Википедија:Трг/Архива/Википолитика/31

С Википедије, слободне енциклопедије

Докле се стигло са "пројектом МЗЧКВНМ", односно шта ћемо да радимо са чланцима одтале? Као што им и име каже, њима није место на Википедији. Зашто их онда држимо? Вероватно неки од њих (бар један) представљају кршење лиценце. Да ли су ти чланци заправо заштићени од брисања, етикетирања и свега другог, и ако је тако, за шта уопште служе? На страници пројекта пише "али немамо срца да их бришемо". Верујем да ће се, ако је то проблем, лако наћи неко ко ће "имати срца" да обрише нешто што је ионако обележено као непотребно и бескорисно. Darth Vader 16:45, 28. јун 2007. (CEST)[одговори]

Ти чланци се не рачунају као чланци јер нису у главном именском простору. До њих се не долази директно претрагом, изузев ако неко има подешено да претражује и у именском простору Википедија... Дакле, имају исти статус као и наши км коментари на неком од Тргова... :) ---Славен Косановић- {разговор} 19:12, 28. јун 2007. (CEST)[одговори]
Па, пре свега, то није пројекат. Већ, ето, место које окупља неенциклопедијске чланке који ипак имају неку вредност. Или су ту чланци због компромиса између брисања чланка и његовог појављивања у главном именском простору. Наравно, идеја није да се ту поставља сваки чланак који није енциклопедијски или шта већ, него само неки (па би број таквих чланака релативно споро растао). --филип 23:25, 28. јун 2007. (CEST)[одговори]
А због чега нам је потребно "чистилиште" за чланке? Чланци који су неенциклопедијски треба да се претворе у енциклопедијске или да се обришу. Зар то није логично? И друго питање: Шта је са чланцима "оданде" који предтављају крћење ауторских права? Да ли се такви стављају на гласање за брисање (или не, пошто нису у главном именском простору) или се једноставно остављају тамо (и заувек заборавља на њих)?

Дарте Вејдеру, заборавио си да се потпишеш.

Елем, мени уопште, али УОПШТЕ није јасно што уопште постоји то МЗЧВФКХХ како се већ зове. Оно што није енциклопедијско, или се преправља или се брише. Чему нам служе ти чланци кад ионако нису у гл. именсккм простору? Или ми то патимо од синдрома Диоген?--Maduixa kaži 22:42, 29. јун 2007. (CEST)[одговори]

Па нормално је да тамо не треба да стоје кршења ауторских права и да, ако у овом тренутку нешто што тамо стоји јесте кршење права, треба га брисати. Друга ствар је неенциклопедичност. Као што рекох, ово представља компромис између брисања и главног именског простора. Схватам да је Википедија озбиљна енциклопедија, али нико нам не брани да сачувамо (али на одговарајућем месту) неке бисере или нешто што мислимо да заслужује да буде споменуто, али је неприкладно га стављати међу остале чланке. Такође, тамо иду и детаљни чланци о стварима за које сматрамо да падају на видљивости, односно значају. Мислим, ако сте толики чистунци да вам смета тај кутак, онда покрените процес за брисање таквих чланака скроз, али не видим неку поенту у томе. Ако не смета, шта му фали? А корист коју од тога имамо? Па можда некога и нећемо заправо отерати са пројекта (да, знам, људи који дампују неки текст и нису за овај пројекат, али, опет, није увек то случај), јер уместо да му обришемо дело, ми смо му га само преместили. Но, ако се ово брише, што се онда не би брисале и корисничке подстранице које немају везе са енциклопедијом и које су заправо неенциклопедијски есеји или штатијазнам, јер, божемој, није енциклопедијско! То укључује Доматриосове и Голијине есеје (против чијег брисања би се, додуше, мало ко бунио) и свакакве друге папазјаније. Мислим, да смо хтели, могли смо све те чланке из МЗЧКВНМ да пребацимо у кориснички простор људи који су их написали, и ова прича се не би водила... --филип 01:22, 30. јун 2007. (CEST)[одговори]
Извињавам се због "непотписивања". Не знам како је то могло да ми се деси. Ево, на крају овога ћу се потписати двапут :) Него, не бих имао ништа против да уместо на МЗЧитд. чланке који заслужују чистилиште шаљемо у кориснички простор корисника који их је написао (Поштовани, чланак који сте написали тренутно не задовољава стандарде Википедије. Преместили смо га овде, где га можете средити, а затим поново поставити. Пријатан рад...) јер би управо на тај начин подстакли кориснике да своје "чланке" преуреде и претворе у нешто квалитетно. Овако, не верујем да би се корисник снашао да иде у МЗЧ, да вади чланке одаатле и да их поново поставља у главни именски простор. Остају чланци тог типа које су поставили анонимни корисници, а њих бих брисао. Све у свему, затварање МЗЧа. (ако се ја питам, наравно)
А сада, два потписа ;)
Darth Vader 18:58, 3. јул 2007. (CEST)[одговори]
Darth Vader 18:58, 3. јул 2007. (CEST)[одговори]
Само да додам да увек можемо да корисника чији је чланак премештен на МЗЧ... о том премештању и обавестити, па ће човек на лак начин моћи да пронађе своје (не)дело. Уосталом, то место служи и као груб попис свих таквих и сличних страница. --филип 18:30, 15. јул 2007. (CEST)[одговори]

Mudro zbori Darte Vejderu... Mudro. Ja podrzavam predlog. Svako neka svoje brljotine drzi na svojoj strani. Dole MYCKbv... (kako vec ide...)--Maduixa kaži 20:30, 3. јул 2007. (CEST)[одговори]

Одлично. Треба ми још пар "присталица" па да почнем да размишљам о покретању гласања о затварању МЗЧа. Darth Vader 17:49, 6. јул 2007. (CEST)[одговори]
Ево и ја се слажем, покрени гласање и подржаћу те --Јован Вуковић (р) 23:01, 11. јул 2007. (CEST)[одговори]

Управо то сам и урадио. Оставите коментаре о предлогу овде: Википедија:Гласање/Предлог/Затварање МЗЧКВНМ

МЗЧ је симпатична страна са разним (не)занимљивим текстовима, од којих су неки смешни и није бацање времена прочитати тих. Предлажем да та страна остане, јер - ником не смета, а бацили бисмо збирку бисера ни због чега. Њихово постојање смањује енциклопедичност викија? Енциклопедија треба са сакупља све изданке неке културе, ма какви они били. Поготово ако смо их сместили на наку страну коју само они који проводе доста времена на викују могу да нађу :) Нека остане, кад већ ником не смета. Кад кажем „не смета“, мислим - „заиста не смета“, а не: смета из личних, често крајње небулозних разлога. Let МЗЧ live! :)

P.S. Ко жели, нека још једном прочита Филипов коментар, човек је заиста лепо све објаснио.

Маре 17:33, 15. јул 2007. (CEST)[одговори]

Требало је да своје мишљење оставиш на предлогу за гласање, али добро. Него, то што си рекао је можда и тачно. Међутим, иако у Википедија:Шта Википедија није не пише: "Википедија није збирка бисера", тамо лепо пише Википедија није збирка података без икаквог критеријума. Такође (што сам заборавио на поменем у предлогу за гласање), многи од тих чланака прдстављају кршење лиценце, оригинално истраживање и шта све не. Још једном позивам све заинтересоване да подрже предлог овде:Википедија:Гласање/Предлог/Затварање МЗЧКВНМ, а ако се некоме допада "збирка бисера" из МЗЧа, нека је, рецимо, објави као ВикиКњигу. Darth Vader 18:48, 15. јул 2007. (CEST)[одговори]
Ако је кршење лиценце, реци, па да бришемо. Није изговор рећи да нешто не ваља зато што је кршење лиценце. Иначе, ово треба упоредити са веома екстензивном збирком страна на енглеској Википедији која се бави стварима које управо не би требало да буду на Википедији. --филип 18:51, 15. јул 2007. (CEST)[одговори]

Плагијати[уреди | уреди извор]

Молим све плагијаторе да пријаве недела. Тко се пријави у следећих 15 дана има амнестију. --Зоран Докић 22:47, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]

Морати ће се спровести најстроже мере

  • укидања администраторског статуса
  • блокирања

Време тече од сада за прекршиоце. Нема милости за плагијаторе. --Зоран Докић 22:49, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]


Зоки, па нису они плагијатори, они су копипејстери. Најнижа врста у реду плагијатора имитатора.. Гори су и од ресавске школе, јер они барем се потруде да искуцкају текст из неке књиге...

А сад озбиљно. Па зар мислиш да ће стварно неко да ти се јави? И не копирају само администратори. Заправо више копирају обични смртници него администратори, тако да, како ћемо онда да казнимо њих? Да их блокирамо?

