Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/34

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пажња!!! Пажња: Ова страна је архива. На њој се налазе раније расправе, које су склоњене ради олакшавања праћења актуелних тема. Молимо вас да овде не постављате своје коментаре. Ако баш желите да дате коментар на неку од тема, можете то да урадите на актуелној страни, уз цитирање битног дела одавде. Имајте, међутим, у виду да се ове теме више не сматрају актуелним.
Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40
41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60
61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80

Садржај

mini-pitanje[уреди]

Ja imam jedno kratko i konkretno pitanje, kako bi se pravilno pisala sintagma: dom saveta okruga (tog i tog)? Po meni, prva reč bi trebala veliko, e sad pošto je to naziv nekog saveta, a ujedno i naziv Okruga imam dilemu oko toga...--АЛукић (конверзација) 18:51, 2. новембар 2011. (CET)

Ипак ЏерЗи[уреди]

Иако смо у дискусији Нови Правопис: Њу ЏерСи или ЏерЗи? закључили да П10 каже ЏерСи, испоставило се да нови правописни рјечник не садржи цијелу причу. Упоредимо ли т. 6 у П93 са т. 3 у П10, види се да је правописац исправио DŽERSI u DŽERZI, што значи да текст није усклађен с рјечником. Пошто се и Клајн и Прћић слажу да је боље ЏерЗи, предлажем да се одговарајући чланци преименују у Њу Џерзи односно Џерзи. --Појнт Дред (разговор) 17:58, 6. новембар 2011. (CET)

Da, ne bi bila prva greška u rečniku. Rečnik je izgleda samo prepisan i nije usklađen sa novim pravilima. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 09:10, 7. новембар 2011. (CET)
Кад сте код Џерзија, његов главни град се чита на француском или на енглеском? Џерзијски, такође, више вуче на француски. Тако да би Сент Хелије заправо требао да бидне Сен Хелије, или штакакогодвећ? --Pavlica talk 14:04, 7. новембар 2011. (CET)
Ако могу да се ослоним на ову даму из САДа, наглашава се ово Р на крају. --Pavlica talk 14:07, 7. новембар 2011. (CET)

Ne valja ti original. Prćić kaže: St Helier. A transkribuje se kao Sent Helijer. Rečnik geog. imena. str. 123.--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 22:55, 12. децембар 2011. (CET)

На то сам и мислио. Face-grin.svg --Павлица причај 13:19, 13. децембар 2011. (CET)

Црвена река севера[уреди]

Шта мислите о овом приједлогу као могућем рјешењу за несретни наслов Ред ривер? --Појнт Дред (разговор) 12:43, 7. новембар 2011. (CET)

А што? Шта фали називу Црвена река? --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 13:55, 7. новембар 2011. (CET)

Има још једна на југу (види наслове енглеских чланака). --Појнт Дред (разговор) 13:58, 7. новембар 2011. (CET)

Ствар је у томе што је та северна река међународног карактера (канадско - америчка) и у целом свету је Ред изузев у САД где јој је додат наставак "Северни" да би се разликовала од јужне. Уосталом то се може видети и на енглеском чланку. --НиколаБ (разговор) 14:02, 7. новембар 2011. (CET)

Па онда нека буде Црвена река. Ово сад је као да смо написали Ајл ов Мен или Силикон Вали. --Појнт Дред (разговор) 14:09, 7. новембар 2011. (CET)

Да ОК, а шта да радимо са њеним бројним притокама сликовитих имена: Otter Tail, Wild Rice River, Elm River, Turtle River, Buffalo River, Red Lake River. Видрин реп ми је фаворит овде. Face-grin.svg --НиколаБ (разговор) 14:35, 7. новембар 2011. (CET)

Превести дијелове које имају неко значење, чиста имена транскрибовати, као што ради Прћић. Ријека није добила име по г. Реду. --Појнт Дред (разговор) 14:42, 7. новембар 2011. (CET)

Слободно ми среди имена тих река које су наведене јер ћу све њих да пишем. --НиколаБ (разговор) 15:01, 7. новембар 2011. (CET)

Па ако је у целом свету Црвена река, а само у САД има и тај додатак јужна/северна, онда мислим да је боље да стоји само Црвена река као свуда у свету, а у самом тексту нек се каже да у САД има назив Јужна/Северна црвена река. Даље, ако протиче кроз Канаду и САД, онда мислим да би било боље њој доделити чист назив Црвена река а да она у Азији остане Црвена река (Азија). Ово су само неке идеје, ако вам се допадају, ок, ако не, опет ок. Face-grin.svg--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 15:17, 7. новембар 2011. (CET)

У реду. Слободан је наслов Црвена река, значи требало би откључати Ред ривер. --Појнт Дред (разговор) 19:26, 7. новембар 2011. (CET)

Ести[уреди]

Јел' постоји нека званична транскрипција естонског на српски? --Pavlica talk 17:30, 10. новембар 2011. (CET)

Не. --Појнт Дред (разговор) 18:13, 10. новембар 2011. (CET)
Дивно. --Pavlica talk 18:15, 10. новембар 2011. (CET)

Robert Moray[уреди]

Како се преноси у наш језик његово презиме, односно да ли већ постоји неки устаљени облик? Историчари? Правописци? Face-smile.svgLampica 17:22, 12. новембар 2011. (CET)

Ако се, као што пише, изговара као Murray, онда је Роберт Мари. --Pavlica talk 17:30, 12. новембар 2011. (CET)

Мари.

--Sly-ah (разговор) 19:59, 12. новембар 2011. (CET)

Не постоји референца за ту тврдњу на ен.вики.

Има ли још ко? --Награкажи/лажи 20:04, 12. новембар 2011. (CET)

Написано је да се тако изговара. Moray (pronounced Murray), Sir Robert Moray (alternative spellings: Murrey, Murray)... --Pavlica talk 21:04, 12. новембар 2011. (CET)

Ево, имам ја.

[[1]]

--Sly-ah (разговор) 21:04, 12. новембар 2011. (CET)

Da, to sam zaboravio da postavim. :) I onda jel Morej ili Mari? Ima li šta kod Prćića?--Награкажи/лажи 21:08, 12. новембар 2011. (CET)

Moray or Murray2 (ˈmʌrɪ) —n 1st Earl of, title of James Stuart. ?1531--70, regent of Scotland (1567--70) following the abdication of Mary, Queen of Scots, his half-sister. He defeated Mary and Bothwell at Langside (1568); assassinated by a follower of Mary

Код Прћића нема, али је ваљда и ово довољно. Бдв, исто овако пише и у Лонгману, а и у CPD-у. Дакле, Мари. Не знам откуд ти идеја да је Мореј?

--Sly-ah (разговор) 22:13, 12. новембар 2011. (CET)

Чланак о Ен Болин[уреди]

У Разговору је дата референца за транскрипцију Ен Болин, док супротна страна није пронашла правописне референце за транскрипцију Ана Болен. Вјероватно сматра да Штокхолм може постати Стокхолм, да Присли може постати Пресли, да Лос Анђелос може постати Лос Анђелес, али да је транскрипција Ана Болен толико безнадежно укоријењена да никако не може постати Ен Болин, како је и дан данас зову говорници енглеског језика. Не заборавимо, овдје се не ради о традиционалним именима краљева и краљица па да се понекад преводе, него о обичном имену и презимену. Чак и Шекспир мора бити Вилијам или (лошије) Вилијем, али не Виљем. --Појнт Дред (разговор) 14:59, 17. новембар 2011. (CET)

Супротној страни нису потребне референце - увек се говорило Ана Болен. --Boleyn (р) 15:05, 17. новембар 2011. (CET)

Дакле, ти као представник супротне стране признајеш да немате референце за укоријењеност транскрипције Ана Болен, док се ја позивам на Правопис српскога језика, одобрен Матицом српском, који прописује да сви уџбеници, атласи, енциклопедије и слични извори имају да слиједе један списак транскрипција, који је за енглески језик саставио Твртко Прћић. У том списку постоји одређени број изузетака (Линколн, Исак Њутн...), али нема Ане Болен. Ја сам прочитао Клајнове и Прћићеве чланке, из којих произилази да треба истрајавати на исправним облицима као што су Стокхолм или Пресли, чак и када су се уобичајили неки други, па ми стога није чудна варијанта Ен Болин. Против Правописа можеш се борити само другим правописним изворима, никако уџбеницима и осталим подређеним изворима. --Појнт Дред (разговор) 15:19, 17. новембар 2011. (CET)

Гдје су референце? Желим референце за Ен и за Болин, са наведеним извором и бројем странице.--В и к и в и н дР 15:11, 17. новембар 2011. (CET)

Mislim da je to već navedeno, Prćićev rečnik, za En i za Bolin, kao i njegova pravila u P10. Dakle, sumnje nema da se Ann i Boleyn transkribuju kao En i kao Bolin. Pitanje je da li se ime ove kraljice može tretirati kao ukorenjeno, kao npr. Isak Njutn, ili ne. Nigde u literaturi nije navedeno da je ona izuzetak, kao što je za Njutna, ali s druge strane, Ana je živela mnogo pre Njutna. Ja neću da se mešam, jer ne mogu ni jednu stranu 100% da podržim. Vidim pro i kontra i kod jednog i kod drugog oblika. Samo se nadam da ćete rešiti problem bez vređanja, ni međusobnog ni vređanja trećih osoba koje nisu ovde da bi mogle da se brane. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 15:17, 17. новембар 2011. (CET)

Цитирао сам Прћићев рјечник на страници за разговор, а ствар је у томе што Прћић и Клајн подржавају исправљање чак и дубоко уобичајених облика као што су имена ових градова. Зато тражим да супротна страна докаже да погрешно тумачим правописну норму. Ако поднесе писмо од Прћића у којем човјек изузима Ану Болен, свака част, али не може се по неком осјећају или неколицини књига ставити Ана Болен и онда тражити од мене чврст правописни доказ да није тако. Доказ морају поднијети они који иду против правописне норме. --Појнт Дред (разговор) 15:25, 17. новембар 2011. (CET)

У свим историјским књигама се помиње као Ана Болен. Сећам се једног приручника из историје, који сам читао пред такмичење, и ту сам се први пут срео са њом (као Аном Болен)(заправо је била Елизабетина биографија, ова је само поменута). У свим романима објављеним код нас, а који се баве њеним животом, зову је Ана Болен. Треба ли да набрајам: Наслеђе Боленових, Ана Болен, Дневник Ане Болен, Друга Боленова кћи (издаје Лагуна, био је бестселер у Србији). У свим филмовима о њој, емитованим код нас, зову је Ана Болен. Треба ли да набрајам: Ана од хиљаду дана (стари), Хенри Осми (ТВ-филм ако се не варам), Лудило краља Хенрија Осмог, Друга Боленова кћи (игра је Натали Портман) - филм био најпре на Пинку, потом на РТСу и сад на Авали, затим мегапопуларна серија Тјудорови, са Натали Дормер, где је такође била Ана. Опера Ана Болен у Народном позоришту итд... Једном речју: нација је зна под тим именом. Плус то што је рекла Јагода, да је она старија од Њутна, па кад је он изузетак и она је. Навалили сте бре ко мутави! Жао ми и да погледам чланак. Ен, Твртко, Клајн, Ен, Твртко, Клајн, и у круг, нема друго. --Boleyn (р) 15:37, 17. новембар 2011. (CET)

Није то никакав доказ. Можеш пронаћи далеко више извора за транскрипције Штокхолм, Присли и Лос Анђелос, па ипак то ништа не значи. --Појнт Дред (разговор) 15:44, 17. новембар 2011. (CET)
И? Камо боља референца? --Појнт Дред (разговор) 16:35, 17. новембар 2011. (CET)
Cquote2.png
Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li se na Vikipediji dogovoriti oko transkripcije.
Cquote1.png
 
— Sveto jevanđelije po Marku 10:25

-- Loshmi (razgovor) 21:16, 19. новембар 2011. (CET)

"Чим пре"[уреди]

Приметио сам да се ова узречица све чешће употребљава. Молим вас да неко каже да ли је ово уопште узречица и да ли је ово граматични исправно. --89.216.144.120 (разговор) 16:40, 19. новембар 2011. (CET)

Узречица може бити а и не мора, то све зависи од особе. Иначе, значи "што пре". Ја сам обично овај израз виђала у ијекавском облику (чим прије), али то опет не мора ништа да значи... --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 20:52, 21. новембар 2011. (CET)

Квешчн[уреди]

Јел неко може да ми објасни шта је овај ЕАС? Нешто као Правопис, или? Хвала. --Pavlica talk 20:40, 21. новембар 2011. (CET)

С обзиром ко га је оставио, тешко да ће бити Правопис. Пре ће бити неки атлас или евентуално енциклопедија. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 20:50, 21. новембар 2011. (CET)

Будући да немамо транскрипциона правила за естонски, ово је идеална прилика за географе да покажу како и за ово име постоји недвосмислен договор, који се не смије мијењати ако икада добијемо правила. Ко ће прелистати уџбенике, енциклопедије или атласе? Баш ме занима хоће ли свугдје писати исто, или ће негдје бити Јерве а негдје Јарве (а можда и Јорве?). Да ли је свугдје Кохтла или можда и Котла? --Појнт Дред (разговор) 22:27, 21. новембар 2011. (CET)

Ово му дође као иронија јел? Поредити градић стар 50-ак година без неког већег глобалног значаја са терминима који су познати столећима. Ајд уозбиљи се.--НиколаБ (разговор) 23:27, 21. новембар 2011. (CET)


Енциклопедијски атлас света Мона и Мањане од 250 евра (ако се не варам).

--Sly-ah (разговор) 22:40, 21. новембар 2011. (CET)

Енглези кажу да је транскрипција естонског и финског иста. У финском нема вокала õ и ü. Све у свему, по том правилу, било би Кохтла-Јерве. Бтв, ко уопште утврђује транскрипциона правила? --Pavlica talk 22:46, 21. новембар 2011. (CET)
Pavlice, vodi računa, na vrlo si opasan teren zašao s tim pitanjemFace-grin-braces.svg. Pa kako ko, bogo moj? Pa lingvisti, ko bi drugi? I uglavnom su to i ljudi koji su stručni i za jezik sa kog se pravi transkripcija, pa je eto Prćić koji je prof. engleskog, pravio pravila za engleski, a prof. Rajić, koji je opet prof na Skandinavistici na Bgd univerzitetu, pisao pravila za skandinavske jezike... --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 22:51, 21. новембар 2011. (CET)
Cquote2.png
Успоставе се контакти између страних језика и српског, а онда народ преузима имена како зна и умије. Лингвисти проучавају језичке контакте, те проналазе и објављују обрасце по којима се имена из страних језика преносе у српски, што олакшава народу будуће преузимање имена и често води до исправљања старих, поготову оних за које не постоји једнозначан договор. Ако се и не прихвати свако правило, објави се нова верзија и тако даље.
Cquote1.png
 
— Јa, у расправи о Ен Болин

--Појнт Дред (разговор) 23:03, 21. новембар 2011. (CET)

Драги лингвисти,[уреди]

...пишем вам у нади како би сазнао тачну транскрипцију презимена овог Арчибалда. Мингис или Мензис (хаха Face-grin.svg)? Хвала унапред. --Pavlica talk 17:31, 24. новембар 2011. (CET)

Na dictionary.com ima drugačija IPA /ˈmɛnziz/ prema kojoj bi trebalo da bude Mensiz. Prema IPA na wikipediji, Mingis. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 17:42, 24. новембар 2011. (CET)

Минџис? Face-grin.svg --Болен (нек' цркну душмани) (р) 17:45, 24. новембар 2011. (CET)

Tebi stvarno nema pomoći.Face-grin.svg Treba ti oprati tastaturu sapunom... Face-devil-grin.svg--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 17:46, 24. новембар 2011. (CET)

Face-grin.svgFace-tongue.svgFace-devil-grin.svg --Болен (нек' цркну душмани) (р) 17:57, 24. новембар 2011. (CET)

Рекао бих Мингис или Менгис. 0:52 и 1:10 --Награкажи/лажи 18:02, 24. новембар 2011. (CET)


Мингис (по шкотском изговору) (хахаха) или Мензиз (по енглеском) (ха-ха-ха-ха).

Извори: ТП (хаха), CEPD (хаха) и LPD (ахаха).

--Sly-ah (разговор) 19:39, 24. новембар 2011. (CET)

Slajo, vidi Prćića, tabela suglasnika napomena 3. Kaže: Iaza samoglasnika na kraju i unutar reči... kao /z/, ali iya suglasnika nakraju reči.. te položaji iza suglasnika unutar reči, kada se prenosi kao /s/. Dakle, NE Menziz, nego Mensiz, jer ovde /z/ dolazi iza /n/.--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 21:20, 24. новембар 2011. (CET)

Не, тако се прилагођава само S, а ово је MENZIES. --Појнт Дред (разговор) 21:54, 24. новембар 2011. (CET)


Умешавање латинице у ћирилицу од стране једног драгог лингвиста, неумор(љ)ивог правопизджије (хахахаха) "по изговору" (ахем)

Прати тастатуру сапуном (Face-grin.svg Face-grin-braces.svg Face-smile-big.svg Face-plain.svg Face-confused.svg Face-blush.svg)

--СлободанKovačevićбиблброKS 21:09, 24. новембар 2011. (CET)

Јагодо, у Транскрипционом речнику у одредници Menzies пише: Мензиз ИЛИ Мингис (по шкотском изговору).

--Sly-ah (разговор) 22:09, 24. новембар 2011. (CET)

Dobro ako piše, ja imam samo onaj za geografska imena. Dred, ne kapiram šta hoćeš da kažeš. Napomena 3 pripada glasu /z/, ne /s/. Imaš i primere, Golsvorti, Kingsli.--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 22:15, 24. новембар 2011. (CET)

Прочитај напомену још једном: „Иза самогласника на крају и унутар речи, представљен словом S“. Ово име се пише са Z. Не можеш транскрибовати само према IPA, већ мораш припазити и на писање у енглеском. --Појнт Дред (разговор) 23:31, 24. новембар 2011. (CET)

Аха. То ми је промакло. Заиста сам гледала само ИПА. Фала на објашњењу! --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 09:11, 25. новембар 2011. (CET)

"Замољавање"[уреди]

Да ли могу приликом службене преписке да напишем реченицу која почиње са "Замољавам вас"? Да ли се писмена молба може написати тако или не, или је пожељнији неки други облик. Ако јесте, молим да нам то неко појасни. Хвала. Поздрав. --80.93.227.138 (разговор) 13:25, 19. октобар 2011. (CEST)

Face-grin.svg Šta misliš? --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 21:56, 26. октобар 2011. (CEST)

Молим вас да неко одговори! --89.216.144.120 (разговор) 16:39, 19. новембар 2011. (CET)

Хвала још једном. --Поки |разговор| 17:21, 27. новембар 2011. (CET)

Pokrajac, jesi li to ti? Pa sto ne kazes!Smiley green alien.svg Ne, ne mozes da napises "zamoljavanje". To se zove "molba", a molbu pocinjes sa Molim Vas... --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 17:29, 27. новембар 2011. (CET)
Е, па хвала и други пут! :) --Поки |разговор| 10:29, 1. децембар 2011. (CET)

Rotten Tomatoes[уреди]

Пишем чланак о овоме, али не знам да ли да назив оставим у оригиналу или да га транскрибујем? Слично питање и за Box Office Mojo, издавачку кућу Alyson Publications и филмског дистрибутера TLA Releasing?--В и к и в и н дР 17:25, 6. децембар 2011. (CET)

Нема јасног правила, али ништа од тога не бих транскрибовао. --Појнт Дред (разговор) 12:18, 7. децембар 2011. (CET)

Ца-пуффффф[уреди]

Хелоу. Приметих да је презиме Владе Георгиева преименовано у Георгијев, по П и Клајну као изворима. Ваљда човек зна како се презива, није на нама да убацујемо самогласничко Ј где му није место, чак иако је правилније.--Павлица причај 22:46, 12. децембар 2011. (CET)

Онда није Биатлон него бијатлон? Face-confused.svg --Павлица причај 21:10, 13. децембар 2011. (CET)
Не, добро је биатлон, јер се ради о саставу вишесложне речи. Овде би Ј дошло на спој речи, што се никад не ради. Исто је ии са медиевиста, на пример...--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 21:52, 13. децембар 2011. (CET)
Zar je prefiks reč? Spoj reči je genitiv množine - pretpostavka. --СлободанKovačevićбиблброKS 22:10, 13. децембар 2011. (CET)

Pa morace da menja prezime sto pre ! Valjda Klajn i Prcic bolje znaju kako se preziva. Ipak su oni Bogovi, koji salju izaslanike na vikipediju. --Zrno (разговор) 21:31, 13. децембар 2011. (CET)

ОК, нема потребе за циничним/саркастичним тоном. --филип @ 21:39, 13. децембар 2011. (CET)
Imaš li ref za to? Face-wink.svg --СлободанKovačevićбиблброKS 21:45, 13. децембар 2011. (CET)
Ца-пуффффф! --Павлица причај 21:50, 13. децембар 2011. (CET)
Ето, нашао си, прочитај пажљиво :)--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 21:52, 13. децембар 2011. (CET)
Ааааа! Сад ми је јасно. Face-grin expert.svg --Павлица причај 21:57, 13. децембар 2011. (CET)
Mišljah na ref za to da nema potrebe za ciničnim/sarkastičnim tonom, no ne mari. --СлободанKovačevićбиблброKS 22:12, 13. децембар 2011. (CET)
Грохотно се насмејах. Face-plain.svg --Павлица причај 18:05, 14. децембар 2011. (CET)
Nasmejaste se tome što ne mari? Face-confused.svg --СлободанKovačevićбиблброKS 20:19, 14. децембар 2011. (CET)

Lana Del Rey[уреди]

Хелоу. Јел би се ово транскрибовало као Лана Дел Реј, или Лана дел Реј? Пошто је Дел Реј тип Фордовог аутомобила. --Павлица причај 20:40, 15. децембар 2011. (CET)

Лана дел Реј. Помоћне ријечи пишу се малим словом, осим када се нађу на почетку (Роберт де Ниро, али глумац Де Ниро). --Појнт Дред (разговор) 21:02, 15. децембар 2011. (CET)
Хвала. Face-wink.svg Алесандро Дел Пјеро? Face-surprise.svg? --Павлица причај 21:04, 15. децембар 2011. (CET)

Исто. Наводе баш то презиме у тачки 58, која уређује писање помоћних ријечи. --Појнт Дред (разговор) 22:32, 15. децембар 2011. (CET)

Myron Scholes[уреди]

Другари, да ли би презиме овог научника требало да гласи Шолз, Шоулз или Шоулс како је неко већ ставио у овом чланку, или је нешто четврто исправно? Двоумим се (или троумим Face-grin.svg), због изговора какав је наведен овде. —Lampica 17:42, 17. децембар 2011. (CET)

EPD каже Скоулз. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 17:48, 17. децембар 2011. (CET)

Скоулс, не Скоулз, али може бити и Шоулс. На Јутјубу га зову двојако, што значи да морамо сазнати Мајронов лични изговор. --Појнт Дред (разговор) 21:42, 17. децембар 2011. (CET)

А овде кажу Шолз? То да ли је на почетку ш или ск ми личи на ону могућност да се schedule чита са ш или ск? —Lampica 21:54, 17. децембар 2011. (CET)

Ни у којем случају не иде з на крају, због транскрипционог правила, а /ō/ се изговара /ou/. Мораш утврдити да ли је Скоулс или Шоулс. --Појнт Дред (разговор) 22:13, 17. децембар 2011. (CET)

Sori, a što nije Z, kad je IPA /z/? A da li je Skoulz ili Šoulz, pa vidi se da ima različitih izgovora. Marriam Webster nudi sa Š, a EPD sa SK. Možda treba potražiti i videti kako se izgovara baš njegovo prezime, tj. kako drugi anglofoni izgovaraju ili kako on sam izgovara. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 22:26, 17. децембар 2011. (CET)
Скоулс --Појнт Дред (разговор) 21:42, 17. децембар 2011. (CET)
због транскрипционог правила --Појнт Дред (разговор) 22:13, 17. децембар 2011. (CET)
На Јутјубу га зову двојако, што значи да морамо сазнати Мајронов лични изговор. --Појнт Дред (разговор) 21:42, 17. децембар 2011. (CET)
утврдити да ли је Скоулс или Шоулс. --Појнт Дред (разговор) 22:13, 17. децембар 2011. (CET)
--Појнт Дред (разговор) 13:44, 18. децембар 2011. (CET)
Pa predstavljeno je sa S. Ne razumem. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 13:52, 18. децембар 2011. (CET)

Јесте. Зашто онда пишеш СкоулЗ или ШоулЗ? --Појнт Дред (разговор) 14:13, 18. децембар 2011. (CET)

OK. Shvatila Face-grin.svg. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 14:53, 18. децембар 2011. (CET)

Да ли бисмо могли на основу овог видеа да претпоставимо да је ипак Шоулс? Мајрон не изговара своје презиме лично, али га прво модератор најављује са Ш (19:08), а касније и први говорник, Стјуарт Мајерс, каже са Ш када спомиње формулу (21:24) по којој је познат наш субјект Face-grin.svg. Рачунам да, као дугогодишње колеге, и уз њега присутног, не би изговорили његово презиме другачије него што би то он сам то учинио. Шта мислите? Шоулс? —Lampica 19:29, 20. децембар 2011. (CET)

Питај Мајрона. --Појнт Дред (разговор) 21:20, 20. децембар 2011. (CET)
Ala si vickast, Point. :) Lampice, piši Šouls, pa ako nađemo nešto konkretnije, lako je promeniti. :)--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 22:01, 20. децембар 2011. (CET)
Овде свуда пише Мајрону али се он презива Сколс. --Бојан (разговор) 18:22, 21. децембар 2011. (CET)

Lingwa Maltija[уреди]

Дражета ме је замолио да му транскрибујем ова имена, али пошто су ми на неодређеном језику (вероватно малтешки, јел, а то је као италијански+енглески). Нека неко покуша, јер немамо званична транскрипциона за малопре поменути језик. --Павлица причај 21:52, 19. децембар 2011. (CET)

Malteški jezik je iz semitske grupe, srodan arapskom i hebrejskom, mada ne liči po imenima. --Zrno (разговор) 21:56, 19. децембар 2011. (CET)

Категорија:Потребна транскрипција[уреди]

Може ли неко да погледа чланке из ове категорије, и да помогне да се поједине речи транскрибују. Можда би чак и бот могао да извуче списак термина које је потребно транскрибовати, па да се тако лакше разреше и склоне са списка. --Ђорђе Стакић (р) 13:12, 21. децембар 2011. (CET)

То уопште није лоша идеја. Много је лакше само урадити транскрипцију имена, него читати цео чланак и јурити их по тексту. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 11:23, 24. децембар 2011. (CET)
На пример: Фердинанд Георг Валдмилер: Gyulaya, Hinterbrühl --Ђорђе Стакић (р) 08:38, 25. децембар 2011. (CET)
Da, mislim da bi tako bilo dobro, jer je bitno znati i koji je jezik u pitanju, a ponekad to nije moguće zaključiti na osnovu samog imena, pa bi link do članka gde se nalazi bio od velike pomoći. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 09:45, 25. децембар 2011. (CET)

Alexander[уреди]

Да ли се ово германско име преноси као Александар или Алелсандер? --109.92.7.3 (разговор) 23:35, 23. децембар 2011. (CET)

Александер --Појнт Дред (разговор) 11:20, 24. децембар 2011. (CET)

Седећи Бик или Бик који Седи?[уреди]

Хајде да чујемо мишљења и других корисника. Као што сам написао у чланку:

Важећи Правопис српскога језика (2010) у тачки 42 наводи пример Бик који Седи, с напоменом да је „боље, у духу срп. јез. Седећи Бик“. Речник уз Правопис потврђује одредницом Седећи Бик да се ради о решењу које је „боље него ‘Бик који Седи’“. Исту препоруку даје претходни Правопис (1993) у тачки 19e: „С(ј)едећи Бик (боље тако него ‘Бик Који Седи’)“, наравно уз речничку одредницу. Иван Клајн у Речнику језичких недоумица такође спомиње да је „боље Седећи Бик, према П [93]“.

