Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/38

Нова ера

Нешто ми се и не пише сад па ћу покушати укратко (уз доста копирања). Прво сам ја написао: Не постоји скраћеница „п. н. е.“ већ искључиво „н. е.“ којој се додаје предлог „пре“. Скраћено речено, једино исправно је „пре н. е.“. Онда ми је Бокица одговорио: otkad to? Ja to vec ispravljam yadnje 3-4 godine. Некако је дошло и до овог мог одговора:

Дао сам ти изнад објашњење. Правопис прописује само скраћеницу н. е. у значењу нове ере. Све остало се додаје на то. На пример, у изразу 1. в. н. е. имамо две скраћенице — в. за век и н. е. за нове ере. Насупрот томе, не постоји п. у значењу пре. Тако се 1. в. пре н. е. сматра исправним, а 1. в. п. н. е. не. Бот треба да настави са исправљанем искључиво ако у неком речнику постоји н. као скраћеница. Међутим, тога нема. Закључно (о овоме пише и Клајн у своме РЈН), није правилно измишљати скраћенице (што би било у овом случају). Тако ћемо уместо кнпр. написати као нпр., а нећемо писати ни на пр. јер скраћенима пр. у значењу пример не постоји.

Да додам (тога сам се тек сад и сетио) да се облик који ја предлажем користи у књигама за историју чији је издавач Клет, аутор Мирко Обрадовић, лектор Романа Радуловић (за остале не знам). П.С. Шта све причам по овом тргу, почињем самом себи да личим на неку врсту Викиликса (помињем свашта нешто за Википедију ново). --Lakisan97 (разговор) 16:23, 7. јун 2013.

Samo da dodaom da se nekada pisalo ovde pne. pa su clanci svi preimenovani na p. n. e. -- Bojan  Razgovor  03:14, 9. јун 2013. (CEST)

У преводу: никад није консултован никакав правопис него је рађено по сопственом нахођењу (прво „пне.“ па је некоме пало на памет „п. н. е.“). Боље да ниси додао то и открио још немарности. :Р --Lakisan97 (разговор) 12:48, 9. јун 2013. (CEST)

Да, скраћеница п. н. е. може значити и после нове ере. Код нас на Филозофском факултету у НС не признају ни пне., ни п. н. е., него искључиво пре н. е.--Нимча (разговор) 06:20, 9. јун 2013.

Laki, ne zaključuj tako olako da se "nije konsultovao Pravopis nego je svako pisao kako mu se prohtelo". Imate li vi dokaz da nije pravilno p. n. e.? Ako ima n. e. u Praovpisu, onda to stoji kao primer za formiranje skraćenica koje su svedene na početno slovo, a ne kao dokaz da je p. n. e. nepravilno. Bojan je radio prema savetima onih koji i te kako dobro poznaju Praovpis, a tebi nije prvi put, Laki, da jednostavno izmišljaš pravila. A o tome šta profesori istorije prizanju ili nepriznaju, neću ni da komentarišem. I profesori geologije uporno tvrde da je ispravno oBsidijan, pa svi znamo koliko je to tačno. --Јагода испеци па реци 21:15, 10. јун 2013. (CEST)

BTW,u P piše takođe da t. može značiti tačka ili tona, da l. može značiti lice ili list, da s. može značiti selo ili strana, v. vidi ili vek, tako da to da p. n. e. nije pravilno jer može značiti i posle nove ere ne pije vodu. Osim toga, apsurdno je napominjati da se nešto desilo POSLE nove ere, jer je logično ako se ne kaže ništa, jer se naglašava samo ako se nešto desilo PRE nove ere. Dakle, u 1. veku i u 1. veku p. n. e. Prosto. Ili ćemo da promenimo pravila prilagođavanja klasičnih jezika samo zato što filozofi uporno insistiraju da je tačno filoSofija, a ne filoZofija? --Јагода испеци па реци 21:31, 10. јун 2013. (CEST)

Све су то значења у неком контексту. Ипак, то не мења чињеницу да скраћеница п. не постоји. За опсидијан имаш експлицитно дато, као и упозорење да се не измишљају нове скраћенице. Према твојој логици, сасвим би у реду било написати кнпр. и на пр. што, наравно, није исправно. Облици као што су философија нису забрањени. И откуд ти то да се наглашава искључиво нешто пре нове ере (у Правопису су искључио примери са новом ером)? А да је писано како је ко хтео, доказује и облик пне. који је логиком „смемо смишљати скраћенице“ чак и најоправданији (аналоган са нпр. и сличним). --Lakisan97 (разговор) 22:44, 10. јун 2013. (CEST)

Ma daj dokaži ti da skraćenica p. ne postoji. I nije skraćenica p. nego p. n. e. Onda možemo reći da ni e. ne postoji, od "era", zar ne? Šta imam za opsidijan eksplicitno dato? Dokaži ti profesoru geologije na Geološkom fakultetu da postoji nešto što se zove jednačenje po zbučnosti. Meni ne moraš da dokazuješ, ja to znam. Što se zabranjivanja tiče, da te podsetim, Pravopis nije zakon niti zabranjuje ili dozvolava bilo šta. To je knjiga u kojoj su skupljene preporuke ispravnog pisanja. Dakle, ništa nije zabranjeno, pa ni oBsidijan. Pitanje je da li je ispravno ili ne. Pa jesi ti čuo negde da se govori "posle nove ere"? Nigde. Nelogično je. Čak i crkveni jezik ne govori "posle Hrista" nego "leto Gospodnje". Klajn govori da ne treba izmišljati skraćenice ali to se odnosi na one skraćenice koje već postoje, na pr. umesto npr. i slično. Pogledaj još jednom kontekst u kom je to dato. Vidi, ti si svojim komentarima uvredio one koji JESU konsultovali Pravopis i koji su dali preporuku Bojanu da ispravi porešno pisanje tvojom rečenicom ":У преводу: никад није консултован никакав правопис него је рађено по сопственом нахођењу (прво „пне.“ па је некоме пало на памет „п. н. е.“). Боље да ниси додао то и открио још немарности. :Р" Umesto da podjebavaš na finjaka (jer nije nikom "palo na pamet" p. n. e. nego se konsultovala odgovarajuća stručna literatura raspoloživa u tom momentu i došlo se do određenih zaključaka), bolje prestani da izmišljaš pravila kojih nema. Ako ne stoji u Pravopisu, to ne znači da ne postoji. Očekuješ malo previše od pravopisaca koji ionako rade svoj posao poprilično ofrlje. Da nije tako, ovaj novi Pravopis ne bi bio pun grešaka kao što jeste. Dakle, Pravopis je preporuka, ne Biblija, i prestani da izmišljaš pravila koja ne postoje. --Јагода испеци па реци 09:21, 11. јун 2013. (CEST)