Уф... --Maduixa kaži 22:54, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]


Заједница одлучује о драстичним мерама. --Поки |разговор| 22:57, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]

О драстичним мерама према администраторима одлучује заједница, а према обичним корисницима администратори. Дакле сваки плагијатор, који не буде сарађивао у следећих 10 до 15 дана бити ће блокиран због опструкције пројекта. Савковић ће исто бити блокиран, јер колико видим није сарађивао. --Зоран Докић 23:25, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]


Hm, ja se slažem sa tobom, nulta tolerancija ya plagijatore, međutim, ne verujem da će poziv tipa "javite se da vam otkinemo glavu" uroditi plodom... Samo toliko. --Maduixa kaži 23:32, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]

Тко се пријави у следећих 15 дана има амнестију. Тко се не пријави и не почисти смеће бити ће кажњен. --Зоран Докић 23:35, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]

Хехе, знате, размишљало се и о томе (на нивоу глобалне заједнице, не код нас). Међутим, ту постоји један проблем, који је Никола Смоленски лепо уочио: Ако имамо систематског преписивача, и ако га блокирамо, он ће само отворити нови налог, и наставити неометано (јер је то тешко уочити). Тиме се ништа не добија. Овако барем можемо да их пратимо и контролишемо. :) (Тако су Израелци формирали Хамас, са истим циљем.. ал` су се ствари мало отргле контроли :Р). Било како било, питање је шта се добија блокирањем. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:36, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]

Нови преписивач ће имати сличан начин рада какав је имао до тада. Нпр Савковића познајемо по начину рада. --Зоран Докић 23:38, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]


А да му пошаљемо вирус у компјутер? Онда ћемо га барем привремено онеспособити...--Maduixa kaži 23:42, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]

ОК, али шта тачно добијеш блокирањем (осим личне сатисфакције). А овај може мало да промени начин рада па да га не препознаш. У сваком случају, у праву си - треба позвати људе да почисте за собом, и на неки начин их мотивисати да то стварно и ураде, али највећи проблем је што је тешко открити када неко преписује. Треба да се оријентишемо на начине за откривање. Гугл је добар кад неко пејстује са сајтова, али треба више да проверавамо.. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:44, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]

имамо велики проблем и са превођењима са хрватског, када неко ненамерно преведе плагирани текст. Уначи потребно је иначе и означавати изворе. --Зоран Докић 23:47, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]


Па хја то говорим од кад сам дошла на Википедију. Пишите људи референце. А ако су преводи, пишите да су преводи. Ако је преузето, пишите да је преузето. Требало би СВЕ чланке који немају ништа од овога обележити неком налепницом - може и она без извора. И да као на енглеској, можемо да упишемо и датум кад поставимо шаблон па да се зна одмак колико дуго стоји то тако без извора....--Maduixa kaži 23:52, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]


ПС: Шта је, не свиђа вам се мој предлог за казну?--Maduixa kaži 23:53, 30. јул 2007. (CEST)[одговори]

Ја се слажем да се амнестија на прошле плагијате да до 14. августа, а ко до тада не нађе што је све плагирао мора да сноси последице. Јер што рећи за такве који ни до тада не очисте, него да намерно уништавају рад многих. --СрејовићНенад 15:11, 1. август 2007. (CEST)[одговори]


Ево и ја да будем мало конструктивна, а не само да предлажем неке тамо безвезе казне, па ме онда игноришете...

елем, Тај рок треба да се продужи не зато што ја имам добро срце, него зато што је лето. Људи су на одмору, и нису тако често овде као током године, па самим тим могу да се извлаче, што оправдано, што неоправдано, те нисам знао те нисам вид'о и тако даље... Због свега овога, ја бих овај рок продужила до краја септембра. У сепрембру су већ сви ту, тако да имају месец дана да се овавесте и да нас обавесте. После 30. септембра - сеча кнезова.--Maduixa kaži 15:15, 1. август 2007. (CEST)[одговори]


Ја мислим да сеча треба већ сада за оне који су се појавили на википедији. Ако се нису појавили, можемо да продужимо рок, али не би тако дуго продуживао. --СрејовићНенад 15:17, 1. август 2007. (CEST)[одговори]

Занима ме са којим правом предлагач ове мере (који је уједно и не предлаже већ наводи како ће је он - човек-заједница - спровести у дело, и притом онако џентлменски, од милоште даје прекршиоцима чак 15 дана да му се пријаве јер ће их он благоизволити амнестијом) сматра да може да донесе било какву одлуку овог типа мимо консенсуса заједнице. Морам признати да сам шокиран начином на који је ово срочено јер се, без обзира на чињеницу да је уклањање оваквог материјала добро за енциклопедију, коси са основним принципом одлучивања на Википедији. --Кале info/talk 15:36, 1. август 2007. (CEST)[одговори]

Ова Википедија има своје механизме обрачунавања са плагијатима и кршењима ауторских права која се примењују и састоје се од уклањања садржаја са спорних страна, адекватног обележавања таквих чланака и обавештавања корисника о његовим обавезама и последицама које проистичу из његовог непоштовања правила по којима функционише ова заједница. Блокирање било кога долази у обзир само онда када је прекршилац, након адекватних упозорења, наставио са копивио радом. Сваки други начин поступања у оваквим случајевима пре свега мора да добије подршку заједнице након чега ће бити спроведен у дело, и никако не може да буде производ одлуке једног сарадника. А да би исту добио, мора да се изнесе на расправу па на гласање. --Кале info/talk 15:36, 1. август 2007. (CEST)[одговори]

Идеја уклањања оваквог материјала са Википедије је свакако добра, али не може бити спроведена на овде изнесен начин, једнострано и без јасних механизама спровођења у дело. Уколико се не одлучи другачије, према свим оваквим чланцима треба поступати на конвенционалан начин као и према евентуалним прекршиоцима --Кале info/talk 15:37, 1. август 2007. (CEST)[одговори]

Администратори имају право да блокирају оне који опструишу Википедију. Ако то чине администратори треба им се одузети статус администратора, као што је сад одузето Јелисавчићу. А ако остали корисници након многих упозорења морају добити блок јер угрожавају заједницу. --СрејовићНенад 15:40, 1. август 2007. (CEST)[одговори]

Ти Кале ако мислиш да је то дозвољено плагитрати чланке изволи напустити пројект или да о томе гласамо. --СрејовићНенад 15:43, 1. август 2007. (CEST)[одговори]


Кале, тек си стигао, спусти се мало на земљу, па погледај прво шта се издеђавало у твом одсуству, и не скачи одмах за гушу. За почетак, могао би да прочиташ ОВО, а онда и ОВО. Тек кад прочиташ шта тамо пише, можеш да дискутујеш. Овако само ствараш још једну категорију ОВДЕ.--Maduixa kaži 15:49, 1. август 2007. (CEST)[одговори]

Још мало корисне литературе за Калета. Корисник:Бановић/Свевлад--Maduixa kaži 15:53, 1. август 2007. (CEST)[одговори]

Све се слажем, и управо се о томе ради, сви прекршиоци прво морају бити упозорени понаособ, уз навођење спорних чланака, дата им шанса да сами прераде своје дотадашње брљотине и шанса да обуставе са таквим испадима надаље, а уједно мора бити и установљено адекватно трајање евентуалних предузетих мера. Али никако на овај начин, „преко колена“. --Кале info/talk 16:05, 1. август 2007. (CEST)[одговори]
Што се тиче мог напуштања пројекта, о њему не размишљам па не мораш ни ти да се мучиш таквим несрећним мислима. Што се тиче онога што ја мислим, упознаћу те са једном чињеницом које би требало да си свестан, будући да си администратор, а то је да је у већини случајева небитно шта ми мислимо, јер је наше да спроводимо вољу заједнице и правила по којима она функционише, а не да своја права користимо без мере по сопственом нахођењу. --Кале info/talk 16:05, 1. август 2007. (CEST)[одговори]
Надаље, не видим никакву релевантност датих линкова са било чиме што сам ја написао. О одузимању администраторских права је одлучивала заједница као што одлучује о већини ствари. То је једино на шта сам ја желео да укажем - да о мерама које се разликују од постојећих прво мора да одлучи заједница а не појединац. Ово писмо нажалост не говори ништа ново, ми се свакодневно боримо са кршењима ауторских права, и јасно је како увек нешто промакне. Уколико је било ко свестан постојања таквих чланака који су промакли, треба да их обележи и уклони садржај стране... --Кале info/talk 16:05, 1. август 2007. (CEST)[одговори]

Мислим да ниси нимало у праву. Значи ми треба да нађемо прекршиоца па га упозоримо. Није уопште лако наћи ко је досад то радио. Зато је потребна промена смера. Ја мислим да се ради о опструкцији, ако неко настави овако, а ти ако сматраш да је другачије дај на гласање. Какво исправљање бљувотина. Плагијати се бришу. --СрејовићНенад 16:11, 1. август 2007. (CEST)[одговори]

Превише већ има оних који бране плагијате. Због тога сумњам да има много умешаних. --СрејовићНенад 16:15, 1. август 2007. (CEST)[одговори]

Па ако не видиш.... Џаба онда овде како ти то лепо кажеш, млатимо празну сламу. Ствар је постала веома озбиљна, а изгледа да ти ниси свестан тога. Но добро, знам да ћеш опет дас се правиш луд и невешт тако да је свака даља расправа управо млаћење празне сламе. Ја немам више живаца за такве ствари. А управо таква политика какву ти заступаш је и довела до мишљења о Википедији као што ј еово у овом писму. Па ако ти то не смета... Свака ти част.--Maduixa kaži 16:16, 1. август 2007. (CEST)[одговори]
ОК, не желим да залазим у дучачке расправе. Промена смера захтева потврду заједнице. То је све. Уколико предлагач сматра да му она није потребна, већ да му је његова дискреција довољна потврда, то је његова одлука. Јагода, за поруке личне природе моја корисничка страна представља адекватније место. --Кале info/talk 16:25, 1. август 2007. (CEST)[одговори]
Кале је потпуно у праву. Мора се прво покренути гласање о мерама за плагијаторе. Не може се рећи на тргу е слушајте сад од данас радимо овако. То би довело до анархије јер бих и ја могао да кажем е слушајте од данас блокирам сваког ко пише латиницом. Значи подразумева се да се плагијати бришу, али да би се донела мера да се неко блокира ако не среди своје плагијате мора се гласати. --Јован Вуковић (р) 16:27, 1. август 2007. (CEST)[одговори]