На основу ових података, шта би требало да буде наслов а шта преусмјерење, и зашто? --Појнт Дред (разговор) 18:09, 26. децембар 2011. (CET)

Izvini, ali ja nigde ne vidim dilemu? --В. Бургић (реци...) 23:38, 26. децембар 2011. (CET)

Седећи Бизон или Бизон који седи, свеједно, само да је бизон ! Татанка је бизон на индијанском. Хоћу бизона уместо бика ! --Zrno (разговор) 00:10, 27. децембар 2011. (CET)

Ja sam već rekla. Ja to vidim kao stvar prevoda i uobičajenosti, a ne pravopisa. Bik koji Sedi je sasvim ispravno s pravopisne tačke gledišta, jer ima velika slova tamo gde treba. Pravopis ne bi trebalo dalje da ulazi u taj problem, jer se radi pre svega o prevodu, a ne o pravopisu. Stoji u P10 Sedeći Bik? Dobro, stoji. Ali to je samo jedno razmišljanje pravopisca, nikako definitivna instrukcija. Ni ne može biti, jer izlazi van okvira pravopisa, pošto se radi o varijanti prevoda koji je kod nas više nego ustaljen. A šta P kaže o ustaljenim imenim, već svi znamo. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 18:17, 27. децембар 2011. (CET)

ПортугеШ[уреди]

Бом дија! Како стално чепракам по СЈА, приметих да се португалско-бразилско С не транскрибује као Ж или Ш, према правилима преношења португалских графија. Онда би било Вашко де Гама, јел? Face-grin expert.svg Соу, јел' онда правилно Гонсалвеш, Гашпар и Гашпар, Јанеш, Ваш, Фернандеш, Гомеш, Лукаш, итд? --Павлица причај 18:10, 27. децембар 2011. (CET)

Naravno da ne. Gaspar, Janes, Vas, Fernandes, Gomes, Lukas, itd... Nego, što bi se transkribovalo kao Ž? To S se izgovara kao Š u portugalskom portugalskom... Ž bi bilo slovo J..., kao Joao (Žaoao)... --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 18:14, 27. децембар 2011. (CET)
Јаоо, био сам у праву! Face-grin-braces.svgFace-grin expert.svg--Павлица причај 18:17, 27. децембар 2011. (CET)

Peter Minuit[уреди]

Како се транскрибује на српски ово презиме? —Lampica 15:30, 3. јануар 2012. (CET)

Овде кажу Мињуит, (бар ја тако чујем Face-grin.svg) да ли је то ок? —Lampica 18:53, 5. јануар 2012. (CET)
E, nisam znala da ima IPA. Ne, ono je Minjuit. Ali, ne nj, nego n-j. Минјуит--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 18:56, 5. јануар 2012. (CET)
Међутим, човек хе 'Оланђанин, тако да би требало погледати заправо транскрипцију са холандског... --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 18:57, 5. јануар 2012. (CET)

Ух, где то да нађем? —Lampica 19:06, 5. јануар 2012. (CET) Ево овде. Мени се чини да је Минејт или Минојт, мада је препоручена ова друга. Види UI.--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 19:10, 5. јануар 2012. (CET)

Значи да је Петер Минојт? —Lampica 19:22, 5. јануар 2012. (CET)
Према овом што тамо пише (а тако пише и у П), боље Минојт.--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 19:25, 5. јануар 2012. (CET)

Ок, хвала! Face-smile.svgLampica 22:06, 5. јануар 2012. (CET)

НБ Опера[уреди]

Видим да се не слажете.

Разрешите то најбоље овде, да не бисмо дошли до тога да се чланак пинг-понгује с једног на други назив у распонима од по два месеца. 本 Михајло [ talk ] 06:39, 4. јануар 2012. (CET)

А гдје је то писмо од њих што је најављено на страници за разговор? У принципу могу истрајавати на Мадленианум, као што се неки диџеј намјерно може звати кООЛз и то ћирилицом, али зашто би Опери и театру ово било у интересу? Циљају ли они на публику која зна да писање без Ј дјелује неписмено у ћирилици или на публику која не зна? У писму би требало подробно образложити колико је лоше писање без Ј, па ако ипак инсистирају на томе, оставити Мадленианум (али додати напомену у чланак, да би читаоцима било јасно зашто одступамо од уобичајеног правописа). --Појнт Дред (разговор) 06:00, 5. јануар 2012. (CET)
To pismo treba da se stavi kao ona pisma za davanje licence, dakle, da bude svima vidljivo, sa linkom iz članka ka njemu. Ukoliko ga nema, nema niti jednog jedinog razloga da ostane bez J. Jedino izričita potvrda samih vlasnika pozorišta koji su mu dali ime može da bude dovoljan argument da se ide protiv pravopisa. Ali, za tako nešto nije dovoljna reč urednika (ništa lično, isto se radi i sa licencama). Mora biti napismeno i upućeno Vikipeidji. Kao i dozvole za objavljivanje.--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 08:47, 5. јануар 2012. (CET)

Укратко, писање ћирилицом без Ј шкоди њиховом угледу и угледу Википедије, тако да морамо бити стварно сигурни да ли они то желе. Лично не схватам зашто би то хтјели. --Појнт Дред (разговор) 09:01, 5. јануар 2012. (CET)

Како то шкоди угледима? Њихово је дискреционо право да ли ће поштовати Правопис или помодарство (или шта ли их је већ натерало на неписмену варијанту). Нама је апсолутно све једно која је опција — ми наводимо чињенично стање, а не истину (тј. не исправљамо криве Дрине). --Ф± 09:08, 5. јануар 2012. (CET)

Њихово јесте право ако им је свеједно, али хоћу да видим доказ да то желе и зашто. Тај доказ онда можемо референцирати, да не би читалац помислио да имамо грешку у наслову чланка. --Појнт Дред (разговор) 09:15, 5. јануар 2012. (CET)

Naravno da je njihovo pravo da se nazivaju kako hoće, ali Vikipedijino pravo jeste da skine odgovornost za nepismenost sa sebe, a to će postići samo jednim takvim pismom javnosti. Jer, kad neko otvori taj članak i vidi da naslov stoji bez J u ćirilici, prvo što će pomisliti jeste da smo MI pogrešili i da mo MI nepismeni, jer je fakat da to odstupa od pravila srpskog pravopisa. Zato jedna ref na pismo u kom sami vlasnici pozorišta potpisuju da je BAŠ TO ime pozorište skida apsolutno svaku odgovornost sa nas, i mi postajemo upravo to što si rekao, Filipe: enciklopedija koja se ograničava da isključivo prenosi TAČNU informaciju, bez obzira da li je ona pravopsno ili nekako drukčije ispravna ili nije.--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 09:26, 5. јануар 2012. (CET)

А која је референца за садашњни наслов чланка? --Појнт Дред (разговор) 16:46, 5. јануар 2012. (CET)
Ево ти референца. Не треба да даје неко референце зашто се они тако зову. Ако су се тако назвали њихово је право. Ако хоће могу да се зову и Опера кој-ој незнамо име. То није по правопису, али је њихово право да је тако зову, а ми би морали то да испоштујемо. --Јован Вуковић (р) 23:30, 5. јануар 2012. (CET)
То није референца. То је сајт на енглеском, дакле, и име је енглеско. Чак и сајт на српском је латиничан, тако да се име оправдано може сматрати да је написано на другом језику с обзиром да НИЈЕ у складу са српским правописом, што нам даје потпуно право да га транскрибујемо у ћирилицу према правилима транскрипције са енгл. језика, а то је са Ј. Једина референца да је на српском име те опере заиста без Ј јесте тврдња њеног власника који је одабрао име. Бели Писац каже да има такву потврду. Не видим у чему је проблем да се то писмо пренесе на Википедију и да се њиме референцира неправилност у имену и тиме скине сва одговорност за неписменост са Википедије као пројекта. Да, они имају право да назову своје позориште како год хоће, али ми још увек са сигурношћу не можемо тврдити да је име које су дали свом позоришту на српском или није. Друга опција јесте да се име позоришта остави у латиници. Ћирилица без Ј не долази у обзир без потврде власника да је БАШ то име на српском. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 00:07, 6. јануар 2012. (CET)
Оставите га у латиници и ријешен проблем. --Славен Косановић {разговор} 00:10, 6. јануар 2012. (CET)

Уствари у праву си. Ево референце (predstava Teatra Madlenijanum i...) да треба са Ј. Стоји на њиховом званичном сајту. --Јован Вуковић (р) 00:18, 6. јануар 2012. (CET)

Није ни то референца, јер ово име сигурно збуњује писмене људе који су навикли на Ј. Као што рекох, писмо упућено Опери и театру мора објаснити да се по правилу умеће Ј између И и А, са неколико изузетака попут шавова сложеница. Ако сматрају ово име страним, онда оно мора добити Ј када се транскрибује, без обзира на изворни језик. Ако истрајавају на томе да се ради о нашем имену, те да оно треба остати управо Мадленианум и у тексту написаном ћирилицом, онда морају бити обавијештени да такво писање оставља неписмен утисак, мада им нико не брани да истрајавају на томе. --Појнт Дред (разговор) 09:52, 6. јануар 2012. (CET)

За сада сам вратио Ј у чланак, али није то коначна одлука, већ само заштита угледа позоришта и Википедије, с обзиром да немамо потврду за одступање од правописа. Додао сам и напомену о типичном латиничком облику. Немам разлога да не вјерујем Белом Писцу, али не знам у којој је мјери објаснио театру зашто је лоше писање без Ј, ко му је тачно одговорио и да ли је свима јасно у чему је проблем. --Појнт Дред (разговор) 13:14, 6. јануар 2012. (CET)

Па једино остаје да нам Бели проследи то писмо, па да видимо ко како и зашто... --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 13:17, 6. јануар 2012. (CET)
Другари, ја уопште нисам видео ову дискусију. Да, ништа више, ја ћу све урадити што се писма тиче, чим прођу празници. И када га добијем, биће овде послат, не брините, све је јасно... --БелиПисац има реч 23:44, 6. јануар 2012. (CET)
Ја сам схватила да већ имаш писмо. Ако ћеш им тек писати, обавезно им предочи да је без Ј правописно неправилно на српском и да тиме доводе свој углед у питање.--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 23:46, 6. јануар 2012. (CET)
Ма нисам ја добро објаснио теби ономад, то је договарано са њима, само треба да се пошаље њихов званични одговор, да би све било пуноважно... Биће све после празника... :) Христос се роди! --БелиПисац има реч 09:49, 7. јануар 2012. (CET)
Vaistinu se rodi! Ok, čekamo te s pismom. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 10:01, 7. јануар 2012. (CET)

коцки - коцака[уреди]

коцка: генитив множине је коцака, као цигала, мачака— Претходан непотписан коментар оставио је корисник Voja milovanovic (разговордоприноси) •

Јесте, тако је. А што то помињеш? --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 23:49, 6. јануар 2012. (CET)

Стадиони[уреди]

Да ли неко може да ми каже како да преведемо четири стадиона на којима се ига Афрички куп Нација 2012.

--Sima90 (разговор) 19:00, 13. јануар 2012. (CET)

Хоће неко да ми помогне???--Sima90 (разговор) 01:47, 23. јануар 2012. (CET)

Последња два су Нови стадион у Малабу[4]. Претпоследњи би требао бити Стадион у Бати[5], ако преводимо, а можемо и транскрибовати. Чекај неког ко се разумије у те ствари.--В и к и в и н дР 02:08, 23. јануар 2012. (CET)

Dilema[уреди]

Poštovani, zanima me da li pri navođenju imena pesama, filmova, stranih naziva koji se ne prevode itd. treba da koristim italik font, odnosno pojam ili da ih stavljam pod obične navodnike, odnosno „pojam“. Viđao sam primere za oba slučaja, pa nisam siguran kakao je pravilno? Hvala, --Veljko89 (разговор) 16:53, 15. јануар 2012. (CET)

Боље је да се оригинални називи стављају у италик. Није добро комбиновати стране речи и српске наводнике. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 17:19, 15. јануар 2012. (CET)

A nazive na srpskom? Npr. on je glumeo u „Dobrim Momcima“, ili bi bilo u Dobrim Momcima? Hvala --Veljko89 (разговор) 17:31, 15. јануар 2012. (CET)

Svejedno je. Samo nemoj koristiti oba istovremeno. Štaviše, nije ni obavezno, ukoliko je jasno o čemu se radi. Samo jedna mala ispravka: Dobri momci, NE Dobri Momci. U srpskom se višečlana imena filmova, serija, knjiga itd. i mnogo toga drugog pišu velikim slovom samo u prvoj reči. Ostale reči se pišu malim slovom, osim ako se ne radi o vlastitom imenu. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 17:33, 15. јануар 2012. (CET)

Транскрипција[уреди]

Молим за транскрипцију имена ових олимпијаца Тонге:

Ana Po'uhila - Ана Поухила
Ma'afu Hawke - Мафу Хавке - ја бих ишао на Douglas Ma'afu Hawke
Ana Siulolo Liku - Ана Сијулоло Лико
Paea Wolfgramm - Паеа Волфграм - можда Пајеа, руси су транскрибовали као Паэа
Sifa Taumoepeau - Сифа Таумоепеау
Fine Sani Vea - Фине Сани Веа - Фајн Сани Веа (Файн Сани Веа)

Хвала--Drazetad (разговор) 19:27, 28. јануар 2012. (CET)

То је неко моје виђење. Где их само нађе Дражета? Самарџија (разговор) 20:31, 30. јануар 2012. (CET)
И ја сам прошао. --Алекс (разговор) 00:23, 31. јануар 2012. (CET)

Izvinjenje korisniku BasCelik[уреди]

Koristim ovu priliku da se javno izvinim korisniku BasCelik zbog grijesaka prilikom urijedjivanja njegovog teksta "Saša Božović". Slažem se da mora postojati pravopisna doslijednost u primjeni narečja.Takođe ga molim da sve unesene izmjene sa moje strane u potpunosti izbriše ali i da takođe ostane doslijedan i da ako želi da koristi "srpski jezik ijekavskog izgovora" koji mi je u potpunosti poznat, jer sam porijeklom srbin iz istočne bosne - Republika Srpska isto primjeni kroz ceo tekst u cijelosti a ne samo djelimično na određenim riječima prema ličnim simpatijama.

Zahvaljujem na razumijevanju --Istoričar11 (разговор) 10:48, 1. фебруар 2012. (CET)

Житељи[уреди]

Правим категорије за становнике по местима, па би ме занимало како се називају становници следећих насеља:

Хвала. --Новак (разговор) 17:15, 1. фебруар 2012. (CET)

По мени су Бајчани, Будимпештанци и Кањижани. Било би добро да се још неко изјасни. Face-wink.svg --Павлица причај 17:31, 1. фебруар 2012. (CET)
Budimpeštanci i Kanjižani skoro sigurno, a ne bih smeo da se kladim da ovi prvi nisu nekakvi Bajani. --В. Бургић (реци...) 18:41, 1. фебруар 2012. (CET)
Вероватније Бајани него Бајчани. Face-smile.svg --Павлица причај 19:22, 1. фебруар 2012. (CET)

Употреба великог слова[уреди]

Да ли се Операција с(С)трела пише великим или малим словом? Примера ради, у већини медија је Операција Потковица [6] писана малим словом за разлику од нашег чланка. Мислим да већи медији имају боље лекторе па њима више верујем. Да ли постоји неко јасно правило с обзиром да постоји већи број чланака у којој може да се јави ова недоумица? --Алекс (разговор) 15:16, 6. фебруар 2012. (CET)

Не сумњам да би Слаја или Јагода дали бољи одговор, али колико се ја разумем у писање великог и малог слова, нема логике да оба буду велика. Дакле питање је да ли се зове „Операција потковица“ или је то операција „Потковица“. Нпр, реченица може да гласи „Тврдње о постојању 'Операције потковица' послужиле су...“ или „Тврдње о постојању операције 'Потковица' послужиле су...“ Можда би било занимљиво погледати и како су у Просветиној енциклопедији или Војној енциклопедији дати називи неких познатих операција („Пустињска олуја“, „Вајс“, „Шварц“...) --В. Бургић (реци...) 16:35, 6. фебруар 2012. (CET)
Име и догађаја и чланка је »Операција потковица«.-- Сахараразговор 17:00, 6. фебруар 2012. (CET)
Шта ћемо онда са Операција Олуја, Операција Бакља, Операција Бљесак, Операција Опера, Операција Гром, Операција Свемир, Операција Незамисливо, Операција Морски лав, Операција Спајалица, Операција Јужни потез, Операција Катапулт, Операција Ваздушни мост, Операција Орлова канџа, итд? Потковица и Стрела требају великим словом, ако грешим нека ме неко исправи.--Павлица причај 21:50, 9. фебруар 2012. (CET)
Наравно да не грешиш, Павлице, али овде изгледа има већих католика од папе с којима не вреди расправљати, јер је очигледно да им није у интересу решење проблема, него њихово стварање. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 23:24, 9. фебруар 2012. (CET)
Побогу. Контај која телепатија. 23:24 23:25 --Павлица причај 23:27, 9. фебруар 2012. (CET)

Тражио сам мишљење званичног лектора из војске и једног часописа и добио сам одговор:

U vezi sa pitanjem pravopisa pri pisanju naziva raznih operacija, odgovaram Vam sledece - ispravno je pisati Operacija "Strela", jer je samo Strela naziv operacije, tako da pod navodne znake stavljamo samo sam naziv, a ako autor zeli da sve stavi pod navodne znake i time istakne ceo naziv i operaciju i njen naziv, onda sve pise pod navodnim znacima "Operacija Strela", a veliko slovo i dalje ostaje jer je to upravo naziv operacije....a ako bi se bez reci operacija pisala strela, ona ostaje napisana malim slovom jer je to obicna opsta imenica.

Srdacan pozdrav

Значи, треће решење. -- Сахараразговор 08:48, 13. фебруар 2012. (CET)

Ne, nije to treće rešenje, nego verzija onog što sam ja rekla. Sve vreme sam tvrdila da se operacije ne zovu Operacija nešto, nego samo Nešto. Navodnici nisu obavezni, po pravopisu, ukoliko je ime dovoljno jasno da ne može doći do zabune, ali ne smetaju. Uostalom, to taj vojni lektor i kaže: „a ako autor zeli da sve stavi pod navodne znake i time istakne ceo naziv i operaciju i njen naziv, onda sve pise pod navodnim znacima "Operacija Strela"“. S tim, naravno, što treba koristiti srpske navodnike, a ne ove engleske. Nadam se da ste sad zadovoljni i da neće više biti ovakvih inaćenja bez ikakve potrebe. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 14:31, 13. фебруар 2012. (CET)

„Ми смо увек задовољни“, увек када си нам ти задовољна. Ипак прочитај мало боље ко је шта твдрдио и шта је речено и барем у себи признај да ниси баш то тврдила. Ипак она каже да се пише операција „Стрела“ са нашим наводницима (на мејлу су други). То ниси ниикад тврдила само велико слово (С)трела. Увери се како сте преправили. Уосталом није ни битно.-- Сахараразговор 17:21, 13. фебруар 2012. (CET)

Nisam pominjala navodnike, jer se ovde na Vikipediji oni izbegavaju u naslovima,te zbog toga nisam smatrala da je potebno pominjati ih. Ja sam tvrdila da se piše Strela velikim slovom, ti i Aleks malim, dakle, ja sam bila u pravu (kao da je drugalčije pa moglo da budeFace-grin.svg), a vi niste (tako vam i treba kad se mešate u stvari koje ne razumeteFace-tongue.svg). Navodnici, kao što rekoh, mogu, a i ne moraju da se koriste, tj. koriste se samo onda kad postoji mogućnost da se stvori konfuzija, kao što smo to već radili kod imena aviona („galeb“ i Galeb). Tako da bi bilo bolje da ti pročitaš malo bolje ko je šta tvrdio. Ja savršeno znam. Face-wink.svg--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 17:39, 13. фебруар 2012. (CET)

Зна се правило бр.1, ти си увек у праву и када има доказа да ниси.-- Сахараразговор 17:51, 13. фебруар 2012. (CET)

Samo što sad ipak ima dokaza da jesam. Face-wink.svg Ne vidi samo onaj ko neće. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 23:42, 13. фебруар 2012. (CET)

Сергей Васильевич Бакулин[уреди]

Зна ли неко како се на српском пише ово име. Ради се о руском имену. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:40, 8. фебруар 2012. (CET)

Сергеј Васиљевич Бакулин --НиколаБ (разговор) 17:42, 8. фебруар 2012. (CET)

Чланак о Ненаду Грујичићу[уреди]

Молим администратора који је одобрио чланак о књижевнику Ненаду Грујичићу да промени редослед имена и презимена изнад књижевникове фотографије,уместо Грујичић Ненад треба да стоји Ненад Грујичић, како се иначе исписују имена и презимена књижевника и јавних личности. Хвала! Миленагру

Сређено је. :) --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:53, 9. фебруар 2012. (CET)

Анђа[уреди]

Хелоу, имам једно питање, пошто нас стално нападају. Да ли је решен „статус“ Анђиног имена и презимена јој? Анџелина Џоли, Анђелина Џоли, Анџелина Жоли или Анђелина Жоли? Мерси д'аванс. --Павлица причај 17:47, 13. фебруар 2012. (CET)

Koliko se ja sećam, ona je Andželina Žoli. Ne znam odakle to sad Džoli, kad joj je ime francusko. Čini mi se da je Slaja jednom prilikom našao neki video gde ona sama izgovara tj. ispravlja novinara koji je izgovorio njeno prezime kao Džoli.--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 23:35, 13. фебруар 2012. (CET)
Ovo smo rešili i na kraju je ipak Džoli. Videti razgovor na tom članku. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 12:00, 19. фебруар 2012. (CET)

Саманта Стосер/Стоузер[уреди]

Овдје коментатор каже Саманта Стоузер, а овдје (на 3:26) госпођа која је интервјуише такође каже Стоузер. IPA запис је: /'stoʊsɚ/.

Исто важи и за Angelique Kerber. Тенисерка је из Пољске, али њемачки коментатор је назива Анџелик (14:23).

