Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/35

ФИФА

Да ли се именица ФИФА мијења кроз падеже и на који начин? -- Marko Dic, amice 15:25, 22. март 2012. (CET)

Мислим да је Фифа, Фифе, Фифи, Фифу итд, али нисам 100% сигуран. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:48, 22. март 2012. (CET)

Да, БЧ је у праву. Фифа, као и Ција, Ета, Танјуг, Унеско и сл. --Јагода испеци па реци 21:30, 22. март 2012. (CET)

Да ли важи и ако се пише ћирилицом и латиницом? Да ли исто важи и за МОК? -- Marko Dic, amice 21:32, 22. март 2012. (CET)

ФИФА се не пише Фифа и не мења се кроз падеже као ни МОК, ОКС (Олимпијски комитет Србије) и сл.--Drazetad (разговор) 21:48, 22. март 2012. (CET)

И ко је сада у праву? -- Marko Dic, amice 21:50, 22. март 2012. (CET)

Сви су у праву јер писање Фифа и ФИФА није исто, а питао си ФИФА. Да ли си видео негде написано Мок или Окс. --Drazetad (разговор) 21:55, 22. март 2012. (CET)

Moje pitanje je bilo jasno: ja sam pitao za FIFA? Dakle, da zaključimo: može FIFA i ne mijenja se i Fifa i mijenja se? Ili ne može Fifa? MOK samo tako i ne mijenja se?-- Marko Dic, amice 22:00, 22. март 2012. (CET)

И наш одоговор је био више него јасан: боље је Фифа него ФИФА јер је ФИФА незгодан за додавање падежних наставака, па мораш увек да тако формулишеш реченицу да ти остане ФИФА, јер ФИФА-е, ФИФА-у и сл. није добро. Дакле, ако хоћеш да пишеш ФИФА, онд агледај да ти увек стоји испред "организација", па онда ту организацију мењај по падежима а ФИФА нек остане увек иста. Мада, не видим у чему је проблем користити Фифа, коју можеш мењати на најприроднији начин кроз све падеже. МОК се регуларно мења по падежома с цртицом: МОК-а, МОК-у, МОК-ом итд. Дражета, не знам одакле вам то да се ФИФА не пише Фифа, и да се МОК не мења кроз падеже. Што се не би мењао? --Јагода испеци па реци 22:14, 22. март 2012. (CET)

ПС:Исто је и у латиници и у ћирилици, без разлике. --Јагода испеци па реци 22:15, 22. март 2012. (CET)

E, sad je tek jasno.-- Marko Dic, amice 22:21, 22. март 2012. (CET)

Због тога што ФИФА-е, ФИФА-у није добро, не пише се другачије него ФИФА. Ако је због правописа исправно писати организацију ФИФА, организацији ФИФА итд. онда треба писати тако а не Фифу, Фифе и сл..--Drazetad (разговор) 22:27, 22. март 2012. (CET)

Али, исправно је и Фифа, као и Ета, или Ција или Танјуг или Унеско. Ради се о вербализованим скраћеницама, које су попримиле обележја речи. Ево овде детаљније о томе, а помиње се и Фифа, као и Танјуг и Унеско, и Удба, и Ској и Фијат, и Ција... --Јагода испеци па реци 22:32, 22. март 2012. (CET)

Ијекавица

Шта је правилније: Нијемац или Њемац, Нијемица или Њемица? --Pepsi Lite (разговор) 10:16, 27. март 2012. (CEST)

Нијемац (јер је у екавици дуго Е) и Њемица, Њемачка и њемачки (јер је у екавици кратко Е). У сваком случају, нек потрврди неки ијекавац. --Јагода испеци па реци 12:13, 27. март 2012. (CEST)

Хвала ти на одговору. Је ли знаш можда за добар списак или рјечник оваких питања о екавици-ијекавици? --Pepsi Lite (разговор) 03:44, 28. март 2012. (CEST)

Речник Матице српске наводи и један и други облик, кад их има. --Јагода испеци па реци 11:39, 28. март 2012. (CEST)

Ево овако, кад су се Словени (они који слове), срели са онима који не слове, назвали су их нијемима, јер нису словили. --БаШ-ЧелиК (разговор) 12:19, 27. март 2012. (CEST)

Je l' to neka pričica a la gosn Deretić Bolje potvrdi ovo što sam rkela ili ispravi ako nije tačno. Ovo je trg za pravopis, ne za nadrinauku. --Јагода испеци па реци 13:06, 27. март 2012. (CEST)

„ Je l' to neka pričica a la gosn Deretić Bolje potvrdi ovo što sam rkela ili ispravi ako nije tačno. Ovo je trg za pravopis, ne za nadrinauku. ”

О чему причаш? --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:13, 28. март 2012. (CEST)

Молим те, немој почињати свађу. --Pepsi Lite (разговор) 03:44, 28. март 2012. (CEST)

Не вјерујем да је Јагода имала ту намјеру, али би било добро да разјасни шта ово значи: „Je l' to neka pričica a la gosn Deretić “ --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:49, 28. март 2012. (CEST)

Сасвим је јасно шта сам хтела рећи и какве су моје намере, као и то коме се Пепси обратио. Но, ако већ тражиш разјашњење, онда ћеш га добити кад објасниш сврху свој коментара о Словенима и Немцима, који си оставио на Тргу за правопис, а као одговор на питање у вези са ијекавицом.--Јагода испеци па реци 11:24, 28. март 2012. (CEST)

History Channel

Желим да направим страницу за канал хистори(History Channel). Да ли да у наслову History Chennel напишем ћирилицом или латиницом јер ако напишем ћирилицом изгубиће значење?--AcoCar (разговор) 20:15, 30. март 2012. (CEST)

Напиши у оригиналу. Самарџија (разговор) 21:03, 30. март 2012. (CEST)

У реду хвала!--AcoCar (разговор) 22:59, 30. март 2012. (CEST)

Visual Basic/Вижуал бејсик

Ако не транскрибујемо имена игрица зашто се исто правило не примењује и за програмске језике? Самарџија (разговор) 18:51, 2. април 2012. (CEST)

Ко каже да се називи игара не транскрибују? --Појнт Дред (разговор) 15:57, 3. април 2012. (CEST)

Ја нисам учествовао у расправи али Јагода је рекла да је то неки договор. Штавише стварно би било глупо транскрибовати називе игрица а и програмских језика бисмо требали да размислимо. Самарџија (разговор) 16:35, 3. април 2012. (CEST)

Klajn je rekao da je besmisleno transkribovati imena igrica, pogotovu onih koje se sastoje iz citavih recenica. Pogledati onaj mejl u kom mi je odgovorio ne samo na to, nego na mnoga druga pitanja. Programski jezici, ukoliko je zgodno, transkribuju se, ukoliko nije, ili se transkripcijom gubi prepoznatljivost, ostavlja se u originalul. Ne samo jezici, nego bilo koji informaticki pojam. Opet, pogledati mejl koji je covek pisao. --Јагода испеци па реци 12:05, 9. април 2012. (CEST)

Али Клајн није рекао да се називи игрица не транскрибују, као што Самарџија мисли да је договорено, него да нешто можемо транскрибовати а нешто не можемо, без обзира на то ради ли се о називу игрице или неког другог програма. Дакле, не смије постојати такав договор на Википедији, него се свако име мора рјешавати посебно (па макар летјело перје на страницама за разговор). Не видим проблем са транскрипцијом Вижуал бејсик. --Појнт Дред (разговор) 13:10, 9. април 2012. (CEST)

Знаш шта, договор постоји, као и многи други, који мени лично нису по вољи али не могу да идем против њих јер нису погрешни (као нпр. писање мерних јединица искључиво латиницом). Ни ја не видим проблем с Вижуал бејсик. Али нпр. видим проблем са неким од имена које је ниже Ћика навео, те би их ја ипак писала у оригиналу. Но, програми нису игрице, а договор постоји само за игрице, те је овде одговор: транскрибовано, Вижуал бејсик. --Јагода испеци па реци 13:32, 9. април 2012. (CEST)

Што се мене тиче, Visual Basic је сасвим добро. Али правописци имају друге замисли. Они покушавају да имају транскрипцију за сваку ријеч (и што је најгоре, вишерјечне називе) из стотина страних језика, што је наравно, узалудан посао (али латински се не транскрибује :)). Све док не схватимо да су стране ријечи стране, а не наше, и не подлијежу нашим правилима, дешаваће се бескрајне свађе и препуцавања око тривијалних ствари. Сада одох да се бавим кориснијим стварима.

За крај посластица за упорне. Транскрибујте ово: LibreOffice, FreeBSD, gnuLinEx (шпански), Caixa Mágica (порт.), e-escola (порт.), ASUS Eee PC, Xfce, FVWM, IBM XL C/C++ Compiler, webOS. --Мирослав Ћика (разговор) 19:32, 3. април 2012. (CEST)

Либре офис, Гнулинекс, Каиша мажика, ескола, Компајлер, Веб-ОС. Остало бих оставила у оригиналу. Претеривање, у било коју крајност, није добро. --Јагода испеци па реци 13:34, 9. април 2012. (CEST)

Хвала. Морам рећи да сам запањен са оним ставовима који су горе више наведени, по којима се неке ствари транскрибују, а неке не. То практично ставља цијелу ср транскрипцију у домен црне вјештине (black art), која се учи интуитивно, без недвосмислених правила. --Мирослав Ћика (разговор) 21:42, 9. април 2012. (CEST)

Ćiko, sto puta je ponovljeno, jezik nije matematika, i ne može nikad imati aksiome za pravila. Najbolje bi bilo da svako gleda ono u šta se razume i u ono što mu je struka, a da ono što mu nije struka i ne razume se, jednostavno pita one koji se razumeju i kojima je to struka. Ja npr. nemam ni najmanju nameru da lupam glavu o hemiji, biologiji, avionima, matematici, geologiji i sl. niti da se pravim pametna u tim oblastima, jer znam koga treba ovde da pitam. Ako mi treba biologija, otići ću kod Vloda ili Jovana, ako mi trebaju avioni, kod Sahare, ako mi treba hemija, kod DCirovica, astronomija, kod Burge, geologija, kod Geologičarke, medicina, Mile, stomatologija, Micki... Hvala bogu ovde ima dosta veoma stručnih ljudi iz raznoraznih oblasti da zaista niko od nas ne mora da rizikuje i da pravi nezahvalne izlete u druge nauke koje mu nisu bliske. Zašto je onda toliko teško isto postupati i kad je jezik u pitanju? --Јагода испеци па реци 21:48, 9. април 2012. (CEST)

Пошто се овде ради о програмским језицима, приметио сам да транскрибовано већина та имена пише са великим почетним словом. Зашто? Мислим да не би требало. Програмски језици сами по себи нису програми, а и да јесу опет мислим да важи оно правило о производима и сл. Уопште, мислим да велико слово може само када се помиње конкретно издање одређеног програма — рецимо „Линукс 2.6.32“, „Виндоуз 7“, „Опен офис 3“ итд. (због тога што се то може сматрати конкретним ауторским делом, а тако се и третира прописима о ауторским правима нпр.). Али када се говори уопштено онда би требало малим словом — „линукс“, „јуникс“, „опен офис“, „виндоуз“... Што се програмских језика тиче не видим дилему, то су вештачки језици и уопште и не морају да имају програмску имплементацију да би, како бих рекао, егзистирали :) и да би се о њима говорило. Дакле, нпр. „програмски језик пајтон је бла, бла...“, али „... Пајтон 3 је објављен ...“ (јер се мисли на конкретно издање конкретне програмске имплементације језика). EOF; [sabate]$ talk; 18:38, 10. април 2012. (CEST)

Превод имена

Тренутно пишем један чланак, па ме занима како би требао да преведем име писца Hilaire Belloc http://en.wikipedia.org/wiki/Hilaire_Belloc --Nenadkgkg (разговор) 18:58, 8. април 2012. (CEST)

Илер Белок, ако се не варам. Жозеф Илер Пјер Белок.--Јагода испеци па реци 01:01, 9. април 2012. (CEST)

Сукоб са Јагодом. Пошто не знам тачно које је националности, не знам како да ти одговорим. Да је Француз, био би Илер Белок, а да је Енглез Хилер Белок. --Павлица причај 01:03, 9. април 2012. (CEST)

Ја сам се одлучила за француску верзију, јер ми се чини да је име ипак француско. А и пише да је поенглежени Француз. --Јагода испеци па реци 01:06, 9. април 2012. (CEST)

Молим помоћ

Како се ово преводи: Advanced Sustainment ? Да ли је напредни материјали? Нажалост и овде сам се заглавио : Net-Enabled Ops? Унапред хвала.-- Сахараразговор 00:54, 9. април 2012. (CEST)

Прво би било нешто као напредна подршка, потпора, а друго опције за мрежу? Мрежне опције? Требао би ми контекст да бих дала тачан превод. --Јагода испеци па реци 01:04, 9. април 2012. (CEST)

Тешко могу дати контекст, није у тексту већ на слици. Може ли Способност за самосталне операције? Ради се о најсавременијој генерацији авиона (петој) и то морају испуњавати.-- Сахараразговор 01:12, 9. април 2012. (CEST)

Да ли могу да видим слику, да ли знаш можда на шта се тачно односи? Ја без контекста могу само буквална значења да дам. Sustainment значи подршка, потпора, а Advanced напредно. Ovde vidim da se odnosi na neke vojne poljske kuhinje, neko sagorevanje koje smanjuje kolicinu goriva... http://organicrankine.com/orc_documents/scroll_non_auto/fast.pdf Pokusacu da nadjem jos nesto na netu. Sta je ovo drugo? Na sta se odnosi?--Јагода испеци па реци 01:20, 9. април 2012. (CEST)

Mora da ima veze sa sagorevanjem goriva, pogonom nesto u vezi sa jacinom motora aviona. Evo recenice iz engleskog clanka Fifth-generation jet fighter, koji, verujem sad pripremas. The only fifth-generation jet fighter currently in operational service is the F-22 Raptor.[1][20] US fighter manufacturer Lockheed Martin uses "fifth generation fighter" to describe the F-22 and F-35 fighters, with the definition including "advanced stealth", "extreme performance", "information fusion" and "advanced sustainment"... --Јагода испеци па реци 01:26, 9. април 2012. (CEST)

Овде страна 2, она слика коју сам за сада ставио празну у чланак о коме говориш (упоређење 4те и 5те генерације ловачких авиона). Код 5те је то питање.-- Сахараразговор 01:35, 9. април 2012. (CEST)

Net-Enabled Ops bi bile Operacije koje omogućuje mreža (internet?). Valjda... --В. Бургић (реци...) 08:23, 9. април 2012. (CEST)

Хвала сада је јасно. То су операције у систему Слој везе (наменски Data link). Велико хвала.-- Сахараразговор 08:38, 9. април 2012. (CEST)

Да ли би ово Advanced Sustainment могло да буде једноставно, одржавање? Напредно одржавање авиона? --Јагода испеци па реци 11:58, 9. април 2012. (CEST)

Кажем на основу ове реченице из тог ПДФ који си навео: The plan involves most of the world’s top aerospace companies, spans the complete life cycle of the aircraft, and includes the production and sustainment of 3,173 aircraft.--Јагода испеци па реци 11:59, 9. април 2012. (CEST)

Усвоио сам и написао на слици: „Напредно одржавање“. Хвала то је то.-- Сахараразговор 13:14, 9. април 2012. (CEST)

Ново гласање о аористу

Молим вас да у што већем броју дођете на ово гласање и гласате. Гласање је чисто информативног типа, и служи да се види мишљење заједнице, ништа више.