Pa naravno da treba da se glasa o tome. Ovde, koliko sam ja shvatila, ljudi su samo izneli svoje misljenje kako treba postupati sa plagijatorima. Dakle, i Zoranov i Nenadov komentar ja sam shvatila kao predlog, a ne kao zavrsenu odluku. Medjutim, Kale ovde uskace ko padobranac i deli okolo packe, PRETPOSTAVLJAJUCI sta drugi misle, sto mi se nikako ne svidja. Osim toga, Kale, ja nemam nikakve poruke za tebe koje bi bile licne prirode. Sve sto imam da ti kazem, moze i ovde da se kaze, jer se tice svih, a ne samo tebe ili mene. Da pojasnim sta sam malopre mislila, da ne bude zabune. Ta politika upozorenje jedan put, upozorenje drugi put, itd. je i dovela do ovakvog stanja, a stanje je ocajno. Ne znamo koliko ima takvih clanaka, ne znamo ko to radi, a po misljenju javnosti, iygleda da ima dosta clanaka koji su ukradeni, sto samo noarusava ugled Vikipedije na srpskom, ako joj je uopste ostalo ugleda. Kao posledica svega toga, moze vrlo lako da se desi da vredni ljudi koje imamo odu, jer vide da njihov trud ne vredi. Ja sam na nekom od ranijih mesta predlozila nultu toleranciju i bilo je i drugih koji su se manje vise slozili. Jos samo treba da se dogovorimo o sistemu primene.--Maduixa kaži 10:22, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Биће да је до мојих комуникационих вештина, али ма колико пута прочитам први пост испод овог поднаслова, а оно ја никако не могу да увидим форму предлога. То се обично започиње са: „Предлажем да...“, „Ја мислим да треба овако, а шта други мисле...“ а не на горе видљив начин. Нарочито ми је тешко да у „Тко се пријави у следећих 15 дана има амнестију. Тко се не пријави и не почисти смеће бити ће кажњен.“ изнађем иманентност оличену у предлогу и жељи да се консултује заједница. У светлу тога, не осећам потребу да коментаришем неконструктивне изјаве типа ко ускаче као падобранац итд. --Кале info/talk 12:58, 2. август 2007. (CEST)[одговори]
Цела твоја интервенција у овом разговору је била не само неконструктивна, и обструктивна, него са очигледном намером да наведеш на беспотребне расправе и удаљиш разговор од главног проблема - плагијати на српској Википедији. А све у циљу да контрираш особама које ти нису баш срцу драге. Хм... Заиста жалосно понашање, поготову од једног администратора.--Maduixa kaži 13:20, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Признајем да нисам прочитао баш целу дискусију (можда то урадим касније) али ми је јасно о чему се ради. Ево, на пример, ја сам прочешљао измене једног плагијатора коме је 400 измена које је имао било плагијат до плагијата. Све чланке које је преписао сам обележио, дао сам му лоповску споменицу (као и још један корисник) и на томе се завршило (ваљда). Не знам да ли је тај корисник блокиран или шта, али скоро ни реч није речена о томе. Уместо да јавно кажемо "Данас смо блокирали јоп једног плагијатора који је нарушавао идеју Википедије. Наставићемо да обесхрабљујемо плагијаторе и даље да развијамо Википедију на српском језику..." Таман направимо и маркетиншки потез, а успут и обавестимо заједницу да "ми радимо нешто о томе". Такође, дао сам и предлог да неки од ботова "проверава" чланке да нису преписани од негде, али не знам докле је то дошло. Све у свему, чини ми се да недовољно причамо о тим стварима (ако се изузме овај скорији период). За почетак, може у добродошлицу новим корисницима, поред "Не правите измене латиницом у ћириличком тексту и обратно" и "Сви текстови писани ASCII-јем ће бити обрисани 24 сата након њиховог постављања уколико се не преправе по стандардима српског језика", да се дода и "не преписујте чланке са других места ако немате дозволу" или нешто слично.

Што се поруке типа "плагијатори, (при)јавите се" тиче, не мислим да је добра идеја, али не мислим ни да је лоша. Вероватно неће бити великог одзива. Уместо тога, боље би било посветити мало више времена едукацији нових корисника шта смеју а шта не смеју да стављају на Википедију.

И да, опет сам заборавио да се потпишем. Шта ћеш, греши човек... Darth Vader 13:43, 2. август 2007. (CEST)[одговори]


Дарте, хвала ти на веома конструктивном коментару. Могу само да кажем да се сасвим слажем са тобом. Морамо ту праксу плагијаторства начинити опасном работом, и стуб срама, како си ти то предложио, је по мени један од начина. Такоше се веома слажем са предлогом да се у оној налепници која се лепи новајлијама напише великим словима: Не преписуј! да им од самог почетка буде јасно да се то овде схвата као најоѕбиљнији преступ. Ни ја не мислим да се ултиматумом постиже нешто. Нико није луд да изађе и сам каже: Ето, ја сам лопов.--Maduixa kaži 13:46, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Ма ово ми личи на спрдњу. Пази ти њега... Као оваплоћење целе заједнице уважени нам администратор се намеће као спаситељ и месија у овом окрутном свету плагијата (додуше, ово су пре копирања, него плагијати (нико овде не тврди своје ауторство над туђим текстом, јер се ипак све измене предају Википедији, у ГФДЛ), али нема везе). Претпостављам да Зоран има код себе суперултратајни списак свих администратора и корисника који ће бити "смртно" кажњени по истеку ових петнаестак дана. Мора да има тај списак не би ли спровео овај величанствени план у дело, јер очигледно зна ко су ти администратори који крше права и упире прстом у неодређену тачку са претњама као да је Велики брат и из прикрајка посматра све шта се дешава, па само чека да истекну две недеље како би извадио гиљотину из прашњавог подрума. Само ми је проблематично то што неће да подели тај списак са остатком заједнице (вероватно сматра да смо багра и испод њега). Али добро, не желим да будем тако циничан - дао је "грејс период" током којег су сви поштеђени његових тортура и општег блама. А и баш ме занима како ће да спроведе у план то аутоматско и инстантно деадминистрирање, без икакве конуслтације са заједницом. Али добро, све у своје време. Изгледа да је Зоран ухаковао Медијавики софтвер и додао неку посебну корисничку групу са посебним дозволама само за његово иживљавање, или је пак ухаковао Викимедијине сервере и дао себи овлашћења стјуарда (мада ме не би чудило да не зна шта су то стјуарди у Викимедијином сленгу), па сад се хвали нашироко. Сад озбиљно: овај предлог/оптужба/претња нема никаквог смисла без списка људи на које се мисли, јер овако испада да само Зоран зна који су то админи грешили (ако их уопште има) и да једино он има овлашћења да ради нешто по том питању. Јак ми је ауторитет... Дајте, уозбиљите се мало и престаните да мислите само о својој гузици, већ о добробити ове заједнице и овог пројекта. Овакви испади неких новијих администратора постају све чешћи и радикализовање (у правом смислу те речи) Википедије не сме се десити! --филип 11:19, 8. август 2007. (CEST)[одговори]

Много се правиш паметан. Мислио сам на покретања скидања права оним администраторима који до тада не исправе плагијате. Ипак су то плагијати. С друге стране видим да да ли намерно да ли ненамерно умањујете ауторитет администратора да након упозорења блокирају обичне кориснике због намерног игнорисања и опструкције. Нажалост видим да плагијатори као да имају покриће. --Зоран Докић 21:29, 9. август 2007. (CEST)[одговори]

И даље не схватам како то знаш који администратори и даље имају "плагијате" на Википедији. Ако имаш списак, па дај да га видимо, да сви онда знамо у кога да упиремо прсте кад твој грациозни рок амнестије прође. --филип 23:05, 9. август 2007. (CEST)[одговори]

Нови случај плагијата[уреди | уреди извор]

Милан Кашанин Преузет један велик део одавде "Veoma rano, već 1910. počeo je da sarađuje u novosadskom Braniku, zatim somborskoj Slogi, zagrebačkim glasilima Savremeniku i Književnom jugu, a zatim i drugim vodećim časopisima. NJegovo primarno interesovanje bila je umetnost, ali se ogledao i kao književnik i književni kritičar. Zahvaljujući svom velikom poznavanju umetnosti vodio je tri naše eminentne kulturne ustanove: Muzej kneza Pavla, Muzej savremene umetnosti i Galeriju fresaka. Kao književniku i kritičaru najviše mu je imponovao stil Slobodana Jovanovića, Jovana Dučića i LJubomira Nedića, koje je smatrao za „najbolje stiliste u prozi koje je dao srpski narod”.

То је преузети одломак. --Зоран Докић 01:09, 2. август 2007. (CEST) Молим вас испис чланака од Корисник:Голија. Сумњиво је да је то иначе радио. --Зоран Докић 01:10, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Алфред Велики--Филип Кнежић (разговор) 13:16, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Novi problem sa plagijatima[уреди | уреди извор]

Upravo sam otkrio jedan od plagijata na hrvatskoj vikipediji, kod jednog engleskog kralja. Opasnost je da ako se to prepisivalo sa njihove na našu da je neko prepisivao plagijat. --СрејовићНенад 13:06, 2. август 2007. (CEST)[одговори]


Па реци који је краљ у питању. то је барем лако проверити.--Maduixa kaži 13:15, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Вилијам I. Kod nas je taj kralj u redu, jer nije prepisivan od Hrvata. Problem su oni kraljevi, koji jesu prepisivani od njih.--СрејовићНенад 13:24, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Pogledajte što kažu Hrvati

Mnogi su članci tako. Ili su prevedeni s drugih wikipedija ili doslovce preuzeti iz knjiga, malo tko napiše članak na temelju literature umjesto da prepisuje iz nje

ОМГ--Филип Кнежић (разговор) 13:22, 2. август 2007. (CEST)[одговори]


Фићко, сад знаш шта ти је чинити. Не пребацуј са хр. вики уколико ниси сигуран да је превод са неке друге википедије. У противном, убацујемо себи Тројанског коња.--Maduixa kaži 13:26, 2. август 2007. (CEST)[одговори]


Наравно да знам шта ћу да радим, али одакле сам могао да знам?--Филип Кнежић (разговор) 13:27, 2. август 2007. (CEST)[одговори]


Па ниси могао да знаш, али ето сад знаш... --Maduixa kaži 13:28, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Ето, ја сам лопов. Шалим се. Стварно нисам знао.--Филип Кнежић (разговор) 13:50, 2. август 2007. (CEST)[одговори]