Да ли се онда ове тенисерке зову Анџелик Кербер и Саманта Стоузер или Ангелик Кербер и Саманта Стосер? --Helios13 (разговор) 19:08, 13. фебруар 2012. (CET)

То ти код нас ни Бог драги не може одредити хехе. Мени за ову другу логичније делује Анжелик Кербер, а пошто је Пољакиња ваљда би требало да буде по Пољски Ангелик. --НиколаБ (разговор) 22:45, 13. фебруар 2012. (CET)

Prema IPA zapisu, prva je Stoser. Druga, ako je prava Poljakinja, a ne samo poreklom, onda ide po poljski. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 23:36, 13. фебруар 2012. (CET)

Ова друга има само пољске корене од оца. Рођена је у Немачкој, где и живи и игра за репрезентацију исте државе. --ノワックウォッチメン 23:51, 13. фебруар 2012. (CET)
Онда према немачком изговору. Мислим да би била исто Ангелик Кербер (као госпоџа Ангела Меркел, јел Face-grin.svg). Анџелик би било према енглеском, а пошто нема везе с енглеским, онда не може бити Анџелик. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 00:08, 14. фебруар 2012. (CET)

I ja sam tipovao na Angelik, a ne Andželik. Ali onda mi je predočeno i uverio sam se da nemački komentator kaže Andželik. --Zrno (разговор) 02:32, 14. фебруар 2012. (CET)

Ако ћемо по немачким правилима, онда постоји објашњење за то. Њено име није типично немачко, односно вероватно је страног порекла. А називи (имена, презимена, и сл) страног порекла се изговарају изворно. Нпр, John ће да буде изговорено као „Џон“ а не као „Јон“. --ノワックウォッチメン 05:31, 14. фебруар 2012. (CET)

Steven Van Zandt[уреди]

Američki glumac italijanskog porekla. Kako bi se pisalo njegovo prezime na srpskom? Ime je Stiven, očigledno Face-smile.svg --Veljko89 (разговор) 18:15, 17. фебруар 2012. (CET)

Da li će me neko udostoji odgovora? Face-smile.svg --Veljko89 (разговор) 09:48, 19. фебруар 2012. (CET)
Malo je teško, jer kažeš da je italijanskog porekla, a ime mu lični na holandsko. Treba videti kako on to izgovara na engleskom, ili barem kako drugi izgovaraju na engleskom, pa da se transkribuje. Mnogo bi pomogao neki snimak gde se čuje izgovor njegovog imena. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 11:59, 19. фебруар 2012. (CET)

Да ли правилно писати са наводницима[уреди]

Да ли је правилно имена основних школа или касарни написати са наводницима? Нпр. да ли је правилно написати: Касарна „Ратко Митровић“ или Основна школа „Петар Петровић Његош“? --БаШ-ЧелиК (разговор) 10:29, 19. фебруар 2012. (CET)

Da, jeste. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 11:58, 19. фебруар 2012. (CET)
Хвала --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:01, 19. фебруар 2012. (CET)
Molim, i drugi put. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 12:06, 19. фебруар 2012. (CET)

Steven Van Zandt (opet)[уреди]

Treba mi pomoć da prelomom oko izgovaranja prezimena ovog muzičara i glumca. Negde sam pronašao da je Van Sent, međutim na ovim klipovima ne zvuči tako.

klip 1

klip 2

klip 3

Odslušajte samo prvih nekoliko sekundi, pa mi recite šta čujete. Ne bih da napšem pogrešno...Hvala --Veljko89 (разговор) 12:23, 20. фебруар 2012. (CET)

У првом каже: „Стиви Ван Зан(дт)“, у другом каже: „мали Стивен, Стив Ван Зант“, а у трећем: „Стиви Ван Зант“. Ово „Стиви“ је од милоште за Стивен или Стив. Ово је како сам ја чуо, а како је правилно не знам. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:32, 20. фебруар 2012. (CET)
Misteriju rešila Jagoda - jeste Stiven van Zant Face-smile.svg --Veljko89 (разговор) 15:09, 20. фебруар 2012. (CET)

руска имена[уреди]

Наши чланци масовно крше правила Правописа за руска имена, а све због наметнуте конвенције да се по сваку цену копира ИПА запис.

Й као ј: Андреј, Бајкал (изоставља се на крају придев ских имена на -ый, -ИЙ: ЖУКОВСКИЙ - Жуковскu, за женске особе ЖУКОВСКАЯ - Жуковска).

д. Наша придевска промена обавезна је и у мушким презименима (или надимцима) на -ый и женским на -ая, било како да се наш аутор или преводилац одлучио да их пише у номинативу. Дакле: ЧОРНОГ(а), Крупске (ген. према Черный, Крупская) - било да је у номинативу Чорни, Крупска или Чорниј, Крупскаја.

Напомена: Овим се предлогом допуњује и донекле модификује одредба П (т. 183), чија примена изазива многе тешкоће. Наиме, врло је јака тежња да се у номинативу преноси аутентични облик, и кад би се могао граматички прилагодити. На пример, наши спортски коментатори по правилу ће пренети име онако како пише на семафорима и у програмима (у изворном писму или у каквој латиничкој транскрипцији): Белевскаја, БОГУнскаја; али такво читање не треба да их обавеже да и у косим падежима употребљавају неприродне облике ("Белевскаје", "Белевскаји"), уместо нормалног прилагођавања нашој придевској промени (Белевске, Белевској). --80.149.174.198 (разговор) 20:58, 22. фебруар 2012. (CET)

Неки пример да чланци о Русима или руским именима Википедије на српском језику нису исправни? Ако се покаже да јесу, радо ћемо исправити, јер је правопис нешто до чега нам је стало.--Павлица причај 23:22, 23. фебруар 2012. (CET)
Пар примера: Јевгениј Пљушченко, Ирина Слуцкаја, Дмитриј Шостакович, Валериј Леонтјев, Јуриј Гагарин, Василиј Кандински, Василиј Поленов, Анатолиј Фоменко, Анатолиј Карпов, Милиј Балакирјев, Ина Ласовскаја, Маја Плисецкаја.80.149.174.198 (разговор)

mesanci[уреди]

Kada sam ukucala ,,psi mesanci wikipedija", nista mi nije prikazalo od toga, ZASTO????? :)

Модели аутомобила[уреди]

Да ли другу реч треба писати малим или великим словом, тј да ли је правилно Опел астра и Опел корса, Југо флорида или Опел Астра и Опел Корса, Pagani Zonda, Шевролет Корвета, Југо Флорида. --Јован Вуковић (р) 14:55, 24. фебруар 2012. (CET)

Малим слово модели аутомобила. Великим имена фабрике. Ја у тим именима не знам шта је име фабрике и да ли се уопште именује фабрика, так да не умем да напишем. Знам нпр. да југо флориду прави Застава, тако да ће то бити малим словима. Такође треба ставити имена аутомобила под наводнике, кад год постоји могућност да дође до забуне с неким другим појмом. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 15:10, 24. фебруар 2012. (CET)
Ок, значи Опел као произвођач треба великим остало малим. Хвала :). --Јован Вуковић (р) 15:12, 24. фебруар 2012. (CET)
Да, али ако је опел такође и име марке, онда малим. Нпр. твој друг је купио опела врло јефтино, али је Опел отпустио 3000 радника. Зато ти кажем, не знам да ли у опел корса то "опел" се односи на фабрику или је такође марка, као југо, па како имаш југо флорида тако имаш и опел корсу, зато нисам ни писала конкретно име. Нпр. Фолксваген има голфа и фолксвагена бубу... --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 15:23, 24. фебруар 2012. (CET)
Па како да знамо да ли се то у називу односи на фабрику или на марку. Мислим да се то опел увек користи због Фабрике, а када се зна да се говори о Опелу, често се користи назив само нпр. Кадет. Види на ен вики нпр. ово: en:Opel Kadett. Мени је ово било важно због назива чланака о маркама, а у сваком случају је друго слово мало, тако да што се тиче наслова то смо решили. Једини проблем је писање речи Опел кадет или опел кадет у самом тексту. Мада и то се може избећи, ако почињемо реченице са називом Опел кадет, пошто ће после тачке прво слово у сваком случају ићи велико :). У сваком случају хвала --Јован Вуковић (р) 15:54, 24. фебруар 2012. (CET)
Па лепо ћемо да знамо: да ли је марка тог аутомобила само „кадет“ или „опел кадет“? Да ли Опел производи „опел кадете“ и „опел астре“, или „кадете“ и „астре“? Ако је „опел кадет“ и „опел астра“, онда све малим. Ја се у аутомобиле не разумем, зато не сечем и не дајем једнозначан одговор. Али, ви мушки би ваљда требало да знате мало боље од мене о тим стварима... Face-grin.svg --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 16:01, 24. фебруар 2012. (CET)
Кадет је назив за више различитих модела аутомобила: en:Opel Kadett, en:Chevrolet Kadett, en:Opel Kadett Combo. --БаШ-ЧелиК (разговор) 16:13, 24. фебруар 2012. (CET)
Onda je Opel kadet. Kad govorite o automobilu i skraćeno ga zovete opel, onda malim slovom. Ako je puno ime, onda velikim, Opel kadet, a kad govorite o fabrici, onda velikim, Opel. Eto. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 17:32, 24. фебруар 2012. (CET)

Hvala što ste ovom pitanju posvetili ovoliko pažnje i hteo bih i ja nešto da dodam. Prema pravopisu, i pravilu o pisanju velikog slova, tačka 71, imamo da se nazivi vrsta robe i serijskih proizvoda pišu malim početnim slovom. I navedeni su primeri: mercedes, fića, stojadin itd. Prema tome naziv automobila kao serijskog proizvoda, kadet, astra, korsa, bi trebalo pisati malim početnim slovom. Ali, imam nedoumicu oko sledeće stvari, a to je sledeća tačka u pravopisu, tačka 72, koja kaže da se zaštitni znak proizvoda ili patent pišu velikim početnim slovom. Primer na koji sam naišao je Askona, namerno sam napisao velikim slovom, jer je to ime zaštićeno od strane Opela, brand name. Opel je taj naziv koristio još 50-ih godina za jednu varijantu Opel Rekorda P1, a kasnije za varijantu Opel Kadeta B koja je prodavana u Švajcarskoj, da bi od 1970-ih proizvodili model pod tim imenom. Naravno, ime je zaštićeno i drugi nemaju pravo na njega, izuzev Voksola, Ševrolea i Holdena i dr, kako je naveo Čelik, jer su svi zajedno sa Opelom u vlasništvu Dženeral Motorsa. Zbog toga bih zamolio gospođicu (ili gospođu) Jagodu, da još jednom ispita šta je ispravno, pre nego što se posegne za izmenom naziva automobila. --Ranko Simeunovic (разговор) 23:47, 25. фебруар 2012. (CET)

Pa lepo je objašnjeno: ako pišeš o Askoni kao patentu, onda velikim, ako pišeš o samom automobilu, onda malim, jer sami automobili jesu serijski proizvodi. Da budem iskrena, mislim da to nije do kraja objašnjeno kako treba. Preneću ovo pitanje na SJA, pa da vidimo šta oni tamo kažu. (BTW, preferiram gospođa, pošto gospođica odavno nisam, mada ovde na netu nije uobičajeno tako se obraćati drugima...)--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 11:09, 26. фебруар 2012. (CET)
Neću u stvari ništa da prenosim na SJA, jer sam sad pogledala Pravopis, nema nigde tog primera Askona. Gde si ti to našao? To je samo i isključivo malim slovom, jer je ime modela, kao što rekoh malopre gore. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 11:14, 26. фебруар 2012. (CET)

Nismo se razumeli. Naravno da u pravopisu nisam našao primer za Opel Askonu, nego sam našao podatak da je Askona zaštićeno ime od strane Opela. Pretpostavljam da isto važi i za Kadet. Takođe nigde nisam pomenuo da je u pitanju patent. Askona je „zaštićeno ime“ (zaštitni znak proizvoda) i kao takvo treba da se piše velikim slovom. Nažalost, naš pravopis nije potkrepljen odgovarajućim primerima. Za automobile je navedeno u tački 71 da se piše malim slovom kada je u pitanju: serijski proizvod imenovan prema nazivima fabrika ford, mercedes, fijat i folsvagen, i serijski proizvod imenovan osobenim narodnim imenovanima, stojadin, fića i kec. Dakle, mislim da trebamo da postupimo na sledeći način, ako za „Opel Kadet E“ kažemo imam opela ili imam suzu („suza“ je popularan naziv za Opel Kadet E), piše se upravo ovako, malim slovom, ali ako navodim konkretan model i tip npr. imam Opel Kadet E ili imam model Kadet E, onda bi trebalo, prema tački 72, naziv pisati velikim početnim slovom. --Ranko Simeunovic (разговор) 13:09, 26. фебруар 2012. (CET)

Velika nedoumica[уреди]

Kako pročitati- sa 1,1 milijardom? Sa jednom zarez jednom milijardom ili sa jedan zarez jednom milijardom?

  • - 2,3 milijarde? Dve zarez tri milijarde ili dva zarez tri milijarde?

I da li je : u naredna tri do šest meseci ili u narednih tri do šest meseci???

HVALAAAAA — Претходан непотписан коментар оставио је корисник 212.200.65.125 (разговордоприноси) •

Heh. Vrlo zanimljivo, pošto su oba pitanja juče stigla i na SJA. [7], [8]. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 11:03, 26. фебруар 2012. (CET)

Наредних три до шест плус две запета три милијарде. Ваљда. --Ф± 14:08, 26. фебруар 2012. (CET)

Џејмс Ван Дер Бик[уреди]

Мислим да је овом разговору најбоље место овде:

Исправите ме ако грешим, али зар није правилно да Ван дер иде малим словима?--Павлица причај 22:30, 24. фебруар 2012. (CET)

Сигурно не иде малим. --Бојан (разговор) 22:34, 24. фебруар 2012. (CET)
Неко објашњење да не иде малим, пошто референцу наћи нећеш? Ја имам референцу да иде малим. --Павлица причај 22:40, 24. фебруар 2012. (CET)

Такође мислим да иде великим. --Болен (Уђи слободно!) 23:06, 24. фебруар 2012. (CET)

Код Жан Клода пише малим ван. --Бојан (разговор) 23:08, 24. фебруар 2012. (CET)

О чему ја причам? Face-grin-braces.svg --Павлица причај 23:13, 24. фебруар 2012. (CET)

Ja gledam kako je napisano na imdb i ostalim sajtovima koji se bave filmom. Max von Sydow / Maks fon Sidou - Dita Von Teese / Dita Fon Tiz. Zar to nije logično? --Болен (Уђи слободно!) 23:13, 24. фебруар 2012. (CET)

Негде великим, негде малим. --Бојан (разговор) 23:21, 24. фебруар 2012. (CET)
Јесте логично, али не знам да ли је правилно. Код Макса јесте правилно, јер се везници пишу великим словом само на почетку речи, а у другим положајима малим. На пример: Макс фон Сидоу је номинован за два Златна глобуса. Такође, Фон Сидоу је номинован за Оскар за најбољег главног глумца. Бојане, било би ми драго ако би ми као Болен нашао пример.--Павлица причај 23:27, 24. фебруар 2012. (CET)

Bolejn, IMDb je na engleskom, te stoga sledi engleski pravopis. Ova enciklopedija je na srpskom koja treba da sledi srpski pravopis. Dakle, malim. Face-wink.svg--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 11:33, 26. фебруар 2012. (CET)

PS:Maks fon Sidov -- V, ne U. Face-wink.svg--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 11:35, 26. фебруар 2012. (CET)
Хвала. Face-wink.svg --Павлица причај 11:48, 26. фебруар 2012. (CET)

Ипак сачекај мало с мењањем. Нисам баш толико сигурна да се баш УВЕК то пише малим. Знам да је Леонардо Ди Каприо, а не Леонардо ди Каприо, јер му је то Ди део презимена, а не везник. Вероватно је то исто и случај са том Дитом и Жан Клодом, на пример. Код Макса и у оригиналу стоји мало слово јер је човек Немац пореклом, те му је име немачко и то фон није део презимена него је везник. Сачекни мало, да добијем потврду са СЈА. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 11:53, 26. фебруар 2012. (CET)

Сигурно код овог иде мало ЛИ? --Бојан (разговор) 11:57, 26. фебруар 2012. (CET)

Ne, to mu je ime. Tomi Li. Ovo van, fon, der. de, di i sl. su veznici koji bi trebalo da znače "od". Ja sam pogrešila kod Dikaprija, jer nije Di Kaprio, nego zajedno, Dikaprio. Dakle, definitivno, tii veznici uvek idu malim slovom u srpskom jeziku u transkripciji. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 19:24, 26. фебруар 2012. (CET)
Jagoda, pitaj na tom forumu baš za ime Џејмс Ван Дер Бик šta kažu. --БелиПисац има реч 19:44, 26. фебруар 2012. (CET)

Pise se Vinsent van Gog, ali kad se pise bez imena, pise se Van Gog.--80.149.174.198 (разговор) 13:02, 29. фебруар 2012. (CET)

То смо одавно закључили. Било би лепо да се пријавиш, па као корисник да учествујеш у расправама. Face-wink.svg --Павлица причај 13:24, 29. фебруар 2012. (CET)

Ролан Гарос[уреди]

Занима ме да ли чланци о тениском турниру Ролан Гаросу треба да се зову Ролан Гарос године те и те - мушкарци појединачно или Отворено првенство Француске у тенису године те и те - мушкарци појединачно? Ово ми је важно јер сам припремио чланке о комплетној опен ери овога турнира за мушкарце. Самарџија (разговор) 19:02, 1. март 2012. (CET)

Ovo nije pravopisno ni gramaticko pitanje. To bi bilo bolje da vidis sa onima koji pisu o tome, Drazeta na prvom mestu, a ima jos korisnika koji pisu o sportu...--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 08:59, 2. март 2012. (CET)

„Отворено првенство Француске у тенису“ је трајан термин, а Ролан Гарос је назив терена на којима се турнир игра, и по њему отворено првенство зову Ролан Гарос. Да ли би се тако звао да турнир преместе на неке друге терене. Вероватно не. Као доказ да сам у праву говоре и називи овог турнира иу осталим земљама (чак га ни Французи не зову Ролан Гарос кад пишу текстове о њему) фр. Internationaux de France de tennis 2011. енгл. French Open, рус. Открытый чемпионат Франции по теннису 2011, Ролан Гарос га зове десетак земаља, међу којима смо и ми. Мислим да се текстови о турниру зову „Отворено превенство Француске у тенису“, као и сви остали опен турнири.--Drazetad (разговор) 18:29, 2. март 2012. (CET)

Контретно, одговор на постављено питање Отворено првенство Француске у тенису године те и те — мушкарци појединачно--Drazetad (разговор) 18:31, 2. март 2012. (CET)

Важи Дражета. Ускоро следи масован унос. :) Самарџија (разговор) 20:00, 2. март 2012. (CET)

Ако погледате лого, видјећете да пише Ролан Гарос. А ако бисмо гледали према стадиону, онда би Вимблдон требало да преименујемо у Свјетско првенство у тенису, јер је турнир заправо The Championships, Wimbledon, а тако се не би звао да се не одржава у Вимблдону. --Helios13 (разговор) 09:35, 4. март 2012. (CET)

Немогуће је упоређивати турнир на Ролан Гаросу и Вимблдону осим што су турнири исте категорије. Турнир у Ролан Гаросу се зове French Open односно Отворено првенство Француске. Турнир у Вимблдону се неможе преименовати у светско првенство у тенису, па ми није јасна таква примедба (Championships је првенство, а не Светско првенство). Први турнир у Вимблодону одигран је 1877 и звао се првенство, касније Првенство у Вимблдону што се види из логоа. Због традиције име му није мењано и никад није додато опен па неможе бити Отворено превенство. Ако се пресели из Вимблдона сигурно би изгубио реч Вимблдонн из имена, и вероватно би се звао Отворено првенство Енглеске, али о томе кад се деси, мада верујем да се то неће десити. Код Ролан Гароса је премештање, покретано крајем 2009, због немогућности проширења и повећања капацитета, јер то на садашњој локацији није могуће. Судбину тог захтева нисам пратио. Имена три гренд слема која имају опен у називу требају бити Отворено првенство..., а Вимблдон оставити као што је данас.--Drazetad (разговор) 11:55, 4. март 2012. (CET)

Званични сајт, сајт АТП-а и сајт ВТА – сви зову овај турнир Ролан Гарос. Шта пише на енглеској, француској, и не знам којој википедији, није наша брига. Премјештање овог турнира је планирано, али не можемо се водити тиме, јер не знамо како ће се звати турнир ако се то уопште и деси. --Helios13 (разговор) 20:09, 4. март 2012. (CET)

Dilema[уреди]

Šta je ispravno: braće Jerković ili braće Jerkovića? — Претходан непотписан коментар оставио је корисник ‎178.148.142.198 (разговордоприноси) • 21:43, 1. март 2012.

Транскрипција са пољског[уреди]

Треба ми помоћ око имена Łukasz Fabiański и града Kostrzyn nad Odrą.-- Marko Dic, amice 14:33, 2. март 2012. (CET)

Лукаш Фабијањски је сигурно, а што се тиче овог места може да буде Костшин над Одрон (буквално) тј. Костшин на Одри. Ја бих се определио за другу варијанту, иначе град се до 2003. звао Костшин, без прецизирања реке. Самарџија (разговор) 14:58, 2. март 2012. (CET)

Питајте Јована Вуковића он говори пољски--Drazetad (разговор) 18:37, 2. март 2012. (CET)

Gledam sad P10, Samardžija je to dobro transkribovao. Da polomiš jezik s ovim Kostšinom... :) I da, bolje na Odri... --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 21:26, 2. март 2012. (CET)

Да, тако је :). Иначе слажем се да је боље на Одри. --Јован Вуковић (р) 23:11, 2. март 2012. (CET)

Још један Пољак и опет голман: Wojciech Szczęsny. -- Marko Dic, amice 18:51, 3. март 2012. (CET)

Војћех Шченсни --Јован Вуковић (р) 20:32, 3. март 2012. (CET)
Јесу ли два Н или си погрешно откуцао? -- Marko Dic, amice 20:41, 3. март 2012. (CET)
Није грешка, пољско слово ę се и изговара, а и по правопису преноси као ен (понекад ем, када је испред одговарајучих сугласника) --Јован Вуковић (р) 20:46, 3. март 2012. (CET)

Prevod iz Slovačkog i Češkog "Hrad"= Grad[уреди]

...ovaj pojam je nepravilno preveden kao grad. Ja sam to svojevremeno ispravio i sada se opet našao neko pametan i sve tvrđave i zamkove u Slovačkoj pretvorio u Gradiove kao npr. Devinski grad, Spiški grad i tako sve ovo što je u Kategorija: Tvrđave u Slovačkoj.

...Kao razlog naveden je podsatak da se radi o prevodu koji je bliži izvornom imenu a u stvari se radi o netačnom prevodu karakterističnom za srbe sa nepoznavanjem slovačkog jezika kao i češkog jezika jer je ovo zajednički termin za oba, bez poznavanja problema i bez respektovanja razlika u sadržini ovih termina i nestručno i ofrlje izražavanje i upotrebu ovih pojmova u arhitekturi i građevinarstvu i bez pregleda stranica za razgovor uz članke i upozorenja o neispravnim prevodima koji su već jedan put ispravljani bez toga da se sebi objasne pojmovi zamak i grad i ako imamo o tome članke i na srpskom jeziku od strane jednog administrativca sa iskustvom...

...kako nikom ne pada na pamet da prevede Versajski dvorac kao versajski grad ili Dioklecijanovu palatu a da za slične zamkove u češkoj i slovačkoj koji su nastajali od 12. veka i dalje kao sedišta vladara a kasnije i plemstva i koji su vremenom gubili karakter vojnih utvrda nastajalih na vrhovima planina i uzvišenja tvrdi da su to gradovi a da to ni nekada ni danas nisu bili.Taj neko mora da nema pojma šta je zamak i šta je grad i najmanje što može je da se informiše jer imamo te članke na našoj vikipediji...

Hrad jeste (Rečnik:„PSN ČS Akademia vied „Prag 1963) , utvrdjeno sedište feudalnog vlastelina u širem smislu utvrđeno mesto uopšte. Bili su to utvrde na obično uzvišenim mestima i opasani su vodenim preprekama, utvrde su stvarali utvdđeni zidovi. U sredini zdanja se nalazila glavna kula tzv. donžon. U našim zemljama (prim. Čehoslovačkim zemljama znači u Češkoj i Slovačkoj) gradili su se do polovine 12 veka uglavnom od strane vladara. Kasnije su se ovakova zdanja gradila i od strane drugih plemića i valastele. Mnogo ovakovih zdanja su bila uništena od strane husita u 15. i 16. veku. Kasnije su ova zdanja izgubila vojnički značaj.

...mislim da se na osnovu ovoga što je opisano kao "hrad" vidi da se radi o tvrđavi i zamku i da se ne radi o niokakvom gradu.Smatram da ovaj administrator Korisnik :Jovaneb koji je sve ovo pogrešno preveo i sve tvrđeve i zamkove imenovao u gradove treba da vrati svoje izmene...

... u slovačkom jeziku se tamo gde je "h" u srpskom obično nalazi "g" tako se "hlava" prevodi kao "glava" , "hovno" kao "govno" ali ima i iznimaka pa tako "had" nije "gad" već "zmija" a "hrad" nije "grad" več *zamak" u slovačkom je grad=mesto...

Ja sam svojevremeno sve ovo pisao na člancima na kojima je došlo do ovih iskrivljenih prevoda ali kako se vidi to niko ne čita a naročito ne oni koji su zaslužni za ovakove ispravke u vikipediji i koji su još i administratori.