Ваљда се доказује да нешто постоји, не да не постоји. Дакле, имаш ли доказ (који су то правопис и литературу препорочиоци консултовали)? Ја имам доказа да је „пре н. е.“ сасвим уобичајено и препоручено писање. За опсидијан си ти сама рекла: Такође, у Великом речнику страних речи и израза, Клајна и Шипке, стоји: опсидијан: лат.Obsidianus, погрешан облик код Плинија Старијег уместо Obsianus према имену Обсија који је открио ту стену... стр. 854. --Lakisan97 (разговор) 13:22, 11. јун 2013. (CEST)

Зна се ко је учествовао у доношењу те одлуке по оволикој реакцији, а има о томе и на старом тргу. Википедија све чува.--Miut (разговор) 10:42, 11. јун 2013. (CEST)

Може ли неко дати линк ка тој расправи од пре ко зна колико? --Lakisan97 (разговор) 13:28, 11. јун 2013. (CEST)

Već sam ti rekla, ako ne stoji u Pravopisu, to ne znači da ne postoji. Dalje, posle nove ere je BESMISLENO, jer još uvek smo u novvoj eri, dakle nema ništa POSLE nje, tako da nema zašto da se "pomeša" s tim. Klajn se odnosio na nepravilne skraćenice koje ljudi imaju običaj da izmišljaju kad već postoje uobičajene, a ne na skraćivanje reči uopšte. Pre n. e. je ok, ali isto tako je sasvim legalno i p. n. e. Reći da nešto ne postoji bez ikakvih dokaza, totalno je apsurdno. Konsultovana je literatura koja je tad bila dostupna, dakle Pravopis iz 93 i druga stručna literatura kao Klajnov RJN, i drugi rečnici koji su do tada bili objavljeni. Poslednji put ponavljam: Pravopis je PREPORUKA, nije BIBLIJA, i to VEOMA ofrlje odrađena (ceo rečnik nije usklađen sa novim pravilima i izmenama pravila koja su uneta u sam tekst, to smo odavno utvrdili), pa samim tim ne vidim zašto bi se u tu knjigu gledalo kao u Bibliju i odbacivalo bukvalno SVE što se u njoj ne nalazi. --Јагода испеци па реци 09:39, 12. јун 2013. (CEST)

Све је то у реду, али мени су потребни библиографски подаци литературе (било лингвистичке било историјске) која скраћеницу п. н. е. користи. Ако таква литература не постоји или је у питању неко минорно издање (нпр. „историјски“ роман доскора анонимног аутора који је са енглеског превео ко зна ко), нема логике по којој бисмо тај облик усвојили наспрам овог другог који је у широкој употреби у стручним круговима. --Lakisan97 (разговор) 12:16, 12. јун 2013. (CEST)

A o tome šta profesori istorije prizanju ili nepriznaju, neću ni da komentarišem.

Uf, uf, :( ispade sad da su istoričari totalno nebitni u ovoj priči. Pretpostavljam da je to zbog njihove „kvazinaučnosti“ koja nekima nije po volji. Napominjem da pod „istoričarima“ NE aludiram nipošto na sebe, jer, kao što je neko sa velikim smislom za podjebavanje „na finjaka“ već istakao, ja sam samo „istoričar-amater“, koji je „uverljivo ... ovde na Vikipediji dokazao svoje poštenje i čestitost, a nadasve široku erudiciju“.--Нимча (разговор) 20:53, 12. јун 2013. (CEST)

Наравно да не мислим на тебе, него на твоје професоре. Колико је професорка са Геолошког факултета меродавна да одреди да је "оБсидијан" правилно, исто тако је професор историје Филозофског факултета меродаван да одреди да ли постоји или не постоји п. н. е. БТЊ, историчари имају обичај да користе изразе који апсолутно не постоје у српском језику, а који су чист калк са енглеског: пре Христа и после Христа. Штавише, ово после Христа ни не знам одакле им, јер то не постоји ни на енглеском. --Јагода испеци па реци 21:01, 12. јун 2013. (CEST)

Ljudi, ne znam što istoričare i geologe ovde stavljamo u isti koš. Ne vidim šta to istoričari i geolozi imaju zajedničko, sem što, eto, i jedni i drugi vole da ističu kako je na Kosovu ruda kopana još u vreme Rimljana i Sasa, premda mi od toga nemamo nikakve koristi. Uz to, nisam sklon ovakvoj logici:

Geolozi greše u pogledu izgovaranja opsidijana Iz toga proizilazi da su istoričari nepismeni.

--Нимча (разговор) 21:37, 12. јун 2013. (CEST)

Шта си имао из логике, брате Владимире? Или си намерно "нелогичан"? --Јагода испеци па реци 21:44, 12. јун 2013. (CEST)

Могло би се рећи да је у питању нека импликација или логичка грешка. Иначе, порука за све, кад схватите да (отприлике) нисте сигурни у то шта годовите, немојте наставити по своме и прибегавати убуђивачком методу (док притом неприсутну другу страну називате паметњаковићима од којих вам коса постаје оштра). Ни мање ни више. П.С. Не скрећите са теме збијајући шале. Од тога ми се диже коса на глави. :Р --Lakisan97 (разговор) 21:50, 12. јун 2013. (CEST)

Добро, мало сам се шалио, али и даље нема доброг разлога зашто п. н. е.. --Lakisan97 (разговор) 21:58, 12. јун 2013. (CEST)

Па нема ни добрих разлога зашто не п. н. е.--Јагода испеци па реци 22:00, 12. јун 2013. (CEST)

Не постоји литература која користи тај облик. --Lakisan97 (разговор) 22:02, 12. јун 2013. (CEST)

Jel? Dokazi. Dalje, dokazi da ako se nesto koristi u literaturi, da je obavezno ispravno. Koristi se i oBsidijan, pa nije pravilno. --Јагода испеци па реци 23:39, 12. јун 2013. (CEST)

Доказујем када будем аутор Правописа српског језика. :Р У сваком случају, да се вратим на почетак. Бот мора да престане да мења пре н. е. у п. н. е. и то ти је што ти је. --Lakisan97 (разговор) 23:48, 12. јун 2013. (CEST)

Bot treba da prestane da menja pre n. e. u p. n. e., naravno, ali NE zato sto je ovo drugo nepravilno, nego zato sto je oboje isrpavno, pa nema potrebe da se menja. To je cela sustina problema. --Јагода испеци па реци 00:17, 13. јун 2013. (CEST)

То је суштина, али, не вреди, повучен сам за језик. --Lakisan97 (разговор) 00:38, 13. јун 2013. (CEST)

A o tome šta profesori istorije prizanju ili nepriznaju, neću ni da komentarišem. I profesori geologije uporno tvrde da je ispravno oBsidijan, pa svi znamo koliko je to tačno.