Ја сам администратор на хрватској википедији, па ћу истражити случај. За сада сам нашао који је корисник преузимао чланке из Енциклопедије лексикографског завода. Оно што је горе Филип Кнежић цитирао мишљење је једног корисника са хрватске википедије са којим и иначе понекад имамо проблема. Захваљујем на упозорењу.--Donatus 15:18, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Провјером текста чланка о Вилиму Освајачу на хрватској википедији и његовом успоредбом са текстом Опће енциклопедије, закључили смо да се не ради о плагијату. Чланак је опширнији, а Опћу енциклопедију очито користи као литературу. Једина грешка је била та што није био наведен извор. То је сада исправљено.--Donatus 19:05, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Донате ако тако проверавате свака вам част. Имам енциклопедију, нусам слеп и нисам рекао да је цели чланак био преписан, него један део од речи до речи. --СрејовићНенад 13:51, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

И текст из енциклопедије налази се сада у разговору уз чланак. Осим тога, требамо још провјерити и Хрватску енсиклопедију из четрдесетих година за коју су истекла ауторска права. Могуће је да је тај дио из ње. Ако и није, оволико се може преузети уз навођење извора.--Donatus 21:14, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Плагијати[уреди | уреди извор]

Прије свега прво треба разјаснити појам „плагијат“. Ево дефиниција из чланка са енглеске Вики:

Plagiarism (from Latin plagiare "to kidnap") is the practice of claiming, or implying, original authorship or incorporating material from someone else's written or creative work, in whole or in part, into one's own without adequate acknowledgement. Unlike cases of forgery, in which the authenticity of the writing, document, or some other kind of object, itself is in question, plagiarism is concerned with the issue of false attribution. Plagiarism can also occur unconsciously; in some cultures certain forms of plagiarism are accepted because the concept can be interpreted differently., итд...

Треба свима да буде јасно да се није лако борити против овог феномена на Википедији. Википедијин концепт, односно онако како је постављена, да свако чак и без налога може да доприноси, додатно компликује цијелу причу. Већина људи који доприносе у огромној већини случајева нису стручњаци, неки нешто преводе, други ископирају однекуд, итд... Тако да, када би ишли ригурозно да бришемо, кажњавамо, итд, овај пројекат би уређивала једна незнатна групица људи. Плагијат се не дешава само на нашој Википедији. Дешава се у већини Википедија. Ја могу да кажем да сам наилазио и наилазим на плагиијат на шпанској, каталонској и енглеској Википедији. Дешава се уопште на Интернету, у бизнису, новинарству, на факултетима, у школама, итд, широм свијета. Поента моје приче ни на који начин не заговара да се ништа не ради по том питању, него да укажем колико је то сложено питање и да умјесто пријетњи, кажњавања, итд., мислим да прије свега треба радити на обавјештавању, објашњавању штетности те појаве, прављењу корисних курсева како писати енциклопедијске чланке, како користити Интернет и писане публикације за истраживање, дакле помагати људима да схвате проблем. Опет кажем, можемо примјенити казне, обрисати пола Википедије, али доказано је да „диктатура“ има увијек супротан ефекат. Питање је компликовано, јер се често не ради о евидентним случајевима, као што је примјер скорашњег открића преписивања из Британике. У таквим јасним случајевима је релативно лако ријешити проблем... Дакле, искористите овај мјесец август за рефлексију, и размишљање, па кад већина нас будемо ту у септембру, онда би требало да покушамо дизајнирати неку ефикасну стратегију, чија би главна окосница била едукација о проблематици, јер супротним агресивним приступом остаће нас пар десетина да уређујемо цијели пројекат. ---Славен Косановић- {разговор} 13:56, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Желиим сад да укажем на још један проблем до кога може да дође, а који је тешко препознати (ово је неко приметио на једном од састанака). Перица напише чланак. Дође неки вебмастер неког сајта, узме његов чланак и пејстује га на свој сајт, без навођења извора (значи прекрши ГЛСД). Након годину дана, неко пронађе тај чланак на Интернету, и испадне да је Перица преписивао. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:19, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Mene interesuje da li je prepricavanje nekog teksta krsenje autorskih prava ali uz preuzimanje podataka?--Vojvoda 21:29, 4. август 2007. (CEST)[одговори]


Препричавање неког текста свакако није кршење ауторских права. Међуим, треба водити рачуна да то стварно буде препричавање а не исти текст са пар измењенх речи.--Maduixa kaži 00:01, 10. август 2007. (CEST)[одговори]

Обавештења[уреди | уреди извор]

Пошто смо ја и СрејовићНенад дискутовали о овој теми и нисмо се сложили покрећем овде дискусију да видимо шта заједница мисли. Ствар је у томе што СрејовићНенад сматра да на чланке који су преузети са неке друге википедије треба качити налепницу Овај чланак је преузет са те и те вики док ја сматрам да не треба. Он као аргумент наводи да ће се тиме омогућити надгледање да ли је чланак плагијат или не, а ја да се то исто може урадити на страници за разговор. Значи питање је да ли да обавештење качимо на чланак или на страницу за разговор чланка. Шаблон који је корисник СрејовићНенад направио је Шаблон:Сх --Јован Вуковић (р) 17:44, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Ово је био увод у наставку стоји само мој пов, нека СрејовићНенад даље настави сам да брани своју тезу Ја сматрам да је ово као прво естетски ружно. Као друго обичног корисника који чита чланак не интересује, јер је и сх вики и било која друга у ствари википедија, а ми смо само део вики тако да нема потребе наводити да смо нешто узели сами од себе. Као треће непрактично је јер је код нас већина чланака преведена са неке википедије (енглеске, немачке, шпанске, пољске, хрватске, бошњачке и сл) тако да би то обавештење стојало на скоро свим чланцима. Ко хоће да нагласи одакле је неки чланак нека напише у опису измене када снима, или ако ће се борити против плагијата нека постави шаблон на стр. за разговор (мада је на видим како то помаже у борби са плагијатима). Ето толико од мене за сада --Јован Вуковић (р) 17:44, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Слажем се са Јованом, не би требало да се лепе никакви шаблони, и сл. Значи кад се преведе чланак са неке Википедије, нека се напише одакле је превео у оном правогаонику описе измене. Тако је најбоље и естетски и овако.--Филип Кнежић (разговор) 17:50, 2. август 2007. (CEST)[одговори]


E vidis, ja mislim da treba da se navodi odakle je preuzeto, pa cak iako je prevod sa neke vikipedije. Mozda ne mora da stoji u samom clanku, nego na strani za razgovor, to je vec stvar dogovora. Kako kad neko pise sam clanak, stavlja reference i izvore, tako i ako je preveden clanak treba da se zna ko ga je pisao. Takodje treba u sablonu da ima mesto gde ce biti i datum verzije koja je prevedena, jer se svi clanci menjaju i treba da se zna koja je verzija prevedena, jer moze da se blagovremeno ili apdejtuje ili da se cisto vidi da li je u originalu dodato nesto novo, pa da se prenese kod nas. Na spanskoj vikipediji imaju nalepnicu ya sjajne clanke na kojoj pise ime autora i link do verzije koja je izabrana za sjajni clanak i ja mislim da je to super. Treba beleziti takve stvari, iz prostog razloga sto kad ti zatrebaju ti podaci, odmah ih imas, crno na belo a ne moras da bucas po istoriji,koja je da budem iskrena cesto napouzdana jer u mnogim clancima ne mozes doci do mesta gde bi mogao da vidis KO je uopste zapoceo clanak. Jednostavno ne mozes. Dakle Ficin predlog da se pise u pravougaoniku, pomaze, ali ne uvek i takodje treba da ti ispadnu oci dok ga nadjes u istoriji. Znam kako je jer sam tako trazila datum kad je koji clanak proglasen za sjajni dok sam lepila one nalepnice na kojima pise datum izbora i pojavljivanja na gl. strani. Dakle, pisanje u opisu izmene NIJE dobro resenje.

Ja sam na sve vece clanke koje sam prevela sa spanske ili engl. vikipedije na str za razgovor napisala da je prevedeno sa te i te vikipedije. Ako sam miksovala, i to sam napisala. Ja potpuno podrzavam Nenadov predlog. Kako imamo nalepnicu za sjajan clanak na kome pise datum kad je izabran i kad je bio na naslovnoj strani, zasto ne bismo imali i ovu, koja kaze odakle je prevedeno? Taxcnost i preciznost dragi moji, meni je vaznija od estetike. Uostalom, moze se lepiti i na razgovor, ako vam bas toliko smeta, mada se moze napraviti diskretna linija kako to imamo za clanke prepisane iz one knjige onog sociologa. Sto da ne? Ja sam ZA.--Maduixa kaži 20:07, 2. август 2007. (CEST)[одговори]


I jos nesto. Takodje je bitno da se zna sa koje vikipedije je preuzeto u slucaju plagijata. Perica prenese tekst sa hr. viki, udesi ga super, i nakon nekog vremena ispadne da je lopov, jer je u stvari neko na hr. viki ukrao tekst sa nekog sajta. A Perica nije zapiso, pa mozda nije tu da se odmah opravda, ili vise ne posecuje vikipediju, ili je jednostavno zaboravio... I sta onda? Perica neopravdano postaje lopov. --Maduixa kaži 20:09, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Па добро све то може да се уради на стр. за разговор. Речник социјалног рада мора да има оно обавештење због лиценце. --Јован Вуковић (р) 22:15, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Нисам ја ни постављала питање што то имају чланци кој су преписани из тог Речника. Ја то знам. Навела сам само као пример дискретне етикете. Ништа више. --Maduixa kaži 22:44, 2. август 2007. (CEST)[одговори]

Једина разлика у мишљењу мене и Јована је да он не би дао да се налепница качи на самом чланку, него на страни за разговор. Мислим да је далеко лакше надзирати што је одакле стигло ако је залепљено на самом чланку. --СрејовићНенад 13:49, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Ајде нека се јави још неко, да видимо шта да радимо. Јавила су се само 2 корисника --Јован Вуковић (р) 17:14, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Па може у самом чланку, онако дискретно, као што рекох, на самом крају чланка. Нешто овако, ал' наравно да се направи шаблон.