Википедија:Гласање/Да ли вам ово изгледа смешно? Хвала унапред. --Јагода испеци па реци 15:01, 10. април 2012. (CEST)

Charles Matson Odahl

Zanima me kako se ovo transkribuje.--Βλ.Νίμчεβић★Рαζгоβоρ 02:15, 12. април 2012. (CEST)

Ако је са енглеског, ондак Чарлс Матсон Одал. --Павлица причај 11:32, 16. април 2012. (CEST)

Називи округа

С обзиром да (скоро) сви окрузи у САД имају оно „County“ као саставни дио имена, да ли их онда све преводимо као Округ Х, Округ Y..., или је ипак Х (округ), Y (округ)...

Овде сам наилазио и на један и на други случај, па би било лијепо да се то унификује. Рецимо, да ли је:

• „Округ Глен (Калифорнија)“ или „Глен (округ у Калифорнији)“ (en:Glenn County, California)
• „Округ Лос Анђелес“ или „Лос Анђелес (округ)“ (en:Los Angeles County, California)....--В и к и в и н д 11:21, 15. април 2012. (CEST)

Ja bih prvo: Okrug Los Anđeles, jer mi se čini da je ta reč deo imena okruga. --Јагода испеци па реци 10:55, 16. април 2012. (CEST)

Квартови

Шта је исправно Маринкова Бара или Маринкова бара, Петлово Брдо или Петлово брдо, Алипашино Поље или Алипашино поље? Пошто се то не односи на брда, планине и поља онда би требало велико слово, барем тако ја думајем. -- Bojan  Razgovor  15:07, 15. април 2012. (CEST)

Višečlana imena gradskih opština pišu se velikim slovom samo prve reči. Izuzetak su, naravno, vlastita imena. Dakle: Marinkova bara, Petlovo brdo, Savski venac itd. --Јагода испеци па реци 10:53, 16. април 2012. (CEST)

Nema logike. Kad je kod Crne Gore veliko slovo, jer to nije gora, isto tako bi trebalo Marinkova Bara,jer to nije nikakva bara. -- Bojan  Razgovor  05:32, 17. април 2012. (CEST)

Јагода, то нису градске општине, већ делови града (насеља, МЗ и сл). Нисам сигуран колико се правописна правила разликују... Бојане, не кажем да је ово што је Јагода рекла тачно (управо због претходне реченице), али ако јесте, не видим зашто исказујеш скепсу, кад си овде дошао са питањем. :) --Ф± 07:56, 17. април 2012. (CEST)

Filipe, opština ili deo grada, jedno je te isto za lingviste, mi ne ulazimo toliko detaljno u administrativne podele :). Imena gradskih četvrti pišu se ovako kako sam ja rekla. Da li je nešto zaista bara, gora, polje ili nije, apsolutno nema veze. Crna Gora se piše velikim svim slovima jer se radi o državi a ne zato što nije gora dok je Petlovo brdo deo grada. Sad, možda je moguće te prigradske četvrti tipa Marinkove Bare pisati sve velikim, jer se više oseća kao posebno naselje (a nekad je zaista i bilo), ali gradske četvrti unutar samog grada definitivno idu malim slovima. Npr. Višnjička banja, Savski venac, Petlovo brdo, Kanarevo brdo, itd. Kad dođem kući, pogledaću u P da vidim da SLUČAJNO nije došlo do nekih promena, jer ih je bilo što se tiče velikog slova, mada ne verujem. A može i neko drugi, ko ima P10 pri ruci.

--Јагода испеци па реци 08:59, 17. април 2012. (CEST)

Сазвјежђе/Сазвијежђе

У Катогирији Индекс каталог стоје по две поткатегорије за свако сазвежђе. Е сад, можда би било најлакше превацији називе категорија у екавицу, али не бих да ме неко прозива за екавицоцентризам. Зато ме занима да ли се на (и)јекавском каже сазвјежђе или сазвијежђе. --В. Бургић (реци...) 00:04, 17. април 2012. (CEST)

Сазвјежђе--Zrno (разговор) 00:46, 17. април 2012. (CEST)

Хрвати имају неки нови назив - звијежђе, али то нема никакве веѕе с овим. Код „звијезда“ и „звијежђе“ је дуго Е, а код „саѕвјежђе“ кратко Е. По истом принципу као свијет - свјетови, ријеч - рјечник итд.--Zrno (разговор) 01:02, 17. април 2012. (CEST)

Ново Место/Ново место

Словенци име овог града и општине пишу sl:Novo mesto, [[1]]. На нашој википедији постоје текстови Ново Место и Општина Ново Место. Да ли ми треба да преименујемо наше тектове или не. Хвала--Drazetad (разговор) 22:02, 20. април 2012. (CEST)

Не треба. Правилно је великим словом.  – Ранчер (разговор) 22:06, 20. април 2012. (CEST)

občina Novo mesto

Занима ме како се на српски преводи:

• (словен. občina Novo mesto) (http://www.novomesto.si)
• (бошњ. općina Stari Grad) (http://www.starigrad.ba)

--БаШ-ЧелиК (разговор) 22:06, 20. април 2012. (CEST)

Jesi li ti ozbiljan? Pa „opština“, kako bi bilo?--Јагода испеци па реци 22:39, 20. април 2012. (CEST)

Све што стоји у заградама. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:43, 20. април 2012. (CEST)

Ako misliš na velika i mala slova, obrnuto. Novo Mesto i Stari grad, pošto je prvo naseljeno mesto, a drugo je gradska opština. --Јагода испеци па реци 22:50, 20. април 2012. (CEST)

Обадвије су општине. Не занима ме како се зове насељено мјесто, занима ме како се зову ове двије општине: „občina Novo mesto“ и „općina Stari Grad“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:56, 20. април 2012. (CEST)

Питање је у тексту изнад који је пресећен овим непотребним насловом.--Drazetad (разговор) 23:00, 20. април 2012. (CEST)

Već ti je rečeno. I jedno i drugo su opštine, samo što je prvo zasebna opština i naseljeno mesto, a drugo je GRADSKA opština. Dakle, Novo Mesto i Stari grad. --Јагода испеци па реци 23:04, 20. април 2012. (CEST)

Можеш ли да ми објасниш због чега си ми рекла да се:

• (словен. občina Novo mesto) пише (срп. општина Ново Место)
• (бошњ. općina Stari Grad) пише (срп. општина Стари град)

ако можеш, објасни мало боље. Поменула си нешто: „što je prvo zasebna opština i naseljeno mesto, a drugo je GRADSKA opština“, па ако можеш елабориши да ли Правопис има посебна правила за градске и друге општине. И ако ти то ишта значи, Ново Место је један од већих градова у Словенији. --БаШ-ЧелиК (разговор) 23:50, 20. април 2012. (CEST)

Gradska opština je DEO naseljenog mesta, a mesna opština bi bila samo naseljeno mesto. A sve i da nije tako po administrativnim podelama, lingvistika nije mnogo rigidna po tom pitanju, tako da tamo gde je opština ujedno i naseljeno mesto (celo) ona se smatra posebnim gradom, tj. naseljenim mestom, pa se tretira kao grad, dok se gradske opštine tretiraju na drugačiji način. Ponekad čak i gradske opštine mogu da se pišu velikim slovima jer se shvataju kao posebna naseljena mesta, npr. Marinkova Bara ili Mali Mokri Lug. Stari grad u Sarajevu, međutim, ne može nikako tako da se gleda, nego samo kao DEO grada Sarajeva, tako da ne dolazi u obzir da se piše svaka reč velikim slovom. Što se ovog slovenačkog grada tiče, uporedi sa npr. Herceg Novi. Grad i opština u jednom. Ili Vrnjačka Banja. --Јагода испеци па реци 01:24, 21. април 2012. (CEST)

Мислим да сам схватио логику. Да ли је ова логика нешто што је дефинисано неким правилом у Правопису и ако јесте, можеш ли да погледаш и да цитираш. Био бих захвалан. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:31, 21. април 2012. (CEST)

Рајон или рејон?

Ја сам започео а корисник PedjaNBG је наставио и надам се да ће довршити чланке о областима Украјине. Све области Украјине су подељене на територијалне јединице које се на украјинском језику зову укр. район. Занима ме како превести овај израз? Самарџија (разговор) 14:27, 23. април 2012. (CEST)

Pošto si bez odgovora već nedelju dana, ja ću ti reći da je po starom pravopisu „rejon, rejonski, rejonizacija (i rajon, rajonski itd.)“ pa ti sad vidi --В. Бургић (реци...) 20:21, 30. април 2012. (CEST)

I po novom je isto. --Јагода испеци па реци 23:16, 30. април 2012. (CEST)

Македонски градови

Заниме ме како се називају становници следећих места.

• Дебар
• Кочани
• Крушево
• Неготино

--ノワック・ウォッチメン 19:12, 30. април 2012. (CEST)

Именовао бих их као што Македонци раде:

• Дебрани‎
• Кочанци‎
• Крушевчани‎
• Неготинчани‎

--Павлица причај 19:36, 30. април 2012. (CEST)

Називе становника градова, села, области итд, не ордеђује правопис, него се користе називи који су устаљени у језику. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:26, 30. април 2012. (CEST)

Зар правопис није умешао прсте у Приштину: уместо Приштевци правилно је Приштинци. --ノワック・ウォッチメン 20:58, 30. април 2012. (CEST)

Мало транскрипције

Ја имам ово и требам наравно да га напишем на српском.

• Pabo (Popon)
• Sighart Sempt-Ebersberški
• Ulrik Sempt-Ebersberški
• Eberhart Sempt-Ebersberški
• Ulrik Weimar-Orlamünde

Да ли је ово правилно?

• Пабо (Попон)
• Сигарт Семпт-Еберсбершки
• Улрик Семпт-Еберсбершки
• Еберхарт Семпт-Еберсбершки
• Улрик Вajма-Орламунде

Реч је о словеначком тј. немачком у овом случају--Тежава (разговор) 19:19, 2. мај 2012. (CEST)

Дај стави немачке оригинале. Ово су већ неки, колкико ми се чини, полутранскрибовани словеначки облици. Weimar-Orlamünde је Вајмар-Орламинде. --Павлица причај 19:25, 2. мај 2012. (CEST)

У ћирилични текст? Да то су Tujke или polcitatne besede бар се тако воде на словеначком.--Тежава (разговор) 19:33, 2. мај 2012. (CEST)

Нисам мислио у текст, него овде, те да видимо о чему се ради. --Павлица причај 19:37, 2. мај 2012. (CEST)

• Пабо (Попон)
• Зигхарт Земпт-Еберсбершки
• Улрик Земпт-Еберсбершки
• Еберхарт Земпт-Еберсбершки
• Улрик Вajмар-Орламинде

ово је правилно по правилима транскрипције немачог језика. Једино ово Ebersberški није немачки или је делимично немачки. --Алекс (разговор) 19:34, 2. мај 2012. (CEST)

Хвала. Сада говорници српског језика неће бити ускраћени за имена владара Крањске. 'Ајде уздравње!--Тежава (разговор) 19:47, 2. мај 2012. (CEST)

Сад смо веома срећни. --Алекс (разговор) 19:49, 2. мај 2012. (CEST)

Није Улрик, већ Улрих. Зато сам тражио да даш немачке оригинале, како бисмо их правилно транскрибовали. --Павлица причај 20:24, 2. мај 2012. (CEST)

Немам немачке оригинале то је то што имам и сумњам да се могу наћи јер је реч о словеначкој историји.--Тежава (разговор) 19:29, 3. мај 2012. (CEST)

Интернет или интернет

Извињавам се ако понављам тему. Читајући неколико чланака, видим да се интернет негде пише са великим а негде малим словом, притом не мислим на примере када је та реч уједно и почетна. Шта је исправније? И да ли можемо машински да извршимо (масовне?) исправке?MikyM|Write me

Ja mislim da nije raspravljeno da li treba velikim ili malim slovom. Bar tako piše u Rečniku jezičkih nedoumica Klajna. --ZAZA ^{DA TE PITAM?} 18:08, 8. мај 2012. (CEST)

Ријешено је изласком Правописа из 2010. (тачка 63б): „У свести корисника интернет је престао да значи име компаније и зато је исправно писање малим почетним словом.“ РЈН још увијек није усклађен с новим Правописом. --Појнт Дред (разговор) 18:23, 8. мај 2012. (CEST)

Znači ako je ispravno malim slovom možemo krenuti u ispravljanje. Što se tiče tog zadatka mogu da pustim bota da odradi, mislim da neće biti teško. --ZAZA ^{DA TE PITAM?} 22:12, 8. мај 2012. (CEST)

Највише измена у П10 је било управо у вези са великим словом (поред транскрипције енглеског, и неких других, али то овде није битно). Зато кад се ради о недоумици око великог слова, најбоље је гледати само у П10. --Јагода испеци па реци 00:49, 13. мај 2012. (CEST)

Hoćemo li menjati ona ovo? MikyM|Write me 16:14, 18. мај 2012. (CEST)

Pa hoćemo. Eto Zaza reče da će da napujda bota na Internet... --Јагода испеци па реци 19:04, 18. мај 2012. (CEST)

Minuta ili minut

Da li je ovo oboje ispravno ili samo jedno?-- Марко Dic,amice 00:09, 9. мај 2012. (CEST)

Minut i minuta, kaže Ivan Klajn u RJN. Isto kaže i P10. --Јагода испеци па реци 00:21, 9. мај 2012. (CEST)

И литар - литра.--Zrno (разговор) 00:18, 9. мај 2012. (CEST)

Не. Литра је разговорни облик према П10, а по РЈН је лошији него литар, што значи да га не треба користити на Википедији. --Појнт Дред (разговор) 10:44, 13. мај 2012. (CEST)

Mlade reprezentacije

Takvi članci su imenovani sa npr. Fudbalska reprezentacija Srbije do 21. godine. Da li je neophodna ova tačka jer niko ne kaže "do dvadeset i prve godine"?-- Марко Dic,amice 21:12, 12. мај 2012. (CEST)

Ma napravi preusmerenja i uživaj --В. Бургић (реци...) 00:35, 13. мај 2012. (CEST)

Како то мислиш, нико не каже до двадесет прве године? А како каже? --Јагода испеци па реци 00:48, 13. мај 2012. (CEST)

Lepo, kod nas svi novinari kažu „reprezentacija do osamnaest godina, igrači do dvadeset jedne godine“ i slično. Zato sam i rekao da samo napravi preusmerenja. --В. Бургић (реци...) 07:35, 13. мај 2012. (CEST)

Наслов је добар, а питање је било само за такчу. Званично у свету се то обележава са U-21 (У-21), а ми смо применили „до 21. године“. Значи исто а препознатљивије је код нас. --Drazetad (разговор) 08:35, 13. мај 2012. (CEST)

„U 21“ је на енглеском језику скраћено за „Under-21“, што у преводу на српски језик значи: испод 21. године, односно „до 21. године“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 08:43, 13. мај 2012. (CEST)

Окет. Нисам ни ја била сигурна па сам питала на СЈА. Изгледа да је ипак боље без тачке, а такође има предлога да се наслов промени у Репрезентативци Србије МЛАЂИ ОД 21 године. Ја не разумем баш најбоље зашто, али ево објашњења једног од учесника у дискусији:

Ali 21. godina života počinje sa 20 godina i završava se kad čovjek napuni 21, dakle nije to isto. Ja bih napisao Reprezentativci Srbije mlađi od 21 godine.