Ako sam dobro razumeo, ne možemo se prikloniti mišljenju istoričara po pitanju pisanja pre n. e., jerbo znamo iz slučaja profesora geologije koliko je nepreporučljivo voditi se mišljenjem nelingvista. Čoveče, ispade da je samo lingvistika ovde bitna, dok je sve ostalo podređeno njoj.

Ljudi, ja vas podsećam, da nije kod nas te istorije koju ovde neki žigošu kao kvazinauku, vaša deca učila bi najverovatnije hrvatsku povijest, koja vam takođe nije po volji jer vas predstavlja kao genocidni i rušiteljski narod. Ti isti Hrvati su vam se zamerili ubijanjem vaših baba i deda u II svetskom ratu, oduzimanjem statusa konstutitivnog naroda i zemlje koja vam zakonski pripada i ne tako davnim dočekom bać’ Antuna Gotovine kao najvećeg hrvatskog heroja (toliko su bili srećni zbog njegovog puštanja da sam mislio da će da sruše Jelačićev spomenik i na mesto njega dignu Antunov) ... A nikome izgleda ne smeta što naši vrli pedagozi i psiholozi uveliko koriste udžbenike koje izdaje Naklada Slap sa centrom u ozloglašenom Jastrebarskom. Hrvati imaju „dugu tradiciju prevodilaštva“, kažu oni. Što ne bismo onda, kao naši pedagozi i psiholozi, da uštedimo sebi vreme i novac, izbacili iz upotrebe naše udžbenike iz istorije i uveli one iz povijesti?--Нимча (разговор) 22:58, 12. јун 2013. (CEST)

Vladimire, skroz naskroz si omasio temu. --Јагода испеци па реци 23:38, 12. јун 2013. (CEST)

Stavise, omasio si ceo celcati Trg. Ovo je Trg za pravopis, ne za politiku. --Јагода испеци па реци 23:42, 12. јун 2013. (CEST)

Pa da, čim čovek napravi digresiju, to ostali, u nedostatku svojih argumenata, pametno iskoriste. Nema veze. Podsećam, ne možemo na osnovu pismenosti geologa da zaključujemo kakva je pismenost istoričara. To je van svake pameti. Istoričari su uvek bili i biće autoritet za ovakve stvari, bez obzira na to šta mislili vodeći linvisti koji se nisu makli dalje od spornih transkripcija, dopunjavanja rečnika, pravopisa i gramatika.--Нимча (разговор) 23:57, 12. јун 2013. (CEST)

Stvarno ne znam sta da ti odgovorim. Digresije koje nemaju veze s temom obicno se prave kad se nema argumenata u vezi sa temom... Istoricari ce, kao i svi drugi strucnjaci iz svih drugih oblasti, biti autoritet za SVOJU oblast strucnosti, a pravopis tu svakako ne spada. Inace, lingvisti se NE BAVE pravopisom. Pravopisom se bave normativisti. Toliko o strucnosti istoricara u oblasti jezika. ;)--Јагода испеци па реци 00:16, 13. јун 2013. (CEST)

Svejedno. Oni se sigurno neće baviti hronologijom. To je prevashodno posao istoričara. Podsećam, na mom fakuktetu priznaje se samo pre n. e. i to sigurno nije bez razloga, a onaj ko smatra da je mišljenje profesora sa Filozofskog fakulteta u NS nedostojno svakog komentara, bestidni je licemer.--Нимча (разговор) 00:52, 13. јун 2013. (CEST)

Tacno. Svejedno je. Ako ne verujemo masincima kad nam pričaju o istorijskim činjenicama, a treba da verujemo istoričarima kad nam pričaju o pravopisu. Nije nego. Neka svako gleda svoju nauku, i nek se ne meša u tuđu. Inače, da te pitam, znas li ti uopšte šta znači "licemer"?--Јагода испеци па реци 01:08, 13. јун 2013. (CEST)

Bestidni potcenjivač, ako ti tako više odgovara. Napominjem za svaki slučaj, ja nikoga ovde ne nazivam bestidni licemer, nego samo žigošem indiferentnost

Pa ko upotrebljava skraćenicu „pre n. e.“ sem istoričara? Ta neće istoričar koristiti merne skraćenice za volt, vat, džul, kulon, nego fizičar. U vojsci je ne tako davno protivvazdušna odbrana postala protivvazduhoplovna, i to bez konsultovanja normativista. Šta se njih kog đavola tiče kako istoričari pišu skraćenicu pre n. e. Ta neće normativisti nametati istoričarima svoja pravila. To ima samo na ovom projektu. Istoričar najbolje zna zašto treba pisati pre n. e., a ne p. n. e. (p. n. e. može značiti i po/prema našoj eri, što takođe imamo u istoriografiji). Pogledajte npr. ovaj broj Zbornika Matice srpske za klasične studije i videćete da istoričari pišu pre n. e. Ne pišu oni slučajno tako.