Овај чланак је комплетан/делимичан превод истоименог чланка са ... википедије, верзија од 12. јула 2004. године



A?

Ја сам против било каквог обавештења. --Саша Стефановић ® 17:26, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Слажем се са Јованом. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:27, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Довољно је у опис измене ставити ту информацију. Обавештење ми делује сувишно.--Михајло Анђелковић { talk } 18:06, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Повлачим своју идеју о стављању ознаке на сам чланак, довољно је на страну за разговор, али сад ћу покренути процес расправе о обавези стављања извора --СрејовићНенад 19:04, 3. август 2007. (CEST)[одговори]


Против сам обавештавања нарочито на чланку. Евентуално може на страници за разговор. Па пола чланака би имало ознаку. Ако се успостави да на википедији са које је чланак преузет постоји проблем са ауторским правом једноставно обришемо чланак ипроблем решен. --Vojvoda 19:40, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

На чланку би то представљало метареференцу. Довољно је на назначити у опису измене и/или на страни за разговор. --филип 11:19, 8. август 2007. (CEST)[одговори]
Не, не може тако јер се после неког времена и након много измена почетак изгуби то сам видела хиљаду пута - чланак где је немогуже стићи до прве промене у историји, промене која је у ствари отвараље чланка. Тако да ако се у опису промене напише ТАКО БИТАН ПОДАТАК постоји опасност да се изгуби. Шта фали на страници за разгвор? Ево већ то радимо и ником не смета. Једноставно, преведеш ћчланак и на разговору напишеш: Превод са кинеске википедије. и потпишеш се. Врло једноставно, не ружи чланак а одмах је ту и при руци. --Maduixa kaži 23:26, 9. август 2007. (CEST)[одговори]

Након више од 500 измена за претпоставити је да се и чланак доста изменио. Поготово ако је била реч о још-мало-па-клици. Океј, можда је и оправдано остављати назнаку ако је цела крмача од 80 килобајта од речи до речи преведена са друге википеидје, али што се осталога тиче.. у сваком случају да би неко видео шта је ТАЧНО преведено са друге википедије, треба да пронађе прву измену. А код прве измене: вуала - и њен опис.--Михајло Анђелковић { talk } 23:31, 9. август 2007. (CEST)[одговори]

О каквим то крмачама и прасићима причаш? Јел сам лепо рекла да је некад немогуће стићи до прве измене? Како ћеш онда знати кад је направљен превод и која верзија текста је у ствари предвод? Овако, кад завршиш превод, и ставиш обавештење на стр. за разговор и потпишеш се, има лепо датум кад си то урадио. Не мораш да буцаш пет и по сати по исторји, лепо ти одмај пише да је превод урашен тог и тог датума, а самим тим ти говори да је и верзија оригинала са које је урашен превод од тог истог датума. Лакше, једноставније, ефикасније и брже. Осим ако ви информатичари не знате за неки тајни начин експрес проналажења измене где пише "превод са икс википедије". Не заборави да је исто тако могуће да је био чланак (не клица) и да је био мењан и мењан и мењан, и да је онда неко све обрисао и превео чланак - тај случај имаш управо са ККК а био је и код Дон Кихота (ДК није превод, него оригиналан чланак, али је исто тако био обрисан претходни који је једно време чак био и сјајан, дакел дефинитивно није био ни крмача ни клица). Ај нађи молим те, измену где сам ја почела да преводим? Знам да жеш је наћи, али понекад није то ба тако лако. С друге стране, кратка простопроширена реченица са потписом на стр за разговор невиђено олакшава праћење члчанка и елиминише потребу за истаживањем историје што се понекад претвори у мишн импосибл.--Maduixa kaži 23:49, 9. август 2007. (CEST)[одговори]
Не није лако, тривијално је :). Једноставно се кликне на ово Најраније при дну стране чиме се виде прве измене на чланку, почев са оном којом је он створен. --Кале info/talk 00:12, 10. август 2007. (CEST)[одговори]

Иииијеси рекла но ето ја нешто немам обичај да верујем људима. Шта ћеш.. Елем, чињеница је да у просеку имамо око 8 измена по страници, што би значило да се једним кликом (на број 500 у историји) који досеже чак до 500. измене (замисли која коинциденција) врло вероватно (употреби коју код хоћеш прерасподелу вероватноће) може видети прва измена а са њом и све остале имати на једном екрану. И збиља: и на ККК и на Дон Кихоту сам са тим једним кликом имао увид у прву верзију (и све остале, да напоменем у већ четвртој загради у овом пасусу). Толико о томе да је некад немогуће стићи до прве измене. Мислим да други клик увек сигурно одлучује.

Е сад, шта ако се напомена налази негде између. Зашто ли човек направи сву ту технологију кад може сам ручно да претражује 'бем ли га. Но мени ће (а верујем да нисам једини) Фајрфокс зачас у том мору измена наћи стринг "превод са", а верујем да га не оставља свако ко пише, те ми се баш и не прихвата да је такав начин остављања трагова тешко-претражив. Дакле лепо маркирана измена се да лако наћи.

Иии, да. Признаћеш да чланци који су се мењали и мењали и мењали па је одједном дошао неко и одлучио да их доведе у ред направивши превод нису баш нешто што се види сваки дан. Свакако постоји оправдање не само за једно обавештење него за комплетну ревизију историје чланка но то није сваки чланак који бива преведен.

Да видим... узевши гореописано у обзир, не могу да кажем да остављање трагова на страници за разговор нема смисла. Има некад. Но следивши исте факте - често га заиста и нема. Нисам никако за то да сваки преведени чланак буде обавезно тако маркиран.--Михајло Анђелковић { talk } 00:14, 10. август 2007. (CEST)[одговори]

Покртање расправе о обавези стављања извора[уреди | уреди извор]

Мислим да је јако битно да обавезно убудуће сви ставе извор помоћу кога је чланак писан. Без тога чланак би био брисан. Ово би требала бити седмодневна расправа пре гласања о томе. --СрејовићНенад 19:05, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Идеја је једноставна, нема извора, тада нема ни чланка. Само за будуће чланке. И даље остаје проблем старих чланака. --СрејовићНенад 19:07, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Противим се идеји. --Саша Стефановић ® 19:16, 3. август 2007. (CEST)[одговори]
Ја у принципу подржавам идеју, али мислим да је претерано строго рећи да ће се нек чланак брисати ако нема извор или нешто слично. Треба о овоме дискутовати, али у сваком случају мислим да треба потенцирати навођење извора или да се негде напише одакле је чланак преведен (макар и у опису измене). Мада сам против брисања нових чланака код којих нису наведени извори. На пример неко напише нешто о свом селу, што је вероватно тачно (ваљда смо дповољно интелигентни да видимо када је нешто глупост) и не наведе литературу. Ја то не бих брисао, само бих на дно ставио шаблон (обавештење) да чланак не садржи изворе и да подаци у њему можда нису тачни. У сваком случају добро је покренути расправу о овоме да се искристалише неко мишљење, па да усвојимо неко правило --Јован Вуковић (р) 19:24, 3. август 2007. (CEST)[одговори]
Мислим да чланак треба брисати ако је без извора једно време, нпр 15 до 30 дана. --СрејовићНенад 19:29, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Чак и кад је чланак о неком селу, треба навести одакле му те информације. --СрејовићНенад 19:31, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Ја се са тим не слажем, али треба расправљати о томе, вероватно има још људи који се слажу са брисањем. Ипак ја бих то оставио на слободну процену администраторима, или ако неко хоће може да покрене гласање на Википедија:Чланци за брисање. По мени је то најбоље, јер има чланака (нпр неко село) за које је тешко наћи референце. Нпр. неко напише у том и том селу се налази основна школа Петар Петровић. А то је неки анонимац који се никада више не појави, и живи у том селу. Мислим да је непотребно то брисати, али треба чути и друге. Слажем се да би требало да стоји референца за чланак о том селу, али се не слажем да треба брисати ако нема референце. Ја такође мислим да би сваки чланак требао да буде бољи од клице, али нисам за брисање клица и сл. --Јован Вуковић (р) 19:36, 3. август 2007. (CEST)[одговори]


a se slazem sa Nenadom. ZAsto, vec sam pisala gore u prethodnom naslovu. Mrzi me da se ponavljam. Doduse, mozda ne bih brisala ali bih svakako sad odmah polepila nalepnice na sve clanke koji nemaju iyvore. Pod izvorima podrazumevam ili reference i literaturu ili ako je precvod sa druge vikipedije, da se na vidnom mestu naznaci da je prevod sa te i te vikipedije te i te verzije clanka. I to mora da bude pod moranje. inace clanak automatski dovija nalepnicu bez referenci.--Maduixa kaži 19:38, 3. август 2007. (CEST)[одговори]


Против. --Vojvoda 19:39, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Војвода да ли си и против покретања гласања или само против предлога. Овако није јасно. --СрејовићНенад 19:49, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Uy duzno postovanje, to tamo neko selo i nije toliko bitno. Opasnije je drzati mozda netacne podatke nego brisati. Doduse, ne slazem se sa brisanjem po kratkom postupku, ostavila bih vremena da se clanku dodaju neki izvori koji potkrepljuju ono sto je u njemu receno, a to sigurno nije 15 dana. Tri meseca je otprilike vec neki dovoljan period.--Maduixa kaži 19:41, 3. август 2007. (CEST)[одговори]


Па ја сам против предлога а гласање покрените ако хоћете. --Vojvoda 20:00, 3. август 2007. (CEST)[одговори]

Колико је мени познато ни на енглеској википедији не бришу чланке уколико не садрже изворе него их једноставно обележе. Не можемо ми да уводимо строже стандарде него Енглези. --Vojvoda 16:29, 4. август 2007. (CEST)[одговори]

Па да их обележимо. Али СВЕ. А то је 90 % српске википедије. --Maduixa kaži 16:34, 4. август 2007. (CEST)[одговори]