--Јагода испеци па реци 13:41, 13. мај 2012. (CEST)

Кад се каже до 21 онда је и 21 укључена у то. Кад се каже до 21 подразумева се до 21. рођендана. Питање је правописа да ли треба тачка или не, а наслов је добар.--Drazetad (разговор) 14:00, 13. мај 2012. (CEST)

A šta mislite da idemo na nešto malo drugačije: Mlada reprezentacija Srbije? Vidim da su Rusi tako uradili. Zna se da se tada misli na ovu U-21 jer i one mlađe imaju alternativna imena.-- Марко Dic,amice 13:53, 13. мај 2012. (CEST)

Ја бих само да напоменем да би чланак требало да се именује оним насловом који је најпознатији у широј јавности (уколико је наравно, правописно исправан, а овде очигледно то није проблем). Како год да одлучите, гледајте да то буде наслов који је у најчешћој употреби, јер су таква правила Википедије. Додуше, још увек немамо сопствено правило о томе, али и енглеско је ок, јер ће оно бити преузето одатле и само преведено, пошто се показало добрим на другим википеидјама. --Јагода испеци па реци 14:05, 13. мај 2012. (CEST)

Koliko sam ja primjetio u upotrebi su mlada reprezentacija i reprezentacija do 21 godine (bez tačke) tj. nešto nisam čuo ovo do dvadeset prve godine kako je sad. Neka me iskusnije kolege isprave ako griješim.-- Марко Dic,amice 14:09, 13. мај 2012. (CEST)

Па не, рекли смо да је боље без тачке. --Јагода испеци па реци 14:11, 13. мај 2012. (CEST)

Разговор је почео питањем да ли у наслову текста Фудбалска репрезентација Србије до 21. године треба тачка. Речено је нема тачке и сада ће наслов гласити „Фудбалска репрезентација Србије до 21 године“. Прича колега са СЈА није одговор како треба, него како би он урадио. А то је необавезујуће. --Drazetad (разговор) 22:11, 13. мај 2012. (CEST)

Наравно да је необавезујуће. Ја сам вам понудила нека решења. А ви, како год хоћете. --Јагода испеци па реци 22:38, 13. мај 2012. (CEST)

„ Нисам ни ја била сигурна па сам питала на СЈА. ” — Maduixa

Већ сам једном питао, да ли је овај сајт твој приватни сајт? --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:29, 13. мај 2012. (CEST)

Шта те брига.--Јагода испеци па реци 22:38, 13. мај 2012. (CEST)

И дај, користи онај нормални цитат {{цитат}}, овај заузима пола странице.--Јагода испеци па реци 22:39, 13. мај 2012. (CEST)

Наводници у наслову

Заборавио сам какав је договор био, и да ли је уопште било договора око наводника у наслову? Знам да се раније нису стављали па је онда то питање поново покренуто (чини ми се око назива основних школа), али не знам да ли је ишта договорено?--В и к и в и н д 16:02, 18. мај 2012. (CEST)

Koliko se ja sećam, rečeno je da se ne stavljaju, ali, mislim da su ponekad neophodni, a ako treba da biram između italika u naslovu i navondika, ja bitam navodnike, pošto se italik koristi i za druge stvari, a ne samo kao zamena za navodnike... --Јагода испеци па реци 19:06, 18. мај 2012. (CEST)

Ja ih lično izbegavam i kada bih morao da biram između navodnika ili kurziva, pre bih izabrao da se "sporni" deo stavi pod kurzivom.MikyM|Write me 03:56, 20. мај 2012. (CEST)

Alibaba VS Ali Baba/baba

Nailazim i na jedno i na drugo. Šta je pravilnije?MikyM|Write me 03:56, 20. мај 2012. (CEST)

Neverovatno, ali istinito: Ali-baba. Tako stoji u P10. --Јагода испеци па реци 23:21, 2. јун 2012. (CEST)

Значи није штампарска грешка. Хех, негде сам наишао и на Ел Баба. Хвала --MikyM|Write me 23:25, 2. јун 2012. (CEST)

Horse Guards Parade

Horse Guards Parade се налази у централном Лондону а мене занима из разлога јер ће се на том месту одржавати такмичења у одбојци на песку током предстојећих Олимпијских игара. Како именоват то место на српском језику, простом транскрипцијом или оставити у оригиналу или пак нешто треће? Хелп ми. --НиколаБ (разговор) 14:12, 29. мај 2012. (CEST)

Парадни мањеж, чини ми се да беше закључак... --Јагода испеци па реци 15:16, 30. мај 2012. (CEST)

Да ставим Парадни мањеж у Лондону? --НиколаБ (разговор) 13:28, 31. мај 2012. (CEST)

Оана или Јоана

У некојило текстова ова Румунка Oana Pantelimon зове Оана, а у исто толико Јоана. Које име је исправно да исправим у текстовима. Мислим да је исправно Оана јер би Јоана на румунскоm била Ioana, али да проверим. Хвала--Drazetad (разговор) 09:46, 30. мај 2012. (CEST)

А одакле им то Ј? Оригинал је Oana Pantelimon и тако се и транскрибује. --Јагода испеци па реци 15:14, 30. мај 2012. (CEST)

Лондонски Сити

Чланак о централном финансијском средишту Лондона на нашој википедији је преведен као Град Лондон што није тачно. У поменутом чланку реч је о тзв Лондонском ситију, односно само Сити (City) који обухвата површину од свега 2,9 км². Наравно сама територија града Лондона обухвата далеко веће подручје. Дакле ово је једна од градских четврти Лондона коју Енглези називају просто Тhe City или Square Mile (због површине). Мислим да је термин Сити (град) у овом случају веома раширен широм света и када се говори о градовима овај термин управо асоцира на Лондон. Како исправно именовати овај чланак? Јер ово садашње име сасвим сигурно не ваља и скроз је погрешно, тј води на погрешну територију. Лондонски сити или како већ? --НиколаБ (разговор) 22:56, 31. мај 2012. (CEST)

Успут, на бугарској и руској википедији овај чланак је именован као Сити (Лондон), док је на украјинској вики Лондонски сити. --НиколаБ (разговор) 22:58, 31. мај 2012. (CEST)

Ja bih rekla da bi najbolje bilo London siti, tj. transkripcija. Pošto je gradski kvart, a ne posebno naseljeno mesto onda druga reč malim slovom. --Јагода испеци па реци 23:01, 31. мај 2012. (CEST)

А можда ипак Сити (Лондон) јер ипак је то специфичан случај који одудара од устаљених правила. Енглези тај део града једноставно зову Сити а до забуне код аутора чланка на нашем језику је вероватно дошло до тога што у енглеском језику термин град (односно сити) има другачију конотацију него код нас. Код нас је то административна јединица док је код њих то једноставно ознака за већу урбану целину. А бојим се да би ово Лондон сити опет наводило на погрешну асоцијацију јер на нашем језику има једнаку звучност као и Њујорк сити, Мексико сити итд...--НиколаБ (разговор) 23:16, 31. мај 2012. (CEST)

Meksiko Siti, ne Meksiko siti, jer se radi o imenu naseljenog mesta (inače, najvećeg na svetu, jel da?). Njujorku je ime samo Njujork, o Siti ne znam zašto mu se dodaje. Zvanično ime je samo Njujork, valjda. Može i samo Siti, što se mene tiče, nemam neko posebno mišljenje. Samo ne bih ništa prevodila (tipa Londonski), nego bih išla na čistu transkripciju. --Јагода испеци па реци 23:19, 31. мај 2012. (CEST)

Ни ја не бих преводио, посебно не ово Сити. Проблем и јесте у томе што је аутор чланка то буквално превео. Хвала на помоћи, срце си --НиколаБ (разговор) 23:35, 31. мај 2012. (CEST)

Nego, kakav ti je ono Grinički park i Grinička opservatorija? Ja mislim da je tu i jednom i drugom ime SAMO Grinič, te bi bilo Park Grinič ili Grinič park, i Opservatorija Grinič. --Јагода испеци па реци 23:41, 31. мај 2012. (CEST)

А не. То су две најзначајније знаменитости насеља Гринич. А ово Гринички парк сам само прилагодио нашем језику (као и код нас Калемегдански парк, Парк Петра Кочића итд) а и ово гриничка опсерваторија ми делује логично јер се налази у Гриничу па отуда и име (баш као и код парка - у ствари име те грађевине је Краљевска опсерваторија). Дакле имена су им изведена из имена места у коме се налазе --НиколаБ (разговор) 23:49, 31. мај 2012. (CEST)

Зарез испред везника

Замолио бих да ми неко извади из правописа конкретно о овоме. Посебно ме занима зарез испред и. --Zrno (разговор) 16:19, 1. јун 2012. (CEST)

„Најчешће се без зареза испред себе пише саставни везник и, а онда и раставни везник или кад није у наглашеном понављању или испред накнадно додатог текста. Зарез је обичнији испред саставног ни, нити и раставног било, јер се ови везници чешће јављају у наглашеном истицању и супротстављању другог дела напоредне везе. Често се пише зарез и испред везника па, те, јер се текст који следи иза њих често схвата као накнадни додатак; као добро мерило за зарез испред ова два везника може послужити сам говорни ритам, тј. зарез треба писати онда кад се у нормалној дикцији јавља застанак.“ --Павлица причај 16:41, 1. јун 2012. (CEST)

Hvala. Ovde, koliko vidim, nema jasnih pravila, nego je napisano kako je najčešće, a ne kako mora. --Zrno (разговор) 17:06, 1. јун 2012. (CEST)

Не закерајмо. Делови реченице могу бити тесно повезани међусобним зависним односом (одредбеним или допунским), или пак стајати напоредно.

У овом другом случају зарез се обавезно пише ако је израз асиндетски, тј. ако изостане везник; смисао овог зареза можемо објаснити речју такође. Ако је пак употребљен везник, зарез се обично не пише, али се може и писати ако је други исказ изразитије супротстављен првом или ако се схвата као накнадно додат. Обрасци:

• Говорио је тихо и разговијетно [без зареза].
• Говорио је тихо(,) али разговијетно [необавезан зарез].
• Говорио је тихо, разговијетно [обавезан зарез].

Извор: СЈА. --Павлица причај 18:46, 1. јун 2012. (CEST)

Венус вс Винус

Знам да је код нас Венус (Вилијамс) „укорењено“, али сви изговарају Винус. /ˈvinəs/, forvo, pronounceitright, v EE n uh s, VEE-nəs, и тако даље. Да ли је пре било говора поводом њеног имена, или? --Павлица причај 18:11, 10. јун 2012. (CEST)

Венера?--Тежава (разговор) 18:21, 10. јун 2012. (CEST)

Po ko zna koji put - transkripcija, naročito sa engleskog, ne ide uvek po izgovoru već po pravilima transkripcije. --В. Бургић (реци...) 18:33, 10. јун 2012. (CEST)

Управо, али да ли је ово Е наглашено или ненаглашено? Постоји птравило да се ненаглашени самогласник /ɪ/ преноси као И у случајевима када је представљен једним од слова А, И, О или У. У случају када је у оригиналном запису представљен словом Е и транскрибује се као Е. --Павлица причај 19:09, 10. јун 2012. (CEST)

Наглашено. --Појнт Дред (разговор) 20:15, 10. јун 2012. (CEST)

Просто је невероватно да је Слаји ово промакло а вршио је исправке у чланку. Мислим да грешите али ајде ипак је наша Википедија посебна. Самарџија (разговор) 21:21, 10. јун 2012. (CEST)

Будимо реални, колико год Слаја био добар, имао је и разних пропуста. Не знам да ли персираш или говориш у множини, али да сам био сигуран, променио бих без констатације.--Павлица причај 21:25, 10. јун 2012. (CEST)

Не гријешимо у примјени система Твртка Прћића, који нема ово име у рјечнику и зато не знамо је ли укоријењено Венус. Ако не знамо, боље је држати се правила транскрипције. --Појнт Дред (разговор) 15:23, 11. јун 2012. (CEST)

Словаци

Проверавам транскрипције Словака о којима има чланак на нашој Википедији. Приметио сам да се нисмо придржавали прописаних правила транскрипције са словачког на српски. Но, да чујем ваше мишљење, јер такође пише Изузетак: Daniel — Данијел, и сл.

• Магдалена Рибарикова → Магдаљена Рибарикова
• Вероника Зузулова → Вероњика Зузулова
• Данијела Хантухова → Дањијела Хантухова
• Доминика Цибулкова → Домињика Цибулкова
• Јанета Хусарова → за ову мислим да није Јанета
• Ондреј Непела → Ондреј Њепела
• Елена Лацкова → Ељена Лацкова
• Мартин Шкртел → Мартин Шкртјел

Правила којима сам се водио:

• N — Н
  • NI, NE — обично ЊИ, ЊЕ: Jablonica — Јаблоњица; Topoľniky — Топољњики; Malinec — Малињец.
• Т — Т
  • ТЕ — ТЈЕ: Teplice — Тјеплице; Tekov — Тјеков.
• L — Л
  • LE —ЉЕ: Boleraz — Бољераз; Levoča — Љевоча.