--Vcesnak (разговор) 23:02, 2. март 2012. (CET)

Вратите све како је било. Колико видим, тај који је премештао није се потрудио да промени реч у тексту, тако да сад стоји наслов град, а у тексту замак. Вратите све како је било, јер је очигледно да се ради о тврђавама и замковима, а не о градовима. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 23:07, 2. март 2012. (CET)

Ја стварно не знам да сам ја неке чланке премештао. Можда јесам пре неку годину, али се не сећам. Сада сам погледао пар чланака, њих је углавном писао црни, са називом град, а касније су исправљени. Предпостављам да мислиш на мене кад наводиш администратора Јованеб, па ако сам нешто мењао, кажи на ком чланку тачно, да вратим своје измене... --Јован Вуковић (р) 23:18, 2. март 2012. (CET)

... neću je da vraćam i menjam ko je zabrljao neka popravi ja sam to jedan put već ispravljao i pre toga se svađao sa onim koji je to sve pisao izgubio mnogo energije i ne želim da prolazim kroz sve to a to je i veliki posao samo vratiti sve te članke pa ako je neko imao volje i obraza da to sve menja neka menja sada kako je bilo a koliko sam video menjao je dvoumeći se po nekoliko puta svaki članak kojih ima tamo desetak... evo ješ jedan link u prilog: http://slovnik.juls.savba.sk/?w=Hrad&s=exact&c=J47c&d=kssj4&d=psp&ie=utf-8&oe=utf-8 -to je pored češkog i za slovački jezik iz online slovačkih rešnika --Vcesnak (разговор) 23:16, 2. март 2012. (CET)

Термин град у српском језику може да значи и тврђава,као што сам већ овде појаснио цитирајући Речник српско-хрватског језика и Речник српског језика,оба у издању Матице српске.Такође,у стручној литератури (на српско(хрватско)м језику) се термин град користи да означи тврђаву,а у истој се прави јасна разлика између тврђаве и замка.Сваки замак јесте тврђава,али свака тврђава није замак.Уколико је заиста неопходно,могу поново да рекапитулирам аргументe због чега је боље и тачније утврђења која се на словачком језику означавају термином hrad на српском означити термином град или тврђава,а никако замак. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 23:18, 2. март 2012. (CET)

... Očito ne znaš šta je zamak pa vidi šta je na vikipediji napisano za zamak i pogledaj kako je taj prevod na slovački i češki i sve bi trebalo da bude jasno. Ako i može da se kaže da su neke utvrde gradovi u srpskom jeziku to nije slučaj za slovačke zamkove i tvrđeve koji nikada nisu bili gradovi i pojam hrad se tako ne prevodi naveo sam rečnike sa opisima pojma hrad koji se prevodi kao zamak a analogija da se neke tvrđave zovu gradovi ali nisu gradovi spada u samostalno istraživanje i ovakovo tumačenje se ne može nigde u literaturi pronaći ako neka tvrđava u Srbiji ima u imenu grad kao Ljubičin grad to nije dovoljno da se za zamak tvrdi da je to grad a pogotovo što je to strano za Češki i Slovački jezik u kome se takovi gradovi navodno nalaze u kategoriji zamkovi i tvrđeve u Češkoj i Slovačkoj. Inače ima kategorija Gradovi u Slovačkoj i naravno tamo se ne navode tvrđave a ako bi se prevelo na Slovački Ljubičin grad prevelo bi se "Ljubičin grad" i naglasilo da se radi o " o hrad-e" odnosno o zamku koji nosi naziv grad. Po tebi nikako ne može da se hrad preveda kao zamak ali to jeste to je sadrŽina toga pojma u slovačkom i češkom jeziku a sadržinu pojma grad taj pojam nema ni u trunkama.--Vcesnak (разговор) 23:39, 2. март 2012. (CET)

Па зна се шта је тврђава, а шта замак. Ако храд у чехословачком може да се преводи и као тврђава и као замак, треба преводити онако како је чињенично стање. Не можемо преводити замак уколико је нешто тврђава. Треба видети који се од тих чланака односе на замкове, а који на тврђаве и у складу са тим их преводити. --Јован Вуковић (р) 23:51, 2. март 2012. (CET)

... Izvinjavam se Jovanebu jer je izmene napravio Korisnik Nikola Smoljenski pa sam se izvinuo i na strani Jovanovoj--Vcesnak (разговор) 23:49, 2. март 2012. (CET)

Izgleda da bi se uvek našao neko da ovo ispravi i unakazi prevod pa se ni ja neću truditi da to bolje pojasnim neću ja to ponovo ispravljati i našast vam prevod ovaj nakaradni --Vcesnak (разговор) 23:49, 2. март 2012. (CET)

...Zamak je utvrda koja obično ima i tvrđavu i zidine ali se ne radi o tome dali je tvrđava ili zamak već o tome da to nije grad jer je u ovom nakaradnom prevodu prevedeno da su ti zamkovi gradovi a samo na osnovu toga da u Srbiji postoje utvrde koji imaju u imenu grad pa onda može i u svetu da se to prenosi i na osnovu toga da se izmišlja prevod iz slovačkog i češkog...

o zamku literatura na srpskom: Мала просветина енциклопедија, треће издање, Београд, 1978. страна 646 i tu ne stoji da se za zamak može reći da je grad već šta se podrazumeva za zamak...

Dragi moj Crni ako imaš ime bombarder još uvek to ne znači da si avijon već samo da ti je takovo ime a pogotovo ne znači da je svaki čovek avijon zato što si Ti Crni bombarder... --Vcesnak (разговор) 00:06, 3. март 2012. (CET)

O pojmu grada u srpskoj literaturi: Мала просветина енциклопедија, треће издање, Београд, 1978. страна 437 se kaže da u srednjem veku u Evropi nije bilo gradova već su "gradovi" bili u stvari zamkovi vladara utvrde kako se kazuje u daljem tekstu i ove se tvorevine imenuju kao zamkovi a nikako kao gradovi... Smatram da ovo što se tu pod znacima navodnika naziva "gradovima" ne daje nikome za pravo da svrstava češke i slovačke zamkove u i nazive zamkova prevede na srpski i obeleži ih kao gradove naravno bez znakova navoda. Ako nekoga više interesuje šta je grad i šta nije grad u prošlosti i šta će biti grad u budućnosti, zašto u srpskom jeziku pojmom grada obeležavamo najstariji grad uopđte, Jeriho a i današnje velike aglomeracije kao Tokijo, preporučio bih knjigu Bogdan Bogdanovića "Ugbs & Logos, Gradina 1976. --Vcesnak (разговор) 03:29, 3. март 2012. (CET) Hrvatska literatura: Likovne umjetnosti Dr. M. Prelog, Prof. J. Damjenov, Prof. R. Ivanović, Zagreb 1963. razlikuje pojam burg (iz nemačkog) pod kojim se podrazumeva za razliku kako se navodi od grada zdanje od objekata koje služe za stanovanje sa centrom i njegovim sadržajem samo objekte koje služe stanovanju i zadovoljstvima feudalaca sa utvrdama i fortifikacijama kao i donžonom koji se kasnije menjaju i gube svoj vojni značaj i grade se kao palate i dvorci koji samo izgledom i fortifikacijama u vidu atrapa podsećaju na burgove odnosno zamkove i ovakovih objekata ima na prostoru SFRJ okolo 700 ili očuvanih ili kao ruševina. --Vcesnak (разговор) 05:02, 3. март 2012. (CET)


Поновићу,још једном,аргументе на којима темељим изнад наведене твдње.

Пошто се ради о њикипедији на српском језику,ред је да се консултују Речници српско(-хрватског) језика:

Речник српско-хрватског језика (издала Матица српска 1967.године):

  • град
  1. а)тврђава,утврђење,замак у облику тврђаве
  2. велико насељено место,административни,културни,трговачки и

индустријски центар једног краја,области

  • замак
а)утврђен феудални дворац
б)летњиковац,вила

Речник српског језика (издала Матица српска 2007.године):

  • град
  1. веће насељено место,привредни,административни и културни центар,једног ширег подручја,краја;варош
  2. тврђава,утврђење,замак,кула у облику тврђаве
  • замак
утврђени феудални дворац где је живео властелин; уопште леп дворац,вила.
  • тврђава
одбрамбрено утврђење ограђено бедемима

Пошто се ради о тврђава,ред би био да се консултују (домаћи) стручњаци који су се бавили том темом.

Сами наслови јасно сведоче о употреби термина град,као синонима за тврђаву:


Дероко,у предговору своје књиге каже следеће (италици и „наводници“ су његови):

Под именом град некада се није подразумевало,као данас,једно велико уређено насеље,већ утврђење које је служило за одбрану једног насељеног места,обично управног центра једног краја - „жупе“,каквог трга или рудника,стана владара или властелина,какве комуникације или најзад целог једног краја земље. (стр. 5)
Из ових излагања и приказа већ се јасно види шта је уствари означавао средњовековни назив „град“.То је управо била зидана заштита,неопходна у доба муњевитих изненађења и великих опасности каквих је било често у Средњем веку (и Пољаци употребљавају реч „грод“ а Руси реч „город“ у истоме смислу)...Све што се градило као заштита,заједно са местом које се штитило,био је „град“.При томе је ипак град у смислу тврђаве био главно,а град је могао имати своје подграђе.Најчешће и најопштије,дакле,узето реч се односи на утврђење. (стр. 17)

Марко Поповић,аутор,између осталог,обимних радова о Београдској тврђави и Старом Расу (тј. једној од потенцијалних локација),човек који је,ако добрано несам у криву,више година обављао функцију директора Градског завода за заштиту споменика културе Београда,у свом раду „Замак у српским земљама позног средњег века“ (ЗРВИ XLVIII, 2006),каже следеће (јопет су италици и „наводници“ његови):

У раду се разматра тип утврђења са примарним резиденцијалним функцијама владарског или властеоског двора,који би се на подручју српских земаља средњег века,слично европским примерима,могао означити термином замак.Изложене структуралне одлике замка које га издвајају од утврђења,код нас обично означаваних општим термином „средњовековни град“.
У терминолошком смислу,ова некадашња упоришта одбране,готово без изузетка,означавана су појмом средњовековни град.Ако пођемо од некадашњег значења те речи,као одреднице која се превасходно односи на утврђено место,не би требало да буде забуне.Реч град,у старосрпском,као и у другим словенским језицима изворно се односила на ограђени,брањени односно фортифицирани простор,без обзира на његову величину или сложеност структура.
...овом приликом покушаћемо да одредимо,у просторном и функционалном смислу,тип утврђења,то јест,дела утврђења који би се могао одредити појмом замак.У питању је термин,познат и у другим словенским језицима,који је код нас до сада ретко био у употреби.Одговара енглеском Castle; француском chateau; немачком Schloss, али и Burg; италијанском и шпанском castello; руском zamok,у значењу фортифициране резиденције,односно утврђеног владарског или власеоског двора.

Даклем,речи град,тврђава и утврђење су у српском језику синоними,док је замак подврста града/тврђаве/утврђења коју карактерише њена примарна резиденцијална улога.Због тога је погрешно употребљавати термин замак за сваку утврђену целину.Од мене тол`ко,јер су овде ствари врло јасне биле још претходни пут кад је начета ова дискусија,која последица неспоразума. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 05:51, 3. март 2012. (CET)


_________________________________________________________________________ Neznam koliko je pravilno osloniti se na rečnik gde se pojam definiše sa dve reči.

Inače navodiš mi mog profesora Deroka i po Tebi on nije znao šta je grad ili Ti nisi sve to razumeo ali on je pored grad pričao i o srednjovekovnom gradu kao "gradu" u znacima navodnika i raznim vrstama gradova koji nisu bili gradovi u pravom smislu reči, U gradu pored stanovanja i zgrada za stanovanje mora da postoji centar sa određenim sadržajima i istorijom kako to u isto već spominjanoj knjizi našeg velikog arhitekte Urbs i Logos Bogdan Bogdanovića koji mi je predavao predmet "razvoj naselja" na IV godini studija u kojoj i on govori da se pod pojmom grada u srpskom razume i Jerihon i Tokijo i da imamo samo jedan pojam za grad od najstarijih gradova do gradskih aglomeracija. Već je i Car Dušan razlikovao šta je grad a šta su tvrđave i zamkovi. Pa šta uopšte misliš zašto postoje termini zamak, tvrđava, utvrda, donžon, kula kada bi sve to bili sinonimi kako ti to kažeš u srpskom jeziku. Po tebi se može da kaže da pored toga što je grad Tokijo za Tokijo može da se kaže da je tvrđava jer ako je sinonim sve to trebalo bi i to da važi. Kako Ti nije zapelo za oko da je opisujući gradove u srednjem veku profesor Deroko opisao i koji su vlastelini i velikodostojnici stanovali u gradovima a koji su stanovali u manastirima i zamkovima ili tvrđavama znači da on ipak pravi razliku između grada i raznih kako on to kazuje u knjizi vrsta srednjovekovnih gradova u kojim razlikuje pored utvrda, tvrđava, donžona, palata, dvorova u kojima su nastanjeni velikodostojnici ili zanatlije pišući uglavnom u gradovima a pominjući i druge vrsta "gradova" u Maloj prosvetinoj enciklopediji se navodi da gradovi u srednjem veku u stvari i nisu postojali. No postojali su neki gradovi i kod nas ali bilo je više od 700 očuvanih zamkova u bivšoj SFRJ a Deroko pominje i prave gradove u Srbiji naprimer Beograd, Golubac ali za one druge kaže da cu prvo utvrde i zamkovi a kasnije dvorci i palate za velikodostojnike i određuje ih kao vrste različitih gradova jer liče na dradove. Bogdan Bogdanović pominje da je u doba renesanse bilo zamkova koji su po svemu ličili i bili opremljeni svime i svačim sa mogućnošću različitih zabava i igara za veleposednike i kraljeve sa simbolima gradova. On istina ne pominje srednjovekovne vrste gradova i bavi se njihovom simbolikom, mitologijom, semantikom, toponimima, i dr. Ja neznam zašto se studira arhitektura i zašto postoje srručnjaci urbanisti kada se može pogledati u srpski rečnik i saznati šta su gradovi i da su grad i zamak sinonimi. Neznam odakle Ti ideja da u drugim jezicima zamak i grad nisu možda i sinonimi a u srpskom jeziku su sinonimi. Zar Dioklecianova palata ne liči na grad pa se i ona može u srpskom znati gradom. I u Maloj prosvetinoj enciklopediji se navodi da su srdnjoevropski "gradovi" bili u stvari zamkovi ali se termin grada navodi u navodnicima a tako je i Deroko mislio o vrstama gradova kroz istoriju. Polisi su bili grčki gradovi. a Deroko navodi i gradove pre Slovena koji su bili drveni i sastojali su se uglavnom od tvrđeva. Kao što vidiš ipak se pojmovi zamkovi, tvrđave, burgovi, palate, dvorovi upotrebljavaju u arhitekturi pa tako i trebaju da se razlikuju i u enciklopedijama i ni jedni od naučnika ih ne smatraju sinonimima i skoro o svakom ovom pojmu postoji članak i u ovoj vikipediji a to znači da postoje različiti sadržaji tih termina. Zar se ne pitaš zašto postoji članak o gradu i zamku ako je to isto. Pod pojmom grada razumemo sve vrste gradova kroz istoriju ali to je opštiji pojam od zamka ili dvorca koji mogu biti sadržaji grada a u zamku ili dvorcu ne postoji gradski sadržaj kako onda ovi pojmovi mogu biti sinonimi? 1.Grad je opštiji pojam od srednjovekovnbog grada i može da ga sadrži...

2.Deroka Ti uopšte nisi razumeo i shvatio u samom naslovu se kazuje da se radi o srednjovekovnom gradu o vrsti grada pojam grada je opštiji i odnosi se na sve vrste gradova kroz istoriju....

3.Grad i tvrđava nisu sinonimi... ma koliko Ti mahao rečnikom Matice srpske na koji bi ensiklopedija trebala po Tebi da se osloni izostavio si i da se grad odnosi i na metteorološki sadržaj ovog termina na pojavu grada u meteorologiji u srpskom...

4.Rečnik treba u najmanju ruku znati koristiti

5.Pogledaj malo kako su drugi preveli npr. Karlštajn i dali su upotrebljavani termin grad u prevodu...

6.Termin burg takođe je zamak pa zašto se ne koristi termin grad ako si Ti kojim slučajem u pravu za prevod zamkova u Nemačkoj...

7. Nisi Ti kriv zbog ove izmene, drugi ju je napravio a kada bih to ispravio našao bi se neko treći koji bi smatrao da je ovakov predlog bolji i pravilniji jer hrad slovački ima značenje grad u srpskom a cela suština stvari je da nema i ako Ti navodiš slovenske jezike u kojima se po tebi to tako shvata što je apsurdno.To nevaži ni za jedan jezik pa tako ni srpski koji Ti samo misliš da znaš da upotrebiš i u stručnim stvarima u korištenju pojmova iz arhitekture i umetnosti koji su Ti strani i koje si izučavanje iskoristio Srpski rečnik Matice srpske...

8.Zamkovi su samo na početku imali odbrambene i vojne funkcije u njhih su se sklanjali deo stanovništva koje jetrebalo da osigura bolju odbranu vlastelina prilikom ratova no vremenoim se ova funkcija izgubila i zamkovi su postali i namenjeni su bili samo stanovanju vlastele i kao atrape izvođeni su ciboriji i druge vrete odbrambenih elemenata iz prošlosti iz čiste dekoracije a i radi zabave vlastelina. Odakle ti ideja da sve zamkove svrstaš pod pojam srednjovekovnih gradova odnosno onog tipa srednjovekovnog grada koji je imao prvobitne funkcije zamka koji služi za odbranu okolnog stanovništva odnosno njegovog dela i koji se po nekim pravilima kako to taže Deroko može smatrati vrstom grada srednjeg veka iz koga se eventualno razvio grad sa gradskim jezgrom oko zamka? Kasnije grad dobija na drugim funkcijama i ovakovi "gradovi" za koje je uvek ispravnije reći da su zamkovi gube pravo da se zovu gradovima jer ne služe isključivo vlastelinima i njihovom luksuznom stanovanju.

9.Gradovi su nastajali oko zamkova ili manastira, te saobraćajnica itd.ali ne oko onih koji su građeni na liticama kao što su zamkovi u Slovačkoj obično i takovi gradovi sada imaju u sebi zamkove vlastelina takav je npr. Bratislavski zamak koji se za razliku od Bratislave koja je grad još uvek naziva i jeste zamak jer sam zamak nema karakter koji karakteriše grad a to je u prvom redu mnogofunkcionalnost kulturni istorijski i privredni centar...

10. Tebi se samo pričinjava da se stručni jezici raznih nacija razlikuju i da se u srpskom jeziku dozvoljava upotreba pojmova koji su po nečemu posebni i ako ima posebnosti u gradovima u Srbiji. Neznam kako bi samo objasnio da su zamkovima dodeljivane slobode, prava i razne druge beneficije gradova od strane vladara srednjeg veka a da samo ni ne govorim da je pojam grada sadržan u istoriji i starog veka a i u istoriji novog i u savremeno vreme dok su zamkovi postojali samo u srednjem veku a naročito su poznati i cenjeni i brojni zamkovi u Slovačkoj i Češkoj koji nisu bili i nikad neće biti nikakovi gradovi jer to jednostavno nisu postali nemajući za ovo uslova...

--Vcesnak (разговор) 07:52, 3. март 2012. (CET)

Postavka recenice[уреди]

Pozdrav, Primjer: Darko je opisao rijeku. Pod pretpostavkom da naslov tog teksta ili price moze biti: Rijeka, opisana Darkom, pitam vas: kako da stavim naslov u istom takvom formatu (ponavljam, ako je- Rijeka, opisana Darkom, uopste pravilno) o recimo njoj, koju sam opisao ja.

Dakle, moze li se desiti da je ispravan, ovaj meni tesko svarljiv naslov: Ona, opisana samnom?

Hvala. Od mene :)

Ona, opisana mnome... Ona, koju opisah... --В. Бургић (реци...) 07:28, 5. март 2012. (CET)

Prevod iz Slovačkog Zamok=Zamak[уреди]

... Prevod zámok kao zamak ne odgovara tačnosti jer se zamak prevodi kao hrad a slovački zámok je u stvari palata te je Бојнички замак pravilno u stvari Bojniôka palata ili možda dvorac. Ovo je još jedna zabluda vikipedijaca koji govore srpski jezik i na osnovu neznanja i pogrešnih primena nekih od pravila prevoda i odnosa slovaôkog i srpskog jezika koje obesmišljavaju prevode u nekim člancima vikipedije ne srpskom jeziku. Ovi članci samo povećevaju i pothranjuju zablude i uvek će se naći neki vrli vikipejac poznavalac pravopisa i nakaradnih transkripcija za slovači i češki da ove "greške" ispravi pa se ja neću ni truditi da se upustim u promene članka i navodim ovo samo da bi se evidentiralo kao karakteristiku za vikipediju na srpskom jeziku--Vcesnak (разговор) 04:25, 3. март 2012. (CET)

rečnik:http://slovnik.juls.savba.sk/?w=zamok&s=exact&c=2fb5&d=kssj4&d=psp&ie=utf-8&oe=utf-8 prevod pod 1 "lokot ili brava, katanac" prevod pod 2 "Veća umetnički cenjena zgrada reprezentativnog karaktera i sedište feudala ili vlastelina"... --Vcesnak (разговор) 04:36, 3. март 2012. (CET) ________________________________________________________________________ "Crni Bombarder" prevodi sl. zamok kao sr. katanac jer misli da se u rečnicima pod 1. i pod 2. obavezno nalaze nalaze jednoznačni sinonimi a ne različita značenje istog termina. Tako vrli vikipedijac slov. "Versaisky zamok" prevodi kao srpski "Versajski katanac". Promenljivo magnetno polje on bi preveo kao magnetne livade koje trče. Tako je to kada se prevodi bez poznavanja jezika samo na osnovu rečnika bez kontrole zdravog razuma... u slovačkoj vikipediji ima za ovaj pojam višeznačna odrednica. A u vikipediji se bliskoznačni sinonomi navode u delu "vidi još" a termin "tvrđave" može se samu u prenesenom značenju zamenjuje terminom "grad" i ako se ovaj termin koristio od srpskih srednjevekovnih hroničara u opisima srednjovekovnih vojničkih objekta tvrđava i upotrbljali su u svojim opisima termine "grad" ili "kula" pod kojim su razumeli kompletne gradske tvorevine svoga doba znači tvrđavu i njeno podgrađe sa građanima ili župljanima kako zovu stanovnike tih podgrađa prvobitnih vrsta gradova srednjeg veka ...

Ovi termini se smatraju anahroni i danas se ne upotrebljavaju a Crni kao kalimero viče nepravda to je kao da se neprihvata upotreba ijekavice ovo je staroslovenski izraz i to je moja kul ideja i moje genijalno otkriće mogućnostima izraza u srpskom jeziku. Svojevremeno sam imao priliku da se sretnem sa opisima ovih starih hroničara kako pišu:

..."da se na oko gradskih šanaca od cigli na 400 koraka stoji varoš iz Savo u Dunavo" itd...- da bi opisao "kalimegdan (gradsko mesto) drugi šanac sa udarenim palisatama puškarnicama na svakih 50 koraka, gradskim kapijama na kojima stoje table sa topovima" ..."i da su one ozidane kao i kod Varadinske ili Bečke i kako se preko njih ulazi u hrišćansku varoš Biograd-kako je šanac bio i oko cele varoši i to pokvarili Turci 1739. godine i da je tu živelo oko 30.000 duša"... --Vcesnak (разговор) 19:32, 11. март 2012. (CET)

Preporučujem litaraturu[уреди]

  • Uprava varoši Beograda 18201812, B. Perunišić Beograd 1990.
  • Okolina Beograda antropogeografska ispitivanja naselje srpskih zamalja, Dr. J Cvijić Beograd 1940.
  • Okolina Beograda antropogeografska ispitivanja, R.T. Nikolić, Beograd 1903.
  • U potrazi za likom Beograda, O. Minić, Beograd 1955.
  • Beogradski sud 1819- 1939, Dr. B. Perunišić Beograd 1970.
  • Politika 1970/71 serija članaka "Od sokaka do bulevara.
--Vcesnak (разговор) 19:03, 7. март 2012. (CET)

Šta je grad u srpskom jeziku[уреди]

... pošto se pojavljuje mišlenje da su grad, tvrđava, zamak sinonimi na osnovu Rečnika matice srpske:

u srpskom jeziku se pod pojmom grada u toku razvoja i nastanka gradova u srednjem veku podrazumevaju i zamkovi u kojima stanuju velikodostojnici a koji imaju odbrambene i vojne funkcije u vreme kada su ovi zamkovi imali ove funkcije i kada su služili da se u njih skloni deo stanovništva koji su se nastanjivali i koncentrisali se okolo ovih zamkova, tako da ovaj pojam može da se koristi u srpskom za zamkove koji su nastajali na područiju Jugoslavije i imali su vojne funkcije kao početci razvoja odnosno vrste gradova u srednjem veku.

Postepeno su gradovi dobijali nove funkcije i srednjovekovni gradovi u Srbiji su dobijali zvanja gradova od vladara i dobijali na kompleksnosti funkcija kao privredni i kulturni centri a zamkovi su gubili značaj fortifikacijskog i vojnog značaja i služili su isključivo za stanovanje plemića i feudalaca. Ovakovih zamkova na ovim teritorijama ima više stotina i ne nazivaju se svi gradovima već se pod gradovima podrazumevaju samo naselja sa određenim karakteristikama. Ove karakteristike su u razna vremena i u raznim drževama drugačiji i nisu jedinstveni. Gradovi su se formirali okolo zamkova, raskršća puteva, na ušću reka, okolo manastira i svugde tamo gde su se skupljali ljudi. Neki zamkovi ili manastiri su postali gradovi, neki zamkovi su takođe postali gradovi a neki zamkovi su izgubili ime i prestali su da budu gradovi.

Iz iznesenog se vidi da pojmovi zamka, tvrđave i grada nisu sinonimi i da pojam zamka nikako ne može u svim slučajevima da se zameni pojmom grada i ako pojam grada sadrži gradsko jezgro gde može a ne mora da se nađe zamak ili ostatci tvrđave pa čak i manastir. U stvari samo u određenom vremenu i uz uslove se pojam zamka može u srpskom jeziku za zamak koji je nastao na područiju Jugoslavije smatrati za jednu vrstu srednjovekovnog grada. Tako su neki feudalci i vlastelini pa i vladari živeli u srpskim gradovima a neki u zamkovima ili pak i manastirima... U srpskom jeziku su ovi pojmovi definisani te i ako imamo pojam grada i za Jeriho i za Tokijo te i za jedno i drugo govorimo kao o gradu ipak postoje u stručnoj literaturi razgraničeni pojmovi i ne radi se o sinonimima...

ovo objašnjenje je dato zbog tvrdnje da se vikipedija drži Rečnika srpskog jezika i da je pod jedan navedeno pojam grad a pod dva pojam tvrđeve i zamka i da to znači da su to sinonimi i da se pojam zamka uvek može zameniti pojmom grada jer je to na osnovu ovog rečnika koga se vikipedija mora pridržavati... Između ostalog se citira i prof. Deroko koji je pisao o ovome a da se ne razume suština odnosno da se zamo za neke zamkove u toku istorije teorije razvoja naselje i gradova može ali ne i da je bolje upotrebiti termin grad kao jedne vrste grada u srednjem veku za razliku od upotrebe ovog pojma u skladu sa istorijom razvoja teorije gradova u vremenu i prostoru od najranijih starovekovnih gradova do savremenih gradskih aglomeracija...