Најпре нове чланке, видиш да и за то постоје отпори. Касније се може покренути за све кад се ухода за нове чланке. --Зоран Докић 17:57, 4. август 2007. (CEST)[одговори]

Slažem se sa obeležavanjem, možda čak nekim premeštanjem ako izgleda sumnjivo, ali brisanje bi stvarno uništilo ogromne količine informacija koje su sasvim verovatno tačne. A ako hoćemo da imamo članke sa izvorima hoće neko kontrolisati da to stvarno tako piše u izvoru? Bilo ko može da navede nepostojeću knjigu nepostojećeg autora da je odatle uzeo informacije. Naslov dobro zvuči a knjigu niko ne može da nađe. Ili čak postojeću knjigu koju nikad nije video. Mislim da se tako strogim pravilima ništa ne dobija. Donny 17:48, 4. август 2007. (CEST)[одговори]

Нека неко и стави непостојећу књигу једнога дана биће много лакше доказати да се ради о превари, него сад, кад нема баш никаквог извора. И нека је књига недоступна, али једнога дана ће бити лакше некоме да провери, него сад кад корисник оде и наикад се не појави. Мора се знати одакле је оно што се пише. --Зоран Докић 17:55, 4. август 2007. (CEST)[одговори]

Па да ти кажем, ништа у овом животу не може да буде 100 % проверљиво. Има и научника који су писали радове и наводили лажну литературу, али то већ иде на образ оном ко пише... А да ли ће да се открије или неће... Хоће. Истина увек изађе на видело. Овде треба да полазимо од тога да људи који доприносе су поштени, то јест да поновим оно Википедијино правило Претпостави најбољу намеру. А сад ако је неко нема... Брзо се то открије.--Maduixa kaži 20:30, 5. август 2007. (CEST)[одговори]


Предлог је само за нове чланке од изгласавања предлога, да се почну поштовати одређена правила, која су иначе правила здравог разума. --Зоран Докић 17:53, 4. август 2007. (CEST) Иначе само гласање може бити са неколико питања:[одговори]

  1. Јесте ли за обележавање нових чланака као прво питање.
  2. Јесте ли за брисање ако за три месеца нови чланак није обележен
  3. Јесте ли за за обележавање свих чланака

--Зоран Докић 18:00, 4. август 2007. (CEST)[одговори]


Извори... то бејаху они досадни <ref>ови који се појављују после сваке реченице и упућују на поједине веб стране на којима се помиње оно што и у чланку? Све је то лепо али:

  1. Ко каже да су "тамо негде на Интернету" ти подаци поуздани(ји него Википедија)?
  2. Шта радити са тврдњама којих нема на Интернету већ негде другде?

(О томе да је неке ствари једноставно немогуће референцирати нећу ни да говорим)

Darth Vader 18:10, 4. август 2007. (CEST)[одговори]

Оно чега нема на интернету има у књигама. Или има на другој википедији, што не мора бити поузданано. Битно је да се зна како је аутор писао чланак, на који начин. --Зоран Докић 18:14, 4. август 2007. (CEST) Под овин извори не мислимо на референце, него да аутор назначи на страни за разговор одалче је то написао, на који начин. --Зоран Докић 18:15, 4. август 2007. (CEST)[одговори]

Извори су у сваком случају потребни и сви се слажемо да би било одлично када би се за сваки чланак и за сваку тврдњу могло утврдити одакле потиче. Међутим проблем је у томе што се не слажемо шта треба радити са чланцима који не испуњавају задате услове. Нове чланке треба обележавати. За то не морамо ни покретати гласање, довољно је да неко прати скорашње измене и лепи шаблон Само ја не бих стављао шаблон на врх, већ на дно (као клице), јер тако мање нарушавају естетски изглед чланка. --Јован Вуковић (р) 21:50, 4. август 2007. (CEST)[одговори]
За старе чланке се може применити следеће: Корисницима који су их направили затражимо да наведу изворе. Што се тиче чланака које су направили анонимни корисници, њих обележимо као и ове нове. Наравно да неће сви да се одазову, али неко хоће. Darth Vader 20:24, 5. август 2007. (CEST)[одговори]

Ко о чему, Јоца о естетици, а функционалност мачку о реп! Па шаблон и треба да стоји горе да се одмах види, како би онај који чита чланак ОДМАХ пре читања знао да тај чланак нема изворе. Неко нешто тражи, нађе прочита, и каже хеј, ово бих могао да искористим, добро је написано, кад не лези враже, на крају тап! налепница нема референце. Па да је тај неко то знао, не би ни читао него би тражио на другој страни. Не морају се брисати, али морај бити обележени. И од сад па на даље, треба инсистирати на писању референци, а ако су преводи, да се наводи са које википедије су преводи и које верзије (стави се само датум кад се заврши превод и то је то). --Maduixa kaži 20:34, 5. август 2007. (CEST)[одговори]

Било би лепо када би корисници, наравно уз навођење извора фотокопирали своје изворе (ако је у питању писани документ) слали материјал администраторима и посебно оформљеној и специјално обученој комисији. На основу добијеног материјала и обавезној консултацији са једном "домаћом" и две "стране" уско стручне (у зависности од области која се обрађује) институције доносиле би се одлуке о истинитости података. Ако се пак ради о коришћењу садржаја са интернета, корисник је дужан да у најкраћем року, не дужим од 30. дана доведе вебмастера (накнадно ће се одредити просторије у којима ће се обављати докимазија) и тако заједно покушају да одбране своје тврдње. Наравно ово правило би се односило на све кориснике. Ово напомињем зато што се дешава да један чланак уређује више десетина кориснока додавајући му по коју реченицу. Значи, свака реченица мора да прође процедуру коју сам већ описао. Ова моја инепција може да се протумачи... ма какогод. :) Djus reci 22:20, 5. август 2007. (CEST)[одговори]

А шта ћемо ако ја користим искључиво изворе на шпанском? Или ко ће проверавати изворе које користи Ласло, а који могу врло лако бити на мађарском? Мислим, Ђусе, лепо си ти то све замислио, заиста, али мислим да то не раде ни на енглеској википедији. А да ли си размишљао колико има реченица у 47.000 чланака? Ко ће то да проверава? Па нас овде активних нема ни тридесетак. Мислим да је та твоја идеја лепа, али да је тренутно обична утопија. Осим тога, рекосмо, претпоставите добру намеру, и крените од тога да сви који пишу чланке нису кретени који стављају кобајаги изворе. То се не ради ни у најнаучнијим круговима. Радим са особом која пише научне чланке, чак сам једно време асистирала у издавању научног часописа и веруј ми, никоме не пада на памет да проверава сваки извор који је наведен у чланцима који се објаљују.--Maduixa kaži 22:43, 5. август 2007. (CEST)[одговори]

Ја одма кажем да ми се нешто претерано и не долази код вас у року од тридесет дана, и још и да водим вебмастера за ручицу са собом. :) Бар не по оваквом времену, мрско ми је и да погледам кроз прозор а камоли да излазим напоље. Овде код мене само што снијег не падне... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 11:37, 6. август 2007. (CEST)[одговори]

Sad sam opet procitala Djusov komentar i ja bih rekla da on to nas malo.... zaaaa .... A, Djuse, jel da? Nestasko jedan! --Maduixa kaži 11:40, 6. август 2007. (CEST)[одговори]

Да, у то нема сумње. Али ја бих то пре назвао "претеривање у циљу доказивања супротног...нечега". Поента је (можда) у томе да није увек могуће референцирати и извори... проверавати изворе, поготово не на Википедији за сваку реченицу коју неки (не)познати корисник дода на чланак. Међутим, ако један корисник напише већи део чланка, онда би требало да наведе своје изворе (уколико је то могуће). Исто би требало да важи за "велике" (као супторне од малих) измене које мењају/додају нове чињенице у чланку. Darth Vader 12:42, 6. август 2007. (CEST)[одговори]

Cekaj, ja STVARNO ne razumem zasto je toliko tesko reci sta si koristio kad si pisao clanak. Ako si prevodio, napisi da si prevodio, ako si pisao sam, sigurno nisi pisao iz glave, nego si koristio nekakvu literaturu, a ako si pisao iz glave, izvoli pa podupri te SVOJE stvrdnje nekim referencama, pa makar bilo i u vidu literature (dakle, nije potrebno bukvalno referencirati sam tekst), a ako ne mozes da nadjes ama bas ni jednu knjigu, internet sajt, casopis itd. koji moze da potvrdi to sto si pisao iz glave, onda je to originalno istrazivanje i treba da se brise. Niko ne kaze da treba referencirati svaku recenicu, to bi bilo suludo. A o tome kako treba referencirati vec je vodjena rasprava i dajte, ljudi, ne rasplinjujte se. Clanak NE MOZE da bude validan ako ne pise na osnovu cega je napisan. Stvarno ne vidim zasto toliki otpor. Jedan mi pada na pamet, ali je previse ruzan da bih ga ovde napisala, jer ja ipak, na kraju krajeva ipak pretpostavljam dobru nameru.--Maduixa kaži 12:53, 6. август 2007. (CEST)[одговори]

Ја јесам за изворе, само нисам за брисање нерефенцираних чланака. И јесам за обележавање нерефенцираних, о томе се и не мора расправљати. Овакав шаблон бих стављао на дно, али може се преуредити да изгледа лепше па да не квари изглед чланка. Онд аможе и на врх. --Јован Вуковић (р) 21:13, 6. август 2007. (CEST)[одговори]

Против сам било каквих радикалних мера које би ову Википедију претворили у бирократско, пуристичко ругло. Ту спада и овај предлог. Чак и ретроактивно постављање шаблона може да буде безвезно, с обзиром да у добром делу чланака тај шаблон није потребан. Апсолутно сам против брисања, само зато што је неколицини администратора дошло да могу да користе своја права за брисање и спровођење тираније. --филип 11:19, 8. август 2007. (CEST)[одговори]


