Пређи на садржај

Википедија:Транскрипција са пољског језика

С Википедије, слободне енциклопедије

Транскрипција имена из пољског у српски језик већином је једноставна и уједначена. Фонетски систем пољског језика веома је сличан српском, тако да се није појавило више отворених проблема, али ипак има графија за чију је исправну транскрипцију потребно и ближе познавање правописа и фонетике овог словенског језика.

Особености

[уреди | уреди извор]

Што се тиче особености, у писању пољских имена најсложенији је проблем преношења пољских меких предњонепчаних фрикатива ś, ź, који фонолошки одговарају српским дијалекатским консонантима у примерима попут с'екира (шјекира), коз'и (кожји). Устаљени облици имена са овим гласовима, које је прописивала и ранија норма, подразумевају пренос ових гласова српским с, з испред самогласника (тако и обично s, z пред i), о чему сведоче примери Красицки, Казимјеж, Сјенкјевич, Зјелињски. Међутим, Правопис из 1960. предвиђа да се и у осталим положајима ови гласови прилагоде као с, з, док су изузеци били ść, śl, źl са вредношћу шћ, шл, жл.

Међутим, гледајући из данашњег угла, нема потребе да се изузимају групе śl, źl, тако да ће оне по савременој норми бити сл, зл (са традиционалним изузетком Шлонск за Śląsk). Диграф ść остаће, пак шћ, као и гласовно једнака графија śc(i), у примерима типа Кошћан (Kościan). С друге стране, завршно ś, ź боље је преносити као ш, ж (са изузетком презимена Лос од Łoś, према одговарајућем зоониму). То су, дакле, модификације старог система.

Пољска африката dz прилагођава се српским дз, осим у случајевима када се једначи по звучности (тада је ц) или налази у графији dzi (тада је ђ). Ранија норма предвиђала је замену са ц и на крају имена (нпр. Груђонц), али је овај изузетак временом изгубио оправдање. Отуда је ипак исправно писати Груђондз, Ксјондз него обезвучено Груђонц, Ксјонц за пољско Grudziądz, Ksiądz. Наиме, писање ц губи оправдање, јер крајње дз нестаје у зависним падежима.

На крају, пољско ó се према Правопису из 1960. преносило каткад као о, а каткад као у, зависно од тога одржава ли се у зависним падежима или се смењује обичним o. Оправдано је упростити овај поступак и замењивати га редовно са о, чиме се обнавља изворнија структура речи, а чему сведоче примери Гора, Новогродек (Góra, Nowogródek).

Опис система

[уреди | уреди извор]

Већина гласова преноси се онако како је записана. Изузетак од преноса „глас за глас“ јесу следеће графеме:

  • Ą — транс. он (пољ. Raciąż — Раћонж)
    • уснено ом (пољ. Dąbrowski — Домбровски)
  • CH, H — транс. х (пољ. Wojciech — Војћех)
  • СI — транс. ћи (пољ. Franciszek — Франћишек)
    • предвок. ћ (пољ. Cieplice — Ћеплице)
  • CZ — транс. ч (пољ. Szczecin — Шчећин)
  • Ć — транс. ћ (пољ. Ćwieczek — Ћвјечек)
  • DZ — транс. дз (пољ. Międzylesie — Мјендзилесје)
  • DZI — транс. ђи (пољ. Brodziński — Брођињски)
    • предвок. ђ (пољ. Dzieduszycki — Ђедушицки)
  • — транс. ђ (пољ. Łódź — Лођ)
  • — транс. џ (пољ. Dżunkowski — Џунковски)
  • Ę — транс. ен (пољ. Węgierski — Венгјерски)
  • I — транс. ј (пољ. Opieński — Опјењски)
    • инострано и (пољ. Juliusz — Јулијуш)
  • L, Ł — транс. л (пољ. Bolesław — Болеслав)
  • Ń — транс. њ (пољ. Poznań — Познањ)
  • NI — транс. њи (пољ. Brodnica — Бродњица)
    • предвок. њ (пољ. Zbigniew — Збигњев)
  • Ó — транс. о (пољ. Kraków — Краков)
  • RZ — транс. ж (пољ. Grzegorz — Гжегож)
    • безвучно ш (пољ. Krzeszowice — Кшешовице)
  • SI — транс. си (пољ. Krasiński — Красињски)
    • предвок. сј (пољ. Sienkiewicz — Сјенкјевич)
  • SZ — транс. ш (пољ. Warszawa — Варшава)
  • Ś — транс. с (пољ. Świdnica — Свидњица)
    • пред ћ и крајње ш (пољ. Zamość — Замошћ)
  • W — транс. в (пољ. Wieniawski — Вјењавски)
  • Y — транс. и (пољ. Gdynia — Гдиња)
  • ZI — транс. зи (пољ. Kazimierz — Казимјеж)
    • предвок. зј (пољ. Zieliński — Зјелињски)
  • Ź — транс. з (пољ. Kniaźnin — Књазњин)
    • пред ђ и крајње ж (без ономастичних примера)
  • Ż — транс. ж (пољ. Żywiec — Живјец)

Пољско rz по правилу је ж (Гжегож, Анджеј — Grzegorz, Andrzej), али се иза безвучних сугласника обезвучује у ш (Вјепш — Wieprz). Што се тиче назалних (носних) вокала ą, ę. У општем случају, они представљају фонеме сличне српском он, ен. Међутим, када се нађу испред уснених сугласника p, b једначе се по месту творбе, те изједначавају са ом, ем. Отуда следе транскрипције презимена Домбровски, Дембицки (а не Донбровски, Денбицки).

Даље, пољско i између сугласника и самогласника представља одраз позиционог умекшавања сугласника, те се преноси као ј. Отуда се и предвокалско si, zi преноси као сј, зј, док код ci, dzi, ni додатно долази и до јотовања, те је прилагодба ћ, ђ, њ. Испред сугласника и на крају речи, када је i слоготворно, транскрибује се просто си, зи, ћи, ђи, њи. У именима страног порекла, пак, групе ia, ie, iu, io биће ија, ије, ију, ио (Јулијан, Ципријан, Габријел, Јулијуш).

Последње, ваља поновити да се завршно ś, ź транскрибује као ш, ж, док је у осталим случајевима с, з. Међутим, ова два мека консонанта ће се као ш, ж преносити и испред одговарајућих предњонепчаних африката (ћ, ђ). Другим речима, избегава се спој гласова сћ, зђ. Ово утиче и на обично s, z, те отуда транскрипција Жђислав (Zdzisław).

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Транскрипција: пољски”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 211-212. ISBN 978-86-7946-079-0.