Pitanje šta je to grad je jako kompleksno i šta ga čini a šta nije grad koji elementi ga čine nije toliko jednostavno da se može odjasniti na osnovu jednog rečnika... --Vcesnak (разговор) 12:57, 3. март 2012. (CET)

Ne vidim u čemu je problem sa Vcesnakovim stanovištem. On se bez sumnje razume u duh jezika (koji mu je maternji pored srpskog) i tu struku (koju je studirao). Protivurečenje tog korisnika van svakog je smisla. Zamislite situaciju u kojoj ja zameram Metodičaru ili Geologičarki na nečemu u vezi sa biologijom odnosno geologijom. Apsurd, zar ne? Najbolje je držati se svoje struke (u ovom slučaju ETF-a), a u slučaju da nešto nije jasno u vezi sa arhitekturom i slovačkim potrebno je konsultovati s onim koji se u to razume.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:19, 3. март 2012. (CET)

Уколико се на некој страници за разговор будем позивао на своје лично мишљење,као стручни аргумент,онда се слободно јави да оспориш моју стручнос` око истог.Када у разговору о некој теми,изнесем аргументе стручњака из те области,онда се јави и оспори их контра-аргументима других стручњака из исте области или се мојне оглашаваш уопће,јер је све друго чисто троловање.Уколико ти је досадно,прекрати време читањем овог.Тол`ко, Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 16:58, 3. март 2012. (CET)
Ne vidim šta te je podstaklo da me optužiš za trolovanje. Da sam kojim slučajem rekao "Vrlo sam upoznat sa tvojom navikom da izvrćeš stvari i ljude ruglu, dok svoje mišljenje uzimaš kao konačno, neporecivo. Pozivaš se na nešto u šta se razumeš površno... itd. itd.", onda bi tvoja reakcija bila opravdana.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 17:36, 3. март 2012. (CET)

Zašto Kulpinski "dvorac" nije grad ni u srpskom jeziku[уреди]

... i u mom selu postoji sedište plemića Stratimirovića. Ovaj zamak koji je još uvek imao moćnu i maltene monumentalnu kulu na krovu ali već kao atrapu koja je služila za ukras gde bilo je sedište plemićke Kulpinske porodise Stratimirović. Ova zgrada koja je u stvari dvorac i nastao je kasnije posle srednjovekovnoh zamkova koji su imali vojni karakter a opasana je i zidom u kojem se nalaze kule isto kao atrape i dekoracije bez vojnog znaćaja i nikada nije služio za odbranu stanovnika okolo njega te i nije imao ni trunke od neke vrsta grada i niti je grad ikada bio niti se tako zove ni u srpskom jeziku i nepravilno bi ga bilo nazivati čak ni vrstom grada zovemo ga dvorac Laze Dunđerskog jer je prodat od Stratimirovića ovom posedniku i izgubio je svoju kulu i renoviran je kao veleposednički dvorac Dunđerski u stilu neoklasicizma a u njemu se danas nalazi poljoprivredni muzej ali ni najednom jeziku pa ni srpskom ovao zdanje se ne može zvati grad jer jednostavno rečeno to nikada nije bio niti je oko njega grad nastao...

To je primer kada se pojam grad ne može upotrebljavati za zamak, koji se može nazvati i castel i dvorac kako se sve zovu razne vrste plemićkih sedišta odnosno stambenih luksuznih velikih građevina. Slovaci ga zovu "Zámok" a Srbi "Dvorac" neki kažu Stratimirovićev a neko Dunđerskog po njegovim vlasnicima a niko u stvari nekaže da je to grad. U našem selu svi Srbi znaju slovački i to neretko književni slovački jezik a svi slovaci govore srpski i imaju pravilan naglasak ne takav kako ga u drugim naseljima Slovaci govore...

--Vcesnak (разговор) 15:22, 3. март 2012. (CET)

То поигравање са језиком ме подсјећа на ону причу о античким Србима који су мало пловили око Африке, да би се искрцали на територији данашњег Зимбабвеа. Са њима је било много жена, дјеце, па и баба, између осталих. Недуго након искрцавања, једна баба је почела кукати да јој је зима. Њено кукање су сви запазили, те су, као у трансу, сви почели викати "зима баби!", "баби је зима!". Тако је настао назив Зимбабве.--В и к и в и н д 16:40, 3. март 2012. (CET)

Ma to su samo deretićevske gluposti. Stvar je jednostavno u osobenosti jezika, kao i u evoluciji istog. Uzgred, imao sam prilike da se upoznam s dvema devojkama (jedna iz B. Petrovca, druga iz S. Pazove) koje govore slovačkim. Naizgled deluje razumljivo srpskom govorniku, ali pojedine reči zajedničke srpskom i slovačkom nemaju isto značenje.

U vezi sa rečju grad:

U arhajsko vreme Grci su utvrđena naselja zvali polisima. Tek docnije, u klasično doba sa pojavom demokratskog uređenja reč polis dobija značenje "grada" (u tadašnjem smislu te reči) sa svojom bližom okolinom. A u vizantijsko doba reč polis se koristi isključivo u značenju Carigrad. Otuda današnje ime grada.

Ista stvar je i sa rimskim brdima na kojima počiva danas Rim. Nekada su se tamo nalazila utvrđena naselja koje su latinski pisci (Varon, Katul i dr.) zvali oppidum, a po osnivanju Rima ona su okvirena bedemom i na taj način izgubila svoju nekadašnju odbrambenu funkciju. Inače, u latinskom jeziku u upotrebi su bili i reči castrum i castellum. Mančester je nekada bio samo rimski logor, a danas je grad. Pa ipak, zadržao je u svom imenu latinsku pozajmljenicu koja je, doduše, izgubila svoje prvobitno značenje.

Neosporno je da jezici evoluiraju. Ne tako davno u srpskom jeziku reč varoš je bila u upotrebi sa značenjem grada u današnjem smislu te reči. Istina, postojalo je i onih lingvista koji su osporavali korišćenje te tuđice; ja sam čitao u časopisu Srbadiji jednu raspravu u vezi s tim. Danas pak nisam siguran da li je ispravno korisiti reč varoš u smislu grad.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 18:24, 3. март 2012. (CET)

Јесте, што не би било. Варош је обично мањи град. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 20:08, 3. март 2012. (CET)
Да, мада полако изумире. Углавном је користе у том смислу старији људи. Типа Београд = варош. Данас је много чешћа употреба у смислу градић, тј. термин варошица је замењен термином варош. Иначе и даље не видим поенту целе ове приче горе. Небитно од словачког назива, ми можемо видети по самом чланку да ли се односи на замак (дворац, палату, летњиковац итд) или на тврђаву (типа калемегдан, петроварадинска тврђава и сл). Уколико се чланак односи на тврђаву, ваљда је у српском исправно назвати је и град. Имамо и горњи град на калемегдану нпр, јеринин град (не јеринина тврђава) итд. У сваком случају све што је уствари замак, а ми смо га превели као град је нетачно, и мислим да то нико не оспорава. Али је нетачно и нешто што је тврђава назвати замак. Не може да постоји чланак петроварадински замак, пошто је то тврђава. --Јован Вуковић (р) 20:42, 3. март 2012. (CET)

Читам целу ову расправу, и чини ми се да људи покушавају да закомпликују веома просту ствар: реч "град" у српском језику може да означава и насељено место[1] (град), и утврђење[2] (Соко град, Јеринин град). Нико није изнео ни један аргумент због чега је не би требало користити у овом случају. Никола (разговор) 20:46, 3. март 2012. (CET)

Слажем се са овим што је написао Јован: "Али је нетачно и нешто што је тврђава назвати замак". Нешто што је тврђава, назваћемо тврђавом, јер је то општеприхваћени назив у српском језику за такву врсту објеката. Они који се залажу за употребу ријечи "град", морали би објаснити зашто дају предност том појму над појмом "тврђава". Немојте само рећи да је то због сличности ријечи (храд вс. град). Такво објашњење је комично у најмању руку. --В и к и в и н д 21:12, 3. март 2012. (CET)

Не због сличности, већ због истости. То је једна те иста словенска реч, која има исто значење у оба језика. У српском језику је попримила и додатно значење које у словачком није, али то не значи да је не можемо користити и у изворном значењу. Никола (разговор) 07:13, 4. март 2012. (CET)

Никола, а јел онда и Калемегдан - град? Смедеревска тврђава? Да је преименујемо у Смедеревски град? Петроварадинска тврђава -- Петроварадински град? Лично мислим да је то инсистирање на речи "град" у преводу имена страних тврђава неаргументовано претеривање на основу погрешног тумачења одреднице из речника. Реч „град“ у значењу „тврђава“ је архаичан, и не треба га тако користити. То што стоји у имену неких тврђава не значи да би требало да се користи и у преводима страних тврђава. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 21:23, 3. март 2012. (CET)

Овај аргумент нема ама баш никаквог смисла. Пошто Смедеревску тврђаву не зовемо Смедеревски град, онда ни Девински град не треба да зовемо Девински град?
Коришћење речи "град" у преводу имена страних градова је савршено исправно и једино логично.
Реч "град" у значењу "тврђава" није ни најмање архаична. Јуче сам био на горњем граду Калемегданске тврђаве и свако је разумео шта сам написао.
То што стоји у имену неких тврђава управо значи да би требало да се користи и у преводима страних тврђава које се тако зову. Никола (разговор) 07:13, 4. март 2012. (CET)
Pa ni meni tvoj argument nema nikakvog smisla. Štaviše, nisi ni dao nikakav argument, nego svoje mišljenje bez ikakvog objašnjenja, nego: to treba tako i tačka. Kažeš, moj argument nema smisla. A tvoj ima? "Pošto Soko Grad ima reč "grad" u imenu, onda i sve strane tvrđave moramo da prevodimo kao gradove, a ne tvrđave?" Sori, ali meni to uopšte ne izgleda logično.
Meni nije. Dokaži da je ispravno i logično. Sve naše tvrđave koje imaju u sebi reč "grad" imaju ga jer im je to ime dato u srednjem veku, a ne sada. Zato se i zovu tako kako se zovu. Ja poštujem tvoj jezički osećaj, ali on je ipak samo tvoje subjektivno osećanje, tako da bi bilo lepo kad bi i ti poštovao moj i drugih ljudi ovde.
Donji i gornji grad su delovi tvrđave, ne sama tvrđava i opet, to su imena koja potiču iz srednjeg veka, nisu data sada, u modernom dobu.
Zašto bi to značilo da treba tako da prevodimo? Zato što ti i Crni tako kažete? I ko kaže da se strane tvrđave "tako zovu"? Koliko sam ja shvatila Vcesnaka, "hrad" na slovačkom NE ZNAČI "grad", stoga ne vidim zašto bi se insistiralo na tome, kad te tvrđave koje ti uporno želiš da imenuješ gradovima nemaju reč "grad" u imenu. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 12:24, 4. март 2012. (CET)
Не мислим да је потребан неки посебан аргумент да бих неку реч превео истом том речју истог значења. Са друге стране, теби је потребан подобар аргумент да би доказала да ту реч треба преводити неком сасвим другом речју.
Нико никада нигде није рекао да све тврђаве треба преводити као градове, већ само оне тврђаве које се зову градови.
Наравно да све наше тврђаве које у свом имену имају реч "град" имају је јер им је то име дато у средњем веку, кад су и саме тврђаве изграђене у средњем веку. Али кад бисмо данас изградили нову тврђаву, нпр. у сврху туризма, и њу бисмо такође могли назвати град.
Ако реч "hrad" на словачком не значи "град", шта она уствари значи? Вероватно ћеш рећи "тврђава". Али и српска реч "град" такође значи "тврђава". Дакле "hrad" значи исто што и "град". — Претходан непотписан коментар оставио је корисник Никола Смоленски (разговордоприноси) •
Никола, језик није математика, и није увек "ако је А=Б и Б=Ц онда је Б=Ц". Аргумент за превођење сам већ дала. Немам намеру да понављам.--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 13:50, 7. март 2012. (CET)
Релација "значи" није баш транзитивна, а није ни рефлексивна. А овде су иначе употребљене релације "значи" и "такође значи" које су различите - ако се оне уопште и могу посматрати релацијама. --СлободанKovačevićбиблброKS 09:53, 5. март 2012. (CET)

Bas htedok juce da se javnem ovim povodom da pomenem gornji grad/Gornji grad na Kalemegdanu. I da kazem da ako postoji gornji i donji grad Kalemegdana i ako su oni jedini njegovi delovi onda bi i Kalemegdan mogao da se zamisli kao neki grad. Ne znam pak da li je u pitanju Gornji grad ili gornji grad, cini mi se da je ipak samo prvo. Danas neko da sklepa pesmu sa stihom "Kalemegdane, grade moj" ona bi, ako ne bi imala nikakvu drugu vrednost, najverovatnije postala kuriozitet makar zbog toga sto bi mnogi pogresno tumacili znacenje reci grad u ovom slucaju. Tako da tvrdnja da su grad i tvrdjava sinonimi meni uopste nije ubedljiva. Ako posmatramo lipak i ljepilo oni su valjda sinonimi i prevod su za engleski glue. Tutkalo recimo nije sinonim sa njima... AFAICT. Kosa i vlasi pak cini mi se nisu sinonimi, jer kosa ima jos dva znacenja razlicita od vlasi (ako uzmemo u obzir samo izgovor tj. razlikjemo akcente) a vlasi su recimo i dlake na perici dok kosa cini mi se da to nije. E sad grad ima osim onog "naseljeno mesto" jos jedno, koliko ja razumem, nekakvo hiponimozno znacenje: "tvrdjava". Zato pokusaj ekvivalentiranja termina tvrdjava i grad mislim da ne moze imati istu zasnovanost koliko i poksuaj ekvivalentiranja ljepak, lipilo i lepak. Nisam siguran za termin "sucelje" da li se koristi i za hardverski interfejs i softverski interfejs. Ako se ne koristi za bar jedno od ta dva onda bi mozda mogli da kazemo da su "interfejs" i "sucelje" u sinonimoznom odnosu, a ne i sinonimnom. I ako usvojimo termine hiponimozno i sinonimnozno (ako li oni ne postoje vec) onda su i "grad" i "tvrdjava" takodje u sinonimoznom odnosu: termin tvrdjava u hiponimoznom prema terminu grad, kao i termin sucelje prema terminu interfejs. Termin grad bi onda valjda bio u nekakvom hipernimoznom odnosu prema terminu tvrdjava, jel? --СлободанKovačevićбиблброKS 10:01, 4. март 2012. (CET)

Мало се губимо овјде. Неки покушавају да искористе имена појединих тврђава на нашим просторима како би нам показали да се ријеч „град“ још увијек широко користи у значењу „тврђава“. Узмимо рецимо овај Јеринин Град код Трстеника. Лијепо у уводу пише да је „Јеринин град“ назив тврђаве. Не можемо ми мијењати назив неке тврђаве у Србији. Нема потребе ни да га преводимо ни да транскрибујемо. Дакле, да се Јеринин град зове „Јеринин замак“, „Јеринин чардак“, или „Јеринин џакузи“, то би опет био назив тврђаве а не чардака, замка или џакузија. Е сад, главни аргумент је да су некада у прошлости српска ријеч „град“ и словачка „храд“ имале потпуно исто значење, па се „храд“ преводило као „град“. Српска ријеч је током времена добила друго примарно значење, а словачка је задржала исто значење. Наравно то није ничим референцирано, али вјероваћемо да је тако јер изгледа логично. Колико знам, називе страних локалитета можемо транскрибовати или превести. Ако транскрибујемо, онда ће бити „храд“, а ако преводимо, онда тражимо најбољи превод у савременом српском језику за словачку ријеч „храд“. Немам појма да ли је то замак или тврђава, али извјесно је да није „град“ и никако не може бити „град“. Немамо никакву обавезу да назив те тврђаве у српском буде сличан називу у словачком, а и да желимо то да постигнемо, онда би користили транскрипцију а не „креативни“ превод.--В и к и в и н д 12:55, 4. март 2012. (CET)

`ајде да подвучем црту још једно.Према Речнику српског језика из 2007.године,термини град,тврђава и утврђење су синоними и то је неоспорна чињеница.Предлог да се један термин (град),који се у датом контексту потпуно равноправно користи са друга термина (тврђава и утврђење),замени једним од њих или чак нетачним термином (замак),само зато што неко није чуо да се то користи (у том значењу и/или том контексту) или се ређе користи,равно је,по мени,инсистирању на пребацивању чланака писаних ијекавицом у екавицу,јер забога,неко није чуо ијекавицу или ју је чуо врло ретко да се користи у српском језику.Осим чињенице,да су иницијални облици исправни,и са становишта српског језика и са становишта струке,термин град је у духу српског језика у датом контексту. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 17:26, 4. март 2012. (CET)
"ако преводимо, онда тражимо најбољи превод у савременом српском језику за словачку ријеч „храд“. Немам појма да ли је то замак или тврђава, али извјесно је да није „град“ и никако не може бити „град“." - напротив, извесно је да јесте град и да не може бити ништа сем град.
"Немамо никакву обавезу да назив те тврђаве у српском буде сличан називу у словачком" - није сличан, већ исти.
"а и да желимо то да постигнемо, онда би користили транскрипцију а не „креативни“ превод." - Ни по чем није креативан, та реч једноставно то значи. Никола (разговор) 03:26, 5. март 2012. (CET)
Izgleda da nekima nije jasno šta je razlika između zamka i tvrđave. Zamak je sedište vladara ili drugog feudalca obično ili premiđa i on je utvrđen i izgleda kao tvrđava ali u stvari ima svog stanovnika. Zamak je vremenom izgubio vojni značaj te i ako još uvek ima izgled tvrđava one su samo dekoracije. Međutim tvrđave su vojne tvorevine one služe da spreče neprijatelje naprimer i bunker je tvrđava tvrđave spadaju pod pojam fortifikacijskih vojnih objekata. Tvrđava je utvrđeno mesto. Tvrđavu u Petrovaradinu projektovao je vojni inžinjer i tu nije stanovao nikakvi vladar.

Slovačka vikipedija nema članak o tvrđavama a češka ima jedan vrlo mali članak. Slovačka vikipedija ima članke o zamkovima i dvorcima jer su zamkovi koji su izgubili vojni značaj postali dvorci i jedni i drugi su u stvari objekti koji su služili za stanovanje vladara i plemstva i ovakovi objekti svrstani su u kategoriju zamkova i dvoraca.Inače izraz utvrđenje postoji i u slovačkom i u češkom jeziku u slovačkom to je pevnosť a u čeđkom pevnost ili i tvrz ali i ako postoji mali članak u češkoj u slovačkoj vikipediji niko se za tve vrste objekata ne interesuje jer u Slovačkoj postoje velelepni zamkovi i dvorci vladara i plemstva.

Ovi zamkovi su građeni obično na vrhovima uzvišenja i okolo njih nema nikakvih drugih objekata. Na prvi se pogled vidi da to nisu gradovi. Oni su sedišta vladara. Vladari jasno nisu samo tu stanovali. Zamkovi imaju svoje osnivače prvo vladare a kasnije su ove zamkove osnivali i drugi plemići.

Zamkovi su utvrđeni dvorci su nastali u srednjem veku u Evropi. U prvo vreme su bili utvrđeni a kasnije su promenili izgled. To su zdanja koja su karakteristična za Evropu i srednji vek očito da taj koji je pisao članke o zamkovima i dvorcima u Slovačkoj nezna ni to najosnovnije na šta se odnose članci i da to nisu tvrđave. Veliki zamkovi nalaze se u istoriskim centrima i Praga i Bratislave ovi imaju svoje tvrđave i zidine ali imaju svoje osnivače gradili su za vladare i time se razlikuju od tvrđava. Srednjovekovna Evropa ima mnogo zamkova a Slovačka ima interesantnu arhitekturu zamkova na koju su Slovaci ponosni...

--Vcesnak (разговор) 20:45, 4. март 2012. (CET)

Kako jedna turistička organizacija reklamira slovačke zamkove

Uprkos maloj površini, Slovačka se može pohvaliti obiljem prirodnih lepota i velikim mogućnostima za aktivan odmor. Celoj Evropi su poznati planinski venci Karpata i Tatre sa prostranim šumskim područjima, pećinama i toplim izvorima. Preko 1400 mineralnih izvora omogućava medicinske tretmane u bilo koje doba godine. Širom Slovačke nalazi se 180 srednjovekovnih zamkova od kojih su najpoznatiji Spiški zamak (Spišský hrad) i Orava.

--Vcesnak (разговор) 21:24, 4. март 2012. (CET)

Kako je to u Srbiji Широм Србије има око 200 локалитета са остацима старих тврђава и утврђених градова, још од античких времена. Међутим, после много векова ратова и разарања, остале су очуване само тврђаве које су своју војну функцију задржале и у средњем веку, под влашћу Турака. Већина ових утврђења дограђивана је и прилагођавана развоју ратне технике, при чему су губиле изворне средњовековне облике. Неке од њих су биле претече савремених српских градова, које и данас красе делови старих бедема и кула.

Тврђаве су биле искључиво војна упоришта, а замкови мања утврђења у којима се налазио владарски или властелински двор. Најпространији су били утврђени градови са више посебно брањених делова, у којима је, осим замка, бедемима било опасано и цивилно насеље.

--Vcesnak (разговор) 21:35, 4. март 2012. (CET)

Разлика између тврђаве и замка (у српском језику) није спорна,као што није спорна ни разлика између термина hrad и zamok (у словачком језику).Спорна је искључиво одлука да Матица српска нема благог појма са српским језиком и да је Речник српског језика који је иста издала 2007.године чиста будалаштина. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 21:49, 4. март 2012. (CET)

Ne vredi ubeđivati nekoga kome očigledno nije stalo do tuđeg i to argumentovanog mišljenja. Ako toliki kilobajti nisu do sada pomogli, mislim da ni neće uopšte. Iz ličnog iskustva sam se uverio u to. Rasprava se, sve što idemo dalje, pretvara u nečije lično šegačenje sa zdravom pameću. Čas čujem jedno, čas drugo. Blago onom ko rano poludi, što bi rekli moji ortaci. Najbolje je ostaviti raspravu na miru i usredsrediti se na izvesne članke. Što se mene tiče, imate zeleno svetlo da menjate kako mislite da treba. Jer, neko ko sklapa ovakve rečenice '

Викицитати „Константина Драгаша је чињеница да је био последњи византијски цар, као и његово држање током опсаде Царице свих Градова претворило у митску личност односно у Бесмртног Цара, како га назива Никол.“
({{{2}}})

baš i ne odaje neki utisak poznavanja duha srpskog jezika, a kamoli slovačkog ili staroslovenskog. Žaleći se večito se na tvrdoglavost ostalih, taj isti gubi iz vida koliko je on teška osoba za komunikaciju. S njim se ne može normalno komunicirati.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 21:54, 4. март 2012. (CET)

__________________________________________________________________________

Ja nisam rekao da je rečnik čista budalaština i objasnio sam da u srpskom jeziku može da se upotrebi izraz grad za tvrđave koje su imale cilj sa sklone i odbrane stanovništvo (ili njegov deo) u slučaju napada neprijatelja i u ovom smislu i Deroko u svojoj knjizi Srednjovekovni gradovi govori o srednjovekovnim tvrđavama kao "gradovima" u znacima navoda takav navod se može videti i u Prosvtinoj enciklopediji, ili o vrstama gradova kada naselja dobijaju prve funkcije gradova i kada gradovi takoreći nisu postojali i ovo su prvobitni gradovi srednjeg veka.

To nije slučaj sa Evropskim zamkovima, velikim i velelepnim zdanjima Evrope koji uveliko liče po svemu na gradove i tvrdave svojim izgledom.

U Srbiji takovi kao u Evropi zamkovi takoreći ne postoje. U Srbiji postoje srednjovekovni utvrđeni gradovi i tvrđave. U Srbiji vladari su gradili konake a ne zamkove dok su u Evropi nastajali zamkovi u Srbiji su nikle tvrđave oko kojih su bili naseljeni delovi i oko kojih su se kao u Beogradu naprimer Laudanov šanac formirale fortifikacije u koje se ubrajala i tvrđava, dok u Pragu postoji u jezgru grada Hradčani što je zamak kao i Krlštajn koji je isto zamak u češkoj u Srbiji ne postoje takova zdanja kao Hradčani i Karlštajn ili Spišski zamak. U Srbiji se zamkovima nazivaju samo male tvrđave u kojima su stanovali mali feudalci a ja verujem da u Srbiji nema ni jedan značajniji zamak ali tu se ne radi o Srbiji već o Slovačkoj u kojoj nasuprot tome ne postoje značajnije tvrđave i sve su to zamkovi koji imaju svoje osnivače i vlasnike.

Jasno je da neko ko nije makao iz Srbije i ko nije video zamkove misli da su zamkovi tvrđave a ako su veliki da su to gradovi. Znači izraz grad može da se odnosi i na neke od tvrđava u Srbiji kada se govori o srednjem veku nalazi se i u srpskim pesmama i očito da predstavlja arhaizam i nikako ne može da se nalzi u naslovu članka o zamkovima pa čak ni u uvodu jer se jednostavno ne radi o gradu i o predstavama o tome šta su gradovi i šta se pod njima podrazumeva uopšte ni od strane laika ni od strane stručnjaka pa bili ti stručnjaci za jezik ili arhitekturu.

--Vcesnak (разговор) 23:01, 4. март 2012. (CET)

... izraz grad se upotrebljava za tvrđave po teoriji o razvoju gradova iz "tvrđava gradova" i "teoriji zaštite stanovništva" kao i nenaučnim teorijama o "teoriji geografskog determinizma" u toku oformljavanja gradova u srednjem veku.
--Vcesnak (разговор) 23:20, 4. март 2012. (CET)
Све је то лепо и корисно знати, али не мења чињеницу да ако се тврђава, замак, кула или шта друго зове град, онда и превод њеног имена такође треба да буде град. Можда је она у оригиналу неправилно названа, али ми то не треба да мењамо. Никола (разговор) 03:26, 5. март 2012. (CET)
nija grad nego "hrad" i to znači da nije "mesto" kao se kaže grad već "hrad" što srpski je izraz za zamak u hrvatskom se upotrebljava nemački izraz burg u engleskom kastel u nemačkom burg a u slovačkom i češko hrad koji ima ne značenje grada već značenje zamka koji je definisan kao utvrđeno boravište vlasnika koji su u srednjem veku imali u svom vlasništvu zemlju, šumu, ili i gradove i koji su gradili sebi luksuzna boravišta koja se nazivaju zamkovi. Ukucaj u guglu npr. Spiški zamak i dobićeš destinacije zamkova u Slovačkoj naših turističkih agencija koji govore srpski jezik i poznaju ove zamkove u Slovačkoj a ukucaj Spiški grad i dobićeš samo ono što si pisao u srpskoj vikipediji. Taj naprimer Spiški hrad se u nemačkom ne prevodi kao grad- štat već kao- burg odnosno zamak. Članak u vikipediji sk. hrad je kod nas prevedan kao zamak u u nemačkoj kao burg i ne kao grad jer se ne radi o gradu već se radi upravo o zamku. Ako bi se transkribovao izraz Spiški hrad bilo bi ipak hrad a ne grad. Hrvatski je hrad preveden kao dvorac sa značenjem ne kao grad već kao zamak u srpskom ali oni upotrebljavaju i izraz burg koji je definisan isto kao zamak u srpskom a izraz zamak vodi u hrvatskoj vikipediji ka izrazu fortifikacije, u koje spadaju i izrazi zamak i tvrđava kao tipovi ovih objekata koji služe između ostalog i odbranbenim zadacima a valjda ne treba da objašnjavam i razliku između fortifikacionih objekta i gradova.