--Павлица причај 22:22, 10. јун 2012. (CEST)

Мени облици Магдалена, Вероника, Данијела, Доминика, Елена делују у реду. То су углавно имена грчког и римског порекла. Познајем девојку из Петровца која се презива Валентова (од лат. valens јак, крепак), а не Ваљентова. Дакле, правила транскрипције са словачког не могу се дословно применити овде. Ово нису чисто словачка имена. У погледу презименâ нисам сигуран.--Владимир Нимчевић (разговор) 17:00, 11. јун 2012. (CEST)

Таман сам хтео да потпишем све што је корисник Владимир Нимчевић написао али сам онда на Јутјубу погледао овај клип [2] и морам признати да се заиста чује Њ уместо Н у њеном имену. Е сад, можда не би било лоше да неко контактира наше уважене лингвисте и да их пита да ли треба да применимо правила транскрипције и на имена која нису ексклузивно словачка. Самарџија (разговор) 20:17, 11. јун 2012. (CEST)

Ja sam za poštovanje pravila transkripcije. Ako ovde krenemo tim iz kog jezika imena potiču onda bismo to morali razmotriti i za sve ostale jezike pa nas to nikuda ne bi dovela. Ako izgovaraju ta slova još bolje.-- Марко Dic,amice 20:21, 11. јун 2012. (CEST)

Ево и обрнутог примера 2,04 овде се јасно чује Данијела.

Kolk'o sam ja shvatio (ja ovo sve laički) izgovor se ne poklapa uvijek sa pravilima, ali se pravila moraju poštovati inače zalazimo u anarhiju. Ali, hvala Bogu, ima vas da bolje znate pa samo naprijed: dogovorite se.-- Марко Dic,amice 20:30, 11. јун 2012. (CEST)

...словачки правопис је етимолочки и ова имена нису словачког порекла а пишу се према етимологији не ЊН већ НИ не ТЈ већ Т и тако је Вероника а не Вероњика и све слично и ако је тачно да ни јесте њи али само за словачке речи а не речи страног порекле тако и све остало није нњ него ни а нема ни тј. није Шкртјел већ Шкртел које се ту наводи. Ја нисам лингвиста али говорим словачки и много пута сам већ долазио у сукоб са нашим српским лингвистима...--Vcesnak (разговор) 20:35, 11. јун 2012. (CEST)

"и тако је Вероника а не Вероњика" - али постоји проблем што се на клипу изнад заиста чује Вероњика. Уколико не постоји начин да транскрипција буде униформна и да се ово питање не отвара око сваког имена онда ОК, у супротном треба користити Правопис.--Авала (разговор) 21:28, 11. јун 2012. (CEST)

да је јасно: клип није на словачком већ на пољском љ она је словачка скијачица а колико је знам пољски језик је јако мекан и незнам којико они то правилно изговарају али словаци никад не изговарају ово име као вероњика већ вероника као у осталом и срби --Vcesnak (разговор) 21:36, 11. јун 2012. (CEST)

Едберг и Берг на шведском

По правилима транскрипције са шведскога јасно стоји да рг прелази у рј, са изузетком Стриндберга и Бергмана. Молим администтраторе да се придржавају правописних правила, која се налазе на http://www.fil.bg.ac.rs/katedre/skandinavistika/index.php?option=com_remository&Itemid=27&func=fileinfo&id=16. На стр 4. и 5 наћете описано правило рг да прелази у рј.--Miut (разговор) 12:02, 14. јун 2012. (CEST)

Понављам, већ четврти пут. „Измена већ уобичајених имена Стриндберг и Бергман у фонолошки правилан облик Стриндберј и Берјман би била пожељна, али су та и слична имена већ толико ушла у употребу да их не вреди мењати.“ Зато пише да је правило измењено! Тачка. Твоје даљње акције сматраћу као вандализам и тражићу блок на админ табли. --Павлица причај 12:04, 14. јун 2012. (CEST)

Не пише да је правило измењено, него су та два имена прихватљиви изузеци од правила. Питај Јагоду. Ево ја ћу њен суд узети као коначан. А надам се и да ћеш ти прихватити њен суд.--Miut (разговор) 12:07, 14. јун 2012. (CEST)

У реду, али ако то прође, мењам Гетеборг у Јетеборј. --Павлица причај 12:11, 14. јун 2012. (CEST)

Прихватам.--Miut (разговор) 14:48, 14. јун 2012. (CEST)

Treba gledati P10, a ne taj tekst, jer ima nekih manjih izmena, tj. unete su neke izmene za P10, između ostalog konkretno ove grupe suglasnika. Prema t. 260v, G iza R u istom slogu prenosimo kao g, uz primere Strindberg, Lundberg, Bergman.--Јагода испеци па реци 14:59, 14. јун 2012. (CEST)

Хвала, Јагода. Задовољан, Мијуте? Следећи пут пре но што мислиш да паметујеш, питај некога ко зна више од тебе, чисто формално. --Павлица причај 16:35, 14. јун 2012. (CEST)

А сад ти Павлица погледај колико си ти тек паметовао кад си тврдио да правило значи да је рг, а не рј. Од незнања те спасило само то да је правопис био јачи, а не тај правописни приручник. Погледај како си чак тврдио да вандалишем, а ниси био у праву што се тиче тумачења правила из тога приручника. Тако да ти то буде за наук.--Miut (разговор) 16:41, 14. јун 2012. (CEST)

Да ли сам тврдио да се RG НЕ ИЗГОВАРА као РЈ? Не, очигледно. Само, не знам ко се водио Правописом, а ко приручником. Наравно да сам рекао да вандалишеш, јер ниси стао кад ти је речено да ГРЕШИШ. --Павлица причај 16:49, 14. јун 2012. (CEST)

Не него си ти криво тумачио исти текст из приручника, а не правопис. Па си на основу кривога тумачења приручника тврдио да ја вандалишем. Чак си по четврти пут цитирао део из приручника, али део који си потпуно криво тумачио.--Miut (разговор) 16:58, 14. јун 2012. (CEST) Кад се некоме каже да греши потребни су аргументи. ти ниси имао аргументе, него криво тумачење. Тек је Јагода дошла са правим аргументима.--Miut (разговор) 16:59, 14. јун 2012. (CEST)

Не тролуј. Ниси био у праву и готово. --Павлица причај 17:03, 14. јун 2012. (CEST)

Ти си још мање био у праву, па је добро да престанеш са троловањем.--Miut (разговор) 17:04, 14. јун 2012. (CEST)

Ja vas dvojicu uopšte ne razumem, zapravo, ne razumem u čemu je uopšte bio problem. Po onom što ste ovde napisali, izgleda da obojica niste ni za kakvo menjanje, što pokazuje i P10. Ajde, nemojte više. --Јагода испеци па реци 18:23, 14. јун 2012. (CEST)

Проблем је у томе што је мењао презимена, иако му је речено да се ми држимо RG — РГ. --Павлица причај 18:28, 14. јун 2012. (CEST)

lésarstvo

Треба ми помоћ око једне речи које не могу да се сетим. Индустиска грана која се бави са набавком и прерадом дрвета. На словеначком је lesarstvo а на српском?--Тежава (разговор) 17:47, 14. јун 2012. (CEST)

Као шумарство је преведено.--Тежава (разговор) 18:22, 14. јун 2012. (CEST)

Šumarstvo se valjda bavi šumama, i njihovim održavanjem. Industrija koja se bavi preradom drveta je drvna industrija. --Јагода испеци па реци 18:24, 14. јун 2012. (CEST)

Па како онда ја ово да преведем наш факултет нема написан та одељења.--Тежава (разговор) 18:29, 14. јун 2012. (CEST)

лесарство би могла бити прерада или обрада дрвета (ако се мисли на катедру Шумарског факултета у Београду), а ако се мисли на индустријску грану искључиво, то је онда дрвна индустрија. --Иван Матејић (разговор) 20:33, 14. јун 2012. (CEST)

Прерада дрвета, стоји на званичној презентацији Шумарског факултета.--Славен Косановић {разговор} 21:38, 14. јун 2012. (CEST)

Државни збор или државна скупштина

Реч је о Словенији и то о њиховом парламенту. Видим да Хрвати и Македонци имају ориганалан назив док Бугари имају српски. Шта је сада правилно и како ја да поименујем ту установу?--Тежава (разговор) 23:34, 16. јун 2012. (CEST)

Колико ја знам, у словеначком постоји Skupščina. Дакле, ово је збор. Нема потребе руску думу називати скупштином или собрања или совјете. Ријеч збор раније се користила за општинске парламенте у Србији, дакле није ништа страна парламентарном рјечнику. Чланак о бугарској скупштини ја сам написао, и вјероватно сам несмотрено само по узору на српски парламент надјенуо. Али исправићу то. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:41, 16. јун 2012. (CEST) с. р.

Skupščina и parlament су незваничани називи који користе медији и народ али званично је Državni zbor. Хвала мени је само требало за функције Пахора али сада можда и чланак о збору напишем.--Тежава (разговор) 23:51, 16. јун 2012. (CEST)

Da, ostavi Zbor. Kao što Španci imaju Kortes, to bi bilo u istom redu...--Јагода испеци па реци 00:19, 17. јун 2012. (CEST)

Преддвор у Предвор

Да ли је правилно Преддвор или Предвор односи си се на „град“ у Словенији.--Тежава (разговор) 21:27, 20. јун 2012. (CEST)

Ako se na slovenačkom čitaju oba D, onda sa dva D. --Јагода испеци па реци 21:29, 20. јун 2012. (CEST)

Kirsty Coventry

Да ли је правилно Керсти или Кирсти Ковентри. Хвала --Drazetad (разговор) 05:35, 22. јун 2012. (CEST)

Prcic kaze Kersti. --Јагода испеци па реци 08:42, 22. јун 2012. (CEST)

Сребрену или сребрну

Дражета је на многим чланцима оставио сребрну уместо сребрену. Кад сам ја исправио сребрну на сребрену он је ревертовао очито сматрајући да ја грешим.--Miut (разговор) 10:54, 22. јун 2012. (CEST) Нажалост има неколико стотина чланака са том грешком.--Miut (разговор) 10:56, 22. јун 2012. (CEST)

Вилео би да и ти једном будеш у праву, јер неки дан ниси био код Едберга. Да ли си чуо да у Србији постоји Сребрно језеро, а на Сребрено језеро. Погледај шта су освојили стрелци [3], Бразилска сребрна лисица, Хотел Сребрна лисица на Копаонику [4], Види шта су рукометаши освојили [5] ево шта је освојио Колашинац према тексту ОКС.[Kolašinac osvojio srebro na Kupu Evrope u Baru] а види и преко милон новинских текстова на гуглу. --Drazetad (разговор) 11:33, 22. јун 2012. (CEST)

Па зато сам и дао да овдје неко одговори ко о правопису зна више од нас двоје.--Miut (разговор) 11:38, 22. јун 2012. (CEST)

Ја сам се давно такмичио у знању. Са данашњим правописом сам на Ви, али сам понекад ишао у школу пре болоњског програма. Ако и нисам у праву какве то има везе, кад имам тебе.--Drazetad (разговор) 11:49, 22. јун 2012. (CEST)

Srebrna boja, naravno. Za ovo drugo nisam sigurna da li je TAKOĐE ispravno, morala bih pogledati u rečnik (kasnije, kad mi bude bio pri ruci), ali, sve i da jeste, pošto je oblik srebrn pravilan, nema potrebe da se prepravlja. --Јагода испеци па реци 12:32, 22. јун 2012. (CEST)

Taylor Lautner

Da li se to transkribije kao Lotner ili Lautner.--Miut (разговор) 16:36, 23. јун 2012. (CEST)

Кликнеш на енглеску вики и прочиташ. Самарџија (разговор) 16:42, 23. јун 2012. (CEST)

С друге стране видим да Руси транскрибују као Лотнер, иако то није добра аналогија. Надам се да ће неко ко се више разуме потврдити једну или другу опцију.--Miut (разговор) 16:57, 23. јун 2012. (CEST)

Hm, ja sam u nedoumici. Prema IPA na eng. vikipediji bilo bi Lautner (jer se naglašeno /aʊ/ transkribuje kao -au-, kao u pound, na primer), ali ovde izgovor kaže Lotner. Ne bih znala reći ko je od njih pogrešio. --Јагода испеци па реци 18:17, 23. јун 2012. (CEST)

Ipak je Lautner. Evo ovde njega samog kako izgovara svoje prezime. --Јагода испеци па реци 18:28, 23. јун 2012. (CEST)

Ели или Илај

Како транскрибовати име ове компаније Eli Lilly and Company? Да ли је Ели Лили и компанија или је Илај Лили енд компани или нешто треће? Ево неколико линкова [6], [7], [8], [9]. Самарџија (разговор) 21:17, 23. јун 2012. (CEST)

Nisam siguran kako se transkribuje, ali oni koji u toj kompaniji rade zovu je Eli lili. A valjda znaju gde rade. --В. Бургић (реци...) 15:13, 24. јун 2012. (CEST)

Нисам преслушавао све, али на првој вези јасно кажу Илај. То је често име у Америци. --БаШ-ЧелиК (разговор) 15:16, 24. јун 2012. (CEST)

A što bi zaposleni u toj kompaniji u Srbiji bili bilo kakav reper za to kako se transkribuje ime te kompanije? Da li, kad se zaposle, dobiju neki kurs ili barem instrukcije kako treba pravilno izgovarati ime kompanije na srpskom? Čisto sumnjam. Setite se samo keksa Petit Beure. Koliko je zaposlenih u fabrici koja je proizvodila taj kaks, znala da se keks ne zove Petit Beure nego Pti ber? Ja bih išla s kombinacijom transkripcije i prevoda: Ilaj Lili i kompanija. Po ugledu na gradove tipa Stratford na Ejvonu ili Frankfurt na Majni. --Јагода испеци па реци 16:24, 24. јун 2012. (CEST)

Ех, како ми недостаје Слаја. Самарџија (разговор) 16:27, 24. јун 2012. (CEST)

Heh. Zahvalnost ti nije jača strana, zar ne, Samardžija? Ako ti toliko nedostaje, imaš imajl opciju, pa mu piši. Mislim, stvarno. Od mene više odgovore nećeš dobiti, čisto da znaš. Pa ti idi pa pitaj Slaju. --Јагода испеци па реци 17:23, 24. јун 2012. (CEST)

Ја се извињавам али не разумем како сам те повредио? Нисам уопште мислио на тебе или на било кога већ бих волео да је Слаја ту јер би он истерао ствари до краја. Ја не бих да се препуцавам са аутором чланка о Ели Лили и компанији. Теби сам иначе увек захвалан за решавање свих језичких недоумица. Иначе Слаја и ја нисмо били на истој таласној дужини па мој коментар има извесну дозу ироније. Самарџија (разговор) 17:43, 24. јун 2012. (CEST)