Ilijada i Odiseja su, osim najvišeg statusa stožera svetske literature, i bogat izvor informacija o naučnom i tehnološkom znanju starih Grka u prehomerska i homerska vremena. Dve Homerove epske pesme, koje potiču iz 8. veka pre n. e., uključuju, inter alia, bogatstvo astronomskih elemenata

--Нимча (разговор) 11:16, 13. јун 2013. (CEST)

Pa ko osim geologa koristi opsidijan, pa se opet moraju povinovati jednačenju po zvučnosti, zar ne? E, pa tako i istoričari i bilo koja druga struka. Nisu merodavni da kažu da nešto NIJE ispravno. Ono što koriste JESTE ispravno, ali ne mogu oni određivati da p. n. e. nije ispravno. To je zadatak normativista. Osim toga, otkud znaš da istoričari, generalno, misle da je p. n. e. nepravilno? Jesu li to negde napisali? Jesu li to negde izjavili? Čisto sumnjam. Radi se jednostavno o običaju koji je ušao u struku, na svu sreću običaj se poklapa sa pravilima srpskog pravopisa, ali to nikako ne znači da automatski oni smatraju da je bilo koji drugi način pisanja nepravilan. Ako je to negde neki istoričar pominjao, ako je neki istoričar napisao da p. n. e. NIJE ispravno, molim prosvetli me. Dalje, ne razumem šta ovde pominješ određenu osobu kad ta osoba uopšte se ovde nije oglasila niti mešala u ovu raspravu? Iz kog razloga sad se TI ponašaš kao bestidni podcenjivač? Dalje, indiferentnost... Čiju, na osnovu čega? Zaista opasno skrećeš s teme, a zašto, to valjda samo ti znaš. --Јагода испеци па реци 19:17, 13. јун 2013. (CEST)

Normativisti nisu odredili šta je ispravno a šta nije, samim tim stavljajući do znanja da ih se to uopšte ne tiče. Druga strana još nije navela literaturu gde je zastupljen oblik p. n. e., dok je ova strana navela nezaobilazan Zbornik Matice srpske za klasične studije, gde je zastupljen obik pre n. e.--Нимча (разговор) 20:11, 13. јун 2013. (CEST)

Da pojasnim ukoliko sam ostao nejasan. Gore iznetim komentarom sam odgovorio na komentar koji kaže: „Osim toga, otkud znaš da istoričari, generalno, misle da je p. n. e. nepravilno? Jesu li to negde napisali? Jesu li to negde izjavili? Čisto sumnjam. Radi se jednostavno o običaju koji je ušao u struku, na svu sreću običaj se poklapa sa pravilima srpskog pravopisa, ali to nikako ne znači da automatski oni smatraju da je bilo koji drugi način pisanja nepravilan. Ako je to negde neki istoričar pominjao, ako je neki istoričar napisao da p. n. e. NIJE ispravno, molim prosvetli me“.--Нимча (разговор) 20:15, 13. јун 2013. (CEST)

Zbornik Matice srpske za klasične studije NIJE stručna literatura kad se radi o jeziku. --Јагода испеци па реци 21:07, 13. јун 2013. (CEST)

Plus, samo dokazuje da se koristi pre n. e. Ne dokazuje da je p. n. e. nepravilno.--Јагода испеци па реци 21:08, 13. јун 2013. (CEST)

Pa kad može i jedno i drugo, što onda manje poznato stručnoj javnosti? Iz inata?--Нимча (разговор) 21:17, 13. јун 2013. (CEST)

Mada mi i dalje ne vidimo dokaz koji ide u prilog obliku p. n. e.--Нимча (разговор) 21:24, 13. јун 2013. (CEST)

Нестручна јавност која је завршавала неке „погрешне школе“ увек је писала п.н.е. и н.е. и до данас нисам чуо да се п.н.е. може односити на период после нове ере, па се зато користи пре н.е. У прилог овог ево и један пример који је написала виши кустос Народног музеја у Београду, Вера Крстић у првој реченици (а и касније у тексту) о Збирци из грчко-хеленистичког периода (то вероватно има везе и са историјом и историчарима).--Drazetad (разговор) 21:44, 13. јун 2013. (CEST)

Vama stvarno treba zabraniti internet.--Нимча (разговор) 21:51, 13. јун 2013. (CEST)

Ако нечији текст нећемо узети у обзир, то ће без сумње бити њен. Вера пише скраћенице без тзв. белина. Сем тога, она користи цртицу тамо где је потребна црта. То, нажалост, иде у прилог тврдњи да понекад треба занемарити шта струка каже. Мада, она је виши кустос, не историчар. Поновио бих, да ли је п. н. е. уопште у употреби? --Lakisan97 (разговор) 21:55, 13. јун 2013. (CEST)

Gugl pretragom možemo doći i do podatka da je Novak Đoković gej ikona.--Нимча (разговор) 22:03, 13. јун 2013. (CEST)

U drugoj knjizi Male enciklopedije Prosveta na strani 224, 348 piše pre n. e.--Нимча (разговор) 22:21, 13. јун 2013. (CEST)

У Историја српског народа I. Од најстаријих времена до Маричке битке, стр. 6, 50, 70 такође пише пре н. е.--Нимча (разговор) 22:21, 13. јун 2013. (CEST)

Такође види: Српска породична енциклопедија X, стр. 47, 138, 149--Нимча (разговор) 22:25, 13. јун 2013. (CEST)

Negde i „st. e.“ (stara era) u: Miodrag Lalević, Teme iz srpskohrvatskog jezika s pravopisom, uputstvima, skicama i planovima, Beograd 1968, 34--Нимча (разговор) 23:02, 13. јун 2013. (CEST)

Рекао бих да смо овде запали у врсту проблема познатог као Раселов чајник. --Lakisan97 (разговор) 14:02, 14. јун 2013. (CEST)

Nismo mi zapali u takvu vrstu problema, nego je već pre šest godina vođena diskusija u vezi sa ovim (vidi ovde i ovde). Admini su, dakle, siti naših gluposti.--Нимча (разговор) 19:03, 14. јун 2013. (CEST)

Да, али, као што се може видети, то су била пука нагађања (јер је опет у питању недоумица чије нам решење није експлицитно дато, што представља велики проблем када је некоме стварно стало до тачног закључка). А да јесмо запали у горе наведени проблем говори чињеница да Јагода од нас тражи да докажемо да је „п. н. е.“ неправилно, уместо да она докаже да дотична скраћеница сме да се користи и да је уопште у употреби. --Lakisan97 (разговор) 20:48, 14. јун 2013. (CEST)

Adminima je izgleda više stalo do očuvanja postojećeg stanja na projektu, nego do unošenja „novina“, jer, po njima, to povlači sa sobom dodatni napor. Bez obzira na njihovu indiferentnost, molim te da se prema njima odnosiš sa dužnim poštovanjem.--Нимча (разговор) 21:41, 14. јун 2013. (CEST)

Ево шта каже овогодишњи завршни испит из спрског језика. (седми задатак) --Lakisan97 (разговор) 00:34, 18. јун 2013. (CEST)

