 1992. Место на подијуму су заузимали и Швајцарци, Финци, Руси и Немци.


{{ИЧ-Хокеј на леду на олимпијским играма}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)



Сјајни чланци