Ne razumem to, kako misiš Slaja bi isterao stvari na čistinu? Šta ti govori da drugi ne bi isto uradili, tj. da nisu već uradili? Molim te da se uzdržiš ovakvih komentara na mestima gde tražiš pomoć, jer zaista ne vidim zašto bi ti bilo ko pomagao kad nakon dobijenog odgovora se vajkaš što nije tu neko drugi ko bi eto "isterao stvari na čistinu". Osim toga, ni Slaja, kao bilo ko drugi, nije nepogrešiv, tako da ne vidim zašto bi njemu više verovao nego npr. ovim ovde ljudima. --Јагода испеци па реци 18:37, 24. јун 2012. (CEST)

Добро, оставимо то по страни, него зашто се преводи and Company са и компанија? Да ли би аналогно томе требало преводити и реч technologies са технологије, мислим на називе фирми типа Lucent Technologies? Самарџија (разговор) 19:36, 24. јун 2012. (CEST)

Ne. To je zbog veznika. Da je Eli Lilly Company, rekla bih Ilaj Lili kompani. Obično su nazivi u kojima postoje veznici i predlozi nezgodni za transkripciju (zvuče čudno, u najmanju ruku), stoga bih ja takve nazive "poluprevodila", kao što je to već urađeno u već gore pomenutim imenima gradova. Prirodnije zvuči na srpskom. --Јагода испеци па реци 20:36, 24. јун 2012. (CEST)

Преименовање текстова са Густав на Густаф

На овој википедији имамо више од 30 текстова у којима се познати Немци зову Густав. Ја нисам лингвиста, али на неким од тих текстова радили су и лингвисти и никад нису мењали име у Густаф. Данас корисник Миут пребацује све у Густаф. Молим да га неко заустави док лингвисти не кажу своје. Хвала.--Drazetad (разговор) 12:03, 26. јун 2012. (CEST)

Кад си већ толико нестрпљив причекаћу. Неће пасти небо, а ни круна са главе.--Miut (разговор) 12:07, 26. јун 2012. (CEST)

Нисам нестрпљив, инистиран кад сам у праву, што са тобом већ два пута није био случај. Нађи ми један текст, који ти ниси написао, где се композитор Густав Малер, нобеловац (физичар) Густав Лудвиг Херц или индустријалац Густав Круп зову Густаф.--Drazetad (разговор) 12:22, 26. јун 2012. (CEST)

Немој да причаш безвезе. Ако сам рекао да сачекамо, онда ћу сачекати.--Miut (разговор) 12:38, 26. јун 2012. (CEST)

Није безвезе рекао си „Кад си већ толико нестрпљив причекаћу“ одговорио сам ти да нисам нестрпљив, а остало потсетио сам те са случајеве са Едбергом и сребрном медаљом. Змам сујета ради и ја сам такав кад нисам у праву. Видим да си променио и Бриж у Бруге. Прочитај које си ми објашњење дао за Вргинмост и Гвоз, или Беч и Вин. Рекао си да није битно како их зову на хрватском и немачком битно је како их зову на српском, а сад је битно како Бриж зову на холандском (Бруге ако га тако зову). Откуд сад двоструки аршини.--Drazetad (разговор) 13:49, 26. јун 2012. (CEST)

Шта се удаљаваш од теме. Гвозд није теме и мени никад није био.--Miut (разговор) 13:58, 26. јун 2012. (CEST)

Иначе Јагода је већ машла рјешење, али неће још да ти каже, јер то рјешење теби не одговара. Погледај:Јагода је нашла да се каже ф, али јој је мука да ти то каже хм, хм.--Miut (разговор) 14:28, 26. јун 2012. (CEST)

Мијуте, не уноси раздор. Немам ја шта да се уздржавам јер Дражета уме да прихвати исправку. Не говорим још увек ништа јер још увек не знам да ли би требало транскрипцију са В сматрати устаљеном, с обзиром да сви Густави које знамо, јесу Густави, а не Густафи. Правопис се увек залаже за очување устаљених транскрпција и док не будем била сигурна да је ово једна од њих, нећу да дајем одговор. А ти си требао прво да питаш, па онда у складу са одговорм да мењаш. Не би ти пала круна с главе да си мало сачекао, као што си већ и сам рекао. --Јагода испеци па реци 15:06, 26. јун 2012. (CEST)

Имаш кратко памчење погледај наше разговоре па види да ли је била тема. Меми све одговара, могу и ја да погрешим, а већ видим да си кикснуо код Брижа. Сад треба преконтролисати и остала имена холандских градова. Густав Малер је сигурно тачно, ако ништа друго устаљено је као и она двојица које сам навео, а за остале мање познате може се и променити. Сада водим 3:0.--Drazetad (разговор) 14:47, 26. јун 2012. (CEST)

Факултет музичкке уметности [10], [11], [12], [13], [14] и још 3.000.000 резултата на гуглу, на српском Густаф само два текста, од којих је један наш преименовани текст.--Drazetad (разговор) 15:04, 26. јун 2012. (CEST)

Може ти бити и 500 милиона ако је погрешно.--Miut (разговор) 15:09, 26. јун 2012. (CEST)

Добро, де, ај немојте више. Добро је да неко контролише транскрипције, али боље би било да пре било какве промене буде сигуран у оно шта ради. Не треба ићи ни у једну крајност, и код и најмање сумње, питати, па ћемо заједно решити. Сачекајте да видимо шта ће да нам кажу на СЈА и да ли ће да нам дају неке довољно добре аргументе за мењање транскрипције на коју смо сви навикли... Такође обавештавам да ћу ово да преместим на Трг/Правописна питања, јер му је тамо место. --Јагода испеци па реци 15:16, 26. јун 2012. (CEST)

Ma najbolje Mijute da promenimo i Novak Đoković u Novak Joković ili Doković, ovo je zaista smešno kao i u slučaju čuvenog Preslija, hajde neka mi neko kaže realno ko u Srbiji njega zove Presli kad ga 99,9 posto ljudi zna kao Elvis Prisli. Ovog puta je Dražeta u pravu ne menjaj ništa i neka ostane Gustav ili ćemo Briž da zovemo Bruge kako ti reče pa opet nisi bio u pravu.--Soundwaweserb (разговор) 15:19, 26. јун 2012. (CEST)

Ja gledah malo P10, transkripciju sa nemačkog. Nema definitivnog pravila što se nemačkog V tiče. Ali me čudi, Mijute, da ti kjoji ne znaš da se posle tačke i zapete piše belina stalno glumiš neki pravopisni autoritet. --В. Бургић (реци...) 15:21, 26. јун 2012. (CEST)

Tačno je da nemci izgovaraju „V“ kao „F“, međutim izutetak su (za nemce) strane reči. Na primer Vokativ, Vase, Violine, oni tu izgovaraju „V“. Pošto, koliko znam, Gustav potiče iz skandinavskih jezika transkripcija bi trebala da bude Gustav.--ЗаЗа^{Рееееци!!!} 18:44, 26. јун 2012. (CEST)

И на немачком се то изговара као ф, а и на шведском.--Miut (разговор) 20:28, 26. јун 2012. (CEST)

Postoji ime Gustaf koje se izgovara Gustaf i ne treba mešati sa imenom Gustav koje se izgovara sa V.--ЗаЗа^{Рееееци!!!} 20:34, 26. јун 2012. (CEST)

Међутим на њемачком Густав се јасно изговара као Густаф, тако да ту не би требало бити проблема за онога ко зна њемачки.--Miut (разговор) 20:43, 26. јун 2012. (CEST)

У суштини немам проблем са падежима и слагањем у роду и броју.

У суштини немам проблем са падежима и слагањем у роду и броју. Па ипак, не знам како се говори сусрет и акција младих „Пружи и ти своју руку“ је намењена / је намењен / је немењено / су намењени? Зна ли неко да ми помогне??? Можда би добро било рећи да се то ради о једном догађају, истовремено, па ми се чини да не може у множини. Не знам. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Stolica (разговор • доприноси)

Pošto je napisano Susret i akcija mladih trebalo bi onda „je namenjena“. Da je napisano, kojim slučajem, Akcija i susret „Pruži i ti svoju ruku“, onda bi trebalo „je namenjen“. Nadam se da nisam pogrešila.--ЗаЗа^{Рееееци!!!} 13:37, 2. јул 2012. (CEST)

Хвала пуно :)

Stolica (разговор) 14:23, 2. јул 2012. (CEST)

Shutting Out the Sun

Molim za prevod naslova knjige „Shutting Out the Sun“. Bukvalno prevedeno to bi bilo „Isključivanje od Sunca“. Po meni (medicinski gledano) više bi odgovarao naslov „Skrivanje od Sunca“. Da li sam u pravu? Hvala--Mile MD (разговор) 15:17, 5. јул 2012. (CEST)

Фарска острва

Било би скоро па идилично кад би стигло објашњење ове језичке егзибиције. Дакле сад се кренуло у покрштавање и европских територија и мењање већ столећима устаљених назива. Не би ме чудило да у шаблону европских држава један дан наиђем и на Сакартвело, Хајастан, Азарбајџан, Молдову, Сверије, Скошу итд...... Дакле објашњење, јер ово није мала ствар и не постоји ни један једини разлог за ово преименовање --НиколаБ (разговор) 15:06, 2. август 2012. (CEST)

FIAT

Zbog čega se srpski članak o ovoj autokompaniji naziva "FIJAT"? ( http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82 )Zvanično ime kompanije je "Fabbrica Italiana Automobili Torino" što znači da je FIAT skraćenica. Hajde da onda izmenimo i CIA u CIJA? Valjda ljudi znaju kako se zovu, pogledajte samo zvanični site za Srbiju http://www.fiatsrbija.rs/ U svim člancima, na bilo kojem jeziku (bilo ćirilica ili latinica) je FIAT. Ko nam daje za pravo da preimenujemo ime jedne kompanije?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник JohnSRB (разговор • доприноси)

Првенствено, FIAT није скраћеница, већ акроним, баш као и CIA. Друго, нема овде никаквог српског чланка, јер ово није Википедија Републике Српбије, већ Википедија на српском језику. Самим тим, овде се поштује Правопис српског језика. Уосталом, чланак није именован као ФИЈАТ, већ као Фијат. Значи, акроним је постао име, а у српском језику се између И и А додаје интервокалско, односно међусамогласничко Ј. Зато Србија није Србиа, Ција није Циа, а ни Фијат није Фиат. --Павлица причај 13:59, 26. август 2012. (CEST)

Уствари или у ствари

Видео сам ову измену [15], па ме занима да дефинитивно утврдимо који је облик правилан. Оно како сам ја разумео, а слично нађох и на интернету па цитирам: „"U stvari" ima drugi znacaj-pokazuje gde se nesto nalazi. Ustvari kao i "ionako", "zapravo", "kojesta","ubuduce", nejednako" itd., se uvek pise spojeno.“ --Ђорђе Стакић (р) 22:29, 2. август 2012. (CEST)

Ево шта каже СЈА. Осим тога, у новом Правопису се нигде не помиње одредница „Уствари“, док се одредница „У ствари“ помиње на више места. Нпр: „У ствари, наше писање руских имена ближе је њиховом праоблику него данашњем фонолошком лику...“ (стр. 179); „...те се у интересу изговорне верности жртвује граматичка аутентичност, која је у ствари битнија.“ (стр. 228). Треба правити разлику између старог и новог Правописа јер су се неке ствари промениле. Тако је нпр. сада правилно само „притом“ док је некада могло и „при том“, мада је и даље правилно „при томе“. micki 22:50, 2. август 2012. (CEST)

Облик „У ствари“ се помиње и на крају Правописа у речнику на стр. 481. А такође и у одељку Спојено и одвојено писање речи: „Не спајају се ни многе друге предлошке везе с именицама, мада се ради о устаљеним прилошким изразима, често и акценатски обједињеним... у ствари (тако и у бити и у суштини)“ (стр. 97). micki 22:54, 2. август 2012. (CEST)

Ок, хвала на одговору. --Ђорђе Стакић (р) 23:48, 2. август 2012. (CEST)

И ? Шта је на крају правилно ? Каква држава, такав и правопис...не зна се ко кога..--Zrno (разговор) 01:06, 3. август 2012. (CEST)

Pa, ako ti je 6 puta rečeno da se u P10 pojavljuje samo "u stvari" i citiran odeljak o spojenom i odvojenom pisanju reči, ne znam koji deo ti nije jasan? --В. Бургић (реци...) 08:11, 3. август 2012. (CEST)

Ustvari, sad po novom pravopisu treba da se pise "u stvari", dok ne izadje novi pravopis, na kojem ce neko drugi da uzme pare. Dabogda ova zemlja propala u potpunosti, samo to joj zelim.--Zrno (разговор) 10:24, 3. август 2012. (CEST)

У ствари немају они појма већ константно млате празну сламу са сваким новим издањем, јер треба то издање мало изменити и увалити га свима по приступачној цени од пар стотина евра (јер зашто куповати ново издање ако у њему нема нових факата). У једном уздању нешто ново смисле, па тако ми јадни сто година живимо у заблуди да наши фудбалери играју са репрезентацијом Фарских Острва. Онда у новом издању схватимо своју заблуду јер су уствари Фарска острва (са малим О), да би у неком новом издању схватили свеукупну заблуду јер су у питању Ферјарска острва (опет са малим О, иако је реч о аутономној јединици, тј називу за државу у држави).... и тако док некоме не падне на памет да их покрсти у Овчија Острва а становништво у Овце (сходно логици имена, мада не знам шта ће да раде са мушким делом популације, хоће бити Овнови или Овцови). Еуфорија, форевер тил ди енд оф тајм...--НиколаБ (разговор) 16:55, 3. август 2012. (CEST)

Nismo mi daleko od pravila babe Smiljane.-- Марко Dic,amice! 17:18, 3. август 2012. (CEST)

Ови назови лингвисти се појаве сваких сто година, покупе тамо којекаква нова открића тамо негде нигде, дођу овде и направе хаос својим спектакуларним открићима. --НиколаБ (разговор) 19:24, 3. август 2012. (CEST)