Значи, за нашег млађаног администратора уопште није важно одакле потиче чланак? Интересантно. Чиме ли су му напунили главу тамо одакле се управо вратио? Или можда једноставно није разумео о чему се тамо причало....--Maduixa kaži 12:34, 8. август 2007. (CEST)[одговори]

Да се разумемо, против сам брисања, али не против означавања и сређивања. Треба имати на уму да негде није могуће одредити изворе, тј. навести их. --филип 13:41, 8. август 2007. (CEST)[одговори]

OK. Ovako je vec mnogo bolje. Gde to nije moguce odrediti izvore? Ako mislis na stare clanke kojima se ne zna poreklo, ok, treba se potruditi da im se sazna poreklo, a ako bas ne moze, neka nosi nalepnicu pa mozda neko jednom doda neke reference. Ali novi clanci koji se pisu, mora se insistirati na obelezavanju izvora - dakle, kao sto smo vec rekli, ako je prevod da se pise da je prevod (moze i na str. ya razgovor, vidim da su neki vec poceli to da rade i pozdravljam) ili ako clanak nije prevod, onda reference. Svaki clanak koji nema reference treba da se obelezi. Samim tim se ogradjujemo od direktne krivice ako nesto tu nije tacno ili ako je prepisano ili pejstovano. --Maduixa kaži 13:53, 8. август 2007. (CEST)[одговори]

Треба узети у обзир да за неке чланке није могуће наћи изворе, за сада сам против предлога.--Раде Награисаловић 13:49, 8. август 2007. (CEST)[одговори]

Kako nije? Ako pises clanak iz glave, i nemas nista sto bi te tvrdnje moglo da potvrdi, onda je to originalno istrazivanje, a postoji u nekim slucajevima i opasnost da je POV. Prema tome, za sve sto se pise ovde trebalo bi da mogu da se nadju izvori. U protivnom, to je originalno istrazivanje. Stvarno ne razumem kako to mislis, RAde. Bi li dao neki primer? --Maduixa kaži 13:53, 8. август 2007. (CEST)[одговори]

Против сам сваког масовног брисања. Имамо премало да бисмо себи тако нешто дозволили.--Vojvoda 14:39, 8. август 2007. (CEST)[одговори]

Рецимо да сувишне речи носе 0% информације, а 100% шума. А сада поводом предлога који сам схватио овако:

  • сви извори који су служили за писање нових чланка морају бити наведени
  • уколико нису наведени сви извори, чланак се има брисати у року који се одреди

ја сам против, а ево и мојих разлога

  1. Постоји неколико шаблона који служе овој сврси. Први је {{чињеница|date={{subst:ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}}. {{subst:ТРЕНУТНАГОДИНА}}.}} за део реченице, речиницу или део чланка. Други је {{sources}} за део чланка или цео чланак. Нешто не приметих да се ови шаблони користе у последње време па да је због превелике употребе дошло до потребе да се мења политика. Ко жели да види како изгледа кад неко одлепи и почне манијачки да лепи ове шаблоне нека погледа [1].
  2. Нагомилани чланци без референци. Волим да видим да предлози потичу из искуства сарадника, али у овом случају нисам нашао у историји такве врсте измена. Стављање налепница којима се тражи извор је прилично заметан посао и захтева да се човек посвети једној области и упорно труди да је ишчисти од наслага. Ми немамо толико обележених чланака да би се овакво решење наметнуло као природно.
  3. Само нови чланци. Поводом брисања нереференцираних чланака бих волео да чујем који је разлог да се не бришу и стари чланци који нису референцирани. Само зато што је написан раније? То није довољан разлог. Има много горих чланака из 2005. године, док су се неки још обучавали, него новијих.
  4. Википедија је енциклопедија у настајању. Ово поготово јер 95% чланака нема референце и тек треба да их добије. Напредовање и развој чланака је оно што чини радост рада на Википедији. Налажење извора и обогаћивање чланака је део тога. Чланак и почиње да настаје од клице. Клице ретко имају изворе и референце. Сваки потоњи додатак би морао имати референцу и наведени извор, истина, али то је оно што већ и онако и овако пратимо као заједница. (Пример за недостатак референци за клицу нека буде чланак множење. Прва реченица ће вероватно гласити: Множење је једна од четири основне математичке операције. Признајем да овде не бих имао намеру да тражим извор.)
  5. Однос према почетницима. Када смо имали проблем са почетницима који остављају гомилу ђубрета, ипак је закључено да треба бити стрпљив и не лепити грубе налепнице које неког могу обесхрабрити. Шта фали да се на тотално лош чланак налепи почетник, а ако је мало бољи али нема изворе, једноставно налепе извори и то је то...
  6. Непотребна бирократизација. Радост стварања на Википедији је повезана са добровољношћу, добром намером, отвореним и јавним разговором и узајамним поштовањем. Забрањено је и кажњиво кршити ауторска права и угрожавати темеље саме Википедије. Све остале ствари се савладавају стрпљивим радом и комуникацијом. Овде је уочен проблем и уместо анализе узрока односно извора, медицински речено превентива, одмах идемо на мере, да не кажем куратива.
  7. Као што сам против писања чланака без навођења референци (али нисам за то да их треба одмах брисати) тако сам и против давања горепоменутих предлога, а да није у образложењу предочено стање које је довело до тога да се овакве мере морају предузети. Рецимо колико у последње време има нових чланака, а колико од њих има референце. Каква је структура нових чланака и колико од њих би морало бити одмах брисано. Нису предложене методе за спровођење мера. У овоме би требало разрадити обавезе администраторима у вези вођења евиденција и брисања чланака. У крајњем случају, очекујем макар неколико карактеристичних примера који су превршили меру.

И још нешто повод свега. Овакав предлог може, у ствари, да заустави нашу борбу за подизање квалитета чланака кроз инсистирање на навођењу извора јер, ако овај предлог не прође, неко може закључити да није прошао предлог о томе да се чланци морају допунити изворима. Чланци се морају допунити изворима. То нема везе са овим гласањем. Управо због настале атмосфере потребе за борбом у циљу подизања квалитета чланака се мора, без обзира на исход овог гласања, покренути акција ишчитавања свих чланака и тражења извора. -- JustUser  JustTalk 15:22, 8. август 2007. (CEST)[одговори]

Нисам мислио на све изворе. Мислим само на главни извор помоћу кога се пише чланак. Морам признати да ја досад нисам стављао, сем на једном чланку да сам превео са енглеске википедије. Од нечега се мора поћи. Зато је најбоље да кренемо са новијим чланцима. То ће најчешће бити само једна реченица, којима обавештавамо остале шта смо користили док смо писали чланак. То не помаже само код плагијата, него и код проблема на какав сам данас наишао. Човек превео чланак са хрватског. Чланак је имао тешку грешку. Прошли пут пред 7 дана, други уредник превео са хрватског. Чланак је био плагијат. Дакле кад неко стави -прево са хрватског, ја ћу знати и бити опрезан и можда боље проверити. Плагијатори ће бити у проблемима, јер ће морати назначити нпр Британику, коју су дословце преписали или неки други извор, који не постоји или који је проверљив. Само са једном реченицом, тиме шта кажемо одакле је нешто много добијамо. --СрејовићНенад 15:37, 8. август 2007. (CEST)[одговори]

У овом делу се слажем, али пази... и ми имамо обавезу да означавамо чланке као чланке без извора. Дакле, за почетак хајде да почнемо да лепимо то по чланцима па да видимо колики ће шарениш испасти. А то ако се деси да неко препише нетачно, тј да цитира глупост, е за то нам већ треба стручност. То је друга прича. -- JustUser  JustTalk 16:54, 8. август 2007. (CEST)[одговори]
Те чланке са хрватског сам ја превео и провео се ко бос по трњу. Пола није тачно а пола не ваља стил. Боље да сам преводио са кинеског . Предлажем вам да по могућству што мање преводоте са хрватског. А што се тиче обавезе стављања извора треба обележавати спорне ставове[тражи се извор] a дуге чланке који немају изворе обележити. Само ништа не радити на силу.--Vojvoda 22:42, 8. август 2007. (CEST)[одговори]

Овај чланак је срамота. Шта ћемо с њим? Нема једне реченице у њему да је неутрално срочена! Пун је помпезних и емоцијама набијених придева. Истина се може рећи и без тога. По овом чланку испада да су јадни Срби код Вуковара били навучени од шачице злочестих Хрвата, а не каже се ни како ни зашто. Преправљала сам мало први део, али мислим да ћу да вратим своје измене како би се видела гомила неенциклопедијског текста који сам избрисала. Нешто се мора урадити с овим, овој е права срамота. --Maduixa kaži 13:07, 11. август 2007. (CEST)[одговори]

Само напред.--Михајло Анђелковић { talk } 13:11, 11. август 2007. (CEST)[одговори]

Само напред, шта? Ово није чланак о неком шпанском краљу из 13. века да никог не дотиче. Зато сам и ставила овде на дискусију. --Maduixa kaži 13:12, 11. август 2007. (CEST)[одговори]

Направити од њега нешто енциклопедијско, лепо срочено, и по могућству додати адекватне референце (ако већ неко жели тиме да се бави). Толико ја могу да му пожелим.--Михајло Анђелковић { talk } 13:14, 11. август 2007. (CEST)[одговори]

Чланак је у реду. Срби су избачени из устава Хрватске. Зат је то проблем, када је истина. Нађи нешто што није истина па да видимо. --Kolibri 14:15, 11. август 2007. (CEST)[одговори]


Ja nisam rekla da članak nije istinit, nego da je ostrašćen i da nije napisan u enciklopedijskom, neutralnom stilu. Budi ljubazan i pročitaj još jednom šta sam napisala. Da je članak "u redu" kako ti kažeš, ne bi imao onolike nalepnice.

Nemam nameru da se natežem sa ostrašćenima ovde, nisam zato postavila ovo na trg, nego da vidimo da li možemo naći neko konstruktivno rešenje. Ja predlažem da se prevede članak sa engleske vikipedije, kad već nismo u stanju mi sami da ga napišemo u neutralnom tonu.