--Vcesnak (разговор) 04:42, 5. март 2012. (CET)

Ово је само пресипање из шупљег из празно.Јасно је речено да се израз град,у овом контексту,користи као синоним за термин тврђава,а не као синоним за насељено место.Такође је јасно наведен Речник српског језика који врло јасно каже да се термин град у српском језику може користити и у значењу тврђава,у одговарајућем контексту.Упорно понављање да термин hrad не значи насељено место у словачком језику,нема појенту,јербо то нико није ни покушао да тврди. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 12:10, 5. март 2012. (CET) _________________________________________________________________________


...niko ne osporava da se za neke tvrđave može koristiti izraz grad ni to da se nekad tako koristio ovaj termin za neke tvrđave koji je arhaičan. Neka naselja su gradovi a neka nisu samo urbana naselja mogu biti gradovi tako taj pojam upotrebljavaju i laici i stručnjaci u današnje vreme za upotrebu pojma grad. U prošlosti postoje drugačija merila i ne smatra se da je svako naselje i svaka tvrđava grad to se određuje u teoriji gradova od strane filosofa vladara naučnika i arhitekata i ova mišljena nisu jedinstvena i vremenom su se menjala ne može se govoriti o tvrđavi kao gradu i tvrditi da je to sinonim to je apsurdno mišljene. Treba znati koristiti rečnik. Tvrđave su u prvom redu vojni objekti i služe u ratovima ili su služili tako nekada u odbranbene svrhe i uglavnom nemaju drugu funkciju. Pod gradovima razumemo urbane celine koje imaju multifunfcionalne karakteristike u kojima stanuju građani i već u davnim vremenima postoje gradovi koji su u prošlosti imali i odbrandeni karakter i u čijem sastavu su postojale i gradske tvrđave dok danas postoje gradovi koji nemaju tvrđave.

Ako smo se dogovorili da "hrad" ne znači grad i da ima termin koji je formiran tako što je to sistem objekata koji ima "hradbe" što se u slovačkom i češkom jeziku izraz za bedeme jer je on njima okružen da je ovaj objekat karakterističan za velelepne arhitektonske objekte Evrope i srednji vek da postoji termin koji govori da se radi o zamku što je srpska reč za ovakove objekte u Evropi dok ih u Srbiji takoreći nema zašto insistiraš da se radi o tvrđavi koje su inače evidentni objekti i u Srbiji i predstavljaju po izgledu slične objekte ali vojnog karaktera ili tvrdiš da se radi o gradu pored preciznog izraza za ove objekte zbog toga što ti se ćeflo da upotrebiš neadekvatni termin koji ima drugi sadržaj i termin koji je upotrebljavan za ovakove objekte koji je arhaizam.

U vikipediji bosanskoj postoji članak o tvrđavi i u njemu se navodi da je ranije za tvrđavu upotrebljavan izraz grad koji se danas više ne koristi i da ovaj pojam ima sasvim drugačije značenje a Ti upravo kao da želiš da osvežiš ovaj arhaizam iako je evidentno da se tu ne radi o tvrđavama koji su objekti vojnog karaktera već o luksuznim boravištima vladara ili visokog plemstva.

I već kada si bio mali mama Ti je sigurno pričala o prinčevima i princezama koji su živeli u zamkovima i u dečijim slikovnicama si mogao da vidiš kako su ovi zamkovi izgledali dok su u američkim filmovima u tvrđavama bili vojnici a šerifi bi delili pravdu u gradovima i već ni mala deca koja gledaju filmove ne mešajo tremine grada i tvrđave i znaju da prinčevi i princeze žive u zamkovima, vojnici u tvrđavama a građani u gradovima kao i da postoje naselja koji nisu gradovi da takva naselja imaju naprimer indijanci i očito je da si Ti vikipedijanac koji je pobrkao lončiće ili si neki genijalac koga svet ne razume --Vcesnak (разговор) 14:45, 5. март 2012. (CET)

Цитирао сам Речник српског језика који врло јасно каже какво значење може имати реч град у српском језику.Ви сада тврдите да у Словачкој не постоје тврђаве,већ постоје искључиво замкови који се на словачком језику називају hrad,док се изразом zamok означавају двор(ци) и палате.Према вашој тврдњи,на тлу Словачке су фортификациони објекти подизани искључиво да би у њима живела властела и никада им основна намена није била војна.Занимљиво. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 20:39, 5. март 2012. (CET)


... da ja odgovorno tvrdim da u slovačkoj vikipediji ne postoji članak o tvrđavama što ne znači da se tu one nisu gradile i one su uglavnom bile građene na mestima skoro svih zamkova što se u člancima o zamkovima i govori da su tu postojale tvrđave češka vikipedija ima mali članak o tvrđavama. U kategoriji tvrđave ne postoji ni jedna tvrđava u slovačkoj već nekoliko članaka o stranim tvrđavama u svetu i postoje članci o elementima tvrđave kao što su kule, bedemi, kapije, koje imaju i zamkovi, postoji članak o fortifikacijama koji je širok pojam u koje spadaju i tvrđave i utvrđeni zamkovi, palate i utvrđene građevine novijeg vremena, ali slovačka vikipedija nema članak o tvrđavama. Tu se nisu gradile tvrđave od strane vojnih inžinjera kao tvrđava u Perovaradinu koju je gradio Voban austriski vojni inžinjer jedan od najpoznatijih graditelje tvrđava. U slovačkoj su mnogo zastupleniji zamkovi kao i u češkoj tu je najveći zamak na svetu praški zamak u bratslavi je bratislavski zamak Kalimegdan je tvrđava a stari Zagreb Gradec je utvrđeni grad koji je to postao ako se ne varam vać u 13 veku poveljom- on ima utvrde i sve ostale karakteristike srednjovekovnog grada ali nema koliko ja znam neku vojnu tvrđavu kao novi Sad i Beograd i mnogi gradovi u Nemačkoj su se formirali okolo burgova kao Nirnberg naprimer a burg je u stvari zamak za Evropu je karakterističniji zamak od tvrđave tada su postojali odnosi u kome su vlastela posedovala zemlje šume pa i gradove i gradile po nekoliko zamkova pa kada su se zalihe iz nekog iscrpele oni bi se selili u drugi objekat dok su naša vlastela stanovala u veleposedničkim tvrđavama koji su bili manji objekti od zamkova a kasnije u dvorovima, palatama a gradili su i konake. Evo reci mi dali znaš neki dvorac kao versaljski dvorac (slov. versailsky zámok) u Srbiji ili zamak kao Praški zamak na Hradčanima ja neznam a u slovačkoj neznam takovu tvrđavu kao Petrovaradinsku a da postoji verovatno bih čuo ua nju u listama zamkovi Srbije su pomešani sa tvrđavama i navedeni su uglavnom objekti vojnog karaktera znači tvrđave kao značajni objekti u Srbiji dok su u Slovačkoj navedeni zamkovi i pomeki dvorac i ako dvorci nemaju utvrđenja zamkovi ih imaju i oni su se razvili na mestima gde su bile tvrđave i iz njih da bi se pregrađivale u Dvorce a mnogi su uništeni tako da su ostale uglavnom samo delovi utvrđenja i zamkovi su bili fortifikacije i imali su vojni značaj i stradali su u ratovima i ako im nije vraćen stari izgled propali su neki su pregradeni u Dvorove i danas su obično muzeji ili po nekad i hoteli i restorani ako su manji.

Znači odgovor je potvrdan u slovačkoj vikipediji nema članka o tvrđavama značajna zdanja su uglavnom zamkovi (slov. jezik: hrady) a ja neznam značajnije tvrđave kao u Srbiji dok ima značaknih dvoraca ( slov. jezik: zámky) isto tako značajnih kao i u Srbiji. --Vcesnak (разговор) 01:09, 6. март 2012. (CET)

Дакле,нити један (спорни) чланак се не бави тврђавом,већ искључиво замковима,који су потпуно друга ствар од тврђаве?Да или не? Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 01:18, 6. март 2012. (CET)

Da članke koje si Ti pisao nisu članci o tvrđavama već o zamkovima međutim zamkovi su se razvili iz tvrđava u srednjem veku i karakteristični su za Evropsku srdnjovekovnu arhitekturu srodni su međusobom ali zamkovi pored utvrda imaju i druge objekte. Kasnije se iz ovih objekta zazvijaju dvorci koji više nisu utvrđeni objekti. Zamkovi, gradovi i tvrđave imaju bedeme da bi naselje bilo grad skoro po pravilu ima bedeme. Neki zamkovi, neke tvrđave, i neka naselja bivaju od strane vladara proglašavana u gradove, vladari im dodeljuju beneficije i neki ih zadržavaju i razvijaju se u gradove a ponekad kasnije gube značaj gradova- ovi procesi se istražuju u teorijama o razvoju naselja. Gradovi se razvijaju kako oko zamkova, tvrđava tako i oko palata i dvorova što obično čini stari grad ili istorijsko jezgro grada- često se razlikuje gornji i donji grad. Tvrđave i zamkovi pa i gradovi u srednjem veku imaju pored bedema i mnoge druge zajedničke objekte kao kule, bastione, donžone ciborije kapije po nekada se i sličnih oblika u osnovi a osnivaju se na mestima koja su bila korištena i u ranijim vremenskim razdobljima. Neki teoretičari smatraju da će se cela zemlja u budućnosti pretvoriti u jedan jedinstven i ogroman grad... --Vcesnak (разговор) 02:54, 6. март 2012. (CET)

Хвала вам на вашем одговору,којим се ставља тачка на ову шараду.Тврдити да то нису тврђаве (у значењу које тај термин има у српском језику) нема благе везе са реалношћу. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 04:48, 6. март 2012. (CET)

Kao što si rekao srpski jezik je ne samo bogat već i tačan i za svaki arhitektonski ili inžinjegski oblik ima odgovarajuću tačnu reč --Vcesnak (разговор) 20:44, 6. март 2012. (CET)

http://www.skandalozno.com/najfascinantniji-dvorci-i-palate-u-svetu/

pregledaj i vidi da se i tu pominje hrad kao dvorac Prački hrad i ako nije ni tu naglašeno da se radi o utvrđenom dvorcu i sedištu vladara odnosno o zamku i tu se ne nalaze tvrđave --Vcesnak (разговор) 03:50, 7. март 2012. (CET) ____________________________________________________________________________ http://www.haoss.org/t2956-tvrave-i-utvreni-gradovi-srbije

Tvrđave, zamkovi i utvrđeni gradovi za srednjovekovne srpske zemlje imali su izuzetan značaj ključnih uporišta odbrane. Jaka utvrđenja garantovala su opstanak države, a njihovim osvajanjem zaposedala se teritorija i sticali ili gubili posedi. Po pravilu su podizana na strateški važnim mestima, ili teže pristupačnim položajima na vrhovima brda. Utvrđenje je ograđivano bedemom sa stazom na vrhu i zupcima koji su štitili branioce. Ispred bedema je kopan dubok rov, koji je kod ravničarskih utvrđenja obično bio ispunjen vodom. Na pojedinim mestima bedemi su ojačavani visokim kulama.

Tvrđave su bile isključivo vojna uporišta, a zamkovi manja utvrđenja ukojima se nalazio vladarski ili vlastelinski dvor. Najprostraniji su bili utvrđeni gradovi sa više posebno branjenih delova. U njima je, osim zamka, postojalo i bedemima opasano civilno naselje. To su u srpskim zemljama, pored primorskih gradova, bili Skoplje i Novo Brdo, kao i prestoni gradovi Beograd i Smederevo.

kao što vidiš ne upotrebljava se izraz gradovi za tvrđave već za srednjovekovni grad se koristi izraz utvrđeni grad kao i za zamak utvrđeni dvorac --Vcesnak (разговор) 03:54, 7. март 2012. (CET)

Vlastelinska tvrđava[уреди]

... da bi kompletirali i da ne bude zabuna u srpskom jeziku postoji i izraz vlastelinska tvrđava. Taj izraz postoji i u slovačkom i češkom jeziku kao tvrz dok za engleski i nemački neznam dali postoji specijalni izraz za ove vrste tvrđava. Ove tvrđave pored toga što bi imale karakter utvrde omogućavale su funkcije boravka i stanovanja vlastelina i po pravilu su bila manja zdanja od vojnih tvrđava i manja zdanja od zamkova i često su se sastojali od samo jednog objekta u vidu kule... Najveći zamak je upravo češki zamak Hradčani u Pragu. --Vcesnak (разговор) 06:22, 5. март 2012. (CET)


Поздрав свима. Да бих мало побољшао опће (опште) расположење, навешћу још неке занимљиве чињенице. Нпр. у мом старом крају (Кордун) ријеч градина означава остатке старог утврђења-замка и слично. Уз то, народ је стара утврђења, замкове и сличне камените грађевине називао стари град. Тако имамо стари град Дубовац, стари град Озаљ, итд, итд.

Желим да кажем да сте сви у праву: наш језик је пребогат и не само двосмислен, већ често и четворосмислен. --Мирослав Ћика (разговор) 15:31, 5. март 2012. (CET)

Evo ovde slovačko-srpskog rečnika (str. 4, pod naslovom MESTO), gde kaže da je slovačko "hrad" = srpsko "dvorac", a slovačko "mesto" = srpsko "grad". Prema tome, sve ovo su zapravo dvorci. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 09:58, 6. март 2012. (CET)

Evo ovde, onlajn slovačko-srpski rečnik, gde je "hrad" = "zamak".--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 10:00, 6. март 2012. (CET)

Па шта је заправо hrad,дворац или замак?Или су та два синоними у српском језику.Ево ти пример из књиге Са словачким у свет (које ли ироније,што би рек`о Димитрије Војнов,потпуно случајно сам се пробудио у истој просторији са дотичном):

  • Када је изграђен овај замак? (Kedy bol postaveny tento hrad?)
  • Средњевековне словачке тврђаве су прекрасне и добро очуване. (Stredoveke slovenske hrady su prekrasne a dobre zahovane.)

А већ на следећој страни,у склопу речника стоји ово:

  • тврђава - pevnost
  • палата - palac
  • дворац - kaštiel'
  • замак hrad/zamok

И како се каже тврђава,а како замак,а како дворац на словачком?

Моја појента од старта је да се несумњиво ради о тврђава,јер се ради о објектима опасаним бедемима.Можемо за сваки појединачни случај да анализирамо,ком типу тврђаве припада (да ли је замак,према Поповићевој дефиницији о`зго),али то не мења чињеницу да се ради о тврђавама.

(Јер нови Правопис врнуо средњОвековно у средњЕвековни или су ови оманули?) Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 10:57, 6. март 2012. (CET)


Hvala svima koji učestvoju u ovim razjašnjenjima. Mislim da treba ponoviti da se pod utvrđenim objektima u arhitekturi razumeju tvrđave (primer Petrovaradinska tvrđava) koje su najstarije i vojni su objekti koji obezbeđuju neka mesta no sve što ima utvrđenja i bedeme nisu tvrđave i u zavisnosti od njihovih namena i drugih karakteristika mogu biti utvrđeni gradovi(primer Dubrovnik), ili mogu biti i zamkovi (Praški zamak) kasnije su zamkovi izgubulu utvrđenja i postaju dvorovi (Versajski dvor)...

  • srpski tvrđava je slovački pevnosť, nemački Festung, eng. fort
  • srpski zamak sl.hrad, nem. a i hrvati ovo upotrebljavaju burg eng. kastel
  • srpski dvorac sl.zamok nem. šlos eng. šato
  • srpski palata sl. palác nem. palast eng palaste
  • srpski grad sl.mesto, nem Štat, eng. taun

Inače niko ne tvrdi da zamkovi ne spadaju u utvršenja u fortifikacione objekte i da imaju elemente fortifikacija ali srpski jezik ima specijalni izraz za ovu vrstu tvrđava i one se srpski zovu zamkovi kao što vidimo i drugi jezici razlikuju ove vrste tvrđava a pod tvrđavama se razumeju u prvom redu smo najstarije tvrđave iz kojih su se ovi objketi razvili.

Svi ovi pojmovi su u vikipediji za sve ove objekte mi imamo členkove a što se tiče onlajn rečnika koji hrad prevodi kao dvorad radi se o grašci u prevodu i netačnosti i bolje je konsultovati naprimer Melu prosvetinu enciklopediji da se razjasne ovi termini od rečnika jer rečnike rade stručnjaci koji se ne mogu razumeti u sve oblasti jezika. Da bi ste proverili moje navode dovoljno je otvoriti članke u vikipediji i pregledati kako su ovi pojmovi definisani na drugim vikipedijama.

Ni malo vam ne zameram đto vam nisu jasni ovi pojmovi ipak treba biti posebno zainteresovan za ovu oblast da bi to bilo jasno ja sam slučajno bilingvista i slovački jezik poznajem kao i srpski a posebno sam zainteresovan za arhitekturu i umetnost posetio sam slovačku i neke zamkove i više manje su mi jasni pojmovi i mene ne čudi da se ovi očuvani objketi slovačke imaju ime zamkovi u srpskom odnosno hradi u slovačkom i ako to laiku izgleda kao tvrđava pod kojom se razume vojni srednjovekovni fortifikacioni objekat i neznam kome treba da zahvalimo što izraz fortifikacija na srpskoj vikipediji vodi na članak o tvrđavi ali u hrvatskoj vikipediji postoji članak o fortifikacijama i tu se pominju svi ovi pojmovi znači za razne vrsta fortifikacija pored tvrđava postoje specifični izrazi u srpskom jeziku i pod tvrđavama se ne podrazumeva sve što je utvrđeno i svi vojni objketi ni u srednjem veku ni danas.

Još jedan put vam se zahvaljujem na interesovanju... --Vcesnak (разговор) 20:14, 6. март 2012. (CET)

Дакле,сваки замак је и тврђава,али свака тврђава није замак? Да ли се слажемо око овога? Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 20:46, 6. март 2012. (CET)

Ijako ja nisam stručan da Ti objenim šta su sinonimi i kako se oni upotvrbljavaju smatram da se sve ove reči mogu svrstati u sinonime i kao što znamo postoje

  • istoznački sinonim koji se mogu u potpunosti zameniti jedni sa drugim i ova vrsta sinonima su vrlo retki i očito da ovi izrazi ne spadaju u ovu vrstu sinonima
  • slični sinonimi su sinonimi koji su sličnog značenja ali uvek jedna reč ima tačnije značenje i upravo treba poznavati i razlikovati koju reč treba upotrebljavati u određenom kontekstu.

Molim nekog ko se razume u jezik i ove nijanse da kaže koju reč o ovome i objasni Crnom da se sinonimi mogu upotrebiti samo u određenim slučajevima kada se radi o vrsti isoznačnih sinonima i da je termin koji on tako uporno forsira pored toga i arhaičan i da nije u pravu...

--Vcesnak (разговор) 23:47, 6. март 2012. (CET)

Даклем,тврдите да тврђава,утврђење и град у српском језику нису речи које имају истоветно значење и исто тако тврдите да термин град,у овом контексту архаизам?Супер.На основу ког извора тврдите ове две ствари и да ли би цитирали шта исти каже на ту тему.Ја сам навео како Речник српског језика објашњава термин град у овом контексту и исти не наводи да се ради о архаизму. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 23:55, 6. март 2012. (CET)

Било би лијепо да они који тврде да се "hrad" преводи као "град" наведу аргументе на основу којих то тврде, а не да скрећу расправу на небитно питање синонима у српском језику. Каква је корист од расправе да ли су град и тврђава синоними, уколико се "hrad" преводи као "замак", а по свој прилици је тако.--В и к и в и н д 00:21, 7. март 2012. (CET)

По којој свој прилици је тако?На основу онлајн речника који тврде и једно и друго?Или на основу дојма једног корисника,који спорадично мења мишљење о томе шта је заправо адекватан превод?У овим случајевима је неоспорно да се ради о тврђавама.Или то опет нису тврђаве већ Марсовци?Ако јесу тврђаве,онда се за њих може употребити и термин град,према Речнику српског језика који сам цитирао и према стручним текстовима које сам такођер цитирао,пошто та два термита имају исто значење. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 00:57, 7. март 2012. (CET)

Тврђава (утврда, тур. хисар) је облик војне грађевине са сталномвојном поставом, са превасходно одбрамбеном и заштитном улогом, којукарактерише систем кула и јаких бедема. Грађене су на тешко приступачнимместима, тако да им се могло прићи само са једне стране, док су их са другихчувале природне препреке попут стена или река. Раније је коришћен и израз “град”(градина, градиште), али он у данашње време има потпуно другачијезначење.

http://www.scribd.com/doc/17147363/Tvrdjave-u-Srbiji --Vcesnak (разговор) 01:26, 7. март 2012. (CET)

Уколико погледате чланак тврђава,видећете да је тај сегмент (као и читав чланак) преузет,од речи до речи,из његовог увода и то пре него сте ви последњу реченицу преместили из увода,у део који се односи само на Словенско градиште [9].Зашто сте тада сматрали да се то не односи на тврђаву,већ искључиво на Словенско градиште,то је питање које треба сами себи да поставите.

Међутим,та реченица каже оно што нам је већ познато,а то је да термин град,који се раније користио искључиво у значењу тврђава,данас има посве друго,основно значење,што је јасно наглашено и у већ цитираном речнику. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 01:50, 7. март 2012. (CET)


neznam šta Ti sad tvrdiš iz navedenog se vidi za se za tvrđavu upotrebljavao izraz grad i da se taj izraz danas više ne koristi.

Pored toga tu se ne radi o tvrđavi već o zamku a onlajn rečnik koji navodi Maduxa ne tvrdi da se hrad prevodi kao tvrđava već kao dvor što je donekle tačno samo se radi o utvršenom dvoru koji se na srpskom zove zamak. Međitim bolje je konsultovati npr. Rečnike PNS Priručno naučni rečnik ČS Akademije nauka iz koga se vidi da je hrad zamak ili onlajn rečnik Slovačkog ministarstva za kulturu

http://slovnik.juls.savba.sk/

iz koga se takođe neosporno može zaključiti da hrad znači zamak a zamok znači dvor

Ja ne vidim ništa što je sporno i ne vidim odakle ti tvrdnaj da ja menjam mišljenje i ja se samo išćuđavam tvom ogromnom neznanju i nepoznavanju materije nesnalažljivosti uz postojeće članke koji su na srpskoj vikipediji i iz kojih se može pregledati kako su izrazi prevodeni u drugim vikipedijama i iz kojih se može zaklučiti o čemu se zapravo radi. Zar ne govoriš ni jedan jezik u kome bi svoje tvrdnje mogao da proveriš i zar nija jasno da je tvrđava vojni objekat u kome je isključivo vojska a zamak samo utvrđeni dvorac koji ima vlasnika.

Ne vidim ja nikakve specifičnosti u srpskom koje Ti vidiš u značenju i prevodu teoriji i sadržajima pojma grad na drugim jezicima i srpskom jeziku koje Ti umišljaš u nepoznavanju i neznanju.

--Vcesnak (разговор) 03:13, 7. март 2012. (CET)

(Што се првог линка тиче([10]),то је писао неко ко нема много везе са терминологијом,јер,нпр. Мон сен Мишел назива дворцем,иако се ради о самостану или замак Хуњади назива палатом.)

Цитирао сам Речник српског језика о томе шта може да значи реч град у српском језику.Уколико желите да оспорите формулацију из истог,потребан вам је одговарајући извор,а не извртање написаног.Аутор текста ([11]) прави врло јасну разлику између тврђаве,замка (који је утврђени дворац према Речнику српског језика и аутор је свестан тога) и утврђеног града (при чему јасно користи термин град у данашњем значењу насељено место,пошто наводи да се ради о цивилном насељу опасаном бедемима) и не видим у томе ништа чиме би се оспорило коришћење термина град и у значењу тврђава.

Цитирао сам вам Речник српског језика о значењу термина град и он врло јасно каже да му је основно значење насељено место,али може значити и тврђава.То је и речено у тој реченици.Некада је град искључиво значио тврђава,а данас му је основно значење другачије,јер насељено место и тврђава нису синоними у српском језику.

Јагода је навела два извора према којима hrad значи дворац односно hrad значи замак.Јер замак ил` је дворац ил` је то сад исто?Ил` је у праву онај приручник чије сам одломке ја цитирао.

Колико ја успевам да видим hrad се дефинише као:

  • велико феудално утврђено седиште

што се од формулације за тврђаву у Речнику српског језика:

  • одбрамбрено утврђење ограђено бедемима

разликује у одсуству термина велико.

