Википедија:Транскрипција са словачког језика
Ова страна је једна од помоћних страница на Википедији. Она приказује правила транскрипције имена из неког страног језика у српски. Написана је са циљем да опише, приближи и самим тим олакша пренос страних имена како уредницима Википедије на српском језику, тако и њеним читаоцима. |
Транскрипција имена из словачког у српски језик већином је једноставна и уједначена. Фонетски систем словачког језика веома је сличан српском, а правопис прилично једноставан, али ипак има графија за чију је исправну транскрипцију потребно и ближе познавање словачког правописа и фонетике.
Особености
[уреди | уреди извор]Што се тиче особености, једини проблем при транскрипцији словачког језика представља умекшавање сугласника, које се у српски преноси као сугласник праћен сонантом ј. Тако се словачко te, de, ne прилагођава срспким тје, дје, ње, мада има и случајева да ови сугласници остају тврди (стране речи, придевски наставци).
Графеме ia, ie представљају дифтонге (у транскрипцији се пише ј или претвара претходно l и n у љ и њ) и двосложне комбинације, по правилу у речима страног порекла (прилагодба ија, ије). У презименима има примеса других ортографских система, тако да би пре транскрипције било пожељно проверити изворни изговор.
Опис система
[уреди | уреди извор]Већина гласова преноси се онако како је записана. Изузетак од преноса „глас за глас“ јесу следеће графеме:
- Ä — транс. е (свк. Demänová, Mäsiar — Дјеменова, Месјар)
- CH, H — транс. х (свк. Chalupka, Hradište — Халупка, Храдиште)
- Ď, ď — транс. д(ј) (свк. Ďurovič, Mokraď — Дјурович, али крајње Мокрад)
- DE (обично) — транс. дје (свк. Detva, Bardejov — Дјетва, Бардјејов)
- DI — транс. ди (свк. Diviaky, Budince — Дивјаки, Будинце)
- DZ — транс. дз (свк. Medzany — Медзани)
- DŽ — транс. џ (свк. Džoni, Džeri — Џони, Џери)
- IA — транс. ја (свк. Diviaky, Cyprián — Дивјаки, али страно Ципријан)
- IE — транс. је (свк. Čierny, Prievidza — Чјерни, Прјевидза)
- Ľ, ľ — транс. љ (свк. Ľuboreč, Topoľčani — Љубореч, Топољчани)
- LI — транс. ли (свк. Liptov, Likava — Липтов, Ликава)
- LIA — транс. ља (свк. Sliač — Сљач)
- LIE — транс. ље (свк. Želiezovce — Жељезовце)
- LE — транс. ље (свк. Boleráz, Levoča — Бољераз, Љевоча)
- Ň, ň — транс. њ (свк. Rudňany, Suchoň — Рудњани, Сухоњ)
- NI — транс. њи (свк. Jablonica, Topoľníki — Јаблоњица, Топољњики)
- NIA — транс. ња (свк. Sitnianský — Ситњански)
- NIE — транс. ње (свк. Malinie, Daniel — Малиње, али страно Данијел)
- NE — транс. ње (свк. Málinec — Малињец)
- Ť, ť — транс. т(ј) (свк. Hnúšťa, Hrochoť — Хнуштја, али крајње Хрохот)
- TE (обично) — транс. тје (свк. Teplice, Tekov — Тјеплице, Тјеков)
- ŠTE (суфикс) — транс. ште (свк. Hradište — Храдиште)
- TI — транс. ти (свк. Bratislava, Štitník — Братислава, Штитњик)
- Y (без умекшавања) — транс. и (свк. Myjava, Bystrý — Мијава, Бистри)
Литература
[уреди | уреди извор]- Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Транскрипција: словачки”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 231-232. ISBN 978-86-7946-079-0.