VI STVARNO nemate pametnija posla! Pa kakve veze ima da li je u upotrebi ili nije i da li ga gospoda istoričari koriste, AKO JE ISPRAVNO! Pa ni gospođa geologičarka ne koristi oPsidijan, pa nećemo valjda tu reč onda proglasiti netačnom! Svašta! Valjda ovde gledamo šta je pravilno, a ne šta se koristi! Da gledamo šta se koristi, pisali bismo daleko nepravilnije. A to što admini ne reaguju, dovoljno vam je da shvatite da samo bez veze trosite i vreme i bajtove. Ako nista drugo, za ovih desetak godina shvatili su kome treba verovati kad je pravopis u pitanju. --Јагода испеци па реци 08:53, 18. јун 2013. (CEST)

Ако мислиш на нашу Ану, користи. --Lakisan97 (разговор) 10:08, 18. јун 2013. (CEST)

И стварно је доста бајки. Тврдиш да је исправно нешто што нико не користи. Ово је први пут да видим такву глупост (увек си досад имала нормалан аргумент). На пример, Елвис Пресли је правилно јер тако пише у Правопису (иначе би био Присли), опсидијан јер је тако у Великом речнику страних речи и израза (могао је бити и обсидијан; види плебс, рецимо), као и остале речи које се не употребљавају — иглу, брустхалтер, карабинијери... Међутим, овог нема нигде и, према правилима Википедије (није преведено), „пре нове ере“ треба писати као „пре н. е.“ (јер то сви озбиљни извори користе). Мада, у праву када кажеш да администратори верују, јер је у питању баш јака вера, с обзиром да досад ниси пружила ни „а“ од „аргумента“. Да не понављам по стоти пут да прескачемо нека правила да би било по нашем. --Lakisan97 (разговор) 10:29, 18. јун 2013. (CEST)

НАРАВНО да не мислим на Ану.

А о глупостима, извини, али не бих с тобом о томе. Ја ти опет кажем: где пише да НИЈЕ исправно? --Јагода испеци па реци 15:12, 18. јун 2013. (CEST)

БТЊ, ако ти не користиш речи попут игле, брусхалтера и карабинијера, то не значи да се те речи не користе. Најлакше је свој сиромашан речник оправдати наводном тврдњом "то се нигде не користи". Мој савет: читај више, мање википедије, више дружења с вршњацима, па ти више речи као брусхалтер неће бити непознате и необичне. ;)--Јагода испеци па реци 15:20, 18. јун 2013. (CEST)

Ках, ках, :/ без сумње многи кажу игло (ескимска кућица која се зове иглу; не игла кроз коју се провлачи конац XD), брусхалтер (као што си и ти рекла, али је ипак правилно само брустхалтер) и карабињери (а треба карабинијери). П.С. Веома интересантна последња реченица. --Lakisan97 (разговор) 15:59, 18. јун 2013. (CEST)

Hm, i? Koja je poJenta toga? Iglu ili igla, svejedno. Poenta je ta da si naveo neke reci koje su pravilne, ali ih niko ne koristi. Da li to znaci da onda clanak necemo nazvati pravilnim imenom? Sta uopste hoces da kazes? --Јагода испеци па реци 16:17, 18. јун 2013.

Кажем да хоћемо назвати тако, јер имамо написмено. Међутим, за наш случај немамо ништа од правопижџија, тако да бирамо „пре н. е.“ према Википедија:Правила именовања чланака (јер смо сто пута доказали да је то једини облик који литература користи). Ни једноставнијег и правила лакшег за разумевање, ни веће збрке и тврдоглавости ако делања у складу са њим. То је Владимир већ напоменуо, али си га, наравно, игнорисала. Па кад може и једно и друго, што онда мање познато стручној јавности? Из ината? --Lakisan97 (разговор) 16:35, 18. јун 2013. (CEST)

A šta sad, sad si promenio mišljenje, i misliš da je ipak i p. n. e. pravilno? Aj se ti lepo dogovori sa sobom, pa onda možemo da diskutujemo. A kao odgovor na tvoje pitanje: a što da ne? --Јагода испеци па реци 20:16, 18. јун 2013. (CEST)

---

Ako nista drugo, za ovih desetak godina shvatili su kome treba verovati kad je pravopis u pitanju.

Poverenje je relativna stvar. Nama trebaju fakti. A fakata nema.--Нимча (разговор) 12:38, 18. јун 2013. (CEST)

Колико ја видим, ваш једини аргумент је: историчари га не користе, и нема у Правопису. Па зар ћемо да осбацујемо нешто зато што то не користи једна група људи који успут, нису стрчњаци за правопис, и зар ће наша употреба скраћеница да се ограничи само на оне које стоје у Правопису као примери? СВАШТА. Скраћеница п. н. е. је направљена прма правилима скраћивања речи а по угладу на н. е. и као таква је сасвим легална. То што не стоји у П и а ПОГОТОВУ што је наводно историчари не користе никако није довољан разлог да се прогласи неправилном. --Јагода испеци па реци 15:16, 18. јун 2013. (CEST)

Ко је госпођа геологичарка? --Lakisan97 (разговор) 15:21, 18. јун 2013. (CEST)

Da si pazljivo citao sta sam pisala do sada, znao bi.--Јагода испеци па реци 16:17, 18. јун 2013. (CEST)

Ја откад знам за себе увек се писало као п.н.е.--ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:42, 18. јун 2013. (CEST)

Такође. Што се мене тиче, мени је свеједно, али ја заиста никад нисам чуо да је „п. н. е.“ неправилно и да треба „пре н. е.“. Толико од мене. ‒ ~~ Stefan ~~ 15:56, 18. јун 2013. (CEST)

Dobro, ako ste tako samouvereni, zašto ne pitate Klajna da vam potvrdi šta je pravilnije?--Нимча (разговор) 18:07, 18. јун 2013. (CEST)

Pa pitaj ga, niko ti ne brani. Ja nemam nameru da davim čoveka za tako trivijalne stvari.--Јагода испеци па реци 20:14, 18. јун 2013. (CEST)

Onda je to najbolje rešenje, pretpostavljam… ‒ ~~ Stefan ~~ 19:22, 18. јун 2013. (CEST)

Дао сам ти изнад објашњење. Правопис прописује само скраћеницу н. е. у значењу нове ере. Све остало се додаје на то. На пример, у изразу 1. в. н. е. имамо две скраћенице — в. за век и н. е. за нове ере. Насупрот томе, не постоји п. у значењу пре. Тако се 1. в. пре н. е. сматра исправним, а 1. в. п. н. е. не. Бот треба да настави са исправљанем искључиво ако у неком речнику постоји н. као скраћеница. Међутим, тога нема. Закључно (о овоме пише и Клајн у своме РЈН), није правилно измишљати скраћенице (што би било у овом случају). Тако ћемо уместо кнпр. написати као нпр., а нећемо писати ни на пр. јер скраћенима пр. у значењу пример не постоји.