Ако усвојимо логику коју примењујете на објашњење о речи град у Речнику српског језика,онда zamok значи катанац,па би требали да преименујете један чланак у Бојнички катанац.Уколико одбацимо ту логику,можемо да дођемо до објашњења које сте већ дали:

  • Veća umetnički cenjena zgrada reprezentativnog karaktera i sedište feudala ili vlastelina

што се од дефиниције речи замак у српском језику:

  • утврђени феудални дворац где је живео властелин; уопште леп дворац,вила

разликује по томе да се не наглашава да та зграда мора бити утврђена (ако ово није утврђено,онда не знам шта јесте),али се додаје да замак може означити и леп дворац

Малочас сте у расправи,као аргумент да реч град у српском језику више нема значење тврђава,употребили цитат из чланка са Википедије,који сте претходно сами избацили из општег дела,када вам је одговарало да представите да се тај исказ заправо не односи на тврђаву уопште,већ искључиво за њен специфичан тип,који се назива Словенско градиште.И то у доба када сте кренули да мењате имена овим спорним чланцима,онако како сте у том тренутку сматрали да је исправно. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 05:10, 7. март 2012. (CET)

...i maločas i uvek tvrdim da grad nije izraz kojim se može obeležiti tvrđava a ni zamak jer je taj to anahronizam i neznam kako to još nisi shvatio u srpskom jeziku to je anahronizam i danas ppojam grada ima drugo značenje. Neznam zašto se tebi dopada da zamkove ili tvrđave nazivaš gradom ako sam govorio da gradom u teoriji gradova zovemo i stare gradove kao naprimer najstariji grad Jeriho tu se ne radi o anahronizmu već o tome da grad nije dali je utvrđen i dali ima bedeme već se u obzir uzimaju druga merila koja određuju kada se nešto smatra gradom a kada to nije grad. U slovenačkom jeziku se pod pojmom grad podrazumeva zamak a za grad se koristi izraz mesto i da si kojim slučajem slovenac ti bi bio u pravu.

Nisi ti otkrio nikakvu Ameriku i posebnost srpskog jezika i u staronemačkom jeziku se koristio izraz burg kao pojam koji određuje grad dakle nemački Stat (Schtadt) nikom ne pada na pamet u nemačkoj vikipediji da slovenački grad, slovački i isto i češki hrad prevede samo zato što je ova reč tako nekada upotrebljavana u staronemačkom jeziku kao Stadt- grad već se prevodi kao Burg što znači zamak međutim oni nemaju Crnog Bombardera koji je uveren da se ovaj zahvat može učiniti i niko i ništa ga ne može uveriti da greši i da nije u pravu. Kod slovačkih zamkova se radi po pravilu uvek o vrsti zamkova koji su podignuti na stenama a ovi zamkovi nemaju ni bedeme i izvedeni su kao palate ili dvorci jer imaju prirodnu zaštitu ovakovi zamkovi postoje i u drugim drževama kao naprimer u Slovačkoj, Češkoj, Nemačkoj. Sloveniji itd. Ti si i ove zamkove prozivao gradovima iako nema nikakvog osnova za ovo proveri svoje članke koje si pisao i nauči nešto i ispravi se kako u svom ubeđenju tako i u člancima koje si pisao na vikipediji i nemoj ostajati u svojoj tvrdoglavosti i neobaveštenosti o tome o čemu nezlonamerno obezvređuješ članke koje pišeš. Pod gradom ve ne razume tvrđava i pod tvrđavom se razumeju isključivo vojni objekti kako u prošlosti tako u sadašnjosti. To što se razume pod gradovima nalazi se u spiskovima gradova za razne zemlje, kao i gradovi u prošlosti od kojih je najstariji Jeriho a ujedno i najmanji tako i Tokijo u Japanu koji je savremena metropola, gradska aglomeracija i najveći grad na svetu barem tako se ovaj pojam upotrebljava i to se ne mora dokazivati to su činjenice koje su opšte poznate i koje ma koliko da si tvrdoglav u tvrdnji da si dokazao da u srpskom jeziku koji ti navodno poznaješ ovaj pojam označava nešto specifično i nešto drugo što je meni nepoznato i što je nisam čuo da menjam mišljene i tvrdim čas jedno čas drugo i to je dokaz da nisi u stanju da pratiš i shvataš najprostije izlaganje na srpskom jeziku i da me u stvari neshvataš i ako se ja iz petih žila trudim da shvatim šta želiš da tvrdiš i kako je došlo do ove graške koju tako dugo niko nije primećivao.

--Vcesnak (разговор) 06:39, 7. март 2012. (CET)

На месту где се налази Јерихон постојала су населја већ пре 9.000 г пне а рачуна се да је он постао град пре 7.000 година пне. и био је величине средњовековне владарске трпезарије па се ипак сматра градом у теорији о развоју градова--Vcesnak (разговор) 07:08, 7. март 2012. (CET)

То је опет, град у смислу насељеног места а не у смислу утврђења. Никола (разговор) 11:36, 7. март 2012. (CET)

Двојезични речници су често непрецизни, па мислим да је боље користити чешко-чешки речник. А он каже: hrad, -u m. starověké a středověké opevněné sídlo, obyč. panovnické n. šlechtické. Да ли би неко могао ово да преведе на српски, па да видимо најзад да ли је ово исто што и српски град? Никола (разговор) 11:36, 7. март 2012. (CET)

Drage volje ću prevesti sa češtog jer zaj jezik isto jako dobro poznajem:

  • ja sam naveo i jednojezički slovački rečnik Ministarstva kulture i dao prevod za hrad koji je sličan kao i ovaj češki- da se ne ponavljam...
  • "starovekovno i srednjevekovno utrđeno sedište, obično vladarsko nekada plemića"
  • kao što znamo to se u srpskom jeziku zove zamak.
  • Izraz hrad se odvodi iz staroslovenskog jezika koji je označavao ograđeno naselje.

Dalje želeo bih da kažem da u Srbiji ne postoje dvorci, palate ili zamkovi takove vrste kao u srednjoj Evropi. Tu su palate ili dvorci ranog srednjeg zidani po pravilu od bondruka znači drvene su zgrade. Kasnije su građeni konaci. Kada se govori o tvrđavama i ako se i u srpskom jeziku smatra da su to isključivo vojni objketi gradovi se razvijaju iz tvrđava i pod "gradom" se razumeju tvrđava i podgrađe u kojem se nalaze kuće stanovnika grada. Stari pisci upotrebljavaju izraz grad za skoro sve tvrđave kao i izraz kula pod kojim se takođe podraumeva srednjovekovni grad. Kada opisuje razvoj grada Deroko smatra da su sve tvrđave i kule naprimer donžon u stvari vrste gradova iz kojih su poznati oko 200 gradova. Ovi gradovi su sa tvrđavama koje su imale odbrambene zadatke i u kojim su se nalazile vojne trupe štitile podgrađa a neretko su se o ovim tvrđavama brinuli sami sranovnici podgrađa. Napominjem da Deroko ne upotrebljava izraz "grad" da zameni izraz tvrđava i kaže da su tako upoterblavali ovaj izraz stari hroničari gradova. Srpske gradove naselili su turski doseljenici a tvrđave su zaposeli turski vojnici i neke su razorili. Većina gradova su urušena i kamen od zidova se upotrebljavao kao građevinski materijal i većina gradova je u ruševinama. Neke tvrđave gradili su i Turci da bi gradova branili od Mađara. U srbiji su gradovi koji imaju srednjovekovno jezgro Novi Sad sa Petrovaradinskom tvrđavom, Smederevo, Beograd, Niš i danas se smatra da postoji oko 50 većih gradova manje od 200 ostalih gradova i oko 50 gradova koje su izgubile pravo na zvanje se gradom- prestali su da budu gradovi. Velika većina srednjovekovnih gradova danas se ne smatraju gradovima a njihova utvrđenja iako neka imaju i u imanu grad danas se nesmatraju gradovima niko ih neopisuje ovim arhaizmom i takove zamkove koje se i u srpskom jeziku zovu zamkovi kao Evropi u slovačkoj i češkoj hrad u Nemačkoj burg jesu arhitektonske karakteristike objekata koji se nazivaju zamkovima koji se razvijaju ili preglađuju i palate ili dvorce. U Srbiji postoje dvorci i ima ih mnogo ali su oni iz kasnijih vremena i vremena kada nema viđe utvrda na njima jer su utvrđenja i tvrđave izgubili zančaj i nisu se više gradili u vreme pojave građanskog staleža. --Vcesnak (разговор) 13:04, 7. март 2012. (CET)

Викицитати „Јер нови Правопис врнуо средњОвековно у средњЕвековни или су ови оманули?)“
({{{2}}})

A sto bi vracali, kad to nikad nije bilo ispravno? --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 13:25, 7. март 2012. (CET)

  • Zamak se definiše kao sedište ili boravište vladara ili plemiča koji je utvrđeno i vezuje uglavnom za srednji vek i Evropu.U principu može i ne mora biti veliki.
  • Bolje definicija za zamak je da se radi o utvrđenom dvorcu vladara ili plemića.
  • Pod palatama se podrazumevaju reprezentativni veliki objekti vladara koji služe i za odbranu nisu karakteristične samo za srednji vek a posebna vrsta palata su današnje privredne palate.
  • Pod dvorcima se razumeju neutvrđeni objekti koja su boraviđta vladara ili plemstva i nisu karakteristična za srednji vek.
  • Pod tvrđavom se podrazumevaju utvrđeni objketi koje brane neko mesto sa vojničkom posadom i ne samo srednjevekovni objekat pod tim se podrazumeva i bunker iz svetskih ratova i one imaju isključivo vojni karakter. U doba srednjeg veka neki hroničari su tvrđave zvali "grad" ili "kula" to su anahronizmi i danas se ti nazivi za tvrđavu ne koriste. U doba nacizma u Nemačkoj grad Pariz je proglašen za tvrđavu.

Postoji članak "Spisak srpskih tvrđava" u članku se navodi oko 200 trvđava i kaže se da su to fortifikacioni objekti neki se zovu ili predstavljaju gradska istorijska jezgra ali se ne označavaju kao "gradovi" i lepo se kaže da su to srpske tvrđave kao i da spadaju u fortifikacije. --Vcesnak (разговор) 14:36, 7. март 2012. (CET)

Neznam kada će ti biti dovoljno dokaza da je izraz koji forsiraš anahroni i da nije dobar i da se može upotrebiti samo u teoriji o razvoju gradova kada se govori o nastanku gradova u srednjem veku jer su tada takoreći svi rimski gradovi propali a posebno se to odnovi na Srpske gradove da se može ta činjenica staviti u članak o tvrđavama ili gradu ali se ne mogu tako prevoditi strani izrazi za zamak ili tvrđavu i kao što u Srbiji takoreći ne postoje očuvani zamkovi u nemačkoj su u vikipediji podjednako obrađeni i zamkovi i tvrđave dok se u Slovačkoj tvrđave takoreći ne pominju a u češkoj i slovačkoj vikipediji ima vrlo malo tvrđava a jako mnogo zamkova i dvoraca... --Vcesnak (разговор) 15:10, 7. март 2012. (CET)

Према неком прастаром Правопису,од пре Другог светског рата,исправно је било средњЕвековно,па сам пит`о да л` је то сад јопет на снази,ил` су се само они зезнули у чукању и лекторисању тог приручника.

Када будете нашли референцу да град у српском језику не значи тврђава (или да ја погрешно тумачим Речник српског језика) или када будете нашли референцу да спорни чланци нису тврђаве (одбрамбрено утврђење ограђено бедемима) већ бродови,јероплани или нешто потпуно десето,са задовољством ћу наставити ову дискусију,али немам намеру да млатим празну сламу у којој се као аргументи потежу нечија лична мишљења и утисци (који се током распр`е мењају) или се погрешно тумаче неки текстови са интернета. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 20:11, 7. март 2012. (CET)

Po meni nije dovoljno tvrditi da "grad u našem jeziku znači i tvrđava" da bi se tvrdilo da je termin "grad" odgovarajući prevod za termin "hrad". Po meni to nije dovoljno pa makar svi pomenuti objekti-hradovi bili tvrđave - u šta u krajnjoj liniji ni ne sumnjam skoro uopšte. A i nakon čitanja cele gornje diskusije i dalje mi nije jasan argument za to da bi bilo dovoljno. Žao mi je što se stoga možda zamerim kod nekog od kolega ili koleginica Vikipedijanaca i Vikipedijanki, ali ipak ću tako da mislim i tako da kažem. --СлободанKovačevićбиблброKS 01:28, 8. март 2012. (CET)

Ја не тврдим да град у српском језику значи тврђава,то каже Речник српског језика Матице српске.Не улазим у то шта значи hrad или zamok у словачком језику (чули смо тону опречних тумачења),већ сматрам да је јасно да су спорни чланци о тврђавама.Уколико јесу,онда су првобитни облици исправни,уколико нису,онда треба навести шта су (коњи,бродови,автомобили,којбајни или стателити). Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 04:49, 8. март 2012. (CET)

Ја некако из целе ове дискусије закључујем да у српском језику, реч град има најопштије значење (од термина који фигуришу у дискусији), док су неки од осталих термина нешто конкретнији. Тако, град може да значи и град у модерном смислу, а и тврђава. Ако бисмо нацртали Венов дијаграм, тврђава би била подскуп града. По тој логици, обе варијанте су исправне за превод речи "hrad" или, генералније, за квалификацију тих спорних средњовековних људских творевина. Мислим да је онда само ствар договора који ће се термин употребљавати. А како је тврђава конкретнији термин, можда има смисла преферирати њега. Наравно, задржавам право да у овом пинг-понгу нисам најбоље похватао одређене нијансе дискусије и да су моји закључци погрешни, али принцип је исти -- можда је могуће наћи компромис између ваших решења и можда су, заправо, обе стране у праву. --Ф± 08:13, 8. март 2012. (CET)

Vala, i ja se sve vreme pitam sto se ne upotrebi treca rec, s kojom se valjda obe strane slazu, a to je "tvrdjava". Meni se cini da bi to bio i najadekvatniji prevod, prema slikama koje sam videla u tim clancima. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 08:39, 8. март 2012. (CET)
Не, тврђава је војни објекат и има војну посаду, а град је не мора имати.
Такође, замак не мора бити утврђен.
А и без обзира на све то, град је најсличнија и суштински иста реч као hrad тако да би је требало користити и кад би постојала нека друга реч која би имала исто или слично значење. Никола (разговор) 20:25, 9. март 2012. (CET)
Pa današnji grad ne. Ali srednjovekovni gradovi su svi bili utvrđeni. Mešaš babe i žabe, Nikola. A što se tiče "sličnosti"... Po čemu je slično? Po tome što se razlikuju slovačka i srpska reč u jednom slovu? To se tako ne radi, tako se ne prevodi. BTW, govoriš li ti slovački kad tako sa sigurnošću i samouvereno tvrdiš da je „град је најсличнија и суштински иста реч као hrad“ i „би је требало користити и кад би постојала нека друга реч која би имала исто или слично значење.“? Sve što si do sad rekao, nije argument, nego lično mišljenje. S druge strane, dobio si više nego obimno objašnjenje nekog kome je slovački maternji, i dobio si linkove ka nekoliko slovačko-srpskih rečnika. To jesu argumenti, a ne „град је најсличнија и суштински иста реч као hrad тако да би је требало користити и кад би постојала нека друга реч која би имала исто или слично значење i tačka, jer ja tako kažem“. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 23:14, 10. март 2012. (CET)


(Да се не би ширила прича на све стране,осврнућу се и на опаске са админ` табле.)

Логика може,али не мора,уколико се прихвати,може да се примени ондак на све.На пребацивање из једног писма у друго или из једног дијалекта у други,без драстичних промена у самом чланку.Довољно је само да се некоме "прохте".И тако смо отворили (још једну) Пандорину кутију.

Шта је првобитна верзија имена,лако се да утврдити из историје измена.

Није ствар овде да ли ће неко да лупи виртујелну рецкицу да је истерао своје и победио у једној од омиљених балканских игара са јарцима на брвну,већ о томе шта је исправно.Уколико се,сада,сви слажемо да се ради о тврђавама,то онда значи да у старту није ни било потребе за премештањем и да је читава ова прича бесмислена од старта,као што сам упорно указивао.

Филипе,ниси баш скроз сфатијо појенту или ја нисам сконт`о тебе.Реч град,у датом контексту,значи исто што и тврђава тј. представљају исти скуп,док је замак подскуп тог скупа.Чудним сплетом околности комбинација иста четири слова у истоветном распореду означава и (веће) насељено место у српском језику,због чега су иницијално и започела премештања,са упорним покушајима да се објасни да у тим објектима нико не живи тј. да то нису насељена места,иако то нико није ни тврдио.Када смо то,некако утврдили,почело се тврдити да је hrad (искључиво) замакzamok (искључиво) дворац,иако термин град у српском може значити чак и замак,а термин замак чак и леп дворац. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 21:53, 9. март 2012. (CET)

Meni nije jasno sledeće: ako je tvrđava utvrđena, dakle u pitanje je utvrđenje tj. fortifikacija (ako dobro pohvatah sve končiće), a zamak navodno može i da ne bude utvrđen, kako onda skup zamak može biti podskup nekog skupa koji je isti sa skupom pod nazivom tvrđava tj. skupa pod nazivom grad (u datom kontekstu)? Ako dobro shvatih šta se htelo reći, čini mi se da bi onda značilo da zamak koji nije utvrđen jeste u stvari neutvrđena tvrđava. Da li objekat pod takvim imenom postoji ja ne znam, no ne čini mi se mnogo logično da može postojati. Osim možda tvrđava koja ima neki nedostatak: nije dovršena, oštećena je ili je u pitanju recimo neka kobajagi tvrđava. Takođe, ja ne pominjah da se ovde tvrdi da "grad znači tvrđava", već da se tvrdi da "grad znači i tvrđava". U tačnost druge tvrdnje ne sumnjam, ali sumnjam da se može pouzdano dokazati tačnost ove prve tvrdnje. --СлободанKovačevićбиблброKS 23:47, 9. март 2012. (CET)

Лоше си похват`о.Погледај још једном како Марко Поповић и Речник српског језика дефинишу замак.Сама реч се,генерално гледано,може употребити за било коју делухе кућу,али је њено основно значење утврђени феудални дворац где је живео властелин. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 20:23, 10. март 2012. (CET)
Чек`, чек`. Ја можда лоше похватах кончиће око тога шта је тврђава: да ли је она објекат који је утврђен - утврђење јел`? Али замак ако је подврста тврђаве (ако добро разумем оно: "замак је подскуп од тврђава"), а усто може бити и да неје утврђен, било која јел`те делухе кућа, онда такав један замак бива неутврђена тврђава ако се не варам. Ту ваљда долазимо до те спорне разлике између основног значења и секундарног: како за реч град, тако и за реч замак. Значење речи тврђава ваљда није спорно. Барем ја не приметих да постоји око тога неки спор. Е сад, да ли смемо да будемо слободни и да користимо секундарно значење неког термина у енциклопедији као што је Википедија, ја то не знам, но рек`о би` да не бисмо баш требали. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:51, 11. март 2012. (CET)
`ајмо још једном,пошто ниси погледао оно што сам ти рек`о.Реч град има два значења,док реч замак има једно значење+уопште леп дворац,вила.Ти своју кућу можеш назвати замком,уколико је сматраш лепом.То је језички исправно,али је то и даље не чини замком (утврђени феудални дворац где је живео властелин).Уколико је ово њики на српском језику,онда је логично да користимо речи српског језика у свој његовој ширини.По тој логици можемо да укинемо екавицу или латиницу. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 20:33, 11. март 2012. (CET)
Мојне се љутиш, али јесам погледао и први и други пут. И ниш` шпецијално ново не нађох што би ме разуверило од оног ш`а мислим. Дакле, ти кажеш да реч замак "има једно значење+уопште леп дворац,вила". Зар то не би била онда укупно два значења? Једно+још једно=два. Е сад ако намеравамо да користимо речи нашег језика у свој његовој ширини, шта би нас онда спречавало да по тој логици и мој "уопште леп дворац" или твоју "вилу" на овој википедији зовемо замком? Мислим, у називу чланка. --СлободанKovačevićбиблброKS 22:59, 11. март 2012. (CET)
Море куј се љути,сам` сам фасциниран,искрен да биднувам.Ак` си подег`о два пута,погледај дедер и трећи пут (јербо бог помагада).Приметићеш како Речник раздваја бројкама два значења речи град,а како одваја уопштену употребу речи замак.Сабирање ти добро иде,бат ју ар адинг фрогс анд грендмадерс,што би рек`о бивши шеф локалног Форин Офиса.Није овде питање шта нас спречава,осим чињенице да нечија кућа двоспратница заправо није замак,да користимо сву ширину српског језика,већ је питање зашто је изворни облик био погрешан и стога га је било потребно мењати. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 00:27, 12. март 2012. (CET)
Јес`, приметијо сам, и ај` нек` ти биднува: ај воз единг фрогз енд грендмадерс. Ну, ш`а ћемо су тим да замак море бит` да неје утврђен. Так` је барем овдека тврђено. Јел` то ондак замак у овијем, да рекнемо пренесеноме значењу: уопште леп дворац,вила? Или сам ја неш` побрк`о? --СлободанKovačevićбиблброKS 08:23, 12. март 2012. (CET)

Питање није шта су ти објекти него како се преводи ријеч „hrad“. Не морају карактеристике објекта да одређују његово име. Имамо назив објекта у словачком језику и наше је да га преведемо или транскрибујемо. Дакле, имате ли ико иједан доказ да се „hrad“ преводи као „град“. Сви ријечници који су предочени преводе ту ријеч као „замак“ или „дворац“.--В и к и в и н д 20:45, 10. март 2012. (CET)

Па не,питање је шта су ти објекти,пошто смо чули и видели зилион различитих тумачења тог термина (има чак и примера да се користи тврђава као адекватни превод),које овиси од речника до речника.Сем тога,термин град у српском може значити и замак,а очигледно је да се у спорним случајевима ради о тврђавама. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 21:11, 10. март 2012. (CET)
Да вам мало закомпликујем цијелу дискусију. :) Не бих то био ја да ово не урадим... :) У шпанском језику ријеч кастиљо у општој употреби за грађевине о којима је овдје ријеч, као општа именица, има многоструко значење. Тако да може да значи, утврђење, утврђени град или сиутадела (слично к’о наш Калимегдан), замак, палата, и још штошта. Шпанци када не знају да ли је ријеч о замку или утврђењу кажу „кастиљо“ и ријешен проблем. :) Дакле, оно што хоћу да кажем је да у многим европским језицима ствари нису јасно издеференциране по овом питању, јер много пута није лако одлучити да ли је ријеч о замку, палати, да ли је утврђена (мислим био/ла утврђен/а) или не, итд. А није да Шпанци немају традицију у овој области. Према томе ја не бих био искључив, напротив, био бих отворен за различите интерпретације које наравно треба да се базирају на некој литератури, пошто је овдје немогуће установити једну издиференцирану терминологију. --Славен Косановић {разговор} 00:08, 11. март 2012. (CET)

Мислим да не би било богохулно питати да ли се у одговарајућој литератури на српском језику (географској, историјској) спомињу ове творевине у Словачкој, и како су крштене. Запажам да је број референци у свим спорним чланцима заједно једнак нули, а број наведене литературе је такође нула, што нимало не доприноси решавању овог питања.--В и к и в и н д 00:30, 11. март 2012. (CET)

Уколико има одговарајуће (стручне) литературе на ту тему,свакако да би је требало консултовати.Нажалос`,чини ми се да је за то слаба шанса.На српском језику има врло мало књига које се баве и "домаћим",а камоли страним утврђењима.Евентуално би се за Спишки град могла негде ископати нека одредница,пошто је Јован Запоља рођен у њему.(Слажем се да литературе и референци нема,иако су претходних дана додаване неке књиге које нису коришћене у изради самих текстова,али је то питање које треба покренути на страницама за разговор самих чланака.Прво,зато што му је тамо место,а друго,зато што се овде већ превише проширила прича.Идеално би било да неко прође кроз тих неколико чланака (кратки су) и стави {{чињеница}} иза ствари које би требало референцирати.) Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 20:33, 11. март 2012. (CET)
Mora biti literature. Samo što najvjerovatnije treba otići do Narodne biblioteke. Kod nas postoje studije arhitekture već duže vrijeme i sigurno je da postoje adekvatni izrazi za tipove arhitekture svih podneblja. U suprotnom, te studije ne bi vrijedile pet para, a nije tako. Inače, pričah sa mojim ćaletom, koji jeste arhitekta po profesiji, i on smatra da je pogrešno nazivati te vrste arhitektonskih građevina Novog vijeka, dakle od renesanse pa na ovamo, „gradovima“. Prosto zato što je riječ o jednom novom pravcu u istoriji arhitekture koji je različit od srednjovjekovnog. Zato su i skovani ovi „alternativni“ (uslovno rečeno) pojmovi kao što su palata, dvorac, zamak i sl. Npr. Versajski dvorac bi se komotno mogao nazvati gradom, međutim ne koristi se taj izraz. Dakle, ako neko ima vremena neka se odgega do Narodne i potraži koji naslov na temu istorije Arhitekture Novog vijeka u Centralnoj Evropi i pokupi izraze koje pronađe. --Славен Косановић {разговор} 23:18, 11. март 2012. (CET)
Аман, људи, погледајте у енциклопедије које имате, негде мора да постоји барем једна од тих тврђава. Па како је решена у енциклопоедији једна, тако ће бити све код нас. Ова дискусија заиста више нема никаквог смисла. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 23:31, 11. март 2012. (CET)

Славене,Словачка није Вестерос,па да се тамо архитектура развијала другче од остатка Јевропе.Што важи за Јевропу,важи,у општим цртама (локалних разлика свакако д`има и оне су последица различитих историјских фактора) и Словачку и Србију и такве литературе има.Причао сам о књигама које се баве тврђава на тлу Словачке.Било би супер да их има,на српском језику,али је моја,лична,процена да је за тослаба вајда.Да си пре разговора са својим творцем бацио поглед на спорне чланке (нема их много),мог`о си приметити да се ради о тврђава које потичу из средњег века и после тог доба су мало или скоро нимало дограђиване или прерађиване,а махом су од тог доба и напуштене.Дакле,причамо,махом,о архитектури средњег,а не новог века.Нико није помислио да предложи нешто толко,по мом лично мишљењу,бесмислено,да пребацује Версајски дворац у Версајски град+ако се грдно не варам,сам Версај није утврђен,па самим тим није ни тврђава тј. град.

