Википедија:Транскрипција са немачког језика

Из Википедије, слободне енциклопедије

Транскрипција имена из немачког у српски језик историјски се развијала кроз својеврстан културолошки процес, уз језички образоване посреднике, па је створен углавном постојан систем транскрипције. Фонетски систем немачког језика, међутим, знатно се разликује од оног српског, те су позајмице примане непосредно по слуху, а делом и под утицајем нестандардног немачког изговора, што их прилично удаљава од немачког изворног писаног облика (нпр. паор од Bauer, кромпир од Grundbirne, шпорет од Sparherd). Све то ипак не утиче на пренос имена.

Особености[уреди]

Што се тиче особености, битније недоумице и неуједначености могуће је свести на два проблема. Први је да ли немачко s испред самогласника преносити као српско с (у складу са писмом и донекле акустичким утиском), или као з, у складу са немачким фонолошким системом (однос Сименс — Билд ам зонтаг). Други је у којој мери једначити по звучности сугласнике у именима (однос ДрезденПотсдам), уз шта иду и нека питања замене s испред сонаната (однос Бизмарк — Фасмер, Шлезвиг — Освалд). Одговори на оба питања/проблема зависиће од случаја.

Мада на горенаведене проблеме, како је већ речено, не постоји коначан и на све случајеве примењив одговор, ипак је чињеница да је историјски почетно предвокалско s чешће преносило као с него као з, о чему сведоче многи ономастични примери: Салцбург (Salzburg), Сар (Saar), Сарбрикен (Saarbrücken), Сименс (Siemens), Семеринг (Semmering), Сингер (Singer). Правопис као закључак наводи: Те усвојене облике свакако треба поштовати ма како се норма формулисала; а питање је треба ли је и формулисати супротно створеном обичају.

Треба пазити и на изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу правописну напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. Тако ће се, рецимо, у српским текстовима писати о Бечу, држави Немачкој, Хановеру, мада би називи према изговору били Вин, Дојчланд, Ханофер (али и Давид, Ева уместо Дафид, Ефа).

Опис система[уреди]

Већина гласова преноси се онако како је записана. Изузетак од преноса „глас за глас“ јесу следеће графеме:

  • Ä, AE — транс. е (нем. Jäger, Schaefer — Јегер, Шефер)
  • AA — транс. а (нем. Saar, Aachen — Сар, Ахен)
  • AI, EI, AY, EY — транс. ај (нем. Maier, Meier, Mayer, Meyer — Мaјер)
  • AU (дифтонг) — транс. ау (нем. Augsburg, Dachau — Аугзбург, Дахау)
  • ÄU, EU — транс. ој (нем. Däubler, Reutlingen — Дојблер, Ројтлинген)
  • C (пред E, Ä, I, Y) — транс. ц/с (нем. Mercedes, Celle, Cissy — Мерцедес, Целе, Сиси)
  • C (остало самостално) — транс. к (нем. Cantor, Constantin — Кантор, Константин)
  • CH, CHH — транс. х (нем. München, Kirchhoff — Минхен, Кирхоф)
  • CH (понекад, обично CHS = кс) — транс. к (нем. Christian, Fuchs — Кристијан, Фукс)
  • CH (франц.) — транс. ш (нем. Charlottenburg, Chantal — Шарлотенбург, Шантал)
  • CK — транс. к (нем. Bismarck, Zwickau — Бизмарк, Цвикау)
  • DSCH (страно) — транс. џ (нем. Dschungel — Џунгел)
  • DT — транс. т (нем. Brandt, Schmidt — Брант, Шмит)
  • EI, EY — транс. ај (види горе под одредницом AI, EI, AY, EY)
  • G, GH (и у -IG) — транс. г (нем. Ludwig, Ebinghaus — Лудвиг, али Ебингхаус)
  • H (почетно и у сложеницама) — транс. х (нем. Heine, Rosenheim — Хајне, Розенхајм)
  • H (остало самостално) — транс. (нем. Ruhr, Brahms, Karlsruhe — Рур, Брамс, Карлсруе)
  • I (ван дифтонга) — транс. и (нем. Julian, Innsbruck — Јулијан, Инзбрук)
  • IE (обично) — транс. и (нем. Kiel, Bielefeld — Кил, Билефелд)
  • Ö, OE — транс. е (нем. Göttingen, Goethe — Гетинген, Гете)
  • OW (крајње, изг. [oː]) — транс. ов (нем. Pankow, Schadow — Панков, Шадов)
  • PF (африката) — транс. пф (нем. Pfalz, Pforzheim — Пфалц, Пфорцхајм)
  • PH — транс. ф (нем. Philipp, Phineas — Филип, Финеас)
  • QU (предвокалско) — транс. кв (нем. Querfurt, Qualität — Кверфурт, квалитет)
  • S, SS, ß — транс. с (нем. Klaus, Lessing, Gauß — Клаус, Лесинг, Гаус)
  • S (интервокалско) — транс. з (нем. Rosa, Mosel — Роза, Мозел)
  • S (иза R, L, M, N) — транс. з (нем. Herse, Else, Kremser, Mackensen — Херзе, Елзе, Кремзер, Макензен)
  • S (почетно) — транс. с/з (нем. Siemens, Sonntag, Sigmund — Сименс, Зонтаг, Сигмунд/Зигмунд)
  • S (испред звучних сугласника и сонаната) — транс. с/з (горенаведени разликовни примери: нем. Dresden, Potsdam, Schleswig, Vasmer, Oswald — Дрезден, Потсдам, Шлезвиг, Фасмер, Освалд)
  • SCH — транс. ш (нем. Schiller, Schubert — Шилер, Шуберт)
  • SP, ST (почетно и у сложеницама) — транс. шп, шт (нем. Spandau, Einstein — Шпандау, Ајнштајн)
  • T, TH — транс. т (нем. Trüdingen, Theodor — Тридинген, Теодор)
  • TSCH, TZSCH — транс. ч (нем. Kretschmer, Nietzsche — Кречмер, Ниче)
  • TZ, Z — транс. ц (нем. Wetzlar, Netzer, Zürich — Вецлар, Нецер, Цирих)
  • Ü, UE, Y — транс. и (нем. München, Krueger, Sylvia — Минхен, Кригер, Силвија)
  • V, W (изг. [v]) — транс. в (нем. Viktor, Eva, Weimar — Виктор, Ева, Вајмар)
  • V (изг. [f]) — транс. ф (нем. Vogel, Volkswagen — Фогел, Фолксваген)
  • X — транс. кс (нем. Marx, Alexander — Маркс, Александер)

Литература[уреди]

  • Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Транскрипција: немачки”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 208-210. ISBN 978-86-7946-079-0.