Шта ти дете драго набаца у овим примерима. прво откад се век пише као једнословна скраћеница? Друго, откад се нова ера означава скраћеницом јер је то нешто што се подразумева (иначе уобичајено је рећи рођен сам 5. јуна 1945. год. н. е.). Треће, откад се уз скраћеницу НПР наглашава ово као? И четврто и последње, стварно постајеш смор у задње време. Константно измишљате неке глупости и будалаштине па се онда око њих стварају непотребне километарске расправе (попут оног чувеног захтева да бот преправља почетне реченице чланака из форме ХХХ је град у у облик ХХХ град је у). И на крају крајева ако имамо скраћенице итд, нпр, бдп, ДСС, СНС све без тачака, зашто не би било и пне. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:19, 18. јун 2013. (CEST)

Век као једнословна скраћеница постоји у Правопису. Нова ера није нешто што се подразумева, али није ни битно (опет имаш у Правопису). Израз као на пример користе и Правопис и Клајн. Ја не постајем смор (и да постајем, ваљда сам заправо већ постао), већ се трудим да правописне одреднице буду што више испоштоване. На крају, где имамо итд и нпр? Оне иду с тачкама (опет Правопис). Моја препорука теби је да наставиш да пишеш чланке, а да глупости и правописање оставиш за Јагоду (почех да пишем Јагодину), мене и остале залуђенике. ;) --Lakisan97 (разговор) 20:44, 18. јун 2013. (CEST)

A ime Ane Bolen nije bila trivijalna stvar?--Нимча (разговор) 21:20, 18. јун 2013. (CEST)

Позив на лекторисање

Позивам све стручне кориснике да лекторишу чланак Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф. Хвала. ---Поки |разговор| 19:16, 10. јун 2013. (CEST)

Има и или нема и

Овако, код америчких хокејашких и клубова америчког фудбала имена пишемо Њу Ингланд патриотси, Денвер бронкоси, Оукланд рајдерси, Детроит ред вингси, Њујорк ренџерси...Али код српких клубова мало је другачије:Нови Сад дјукс, Ејнџел вориорс...Ја сад пишем чланак Крагујевац вајлд борс, па би волео да знам како да пишем. Морамо да решимо ово питање и било би лепо да се договоримо.--Марко Станојевић (разговор) 01:56, 12. јун 2013. (CEST)

Код српских клубова не би требало да је другачије. По старом, добром енглеском обичају, називи српских клубова америчког фудбала су дати у етимолошком облику, па имамо Novi Sad Dukes, Angel Warriors итд. За њих вреде иста правила транскрипције као и за англосаксонске клубове, па ће бити Нови Сад дјукси, Ејнџел вориорси итд. будући да се та "изворна" множина (англосаксонски множински наставак "-s") код нас не осећа као множина све док при транскрипцији не додамо наш множински наставак "-и".

--Sly-ah (разговор) 09:50, 12. јун 2013. (CEST)

Да ли су Ингланд и Инглиш укорењене транскрипције или има нешто што не знам? --Lakisan97 (разговор) 22:10, 12. јун 2013. (CEST)

Има нешто што не знаш.

--Sly-ah (разговор) 23:08, 12. јун 2013. (CEST)

Сазнао сам у међувремену. --Lakisan97 (разговор) 23:45, 12. јун 2013. (CEST)

Значи ако сам добро разумео и код наших клубова се додаје слово И?!--Марко Станојевић (разговор) 01:34, 13. јун 2013. (CEST)

Да.

--Sly-ah (разговор) 01:37, 13. јун 2013. (CEST)

Захваљујем на одговору.--Марко Станојевић (разговор) 01:40, 13. јун 2013. (CEST)

Кантонски

Како пресловљавати с кантонског? Постоје ли смернице, или да се препустимо изговору? ‒ ~~ Stefan ~~ 11:17, 19. јун 2013.

Дај конкретан пример. Тако је најједноставније. --Lakisan97 (разговор) 11:51, 19. јун 2013. (CEST)

Цеунг Кван О. Po izgovoru treba Ceng Kuan Ou. ‒ ~~ Stefan ~~ 12:19, 19. јун 2013. (CEST)

Веома интересантан сплет околности. У Правопису имамо правила транскрипције кинеског, без прецизирања који је у питању, мада је према опису изговора јасно да је мандарински (убедљиво већински дијалекат). Кантонски, односно јуе, једна је од грана кинеског (иако више од десет пута мања од мандаринског). Стога не би требало да постоји препрека да за њега важе иста правила, као што не правимо разлику када транскрибујемо овај или онај дијалекат руског, енглеског и осталих (нека ме неко исправи ако грешим). Међутим, ту се онда јавља други проблем. Пинјин овог града је Jiāngjūn'ào, што у српском даје Ђангђунао, што нема благе везе са изговором Ценгкваноу. :( Молим за друго мишљење. --Lakisan97 (разговор) 13:04, 19. јун 2013. (CEST)

Кантонски није дијалекат. Он је у ствари језик. Кантонски и мандарински говорници се тешко споразумеју ако бар један од њих не говори оба језика. Мислим да би неко од нас требао створити правила (која ће бити слична изговору), јер се правила за кантонски у П неће наћи док ти не одеш у пензију (а ни тад) . ‒ ~~ Stefan ~~ 13:15, 19. јун 2013. (CEST)

Употреба речи "је" иза заграде

Мислим да ово питање треба расправити овде. Корисници Dungodung и Lakisan97 су померили реч "је" у овом чланку на место које ја и корисница Maduixa сматрамо погрешним. Изменама корисника Dungodung и Lakisan97 уместо "Бујла је био" добијамо "Бујла био је", што мени делује заиста граматички неправилно. Замолио сам корисника Lakisan97 за објашњење његове измене и добио сам одговор да је измену направио према цитату из књиге "Граматика српског језика" који каже: "Енклитике, тј. ненаглашене речи које се изговарају заједно са акцентованом речи испред себе, могу да се јаве тек иза прве наглашене речи или иза везника." Према тумачењу корисника Lakisan97, "заграда није реч, па се спорно „је“ мора померити негде другде". Ја такво тумачење не сматрам исправним, јер се у самом цитату заграда не помиње, па је питање да ли се цитат односи само на врсте речи и да ли заграда мења суштину речи у тексту иза које стоји? Проблем је што се ово питање односи на већи број чланака и што га морамо овде решити ако хоћемо да нам чланци буду граматички тачни. PANONIAN (разговор) 17:41, 21. јун 2013. (CEST)