То би било најлакше и најидеалније,али је проблем што у енциклопедијама на српском језику готово да нема одредница чак и о највећим "домаћим" тврђава (а морало би их бит`),а практично је немогуће да ће бити о истима са тла Словачке било каквог текста.Можда о Спишу,јер је он под заштитом УНЕСКОа. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 00:27, 12. март 2012. (CET)

Ponovo o ruskim imenima[уреди]

Bilo bi lepo kada bi neko promenio nepravopisna imena u ovim ruskim biografijama. U pitanju su i neke dosta znacajne licnosti: ЈевгениJ Пљушченко, Ирина СлуцкаJA, ДмитриJ Шостакович, ВалериJ Леонтјев, ЈуриJ Гагарин, ВасилиJ Кандински, ВасилиJ Поленов, АнатолиJ Фоменко, АнатолиJ Карпов, МилиJ Балакирјев, Ина ЛасовскаJA, Маја ПлисецкаJA.--80.149.174.198 (разговор) 19:26, 6. март 2012. (CET)

Како треба да гласе та имена? Не би било лоше да направите налог на Википедији. Самарџија (разговор) 20:28, 9. март 2012. (CET)

Колико сам ја схватио проблем је ово й (Евге́ний) на крају имена, које ваљда не би требало да се транскрибује (Јевгени, Дмитри, Валери, Јури, Анатоли итд). Е сад за Василија мислим да би требало наша верзија Василије. И ово код женских презимена се сигурно не пише ово ја на крају, па је Маја Плисецка (никако Плисецкаја), Ирина Слуцка, Ина Ласовска. Једино нисам сигуран за ове са именом Василиј, да ли иде Васили или Василије. НиколаБ (разговор) 20:56, 9. март 2012. (CET)

Океј,можемо ли добити неку званичну потврду како се преноси Евгений у српски језик,као Евгениј(е) или као Јевгениј(е)? Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 21:53, 9. март 2012. (CET)
Могу само да потврдим да се код женских презимена сигурно не пише ја, као и да се транскрибује й у Дмитриј, Јевгениј, Јуриј. --Павлица причај 22:11, 9. март 2012. (CET)
Pavlice, sukobismo se... :) Pravopis kaže: й kao J - Andrej. Dakle, Jevgenij, Valejij, itd. Ali, kod pridevskih prezimena na -ЬІЙ i -ИЙ, izostavlja se: Žukovski, za ženske osobe, Žukovska. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 22:13, 9. март 2012. (CET)

?[уреди]

Шта је правописно тачно од ова три различита начина, који се срећу у пракси?

Примери:

Хвала -- Сахараразговор 08:32, 11. март 2012. (CET)

Друго. --Ф± 09:36, 11. март 2012. (CET)
Али малим словима. --Павлица причај 10:18, 11. март 2012. (CET)

Хвала, дилеме велико или мало слово ни нема и ако се у приложеним примерима појављује.-- Сахараразговор 14:10, 11. март 2012. (CET)

Чудно је да уопште има дилеме и око придева одбрамбени. Павлица причај 14:19, 11. март 2012. (CET)

На стотине примера је за сва три наведена решења у бази података интернета. Ја сам по осећају писао „одбембени“ систем. На неколико места сам погрешио и када ми је стављена примедба, проверим на интернету и видим то.-- Сахараразговор 14:29, 11. март 2012. (CET)

Није сигурно тражити на интернету, поготово са оваквим изоврима. Штавише, сигурније је урадити ово или ово. --Павлица причај 14:39, 11. март 2012. (CET)
Па то сам и радио. -- Сахараразговор 16:46, 11. март 2012. (CET)

Vvardenfell и Tamriel[уреди]

Како за Бога да напишем ово? Варденфел и Тамријел? Хвала унапред. --Тежава (разговор) 22:11, 11. март 2012. (CET)

Који је, за име Бога, то језик? Face-grin.svg Варденфел и Тамријел ми се чине сасвим исправно. --Павлица причај 22:19, 11. март 2012. (CET)
Пишем чланак о игрици The Elder Scrolls III: Morrowind. Ваљда енглески. Како да преведем/намишем речи Dagoth Ur, Blades, Nerevarine, Ashlanders?

Дагот Ур, оштрице/мачеви/Блејдс, ???, ???... Хвала--Тежава (разговор) 22:39, 11. март 2012. (CET)

Искрено, немам појма о игрици. Питање је, да ли је Blades оружје или место (или шта год већ). Дагот Ур је уреду. Nerevarine такође не знам шта је, а Ashlanders су вероватно људи (ликови) или тако нешто. Они би били Ешлендерси, ваљда. Павлица причај 22:59, 11. март 2012. (CET)

Kako se koriste reči grad, zamak, tvrđava, u srpskom i arhitekturi[уреди]

Da ne budem dugačak odgovor možete naći | ovde. pošto su neki tražili da se navede neki izvor za tvrđenje da se u srpskom jeziku ne može upotrebiti izraz grad a pod njim podrazumevati samo tvrđavu ili gradinu ili zamak navodim ovaj članak iz koga se to vidi.

Neću više da učestvujem u diskusiji koja se odužila a pošto se se mnogi uključili nadam se da se im materijal koji govori o ovome biti interesantan da će ga pregledati i nešto korisno naučiti iz njega.

--Vcesnak (разговор) 23:53, 11. март 2012. (CET)
Хм,на који тачно део тог чланка циљате? (Већ сам горе цитирао делове из увода.) Само да напоменем да је аутор дефинитивно један од највећих,ако не и највећи ауторитет,када су у "домаће" тврђаве. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 00:38, 12. март 2012. (CET)

:{{ККПочетак|Vcesnak}} {{Кутија|1=#6f8f9f|2=#DDEEFF|3=GOLD|4=#2f4f5f|сл=[[Слика:Flag_of_Belgrade.png|40п|н|Град|]]|оглас=Овај корисник је студирао [[Архитектура |архитектуру]] у Београду}} {{Кутија|1=#6f8f9f|2=#DDEEFF|3=GOLD|4=#2f4f5f|сл=[[Слика:Matorcovek.jpg|40п|н|Портрет|]]|оглас=Овај корисник је прилично матор}} {{Корисник sr}} {{Корисник sk}} {{КККрај}}


...mislim da treba pročitati ceo članak jer nije red da se koristi rečnik a ako neko hoće sažvakano neka pročita stranicu 193 i 194 na informaciju kada se u srpskom jeziku počela praviti razlika između tvrđave i grada može se videti | ovde na stranici 18. Dalje ko želi informacije može naći |ovde i |ovde sve na srpskom jeziku dalje literatura je i:

  1. онлине словачки речници
  2. Мала просветина енциклопедија, треће издање, Београд, 1978. страна 646.
  3. Марко Поповић, Замак у српским земљама позног среднјег века
  4. Ing. Arch. Ľudmila Huskovská, Slovensko, Bratislava 1994
  5. Профана архитектура и фортификације
  6. Историја профане архитектуре
  7. Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.
  8. Přehledný kulturní slovník Mlada Fronta, Praha 1964.
  9. Priruční slovník nauční ČS Akademia vied, Praha 1966.
  10. Dr. M. Prelog, Prof. J. Damjenov, Prof. R. Ivanović, Likovne umjetnosti Zagreb 1963.

Informacije i da sam u pravu na jezicima koje govorim proverio sam tu:

--Vcesnak (разговор) 08:05, 12. март 2012. (CET)

И даље машим те делове који то говоре.Дероко само понавља оно што знамо,а то је да град данас значи велико и уређено насеље,али не каже да се то не може користити у значењу тврђава.Поповић разрађује одлике које један замак разликују од обичне тврђаве,а то је његова,првенствено,стамбена улога,наспрам војне,коју има "обична" тврђава.Нпр. овде један замак у Србији у свом називу носи одредницу град,иако је није носио у средњовековним изворима.

Нажалост,ово је јуче изгорело.На ск.њики га називају hrad,а са слика је јасно да се ради о замку тј. утврђењу у чијој унутрашњости се налази дворац властелина.Пар вести се појавило тим поводом ([12] и [13]). Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 12:07, 12. март 2012. (CET)

Crni, stvarno preteruješ. Pa ti bi crno na belo da ti stoji negde napisano nešto što je više nego očigledno. VCesnak je dao neke enciklopedije i druga relevantna dela na srpskom kao arugmente za svoje tvrdnje, i mislim da je to više nego dovoljno da prestaneš da insistiraš, jer za razliku od VCesnaka, ti si ponudio samo definiciju iz Rečnika Matice srpske koja svakako nije dovoljno detaljna da bi dala konačan odgovor na ovo pitanje. Konačan odogovor na ovo pitanje daje relevantna literatura koja govori o ovim objektima, što je VCesnak priložio. Stoga, ajd molim te da zaključimo ovu diskusiju, jer zaista je postala besmislena. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 12:17, 12. март 2012. (CET)

Океј,који тачно делови наведене литературе кажу да се град не може користити у значењу тврђава?Речник јасно каже да је таква употреба могућа,а цитирао сам Дерока и Поповића који исто тако потврђују шта се подразумева под тим изразом.Данас се за ближе одређивање неког објекта овог типа користи термин тврђава или утврђење,али је у називима у даље присутна реч град,па ми и даље није јасно због чега се у истом контексту не сме употребити и овде. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 12:36, 12. март 2012. (CET)

Obrati pažnju! Citat iz Marko Popović,Zamak u sprskim zemljama poznog srednjeg veka. str. 190, VCesnak je dao gore link (bold moj):

Викицитати „U terminološkom smislu, ova nekadašnja uporišta odbrane, gotovo bez izuzetka, označavana su pojmom "srednjovekovni grad".3 Ako pođemo od nekadašnjeg značenja te reči, kao odrednice koja se prevashodno odnosi na utvrđeno mesto, ne bi trebalo da bude zabune. Reč "grad", u starosrpskom, kao i u drugim slovenskim jezicima izvorno se odnosila na ograđeni, branjeni, odnosno fortificirani prostor, bez obzira na njegovu veličinu ili složenost struktura. Čak su i manastirska obziđa tokom srednjeg veka označavana tim pojmom.4 (...) To srednjovekovno značenje zadržalo se i u poznijim vremenima. Primera radi, treba pomenuti da je još pre jednog stoleća ograđeni manastirski kompleks u Studenici lokalno stanovništvo nazivalo gradom. Razvojem naselja, pojam grada se širi na utvrđena podgrađa, odnosno urbanizovane prostore, a potom i na neutvrđene urbane naseobine, dobijajući tako svoje sadašnje značnje.7 Nažalost, ova reč, izmenjenog značenja, u savremenom srpskom jeziku često se, bez odgovarajućeg objašnjenja, koristi za označavanje srednjovekovnih utvrđenja. To prosečno obrazovane čitaoce, ali i neke od poslenika nauke, navodi na neutemeqene zaključke o etapama urbanizacije srpskih zemalja u srednjem veku.“
({{{2}}})

Mislim da nakon ovog, više nema nikakvog mesta diskusiji. Kao što već rekoh ranije, "Grad" u srpskom jeste ARHAIČNI naziv za utvrđenje, koje ta reč danas NEMA. Stoga je pogrešno prevoditi slovački "hrad" kao "grad". --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 12:33, 12. март 2012. (CET)

(Улетосмо у маказе с` коментарима.)

Елем,као што рекох,нико не тврди да су спорне тврђаве у Словачкој биле насељена места,на шта Поповић циља са том опаском,јер када некоме за неку тврђаву кажете да је град,он ће (можда) помислити да се ради о утврђеном насељеном месту из средњег века,што најчешће није тако.Међутим,ако је реч град у старосрпском,као и у другим словенским језицима имала то значење које је имала,не видим због чега ми у називима не би могли да је користимо. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 12:51, 12. март 2012. (CET)

Crni, Popović ti u istom citatu daje odgovor na to tvoje pitanje. Ajde molim te pročitaj još jednom, pažljivo i posebnu pažnju obrati na ono što sam boldovala. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 12:53, 12. март 2012. (CET)
Викицитати Nažalost, ova reč, izmenjenog značenja, u savremenom srpskom jeziku često se, bez odgovarajućeg objašnjenja, koristi za označavanje srednjovekovnih utvrđenja.
({{{2}}})

Mi pišemo ovu enciklopediju modernim srpskim, a ne starosrpskim, koliko mi se čini. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 12:55, 12. март 2012. (CET)

Овде (у спорним чланцима) реч град није коришћена за означавање,већ за конструкцију имена.За означавање је коришћена реч тврђава.Ако прочиташ до краја,видећеш какав проблем настаје због тога,а то је,да људи мисле да је ту у средњем веку постојало насељено место унутар бедема,какав је рецимо био Дубровник,а таквих ствари (утврђених насељених места),практично није било. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 12:59, 12. март 2012. (CET)
Crni... Deder, molim te, vec treci put ti govorim, ne oznacavaj svoje komentare kao male izmene. Evo ovde ispod sam ti objasnila zasto. Nemam nameru da nastavljam ovu pricu, jer ne zelim da se vrtim u krug. Upravo zbog te zbrke koja nastaje zbog, kako Popovic kaze koriscenja reci grad "bez odgovarajućeg objašnjenja", nastaju te zbrke o kojima govoris, sto je dovoljno dobar razlog za izbegavanje reci "grad" u prevodima, imenovanjima, oznacavanjima (nazovi kako god to hoces) srednjovekovnih tvrdjava sirom Evrope, a ne samo nasih tvrdjava. Jos jednom te najlepse molim da ne oznacavas svoje izmene kao male, jer time unosis zabunu i SI. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 14:02, 12. март 2012. (CET)

I molim te, nemoj obeležavati sve svoje komentare kao male izmene, jer to se ne preporučuje u pravilima Vikipedije. Time oni koji npr. sakriju male izmene mogu da previde tvoje komentare, a oni koji ih vide u SI, da im ne pridaju veliki značaj misleći da se radi o tipografskoj ispravci. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 12:57, 12. март 2012. (CET)

Јесте,али овде је дато врло јасно објашњење.А то је да се реч град користи у датом контексту при формирању назива тврђава у српском језику.Такође су и наведени примери такве употребе,Речник српског језика,као и наводи стручњака из ове области.Због чега онда нешто што је нормално у српском језику,када је у питању именовање тврђава (нпр. Стари град у Ковину[14]),проглашавамо погрешним (нпр. Стари град на Ваху)?Да би избегли збрку?Збрка је избегнута самим чланком у коме је јасно речено да се ради тврђави,а не о некадашњем насељеном месту. (ЋуНе.)Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 15:28, 12. март 2012. (CET)

Pobogu, Crni, ne mogu da shvatim da ne shvataš nešto tako jednostavno! Ko je rekao da je Stari grad u Kovinu pogrešan? Jednostavno, to ime je tom gradu dato ranije, kad je "grad" još uvek značilo "tvrđava", a mi ovde govorimo o prevodu imena tvrđave sa stranog jezika koji radimo SADA u moderno doba, kada reč "grad" više nema to značenje, kako je to Popović lepo i više nego jasno opisao. Imena koja su već ustaljena (i to naša, naših tvrđava) svakako da nećemo menjati, ali ako uvodimo nova imena, stranih tvrđava koja još nisu prevedena kod nas i nemaju neko ustaljeno ime (ili mi barem to nismo uspeli da utvrdimo, jer po enciklpedijama NEMA imena tih tvrđava), onda NEĆEMO koristiti reč koja više NEMA ono značenje koje je imala ranije (kako je to lepo i vrlo jasno objasnio Popović), nego ćemo koristiti reči koje bolje odgovaraju opisu. (I šta to ĆešNe?)--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 18:01, 12. март 2012. (CET)

Sam sebi protivrečiš neshvataš da si ti upotrebio "grad" što nije u redu ako se pod tim terminom podrazumeva samo "tvrđava" već su hroničari gradova u 10. veku govorili o gornjem i donjem gradu ili upotrebili termin "civitas" da bi napravili razliku između kastela ili vtrđave u hroničari Beograda tako konstauju da je u gradu tvrđava, 30- 40 hramova kao i pirg, stub kako nazivaju citadelu ili donžon svojim opisima kako bi Ti to rekao kada bi za sve tipove tvrđava upotrebio samo izraz grad. Kako Ti kažeš Panorama srednjovekovnog grada sa tvrđavom i zamkom. Pogledaj ovo možda Ti pone[to bude jasnije. --Vcesnak (разговор) 18:20, 12. март 2012. (CET)

Ja samo da napomenem, da ne treba tražiti stvari samo po našim enciklopedijama, već treba uzeti u obzir i drugu literaturu za svaku oblast ponaosob, obično uskostručnu. Ako neka odrednica ii objašnjenje ne postoji u našim klasičnim enciklopedijama, to samo znači da su te enciklopedije pisane u drugo vrijeme, da su krajnje opšteg karaktera i da je u njima obično ono najistaknutije ili najznačajnije/najpoznatije iz svake oblasti i da je rađeno tako ponajviše iz praktičnih razloga; postojala ograničenja u tomovima, papiru, budžetu predviđenom za projekat i sl. Međutim, Vikipedija daleko prevazilazi te granice, kilobajti su krajnje jeftini, tako da... :) Pored svega rečenog, stvarno je vrijeme da se na našoj Vikipediji krene koristiti i literatura koje nema na internetu, dakle, koja je po našim bibliotekama. Ja, na primjer, imam tuce vrlo pamaetnih knjiga iz sedamdesetih godina, na našem jeziku, međutim te knjige se više ne mogu nigdje kupiti kod nas, a dobio sam informacije da ima pokoji primjerak u Narodnoj biblioteci. Hoću reći, mnogo puta se na ovom prtojektu potcijenjuje naša izdavačka djelatnost, pošto smo izgubili jedan kontinuitet u posljednjih par decenija, i mnogo odličnih stvari je palo u zaborav. Biti enciklopedista znači i biti pacov biblioteke..., a ne samo uključiti računar i učitati guglov pretraživač... --Славен Косановић {разговор} 22:48, 12. март 2012. (CET)

Никако се не раз`мемо.Речник српског језика врло јасно каже какво значење има та реч данас,а Поповић још јасније каже да она данас има измењено значење (тј. примарно значење што нико никада није ни спорио) и да се због тога стиче погрешан утисак да се ради о насељеном месту,када неку рушевину објаснимо речју град уместо речју тврђава.Он врло јасно наглашава због чега је лоше употребити реч град ради дефинисања неких рушевина,али не каже ништа када се ради о именовању.

Уколико именујемо нешто на српском језику,онда је логично да га именујемо у складу са истим.Уколико се у конструкцијама назива неких "домаћих" тврђава користи реч град,за коју Поповић јасно каже да постоји у свим словенским језицима,зашто онда не би употребили исту у преносу њеног еквивалента из словачког језика.

Слажем се са закључком који је човек дао,али је мени,на њики,логично да направим формулацију Београдска тврђава је тврђава у Србији,него Београдска тврђава се налази у Србији.Додуше,није ми јасно због чега,сад кад погледам.Обратите пажњу како човек дефинише дворац и због чега је погрешно властелинско пребивалиште окружено бедемима тј. утврђено (попут Бојница),називати дворцем.(Наравно,јасно је да блог,сам по себи,не може бити озбиљна референца за ово (замак-дворац).)

Клин и плоча,ја не раз`мем вас,а ви не размете мене.

(Да чекирам ситне измене овдена.Нажалос`,јопет сам то бијо одрадијо.Моћ навике.) Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 08:18, 14. март 2012. (CET)

Црни, нисам знао да си и ти Босанац... :) Шалу на страну, нико није рекао да се не може користити „град“ у том контексту, али многи извори кажу да може довести до забуне и погрешних интерпретација. На страну чињеница да оно што се гради на нашим просторима у средњем вијеку (ево узмимо од 10 до 12 вијека) има очигледне особености условљене тадашњим околностима код нас (како рече Поповић у својој анализи проблематике), наши владари се осјећаше прилично сигурним у то вријеме, бјеше стабилно без превртања, па не нађоше за сходно да граде своје „палате“ онако како то радише у централној и на сјеверу Европе, гдје се бирало неко узвишење које би се утврдило и њихове палате обично имаше и војни и резиденцијални карактер, па чак и одбрамбене куле. Стога, централно- и сјеверно-европска типологија ових грађевина је различита од наше из истог периода, она је синтеза војне тврђаве, па чак и цитаделе, и властелинског двора или палате. То би био још један разлог зашто их не повезивати чак ни у имену, односно зашто бих ја био става да се не користи „град“ у њиховом имену. А све ове словачке грађевине су под великим утјецајем њемачке типологије ако им нису истовјетне. --Славен Косановић {разговор} 17:21, 14. март 2012. (CET)

Слажем се да има разлика у развоју утврђења,условљених разним факторима,али то овде није предмет (не)спора(зума).Као што је продор Монгола средином XIII века довела до подизања великог броја јаких камених утврђења на тлу тадашње краљевине Мађарске,тако је и непосредна опасност од Османлија,током последње трећине XIV века,довела до подизања читавог низа нових утврђења на тлу тзв. Моравске Србије.Овде се ради о томе да реч која се користи у српском за називе тврђава (град) и опште је словенска,не може да се користи за пренос свог еквивалента из словачког језика,због тога што ће,можда,изазвати забуну.Уместо тога,употребљена је реч замак,која је у неким случајевима нетачна,јер се просто не ради о утврђеном седишту (локалног) властелина,већ о утврђењима која су подигнута са јасном намером да контролишу одређену област или путни правац.Све у свему закључка нема,а остаје онакво стање како је једнострано измењено. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 22:33, 20. март 2012. (CET)
Jel` bi se moglo onda tih nekoliko spornih članaka koji nisu o zamcima označiti kao da su u pitanju tvrđave? Dakle, nazvati ih "Ta i ta tvrđava"? --СлободанKovačevićбиблброKS 17:25, 21. март 2012. (CET)

Transkripcija iz slovačkog[уреди]

želim da vas obavestim da će se uvesti u red transkripcija iz slovačkog jezika koja je nakaradna i da se intenzivno radi da se to dovede u red. --Vcesnak (разговор) 08:50, 12. март 2012. (CET)

Potrudi se da izmene koje budeš pravio budu u skladu sa važećim pravilima transkripcije sa slovačkog. Dakle, kad se izgovor i pravila razlikuju, UVEK preovlađuje pravilo. Čisto da napomenem, da ne bude kasnije diskusije. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 12:12, 12. март 2012. (CET)

Trudim se jer me je Avala to naučio svojevremeno i ako se s tim ne slažem a očito da nisam jedini koji tako misli --Vcesnak (разговор) 17:51, 12. март 2012. (CET)

To uopšte nije bitno. Ovo je enciklopedija na srpskom jeziku, pravila transkripcije za slovačka imena postoje, i treba ih slediti. Ni meni se mnogo toga ne sviđa, pa poštujem, ako pravila postoje i jasno su izložena u Pravopisu Matice srpske. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 18:02, 12. март 2012. (CET)

Називи празника[уреди]

Да ли се називи празника транскрибују или се преводе са оригиналним називом у загради? Уколико се преводи да ли се преводи буквално, описно или према значењу српског празника који највише одговара? На пример, пољ. Dziady - Nocą zaduszkową, да ли се то преводи као:

  • 1) Деде - Ноћ задушница,
  • 2) Дјади - Ноћа задушникова
  • 3) Задушнице
  • 4) Деде - Ноћ задушница (пољ. Dziady - Nocą zaduszkową)
  • 5) Задушнице (пољ. Dziady - Nocą zaduszkową)

или некако другачије? Perunova straža (разговор) 14:11, 13. март 2012. (CET)

Па ако (верски) празник има име у спрском, онда га преведи према српском називу. Ако тај пољски празник одговара нашим Задушницама, онда тако - Задушнице. И Божић и Ускрс нећеш остављати као Крисмас/Истер или Навидад/Пасква или како се већ каже у било ком другом језику, него ћеш рећи Божић и Ускрс.--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 14:16, 13. март 2012. (CET)

Слажем се, али како преводити називе празника који су слични, али нису истоветни српским називима или оне који имају исти назив као у српском језику, али нешто другачије значење, симболику, обред, и сл. Perunova straža (разговор) 15:11, 13. март 2012. (CET)

У ком смислу су различити? Ако се ради о обичајима, то су исти празници, само што сваки народ има своје обичаје. Ако се датуми поклапају (с разликом од тих 14 дана колико је између новог и старог календара) онда су то исти празници. Не говоримо овде о истим називима, него о истим празницима. Па ни Истер није нимало слично речи Ускрс, па се ради о потпуно истом празнику. А сваки народ, чак сваки део неке земље има различите обичаје за један те исти празник. Ускрс нпр. није исти у Србији и у Шпанији, или у САД. Али је то и даље један те исти празник. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 15:16, 13. март 2012. (CET)

Право кажеш. Шта са оним празницима који не постоје у српском језику. Како се они „преводе“? Perunova straža (разговор) 16:07, 13. март 2012. (CET)

Па ако је згодно, преведи, ако није, остави оригинал. Не знам, све зависи од случаја до случаја. Имаш ли неки пример? --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 22:57, 13. март 2012. (CET)

На пример код других словенских народа постоји празник пољ. Jare gody, сл. Jarilo in Mara и сл., који се слави 21. марта, док је код Руса 23. априла, а код Срба 6. маја (св. Ђорђе по јулијанском календару). Празник из два дела: Јарилов дан и паљење Моране. Код Руса нема паљења Моране, а код Срба су то олалије. Дакле, имамо различите датуме, различите обреде, а све је један те исти празник. И сад не знам да ли да преводим буквално, описно или са напоменом... или да ли да преводим уопште, већ да само оставим оригинални језик са назнаком о ком се језику ради. Perunova straža (разговор) 16:26, 14. март 2012. (CET)
Ја бих код тих специфичних случајева транскрибовао. Значи ако пишеш чланак празници у Пољској, напиши Јаге годи ({{јез-пољ|are gody}} итд. Ако неко буде писао чланак о том празнику објасниће га. Можда и направи заједничку страницу и остави преусмерења са оригиналног наслова. У сваком случају транскрибуј у чланку и остави оригинал, наравно уколико не постоји еквивалент код нас. За ускрс, наравно да ће стајати ускрс :). --Јован Вуковић (р) 17:49, 14. март 2012. (CET)