Све је то у реду. Имате право на своје мишљење и то вам нико не спори. Можете сматрати да су наши лингвисти незналице или продане душе, можемо смишљати пошалице и погрдне називе за сваког од њих. Међутим, није ми јасно зашто се о томе разговара на Тргу. Постоји мноштво форума, па бих препоручио да дискусије овог типа пребаците на неки од њих. Лично сам веома незадовољан многим стварима у нашем друштву, али ово није место на коме би требало о томе да се разговара. Ђорђе је поставио конкретно питање и треба тога да се држимо. Све остало (наше личне утиске, ставове према новом или неком од старијих Правописа, незадовољство развојем ситуације у Сирији и сл.) треба оставити по страни. Држаћемо се актуелног Правописа, а ако вам се не свиђа оно што тамо стоји, пишите ауторима, демонстрирајте испред Матице или нађите неки други начин да изразите своје незадовољство. Овако, свако мало добијем (и не само ја, него и други корисници) обавештење да је страница промењена и уместо да прочитам неко ново питање или коментар у вези са темом, читам ваше утиске и размишљања. Ако имате неки аргумент који се ослања на литературу, то је нешто сасвим друго, јер нам је основни циљ да пишемо онако како је исправно, али 'оладите мало са форумским дискусијама. micki 19:54, 3. август 2012. (CEST)

У праву си и већ је било на хиљаде оваквих измена заснованих на оном чувеном објашњењу НП за које нико не гарантује да заиста тамо и стоји. Зар је толико тешко кад се преименује чланак на страници за разговор тог истог чланка искуцкати објашњење зашто је то урађено, па макар и да се препише из тог фамозног правописа. Зашто само на нашем пројекту имамо изразе и имена која нигде друго не постоје, почев од оних комично-трагично-катастрофално-јадно-жалосно транскрибованих исландских глечера чија имена ни свети Петар уз помоћ свих анђела небеских не може да изговори (на страну што се нигде у озбиљној литератури не спомињу Тунгнафелсјекидл и Ејафјадлајекидл) па до сада већ фамозне и Фудбалске репрезентације Ферјарских острва? --НиколаБ (разговор) 20:24, 3. август 2012. (CEST)

И само да додам Иван Клајн је закључио да се устаљена имена (Нанкинг, Харков, Синкјанг) по Правопису НЕ МОГУ МЕЊАТИ, без обзира како се изговарају у оригиналном језику. А ако ово није устаљено гром ме погодио истог момента --НиколаБ (разговор) 20:29, 3. август 2012. (CEST)

Micki, naravno da je u redu što negoduju. Sasvim je logično da pravila koja se iz godine u godinu menjaju (mene su učili da je oblik pri tome ispravan) imaju problema sa autoritetom.--Владимир Нимчевић (разговор) 21:11, 3. август 2012. (CEST)

Владо, „при томе“ је и даље правилно, што сам и написао у свом првом јављању. Друго, нисам рекао да не треба да негодују, већ да то не треба да раде на овој страници јер 1) отежавају праћење оних коментара који јесу у вези са темом и 2) ти коментари немају практично никакав значај (у смислу унапређења чланака) јер и да нас стотину овде разговара о квалитету новог Правописа то неће ништа променити. Иначе, ако ово више неће бити део Трга посвећен правописним питањима (читај: место где поставиш питање и добијеш конкретан одговор) већ причаоница, соба за чет, форум, онда да је скинем са списка надгледања, а да дискусије у вези са правописним питањима водим на својој страници за разговор. micki 21:48, 3. август 2012. (CEST)

---

Ма, да се не бих „борио с ветрењачама“, одустајем. Ђорђе, мислим да сам ти дао задовољавајући одговор. Молим вас све да питања у вези са радом бота убудуће постављате на мојој страници за разговор, јер је то изгледа једини начин да се држимо теме. Ову страницу иначе ретко пратим. Данас сам је вратио на списак надгледања, али сам се за релативно кратко време подсетио зашто сам је својевремено уклонио с тог списка. micki 22:12, 3. август 2012. (CEST)

Мицки, овај трг је предвиђен за правописна питања. Овде се износе недоумице у вези са двосмисленим правописним одредницама. А чињеница је да је правопис учесталим изменама одредница изгубио на ауторитету. Да би правила имала снагу, она се не смеју мењати у кратком временском периоду. То нам је познато из предмета устав и права грађана. Никола се лепо надовезао на Стакићево питање. Његов коментар не одступа од ове теме. Ако је „при томе“ правилно, зашто твој бот мења „при томе“ у „притом“ под образложењем „исправљање правописних и других грешака“?--Владимир Нимчевић (разговор) 23:02, 3. август 2012. (CEST)

У примеру који си навео промењено је „при том“ у „притом“, док „при томе“ није мењано. Остало нећу да коментаришем. micki 07:10, 4. август 2012. (CEST)

Нема потребе за цепидлачењем. При том, притом, при томе, свеједно. Према Правопису Матице српске правилно је и ПРИ ТОМ али и ПРИТОМ, док се ПРИ ТОМЕ наравно пише одвојено Твоја измена није оправдана.--Владимир Нимчевић (разговор) 18:12, 4. август 2012. (CEST)

Samo pravopis Matice srpske i postoji, ali je pitanje koje izdanje gledaš - P93 ili P10? --В. Бургић (реци...) 18:30, 4. август 2012. (CEST)

Pozivam se na ovu raspravu. Uostalom, da li neko može objasniti razliku između pri tom i pri tome.--Владимир Нимчевић (разговор) 18:44, 4. август 2012. (CEST)

Најбоље је да бот не исправља при том у притом из разлога који је наведен на 96. стр. П10. Да не буде забуне, претпоставио сам најбољу намеру. Није моја кривица што Мицки није спреман изаћи у сусрет под образложењем „да се не бих борио с ветрењачама“. Дакле, у старту је обезвредио корисника (тј. мене) који није мислио ништа лоше.--Владимир Нимчевић (разговор) 20:06, 4. август 2012. (CEST)

Не можеш да се позиваш на расправу из 2007. ако је то промењено у Правопису из 2010. При том, притом, при томе, свеједно. Према Правопису Матице српске правилно је и ПРИ ТОМ али и ПРИТОМ, док се ПРИ ТОМЕ наравно пише одвојено То није сасвим тачно. Ево шта каже актуелни правопис: Срасле су и промениле значење прилошко-заменичке везе (настале су нове речи): зато, затим, сасвим, потом, стога, међутим, притом 'истовремено' (али при томе 'поврх тога, уз то') (стр. 96) и притом, али: при томе (речник, стр. 427). Дакле, не само да није свеједно, већ Правопис јасно прави дистинкцију и успут даје одговор на твоје питање. Друго, да си претпоставио најбољу намеру, питао би да ли бот ради ту исправку уз надзор или не. Претпоставио си да ради без надзора и да сам га само пустио да аутоматски измења сва појављивања „при том“, што није тачно. Не спорим да се можда поткрала и покоја грешка (јер нико није непогрешив), али сам се трудио да дословно испоштујем то што је написано на стр. 96. Треће, није у реду да моје речи стављаш у погрешан контекст, јер речи које си цитирао се односе на део расправе који није у вези са темом, док сам сво време одговарао на питања која јесу у вези са темом. Стога бих молио за мало више конструктивности и да прочиташ коментар пре него што одговориш. micki 20:29, 4. август 2012. (CEST)

Otkad znam za sebe uvek se pisalo „pri tom(e)“ u značenju „uz to“. U aktuelnom pravopisu nigde se ne pravi razlika između pri tom i pri tome. Takođe, nađi mi tačku u kojoj piše da je pri tom(e) nepravilno, a da je pritom ispravno. Moje pitanje je sasvim prosto bez suvišnog ulepšavanja. Pretpostavljam da je trebalo da ga ulepšam, zar ne? Prestaneš li da nas nazivaš vetrenjačama, obraćaću ti se kao starijem bratu. A taj komentar sa vetrenjačama sledio je posle mog. Sa crticom ili bez, vrlo lako se može pretpostaviti da se odnosi i na mene. Stoga sledeći put obrati pažnju šta pišeš, ili nemoj uopšte da upotrebljavaš takve izraze. Neki od nas doduše preteraju, ali svi mi radimo na unapređenju ovog projekta. Stoga nije lepo omalovažavati nas. Takođe, ne kaže se svo vreme, nego sve vreme. U srpskom jeziku ne postoji reč svo. Toliko o tvom trudu da doslovno ispoštuješ pravopis.--Владимир Нимчевић (разговор) 21:04, 4. август 2012. (CEST)

Већ сам цитирао одредбу која говори шта је правилно: притом 'истовремено' (али при томе 'поврх тога, уз то') (стр. 96) Другим речима, правилно би било рећи: „За сада остајем при томе ставу, али притом задржавам право да касније променим мишљење.“ Што се тиче осталог: извињавам се ако сам некога увредио (намера ми је била да кажем да нема сврхе терати људе да се стриктно држе теме) и није ми намера да дословно (савршено) испоштујем правопис јер сматрам да га не познајем довољно добро да бих у том смислу био непогрешив. Међутим, трудићу се да ботом поправљам све грешке на које наиђем, али и да поправим грешке које бот евентуално направи, а којих ће свакако бити и било је. То опет не значи да ћу прекинути поправљање грешака ако не добијем одговарајуће аргументе, али наравно да нећу ни мењати из испавног у неиспаван облик. У овом случају сматрам да бот ради добро, али ћу још једном проћи кроз те чланке (нема их пуно) да бих проверио да ли је негде пребацио „при том“ у „притом“ а да није требало (било је пар случајева које сам вратио). micki 21:24, 4. август 2012. (CEST)

Иначе, ако је за утеху, видим да се и на другим местима на нету воде сличне дискусије и да људе збуњују многе ствари у новом Правопису. Много тога више није онако како сам учио у школи, али заиста не могу лингвисте да учим њиховом послу. Ако се касније неке ствари опет промене (врате на старо) мораћемо се поново прилагођавати ;) micki 23:24, 4. август 2012. (CEST)

Транскрипција имена са словеначког

Да ли је словеначка пливачица Mojca Sagmeister на српском Мојца Сагмеистер или је Мојца Загмајстер. Хвала --Drazetad (разговор) 10:41, 17. август 2012. (CEST)

Загмајстер.--Владимир Нимчевић (разговор) 10:43, 17. август 2012. (CEST)

Транскрипција сложених назива њемачких мјеста

Пошто постоји тенденција да се произвољно и "по природном осјећају" измјењују већ транскрибовани називи њем. општина. Јасно је да су неке ствари остале неријешене, посебно код сложених назива типа Штајнау ан дер Штрасе или Бад Кенигсхофен им Грабфелд. Али измјене без унапријед дефинисаног (на жалост, Правопис нам ту не помаже много) и примијењеног (правописног) правила не можемо толерисати. Док се дакле не разјасни тачно правило транскрипције (и у одређеној мјери превода) ових и оваквих назива мјеста, све треба да остане као и до сада. И молим све да се суздрже од сопствених (наизглед) "природних" рјешења и превода, него да при својим приједлозима цитирају правописна правила или референце.

При досадашњим дискусијама се наметнула тенденција да се сложеница раздвоји на "предњи" и "задњи" дио. Нпр. Allmersbach_im_Tal би био раздвојен на Allmersbach и im_Tal. Први дио би био транскрибован а други "природно" преведен. Морам да напоменем да постоје и називи који се састоје практично само из другог дијела тј. оног који би се требао превести (нпр. Am_Großen_Bruch). Ако то није тако, зашто онда правити разлику између оних који имају и оних који немају први и други дио, тј. зашто би било нпр. Алмерсбах у долини (Allmersbach_im_Tal) али не и На великој пукотини (Am_Großen_Bruch) или Бад Кенигсхофен на гробљанском пољу (Bad Königshofen im Grabfeld). Постоје и устаљени називи (вјерујем недискутабилни) као Франкфурт на Мајни (Frankfurt am Main).

---

Моја интерпретација духа српског језика у односу на ове транскрипционе дилеме је следећа (за типичне примјере Bad Königshofen im Grabfeld и Allmersbach im Tal):

• Сложенице треба раздвојити на дијелове (елемент раздвајања су приједлози "am", "auf der", "vor dem", "auf dem", "in der", "auf der", "bei", itd.), при чему се он (приједлог) увијек преводи ("на", "у", "поред", "код" итд.).
• Ако је тај приједлог на почетку назива онда се појам не третира као сложеница и комплетно транскрибује (Am_Großen_Bruch -> Ам_Гросен_Брух а не На великој пукотини)
  • Први дио би се увијек транскрибовао познатим правилима транскрипције
  • Ако се у објекту другог дијела ради о:
    • општој именици (неименовано језеро, планина, долина, ријека и сл.), други дио би се преводио (Allmersbach_im_Tal -> Алмерсбах у долини а не Алмерсбах им тал)
    • личној именици (именовано језеро, планина, долина, ријека и сл.), други дио би се транскрибовао (употребила би се већ постојећа транскрипција личне именице) (Bad Königshofen im Grabfeld -> Бад Кенигсхофен им Грабфелд а не Бад Кенигсхофен на гробљанском пољу) (вјероватно овдје треба предвидјети изузетке, ако је сама лична именица сложена или транскрипција не постоји тј. не може се са сигурношћу одредити род именице на српском и сл.)

Али, овдје се ради само о мом предлогу и може да буде можда само предмет дискусије?

---

Дакле, дискусија треба да да одговор, на питање, када се који дио сложеног назива њем. географског појма (задржаћемо се за сада само на називима општина) транскрибује, када преводи а када имамо мјешавину? У прилогу додајем пар недоумица за загријавање.