Видите Панонијанову страницу за разговор. Нема потребе за расправом јер ћемо се (можда, и по стоти пут) опет посвађати, а то никоме није у интересу. --Lakisan97 (разговор) 17:46, 21. јун 2013. (CEST)

Па мислим да на мојој страници за разговор ништа није решено. Најважније је да једна реченица има смисао, а језичка правила се никако не могу тумачити на начин на који обесмишљавају реченицу. Конкретно, ако смо у чланку имали "Бујла () је био" и ако је то замењено са "Бујла () био је", добијамо једну конструкцију у којој не постоји никаква веза између речи "Бујла" и "био". Ако Иван Клајн каже да треба "изменити ред речи", то свакако не значи да га изменимо тако да обесмислимо реченицу. Са друге стране, ако Клајнов цитат каже да "је" не сме доћи после паузе, после било каквог знака интерпункције или после уметнуте реченице, замолио бих за нечије тумачење да ли се заграда сматра знаком интерпункције. PANONIAN (разговор) 17:57, 21. јун 2013. (CEST)

Нису нам потребна никаква тумачења — заграда је знак интерпункције и то се учи у основној школи. Потпуно је сувишно помињати да је загради као интерпункцијском знаку посвећена цела 132. и део 133. стране Правописа српског језика. Иначе, да, Клајнов цитат каже да „је“ не сме доћи после паузе. --Lakisan97 (разговор) 18:01, 21. јун 2013. (CEST)

Е, извините, крећем у Чачак, тако да видимо се тек сутра. --Lakisan97 (разговор) 18:03, 21. јун 2013. (CEST)

ОК, ако је заграда знак интерпункције, онда из Клајновог навода прозилази само једно граматички правилно решење: облик "Бујла () је био" се замени са "Бујла је био", при чему се заграда уклања. Не видим никако да се ово правилно може решити са заменом у облик "Бујла () био је". То нас доводи до новог питања: како да решимо проблем употребе заграде на ср википедији? PANONIAN (разговор) 18:06, 21. јун 2013. (CEST)

Ласт минит коментар пред „полетање“ — види овај предлог. То и завршни Дредов коментар одавде јесу [ :) ] једини предлози до сада. Дакле, први је супституција за црту, а други просто избегавање. Мој је класика — замена реда речи према већ приказаном обрасцу (то сем мене раде и Жељко, Павлица, од скоро и Филип). --Lakisan97 (разговор) 18:15, 21. јун 2013. (CEST)

To sam i ja mislio da predložim. Tako rade Rusi. Sretan put!  ~~ Stefan ~~ 18:17, 21. јун 2013. (CEST)

Немојте измишљати безвезе разноразне ствари зато што се Јагоди или неком слично омилило да остави трага учешћа на пар страница, углавног на Тргу. Ако се зна да ЈЕ не може послије интерпункције ствар је јасна, онда се не ставља. Као што не може ЈЕ послије запете и то се свуда мијења (и нико не јадикује) исто тако не може и послије других знакова. И шта мијешате нас са Русима, код њих то ЈЕ(СТЕ) не иде као код нас. Уосталом, та ЦРТА коју предлажете обесмислила би „прошлост, садашњост и будућност“ у реченици. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:33, 21. јун 2013. (CEST) с. р.

Додуше, нисам мислио о томе…  ~~ Stefan ~~ 18:37, 21. јун 2013. (CEST)

Да ли постоји на овој википедији неко ко је дипломирани лингвиста пошто ово постаје мало дегутанто пре свега захваљујући одређеним слободним стрелцима који себе промовисаше у мастере српске лингвистике. Овако ћемо вели један, ма неееее овако је боље јер тако тврди Клајн. Али шта ћемо са Прћићем јер он вели да је ово демоде. Али побогу моја наставница српског мисли да је ово једино исправно. Ма нема она појма, министар просвете ваљда боље зна...... "мало хоћу мало нећу да верујем, а не знам да'л смем" .... (П.С. Слаја и Јагода су изузети од наведених слободоумних закључака). У моменту када је барем 85% чланака на српско-језичкој википедији написано на нивоу малог детета у правописном смислу (ретардиране бебеице) наши Ајншатјни се замлаћују (што себе то и остале) фундаменталним питањем ЈЕ? Хвала вам у име полуписмене српске фармерске васељене на решењу вечите дилеме "Карлеуша је српска дива" или "Карлеуша дива је српска!" Allez allez allez, il faut en profiter c'est une bonne journee et on va la feter--ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:46, 21. јун 2013. (CEST)

Ма немој свашта причати. Гдје ти послије свог помена Карлеуше видиш заграду или други знак (или си замислио као Јагода да знакова једноставно нема)? Кључно питање је да ли овдје појединци признају заграду за интерпункцију (а морају поднијети документ који негира Правопис за то), а правило да ЈЕ не може послије знака је општепозната ствар. И ствар је јасна. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:00, 22. јун 2013. (CEST) с. р.

А зашто не изгласате смерницу? -- Bojan  Razgovor  06:03, 22. јун 2013. (CEST)

Какву смерницу? Никад се досад није гласало о правопису. Ако си, пак, мислио да се ово негде убаци, има га у Википедија:Водич за писање бољих чланака#Прва реченица. --Lakisan97 (разговор) 13:54, 22. јун 2013. (CEST)

Ta politika se moze promeniti. Ovde se raspravlja ko bolje tumaci pravopis. Da ne biste jedni drugima kopali oci, lepo glasanje i zdravo. -- Bojan  Razgovor  17:37, 22. јун 2013. (CEST)

Довољно је само да неко помене (ма и да помисли на) Јагоду и аутоматски се на тим страницама указује лик и дело нађег друга Жељка. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:53, 22. јун 2013. (CEST)

Ne vredi Laki-sane. U ovoj raspravi ljudi te izgleda ne uzimaju za ozbiljno. Drugim rečima, ne smatraju te ravnopravnim. Zašto? Zato što si „klinac-srednjoškolac“. Poslednje šta možeš očekivati od starijih jesta priznanje da si u pravu. To potvrđuju udžbenici iz interaktivne pedagogije. Pozivanje na najveće autoritete neće upaliti kod ljudi: samo u zavisnosti od toga kako su raspoloženi prema tebi, stariji opovrgavaju/podržavaju tvoje tumačenje normativne literature. Tome takođe treba dodati i stručni egoizam, koji je uzeo korena u našoj stručnoj javnosti.--Нимча (разговор) 14:13, 22. јун 2013. (CEST)