A ti, ptičice, ako ti je članak "u redu", zašto si onda uradio ovu izmenu? Da slučajno to nije istina? Ili ne veruješ referenci koja je tamo postavljena? Po meni, jedino što bi trebalo obrisati u tom delu je poslednja rečenica.

Dakle, molim da ako neko ima KONSTRUKTIVAN predlog, neka kaže, a ako će ovo da se opet pretvori u dokazivanje ko je bolji, veći i rodoljubiviji Srbin, ja ne želim u tome da učestvujem.--Maduixa kaži 14:40, 11. август 2007. (CEST)[одговори]

Па ако мислиш чланак увести са таквим изменама где кажу да уопште није било више Хрвата у Крајини, онад је веома тешко што причати, јер је то ноторна лаж, коју је један корисник убацивао. --Kolibri 15:08, 11. август 2007. (CEST)[одговори]
Па ево слободно преради, ако се око нечега не будем слагао рећи ћу то на стр. за разговор самога чланка. --Јован Вуковић (р) 14:50, 11. август 2007. (CEST)[одговори]

Upravo to želim da izbegnem. Jer "neslaganja" oko ove teme nisu normalnog karaktera, kako se to radi na drugim člancima. Hoću da znam šta mislite o engleskom članku, jer ni ja nisam baš toliko besposlena da počnem da prevodim nešto što će dati isti rezultat - gomilu nalepnica i kilometarsku raspravu. To mi nije cilj. Cilj mi je neki članak koji neće imati nalepnice. Ako je to ikako moguće.--Maduixa kaži 14:55, 11. август 2007. (CEST)[одговори]

Енглески чланак је катастрофално пристрасан. Тамо немаш шансе од хрвата и њима расположених администратора да се лако бориш.--Kolibri 15:04, 11. август 2007. (CEST)[одговори]


Хм, не кажем да није. Оно што ми највише смета у нашем чланку је начин на који је написан, и истицање ствари које ја сматрам да су тривијалне. Треба га обрадити на неутралан начин и обрадити како хрватске тако и српске злочине, како српске тако и хрватске жртве. Погледајте само део о Вуковару. Па то је срамота. Нигде се не каже да је Вуковар после надасве глупих акција ЈНА остао сравњен са земљом. Имала сам прилике да причам са људима које су у пола ноћи одвели у Вуковар и оно што су ми причал је да не поверујеш. Током дана се боре да напредују и напредују и гину и увече дође наређење за повлачење. У нашем чланку испада да су јадни Срби били испровоцирани, насамарени и не знам ти ја шта, што не могу и не желим да поверујем. Ма уопште је цео чланак у фазону:"Види шта су нам урадили, мама!". Уостаом, енглески чланак је референциран, а има и део који говори и о српским жертвама. У суштини исто каже, само што нема острашћених придева као овде. Наравно, касније се могу додавати подаци (референцирани, наравно). Ма, чак и а пола избацимо из енгл. чланка опет је боље него ово. --Maduixa kaži 15:37, 11. август 2007. (CEST)[одговори]

Ајде молим те само не причај о референцама на енглеском чланку. Ставиш хашко тужилаштво, које је само гањало Србе и све је онда лако. Пази хашко тужилаштво још ништа нема против Мерчепа, који је започео рат. Онда погледај ко је започео рат. Увек рат започиње онај ко се отцепљује. --Kolibri 15:43, 11. август 2007. (CEST) Чланке о политици је немогуће направити да не буду пристрасни. Нпр на енглеској википедији сто пута неће да узму у обзир многе српске изворе. Ти или никад ниси тамо ратовала или не знам о чему причаш. Чланци ће престати бити пристрасни кад прође једно 50 година и сви поваде архиве. И САД и ЕУ и Хрватска.--Kolibri 15:46, 11. август 2007. (CEST)[одговори]


Хм, питам се КАКВЕ врсте српских извора нису прихватали. ОК. Моја грешка. Ко ме је био по ушима да уопште започињем ово. Одустајем, јер стваро немам живаца да се прегањам са нациоанл остррашћеницима. Ако вама не сметају онакве будалаштине у чланку које се ладно могу окарактеристаи као шовинистичкосрпска пропаганда, мени још мање. Међутим, наажалост, овако показујемо само да нисмо ништа бољи ни од Хрвата ни од Босанаца. --Maduixa kaži 15:55, 11. август 2007. (CEST)[одговори]

Želim samo da vam skrenem pažnju da je ovo za mnoge još uvek bolna tema. I na drugim wikipedijama vlada slično ili češće još gore stanje. Na hrvatskoj wiki u sličnim člancima možeš da nađeš izraze tipa "srpski koljači", "teroristi", "četnici" i sl. Neki ljudi odavde su se bunili, ali su hrvatski administratori uporno vraćali ove izraze u članak. Ili npr. pogledajte članak o Markalama na bosanskoj wikipediji (koji je tamo izabran u sjajne članke). Čista propaganda i govor mržnje. Znači, nismo mi ni jedini ni najgori u tom pogledu. Na stranici za razgovor ovog članka sam rekao da mu treba ozbiljno prerađivanje kako bi se zadovoljila neutralna tačka gledišta. Ipak i prema stranim izvorima treba imati rezervu, jer su pojedini više nego pristrasni.Korisnik Dejvid je koristio neku referencu, ali su izneti podaci bila čista prozapadna propaganda. Slažem se da ni članak na engleskoj wiki nije napisan u NTG ali je malo bolji od našeg. U svakom slučaju članak je sa ovolikim nalepnicama ruglo. Mislim da bi ga trebalo srediti, ne mora biti dugačak ali mora biti napisan objektivno, i onda ga zaštititi dok se ne smire strasti. M!cki bla bla 15:57, 11. август 2007. (CEST)[одговори]


Ја знам да је ова тема болна за многе, да ће то још дуго бити. Баш из тог разлога желим да имамо чланак који ће се разликовати од оних на хр. и бс. вики. Чланак који није острашћен. Они називају нас кољачима, ми њих усташама, они нас четницима и пљачкашима ми њих разбојницима. Докле бре тако? Неко мора први да стане. Ми уређујемо српску а не хрватску или босанску википедију. Мислим да би један неутралан чланак, који узима у обзир и злочине и патње и једне и друге стране био и те како од користи и на част нама самима, а можда би и послужио као пример другима. А ако не... Ако ништа друго, барем би нама савест била чиста. Али видим да сам ја кренула у неки донкихотовски посао за који искрено речено, вероватно немам живаца. Тако да, боље да све баталимо. Овако смо сви исти. Пристрасни. Па кад они могу, што не можемо и ми?--Maduixa kaži 16:03, 11. август 2007. (CEST)[одговори]

Само немој да причаш да је енглески чланак непристрасан. Имају да је можда у Другом светском рату страдало преко 100.000 Срба.

Друго оно што нису допуштали да се пбјави да је прва жртва рата у Вуковару био 1. маја Инић, што је из књиге Злочин без казне. Та књига је доступна само у Гугловом кешу. У тој књизи су били документовани Мерчепови злочини. --Kolibri 16:17, 11. август 2007. (CEST)[одговори]


Не видим зашто је толико битно да се наведе име прве жртве, кад је касније страдало још небројено много људи. Не видим из ког разлога је прва жртва битнија, важнија или било шта боља од осталих жртви било које националности. С друге стране, референцу за то немаш а и да је имаш, увек се поставља питање колико је то заиста тачно. Уосталом, зар је битно ко је први почео? Ионако су године које су следиле биле црне и за једне и за друге. А по начину на који говориш, мислим да треба ТИ да преиспиташ у коликој мери је та твоја наводна "непристрасност" заиста непристрасна. Као што рекох, ово је јалов посао. --Maduixa kaži 16:31, 11. август 2007. (CEST)[одговори]

>"Па ако мислиш чланак увести са таквим изменама где кажу да уопште није било више Хрвата у Крајини, онад је веома тешко што причати, јер је то ноторна лаж, коју је један корисник убацивао"
Te reči nisu moje a jesam te stavio natrag. Tako sam radio zato što sam želio staviti barem nešto na drugu stranu vage. Očekivao sam da neko bi malo izmijeniti rečenicu a ne da totalno izbaciti. Tamo se piše tezu da je Operacija oluja isti predužeće kao onaj genocid koji se počeo u Aprilu 1941. To je u najmanju ruku sporno. Međutim, slažem se da su tokom Olulje bili zločini. Dokaz je da su Hrvatski generali morao odgovoriti za to pred sudu u Hagu. Ali, ako se piše o zločini na Srbima isto tako je obavezna da se piše i o zločini nad Hrvatima.
Čini mi se da vama, Kolibri , neutralnost ne zanima. Vama je važna samo istina. Jednostavno vikipedija ne može tako funkcionirati. Imam svoju istinu. Vi imaš svoju istinu. Koja istina je ona prava istina? Ko će odlučiti? Upravo zbog toga je neutralnost a ne istina osnovni stup Vikipedije. Ako želiš napisati pravu istinu (po vašem stavu) onda ima i druga mesta.Dejvid 12:44, 12. август 2007. (CEST)[одговори]
Ево да се и ја јавим. Члана треба прерадити, то је неспорно. Е сад питање је како. Не треба обрнути па да следећи чланак пише само о српским злочинима. Енглески јесте бољи од нашег, али да се тако изразим и даље је срање. Када би се могао овај чланак некако уклопити са енглеским било би супер, само неко би на то морао да потроши мнооого времена, а за то време би се могла написати 2 нова изабрана чланка. Наравно, ако неко хоће да ради на овоме супер, само после ће вероватно многи од нас имати коментаре. Ја ћу по завршетку превода са енглеског стављати коментаре на стр. за разговор за сваку од реченица која ми се чини спорном, па ћемо ваљда успети да дођемо до неутралности. --Јован Вуковић (р) 12:55, 12. август 2007. (CEST)[одговори]