1. Allmersbach_im_Tal - Алмерсбах_им_Тал
2. Altenmarkt_an_der_Alz - Алтенмаркт_ан_дер_Алц
3. Altenstadt_an_der_Waldnaab - Алтенштат_ан_дер_Валднаб
4. Am_Großen_Bruch - Ам_Гросен_Брух
5. Ammeldingen_bei_Neuerburg - Амелдинген_бај_Нојербург
6. Lechbruck am See - Лехбрук ам Зе
7. Annweiler_am_Trifels - Анвајлер_ам_Трифелс
8. Aura_im_Sinngrund - Аура_им_Зингрунд
9. Auw_an_der_Kyll - Аув_ан_дер_Кил
10. Aura_im_Sinngrund - Аура_им_Зингрунд
11. Auerbach_in_der_Oberpfalz - Ауербах_ин_дер_Оберпфалц

Сретно! ;) Поз, --Каштер (разговор) 12:30, 17. август 2012. (CEST)

Моја интерпретације је да се ништа не преводи сем изузетака који су срасли у нашем језику. Генерално сам против превођења и све треба оставити као што јесте. Зато сам против превођења, наравно може да буде неког изузетка али то треба референцирати. Једно је Франкфурт на Мајни а друго су ове ситна места, општине и слично. Овде би требало да тражимо мишљење Ивана Клајна или Милана Шипке, ако постоји веће интересовање за превођење имена насеља и административних целина. --Алекс (разговор) 13:44, 17. август 2012. (CEST)

Сложио бих се са Алексом по овом питању...--Иван Матејић (разговор) 14:48, 17. август 2012. (CEST)

Ја мислим да попут Франкфурта на Мајни треба да преводимо други део сложенице.--Miut (разговор) 15:37, 17. август 2012. (CEST)

Али Твртко Прћић нормално преводи вишечлане називе, али само однос, не и властита имена. Мајна и Одра не зову се тако по неком правилу, него по мало застарјелом начину прилагођавања њемачких имена. Не бих рекао да су познати Стоук на Тренту или Кингстон на Халу, а не би било системски поступати тако само са енглеским топонимима. --Појнт Дред (разговор) 15:52, 17. август 2012. (CEST)

Ја се донекле слажем да се преводи други део сложенице уколико је тај део неки град, река, значи неки географски појам. На пример, сасвим би било уреду да за „Амелдинген бај Нојербург“ стоји „Амелдинген код Нојербурга“. Једино не знам шта радити у случају „Штајнау ан дер Штрасе“ (и слично) јер Штрасе није географски појам. Ја бих ипак да такве примере оставимо какви јесу. П.С. Не би требало, примера ради, преводити Грабфелд јер је то нека област тако да би (по мом мишљењу) „Бад Кенигсхофен им Грабфелд“ могао бити „Бад Кенигсхофен на Грабфелду“ (или тако нешто). --ЗаЗа^{Ма шта кажеш!?} 15:57, 17. август 2012. (CEST)

Наши лингвисти су толико збркани са тим превођењима да нема те силе небеске или земаљске која може да се ту снађе. Јер једнсотавно не постоје јасно дефинисана и обавезујућа правила, и све иде по оној народној "може бит'ал'немора да значи". Тако је по савету Ивана Клајна канадско-америчка река Red код нас именована у Црвену реку, дакле прведено, што је ОК. На моје питање а шта да радим са њеном притоком која се зове Otter Tail добих одговор да правопис није прецизан у оваквим случајевима, па би било најбоље да ова друга остане транскрибована као Отер тејл јер име Река Видрин реп није у духу нашег језика. Закључак је опет народски "што је баби мило то јој се и снило". Није наша кривица што они ни сами не знају шта желе, па мало зузају тамо, па мало зузају вамо. Или ће бити и Црвена и Видрин реп или Ред и Отер тејл и нема ту неког паметовања. Зна се шта су устаљени облици и то је то. Није проблем само у прилагођавању назива са енглеског и немачког говорног подручја, таквих примера има у свим могућим језицима. Замислите сада збрке да се оригинални називи са свих могућих језика уместо транскрипција преводе? То би довело до потпуног хаоса, па би имали 356.000.000 насеља која се зову Нови град. Ја мислим да треба задржавати оригиналне транскрибоване називе а изузетак би требало да буду једино већ устаљени називи, а код ових вишесложних имена да се преведе прдлог само у ситуацијама где је увелико познат тај други део (као Франкфурт на Мајни итд). Јер превођења мање познатих локација су свакако сувишна и хаотична: Замислите сад чланак са насловом Реке и језера Северне Америке, где у списку тих хидролошких објеката стоје: Видрин реп, Лисичија јама, Петлова креста, Црвена река (Мизури), Црвена река (Монтана), Црвена река (Тексас)...... Црвена река (Вошингтон), Пасији поток, Коњско језеро, Жута плаха река под Снежним врхом (ова ми је хит), Мртвачко језеро, Река у пољу лала, Бели цветак итд. Нормално је да је сваки од тих топонима, хидронима... иксонима добио име по некому или нечему, по неком опису али није нормално да се преводе та имена. Па ако немамо Нови Јорк, Планијану (Монтана), Цветијану (Флорида)... што би имали и Видрин реп и Црвену реку са тристапедесет и неком одредницом у загради). Резиме: ја сам за транскрипције из оригинала јер колико год би мени трагично звучале верзије Ѕmall Wet Grove или Kleine Nass Wäldchen толико су смешне и ове са "трговачким путевима, шупљим стенама" итд. --НиколаБ (разговор) 21:58, 17. август 2012. (CEST)

А зашто не бисмо оставили Отер Тејл а поправили Амелдинген бај Нојербург у Амелдинген код Нојербурга? У језику нема „све или ништа“, него се формирају свакакви обрасци. Нећемо језик прилагођавати масовном уносу чланака. --Појнт Дред (разговор) 22:32, 17. август 2012. (CEST)

А зашто не бисмо оставили и Ред? Већ сам рекао да је нормално да се преводе предлози, али није нормално да се преводи оно што стоји иза њих. --НиколаБ (разговор) 22:46, 17. август 2012. (CEST)

Треба да буде како каже онај ко се више разуме у правопис, а то је у овом случају Поинтдред.--Miut (разговор) 23:11, 17. август 2012. (CEST)

Ако немаш нешто паметно да кажеш боље немој да говориш ишта, јер нити си ти овде судија а ни кадија да пресуђујеш ко се у шта разуме и ко има предност у односу на друге по неком питању. --НиколаБ (разговор) 00:30, 18. август 2012. (CEST)

Што се мене тиче ја код ових немачких општина не бих ништа дирао. Ако кренемо да преводимо само ћемо закомпликовати. Још може да се деси да се расправљамо о називу да ли је на Трговачкој рути, на Трговачком путу или само на Путу/Рути. Зато нека буде и Амелдинген бај Нојербург. Што би смо га мењали када се тако зове... --Јован Вуковић (р) 01:14, 18. август 2012. (CEST)

Зато што тако ради Твртко Прћић. Стоук на Тренту, Кингстон на Халу, Берик на Твиду, Њукасл под Лајмом... Зар су вам ово познати, традиционални изузеци? Зар има смисла преводити само енглеске називе а не и њемачке, који значе потпуно исто? Ако се не можемо договорити у неким случајевима, нисам за то да се мијења наслов на силу, али има и много једноставнијих назива. Не морамо имати двадесет градова сир Мер, не морамо имати двадесет градова ам Зе итд.--Појнт Дред (разговор) 10:09, 18. август 2012. (CEST)

---

Мислим да су сами лингвисти подијелили своје компетенције по језицима. Прћићева чини ми се није код њемачког језика и због тога треба да или нађемо неку (референцирану) интерперетацију Правописа из лингвистичких часописа одговарајућих стручњака и организација или да сами интерпретирамо Правопис и дух српског језика.

Могуће је дакле да постоје негдје одређена упутства како да поступимо. Али, шта ако их не нађемо или не добијемо помоћ од одговарајућих стручњака? Да ли смијемо, можемо, требамо, да ли смо у стању да се бавимо овим као заједница (или њена делегација или тим) или треба да чекамо на екстерну експертску помоћ?

Да ли би неко саставио списак свих ових сложеница и обратио се И. Клајну или неком другом? Има их по мојој грубој процјени око 600. Ја ћу у међувремену да урадим списак са одрађеним "новим транскрипцијама" по моме горњем приједлогу, па ћемо видјети даље. --Каштер (разговор) 23:46, 19. август 2012. (CEST)

Сада сам погледао овај предлог превода које си дао. Слажем се са преводима која имају властита имена у наставку (имена река, планина, покрајина, језера). Зато што би смо те називе у сваком случају транскрибовали. Мислио сам да се то подразумева. Као нпр. Костшин на Одри (пољ. Kostrzyn nad Odrą) транскрибован је део који је име града (Костшин) али није други већ је прилагођен српском, пошто буквално значи исто на Одри. Значи сасвим је нормално да градови носе назив по реци, планини, покрајини у којој се налазе (Алтенштат_на_Валднабу, Амелдинген_код_Нојербурга, Ауербах_у горњем Палатинату, уосталом и Франкфурт на Мајни). Међутим не слажем се да преводимо други део када је то властита именица. Нпр Ајха пред шумом, Алмерсбах у долини јер је то назив града који је дискутабилно преводити. Као прво не можемо увек тачно да га преведемо, нпр. имамо дилему трговачки пут или трговачка рута. Можда ово пред шумом може да има неко друго значење, нпр. гај, забран или нешто слично. Тада ћемо долазити у непотребне дилеме, чак и улазити у оригинално истраживање. Зато бих то остављао у оригиналу. Ако тако кренемо онда можемо преводити и први део назива (нпр. пољске Бјалобжеги - Беле обале, Dąbie - Храстово итд...). --Јован Вуковић (р) 02:38, 20. август 2012. (CEST)

Па, скоро увијек се зна на коју шуму, долину, језеро и сл. се мисли (са шума се нпр. мисли на Баварску шуму (Bayerischer_Wald) тј. планински вијенац који је дјелимично и национални парк са недирнутим шумама, другом вегетацијом и фауном). Овдје би можда најпрецизније требало "пред Баварском шумом" али то се опет превише разликује од оргинала. Слажем се да се тешко позиционирати према овим проблемима али покушао сам да дефинишем правило које би било општеважеће, и према њему је "пред шумом" некако најбезболније рјешење, тј. не разликује се од оргинала а ко истражује сазнаће да се у ствари ради о једној посебној "шуми". --Каштер (разговор) 10:01, 20. август 2012. (CEST)

Оно што је тешко код транскрипције другог дијела је одређивање рода ових именица. Нпр. јасно је да је Одра, Мајна, па хајде и Сала, женски род (зато што су већ релативно познате). Али шта је са мање познатим ријекама Алц, Кил, Трифелс, Наб? Мислим да ће то бити највећи лингвистички посао и највећи извор (лингвистичких) грешака. --Каштер (разговор) 10:07, 20. август 2012. (CEST)

Да ли преводити први дио назива, то је већ мало сложеније питање. На примјер, кажемо Долина смрти а не „Дет Вали“, али има и Рио Гранде. Зато Љубиша Рајић пише да се треба водити језичким осјећањем (прочитај његов текст на нашој страници о транскрипцији са скандинавских језика). Јасно је да се нећемо увијек договорити, али такве наслове не морамо мијењати. Међутим, ако се градић сир Мер тако зове јер је на мору, онда нек буде на Мору (великим словом као Биоград на Мору). Ако је на језеру, зашто не бисмо писали на Језеру? --Појнт Дред (разговор) 09:09, 20. август 2012. (CEST)

Каштере, нема потребе мијењати род јер ни Прћић то не ради са енглеским ријекама. Ако постоји традиционално име, преузимамо га, ако не постоји, ником ништа. --10:30, 20. август 2012. (CEST)

Зато Љубиша Рајић пише да се треба водити језичким осјећањем!!! Само проблем у овоме је што очито нико овде нема право да се води тим језичким осећајем. А по Прћићу може мало овако и мало онако (Бермингем) --НиколаБ (разговор) 10:35, 20. август 2012. (CEST)

Па него како? Да је по твоме, имали бисмо Ајл ов Мен, Силикон Вали, Дет Вали... Колико пута морам поновити да у овоме нема једног система, већ гомила образаца у које се можемо уклопити? --Појнт Дред (разговор) 10:47, 20. август 2012. (CEST)

Да је по моме не би било Ајл ов Мен већ Острво Човека како стоји у нашој литератури и да је по моме био би Ред уместо Црвена река, да је по мом било би Ватна уместо Ватнајекидл јер у именима глечера ово јекидл има смисла колико и код сваке реке додати одредницу река (Дунав река, Сава река, Пек река, Козара планина, Хималаји планине). Појединци су толики буквалисти да је то смешно (мислим на наше врсне лингвисте који прчкају по правопису како им се у сну укаже) --НиколаБ (разговор) 11:27, 20. август 2012. (CEST)

Острво Мен је прописао Твртко Прћић, а Мен у том имену не значи „човјек“. Црвена ријека не зове се „Ред“ (као да је добила име по г. Реду, а не по црвеном кориту). Не бих имао ништа против адаптација Глечер Ватна, Глечер Ејафјадла итд., само се сјећам да су овај други тако преводили 2010. --Појнт Дред (разговор) 11:44, 20. август 2012. (CEST)

Па није ни Њујорк добио име по господину Њу Јорку, нити је Отер Тејл добила име у част репа ове дивне животиње. Кад је већ Твртко прописао да је Мен зашто није узео изворни назив Манин? Мислим кад већ могу ферјарска острва зашто не и ово. Није ни важно --НиколаБ (разговор) 11:55, 20. август 2012. (CEST)

Usagi Yojimbo

Да ли је ово правилно написано или не?

Мени се чини да није али ипак желим да питам пре него што ишта дирам.--Тежава (разговор) 13:48, 23. август 2012. (CEST)

Pravilno je napisano. To je naziv stripa. -- Loshmi (razgovor) 23:29, 27. август 2012. (CEST)

Ranomi Kromowidjojo

Како се транскрубује име ове холандске плвачице Раноми Кромовиђојо или Раноми Кромовидјојо. Оба ова имена су написали овдашњи лигвисти у својим танскрипцијама. Шта је тачно. --Drazetad (разговор) 20:12, 29. август 2012. (CEST)

Док је Слаја био активан он је инсистирао на Кромовиђојо, што сам прихватио иако Холанђани изговарају њено презиме Кромовиђођо [16] и Кромовиђојо 0,31. Она је вероватно пореклом из Индонезије. Самарџија (разговор) 22:16, 29. август 2012. (CEST)

Питао сам јер ми ја баш Слаја у тексту Европско првенство у пливању у малим базенима 2008. исправио Кромовиђојо у Кромовидјојо, што се може видети у историји текста. И на крају шта је тачно.--Drazetad (разговор) 22:28, 29. август 2012. (CEST)

Тачно је Кромовиђојо, на више снимака на Јутјубу можеш чути како изговарају њено презиме, које није холандско. Иначе мени је Кромовиђођо исправио на Кромовиђојо. Самарџија (разговор) 22:40, 29. август 2012. (CEST)

Холандки језик

Да ли неко може предложити транскрипцију следећих холанских речи (моји предлози у загради): Achterhuis (ахтерхаус), IJnze (ејнзе), Froukje (фрукје), Groot (хрот), Beek (бејк), Oranjewoud (орањевауд), Bussum (бусум), Joop (јоп), Heul (хул). --Lakisan97 (разговор) 19:23, 31. август 2012. (CEST)

Ахтерхојс, Ајнзе, Фраукје, Грот, Бек, Оранјевауд (не Орањевауд), Бусум, Јоп, Хел. Према правилима транскрипције са холандског језика. Самарџија (разговор) 19:49, 31. август 2012. (CEST)

Хвала! Према истим, исправљам чланке Ана Франк, Беатрикс од Холандије и Сиси ван Марксфелдт. --Lakisan97 (разговор) 20:01, 31. август 2012. (CEST)

Сок од лимете

Сок чији је главни састојак лимун је лимунада, а сок чији је главни састојак лимета је... лајмада? Има ли ко идеју да ли је мој предлог тачак (због назива чланка)? --Lakisan97 (разговор) 19:17, 1. септембар 2012. (CEST)

  Урађено , па ћемо поправити ако буде требало. --Lakisan97 (разговор) 21:04, 1. септембар 2012. (CEST)

Није урађено!!! Ипак је потребна „даља“ помоћ. Најбоље на страници за разговор. Постоји ли стварно икакав еквивалент? --Lakisan97 (разговор) 21:42, 1. септембар 2012. (CEST)

Заинтересовани овде. --Lakisan97 (разговор) 14:04, 2. септембар 2012. (CEST)

Транскрипција њем. сложених мјеста ... епилог

(види прво претходну дискусију)

На жалост, имамо веома неколегијалне и нестрпљиве уреднике које сврбе прсти (Миут, ПоинтДред) да само пршти. Наиме, иако овдје НИЈЕ постигнут консензус, сваки помало, па на прескок, итд., почињу да раде на своју руку и преименују чланке.

Дајте да видимо овдје прво на чему смо - па онда, што се мене тиче, нека раде даље. Иначе ћемо морати враћати стотине чланака. Мени је досадило да их стално опомињем да не раде ништа на своју руку и без консензуса, зато тражим овдје неку реакцију или да их пустимо нека прчкају како им је воља.

Поз, --Каштер (разговор) 03:00, 4. септембар 2012. (CEST)

А зар ово није Википедија, слободна енциклопедија, по којој свако може прчкати колико му је воља и гдје год му падне на памет? Ко си ти да било кога опомињеш? Понашаш се као да си главни и одговорни уредник за географска имена Википедије. Осим тога, у задње вријеме само сам усклађивао чланке с Прћићевим конкретним рјешењима, јер ако убацим што више референцираних наслова по његовом, и сами ћете уочити обрасце за имена што их нема у рјечницима. Немам времена да петнаест пута објашњавам како Стоук на Тренту не личи на традиционални изузетак. --Појнт Дред (разговор) 07:02, 4. септембар 2012. (CEST)

Хвала на информацији. Да бар знамо са ким имамо посла. --Каштер (разговор) 09:44, 7. септембар 2012. (CEST)

Спортске екипе

Приметио сам да у свим нашим чланцима о спортским екипама пре самог имена тима стоји скраћеница која води ка одређеном спорту КК, ХК, ФК, РК. Међутим забуну стварају вишесловне скраћенице које се не односе конкретно само на спорт (УХК Динамо - уједињени хокејашки клуб Динамо; ГНК Динамо - грађански ногометни клуб Динамо)..... На већини пројеката уместо скраћенице испред имена у загради имамо одредницу на који спорт се односи поменути клуб (Партизан (фудбалски клуб)). Мени ова друга верзија изгледа много сврсисходнија од скраћеница испред јер многи корисници једноставно не могу да се на први мах сете овог УХК али ко прати рецимо хокеј зна за клуб Динамо. Занима ме шта заједница мисли о овом питању --НиколаБ (разговор) 19:41, 5. септембар 2012. (CEST)

За то ваљда служе преусмерења. Колико ми се чини, ово друго је руски начин писања. --Павлица причај 19:47, 5. септембар 2012. (CEST)

Дали мислиш да рецимо код сваког националног парка име чланка треба да почиње са Национални парк? Јер одредница национални парк означава његов статус а не и име, име је оно што иде после овог. Ако је ово руска варијанта, ово са скраћеницом испред је енглеска, па која је ваљанија. Да ли се скраћеница ТК односи на теквондо клуб, тениски клуб, КК је кошаркашки клуб или куглачки клуб, а можда и коњички клуб. --НиколаБ (разговор) 20:22, 5. септембар 2012. (CEST)

Ама на крикет клуб, наравно. --В. Бургић (реци...) 10:06, 7. септембар 2012. (CEST)

Грешиш кајакашки клуб--Drazetad (разговор) 10:30, 7. септембар 2012. (CEST)

Сви наши савези и ситеми информисања скраћеницу пишу испред имена. Неки термини су укорењени као АК (атлетика), ФК (фудбал), КК (кошарка), ОК (одбојка), ВК (ватерполо), ХК (хокеј на леду), ПК (пливачки) и ШК (шах), (можда сам неки испустио) а све остало се пише пуним именом Веслачики клуб, Коњички клуб, Теквондо клуб, Ауто мото клуб итд. Мислим да је овај ситем уходан и да га не треба мењати. Све наведен сложенице треба исто писати НК Динамо Загреб и ХК Динамо Москва, а у првој реченици текста написати пуно име--Drazetad (разговор) 10:30, 7. септембар 2012. (CEST)

Sportske ekipe i ustaljena imena

Izgledaće smiješno, ali me zanima sljedeće: Kada je neki strani sportski klub dobio ime po nekom geografskom pojmu koji kod nas ima ustaljeno ime, da li treba da koristimo to ime ili da vršimo transkripciju. Govorim o "manje" poznatim timovima nastalim sredinom 20. vijeka. Primjer je FK Kopar.-- Марко Dic,amice! 20:27, 5. септембар 2012. (CEST)

Каква транскрипција треба у овом случају? --Drazetad (разговор) 10:11, 7. септембар 2012. (CEST)

Ne treba transkripcija, već pitam da li ga trebamo zvati FK Koper ili FK Kopar. Znam da je srpsko ime tog grada Kopar, ali pitam da li tako trebamo zvati i fudbalski klub koji je nastao 1955. Primjera radi, da se u Trstu osnuje ekipa CC Trieste da li bi kod nas bila FK Trst ili FK Trijeste ili kako već. -- Марко Dic,amice! 13:51, 7. септембар 2012. (CEST)

Пошто град зовемо Копар што је устаљено у Србији, иако се он у Словенији и за врем СФРЈ био Копер, односно Каподистрија на италијанском. Па ако град и данас зовемо Копар не видим потребу да и име клуба буде другачије, јер се тако звао 1988 када је играо у Друој лиги Југославије. Ако желиш другачије, онда као што је код града у првој реченици написано Копар, а у загради његово словеначко и италијанско име, тако направи и за клуб (то је већ направљено). ФК Копар је једини клуб у Словенији и Хрватској који је ФК, а не НК. Што се тиче хипотетичког питања у вези оснивања ФК Тријесте. Клуб би се звао према имену које добије приликом оснивања Тријесте, као што је бечка Вијена и сл. ФК Копар није „мање познати клуб“ и у фудбалском свету у Србији се тако зове. Звезда је са њим играла пре месец дана и ево извештаја [17] , ваљда знају са ким су играли.--Drazetad (разговор) 14:35, 7. септембар 2012. (CEST)

Изабрао сам лош примјер. Питање је више било хипотетичко. У сваком случају, хвала на одговору.-- Марко Dic,amice! 14:42, 7. септембар 2012. (CEST)

Kako prevesti sa nemačkog na srpski?

Ljudi može neko da mi kaže kako da prevedem naslov ovog članka sa nemačkog na srpski?....pitam da li samo da transkribujem kao rusi npr.ili da iskombinujemo nešto naše......Pomozite!!!

evo dotičnog članka: http://de.wikipedia.org/wiki/Oberpr%C3%A4sident

--Иван92_VA (разговор) 18:54, 10. септембар 2012. (CEST)

Уколико те кочи превођење онда напиши "Оберпрезидент". Временом ће се наћи неко са преводом уколико је постоји, мада ја мислим да нема. --Алекс (разговор) 19:23, 10. септембар 2012. (CEST)

Puno hvala ;))--Иван92_VA (разговор) 20:38, 10. септембар 2012. (CEST)

"Високи представник" ;) шалим се ... Мислим да се преводи пошто се ради о општој именици. Превод овог појма је историјска категорија, дакле, потребна је српска литература о Пруској од 17. до 20. вијека. Ја бих га превео "Виши председник" или можда "Председник провинције". Поз, --Каштер (разговор) 00:54, 14. септембар 2012. (CEST)

Како превести са немачког на српски 2.....?

Људи морамо да се договоримо како преводимо следеће појмове са немачког на српски.......У питању су чланци са немачке википедије http://de.wikipedia.org/wiki/Vorpommern#Begriff_und_Grenzen и http://de.wikipedia.org/wiki/Hinterpommern ........

Појам Vorpommern се помиње у нашем чланку немачке покрајине Мекленбург-Западна Померанија и ту је ово Vorpommern преведено као Западна Померанија, а даље у преусмерењу и као ПРЕДЊА ПОМЕРАНИЈА. Ово ми је веома важно јер планирам да пишем неке чланке о Померанији, те је превод неке основне терминологије баш нужан, а ја са нашим правописом нисам баш најбоље упознат, бар кад се ради о овим називима....

Моје мишљење је да ово Vorpommern би требали да преводимо као Предња Померанија а не као Западна Померанија....тиме и израз Hinterpommern као Задња Померанија.........Иначе у немачком језику реч Vor значи напред, испред, пред, предња.....док реч Hinter значи иза, па накрају и задња.

Иначе се неради само о обичној географској флоскули, већ је Померанија као таква историјски увек дељена на Предњу и Задњу (читај Западну и Источну), те се ови поменути називи стално провлаче кроз целу историју дотичне до данас, па је важно како их превести......а и веома ми је важно у чланцима које намеравам да напишем како исте да преведем.

Плиз помозите....--Иван92_VA (разговор) 02:43, 21. септембар 2012. (CEST)

Мислим да је у реду Vorpommern превести као Западна Померанија. Географски наравно, треба пазити да у садашњу западну померанију (политички њемачки дио) спада и све западно од Штетина, бившег главног града пруске провинције Помераније а сада пољског града на граници Пољске и Њемачке, али да је то сада политички пољски дио. Значи у тим чланцима обрадити пажњу и на границу између Њемачке и Пољске која дијели географску Западну Померанију на два дијела: садашњу (њемачку) Западну Померанију и (пољски) округ Powiat Policki. Поз, --Каштер (разговор) 23:31, 25. септембар 2012. (CEST)

Житиштани

Молим да се категорија "Житишћани" преименује у "Житиштани", како је правилно. Хвала. Alexzr88 (разговор) 19:35, 2. октобар 2012. (CEST)

  Урађено --ノワック・ウォッチメン 17:12, 3. октобар 2012. (CEST)

Алберта или Алберте

Да ли се каже Алберта или Алберте у следећем примеру:

1. мала варошица на крајњем југу канадске провинције Алберта.

или

2. мала варошица на крајњем југу канадске провинције Алберте.

Тај пример је из чланка Милк Ривер (Алберта). Ја знам одговор, али то је потребно да би уверили некога ко тако пише стотину чланака на тај начин.--Miut (разговор) 13:47, 3. октобар 2012. (CEST)

Mala varošica je valjda pleonazam. Može varošica ili mala varoš (iako to nije bilo tvoje pitanje).-- Марко Dic,amice! 14:00, 3. октобар 2012. (CEST)

Није баш стотину чланака али биће кад завршим са провинцијом. Било би културно да си навео да после тог Алберта иде зарез, тј да се реченица не наставља. Понови падеже још који пут --НиколаБ (разговор) 17:04, 3. октобар 2012. (CEST)

Види се да ти не знаш падеже, али нико да се јави да ти то каже.--Miut (разговор) 17:14, 3. октобар 2012. (CEST)

Па се ти нашао да ми дојавиш. Баш пажљиво од тебе, стварно хвала на бриГи. Знаш за ону песму Опсесија, занимљива је врло --НиколаБ (разговор) 17:35, 3. октобар 2012. (CEST)

Samo obrati pažnju da izbjegavaš ovo "mala varošica" jer je pogrešno.-- Марко Dic,amice! 18:36, 3. октобар 2012. (CEST)

Hajde da vidimo šbbkbb u Kvebeku:

1. varošica na jugu kanadske provincije Kvebek
2. varošica na jugu kanadske provincije Kvebeka

--В. Бургић (реци...) 19:49, 3. октобар 2012. (CEST)

Ivan Klajn, RJN, 9. izdanje str. 45.--Јагода испеци па реци 22:50, 3. октобар 2012. (CEST)

Закључак је да је у оваквој конструкцији реченице и номинатив сасвим прихватљив и није погрешан, плус што ми штеди време код писања чланака. Стога Мијуте разгули и престани да смараш --НиколаБ (разговор) 13:40, 4. октобар 2012. (CEST)

Наводим правило: ГЕОГРАФСКА ИМЕНА У АПОЗИЦИЈИ. Кад име стоји непосредно после заједничке именице, пожељно је да оба буду у истом падежу, нпр. на реци Рзаву, у граду Сенти, из покрајине Вестфалије. Ипак, географско име може остати у номинативу, ако је вишечлано (нпр. у насељу Мали Мокри Луг) или ако је мало познато, тако да у падежу не би било јасно како тачно гласи: у граду Габрово, на језеру Титикака, у провинцији Љаонинг.

Дакле по томе се види да је пожељно да буду у истом падежу, а да само у случају мало познатих имена може да буде ипак и номинатив. Номинатив је дакле непожељнији.--Miut (разговор) 18:54, 4. октобар 2012. (CEST)

Већ ти милијарду пута рекох да смараш. Пре него што сам кренуо да пискарам о овим канадским насељима о другој највећој држави на свету имали смо свега пар насељених места. И након што сам сам унео преко 150 канадских градова и варошица ти си се ту нашао да ми с**** о маргиналним стварима и да ми скачеш по ганглијама. Још једну такву измену уради и качим те моментално на администраторску таблу. Рекао сам ти већ хиљаду пута, ти си последња особа на овом свету која ће да ми соли памет. Сваки пут кад уђем на википедију и погледам списак надгледања страница ми је загушена твојим 2Б изменама. Ако нема ништа друго он ће турити барем зарез само да би ме провоцирао јер си више него свестан да ме то нервира. Олади, сјаши, клони ме се, нестани, гледај у звезде, заболи ме шта већ, али мене се окани. Милет (енгл. Millet) је варош у централном делу канадске провинције Алберта и део је статистичке регије Централна Алберта. Оваква конструкција је ОК и таква ће и да остане, а ти своје сујете просипај на другом месту --НиколаБ (разговор) 19:17, 4. октобар 2012. (CEST)

И кад већ цитираш нешто за шта ниси био способан сам да нађеш, да те допуним. Ако нешто мање пожељно то аутоматски не значи и да је забрањено. Стога олади --НиколаБ (разговор) 19:22, 4. октобар 2012. (CEST)

Овако према правопису номинатив није пожељан, али је дозвољен кад се ради о мање познатом имену, а то је већ шкакљив појам, јер се нпр Вестфалија сматра познатим појмом. Ако је Алберта познат појам онда не смије у номинативу, а ако није познат појам онда је дозвољено али није пожељно да буде у номинативу.--Miut (разговор) 16:03, 5. октобар 2012. (CEST)