Људи, није овде проблем колико неко има година, нити су проблем граматичка правила описана у уџбенику. Проблем је погрешно тумачење тих правила. Ако прихватимо навод из те стручне књиге да "је" не може стајати иза заграде (при чему се у тој књизи и не помиње сама заграда, већ знакови интерпункције, а нисмо сигурни да ли је Клајн ту имао на уму и заграду или је употребу заграде једноставно превидео), онда алтернативно решење које будемо користили мора и само бити колико-толико граматички правилно. Конструкције у смислу "Пера био је" су апсолутно граматички неправилне и не могу се употребљавати у смисленом тексту. Ако ја лично и нисам стручњак за правопис, мој отац је књижевник и управо ми је рекао да се тако не може писати (што сам наравно и сам знао, али сам чисто питао и њега да будем сто посто сигуран). Дакле, граматички облик "Пера био је" јесте апсолутно погрешан и неприхватљив за употребу. Ако стога прихватимо тумачење да је облик "Пера (или Петар) је био" такође погрешан, алтернативне правилне конструкције могу бити искључиво овакве: "Пера (или Петар) - био је", а никако "Пера (или Петар) био је" (без цртице). Наравно, мој отац каже да је и облик "Пера (или Петар) је био" такође правилан, али лично немам живаца да то објашњавам овде. Могу само да предложим да правилно писање треба да се учи из прочитане литературе, а не из површно прочитаног уџбеника граматике. Стога, облик "Пера (или Петар) - био је" јесте прихватљив као компромис, али морам рећи да и такав компромис нарушава квалитет текстова овде. PANONIAN (разговор) 16:46, 22. јун 2013. (CEST)

Ало бре, гдје ти ко каже да ћеш игдје реченицу почињати са „Петар био је...“? Прича се о заградама између, а не чистој реченици. Како ћеш написати „Петар, срески љекар, био је тада ту и ту...“ Ти ћеш изгледа као Јагода замислити да не постоје ове запете и ово срески љекар и претвараћеш се да ти је ненормално да стоји „Петар био је тада ту и ту...“ А пола реченице ко шиша. Отвори очи и види заграде у реченици које имају статус интерпункције, а не ванземаљца. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:40, 22. јун 2013. (CEST) с. р.

Мислим да је апсурдно више разговарати о овоме, када је све јасно. Рецимо, како би прочитали ово:

„Хавијер Виљаурутија Гонзалез (шп. Xavier Villaurrutia González; Мексико Сити, 27. март 1903. — Мексико Сити, 25. децембар 1950) био је мексички писац, драматург и књижевни критичар.“

Иде овако: Хавијер Виљаурутија Гонзалез, на шпанском: Xavier Villaurrutia González; рођен у Мексико Ситију 27. марта 1903. године, умро у Мексико Ситију 25. децембра 1950. године, био је...

Као што се да приметити, кључна је ова подебљана запета, која је у тексту представљена другим знаком — затвореном заградом. Но, као што већ знамо, енклитика ЈЕ не сме да иде одмах после интерпункцијског знака. Надам се да је сада јасније. --Павлица причај 17:33, 22. јун 2013. (CEST)

Što volim ove pametnice koje me ubeđuju da nešto "nije PRAVOPISNO pravilno", kad ono međutim, govorimo o, zamislite, GRAMATIČKOJ, a e pravopisnoj kategoriji. Mislim, ako neko ne ume čak ni da razlikuje šta pripada gramatici, a šta pravopisu, kako mislite onda da je sposoban da tumači ono što piše u pravilima (koja god da su). Bukvalizam i kruto tumačenje pravila koja se pročitaju u knjizi (obično tragično pogrešno) je jedino što se može očekivati od takvih osoba. --Јагода испеци па реци 14:44, 23. јун 2013. (CEST)

Turski zvaničnici

Kako je ispravno? Omer paša Lata, Omer-paša Latas, Omer Paša Latas, Husein-kapetan, Mehmed Aga Fočić, Husein Beg? -- Bojan  Razgovor  06:03, 22. јун 2013. (CEST)

Omer-paša Latas, Husein-kapetan Gradaščević, Mehmed-aga Fočić, Husein-beg itd.--Нимча (разговор) 06:47, 22. јун 2013. (CEST)

Evo šta Pravopis kaže: „Orijentalne titule iza imena koje se ne menja po pravilu se pišu s crticom: Smail-aga Čengić, Husein-beg, Sulejman-paša, Omer-baša, Jusuf-efendija, sultan Osman-han, Smail-agin. Husein-begov itd. Titule aga i beg pišu se spojeno s imenom kada se radi o određenim ličnostima čije se ime ustalilo u takvom obliku (npr. Skenderbeg, Ivanbeg Crnojević) i kada predstavljaju ekspresivno proširenje ličnog imena, a ne titulu — Mujaga, Suljaga, Avdaga, Alibeg“.--Нимча (разговор) 12:46, 22. јун 2013. (CEST)

Спортски чланци

Правилна транскрипција, стадион/фудбалски клуб из Португалије - Estádio da Luz/Boavista, фк из Холандије - Vitesse. Такође белгијски Antwerp F.C., неки га зову Антверпен а неки Антверп.--Марко235 (razgovor) 13:37, 23. јун 2013. (CEST)

Прво је Естадио да луз, мада би могло бити и Стадион светлости (као овај). Клубови су Боависта, Витесе и Антверпен, јер је треће назив града (као ФК Лос Анђелес галакси; не Анџелес или Анџелиз). --Lakisan97 (разговор) 22:07, 23. јун 2013. (CEST)

Хвала, такође ми треба и за фудбалски клуб Vestmannaeyja са Исланда.--Марко235 (razgovor) 19:08, 24. јун 2013. (CEST)

Рекао бих да је Вестманаеја  ~~ Stefan ~~ 19:40, 24. јун 2013. (CEST)

Ау, где га нађе. И ја мислим Вестманаеја, иначе. --Lakisan97 (разговор) 00:32, 25. јун 2013. (CEST)

Они су потенцијални противник Звезди у следећем колу Лиге Европе :) --Марко235 (razgovor) 00:34, 25. јун 2013. (CEST)

Марко питај Павлицу, мислим да он има Рајићева правила за транскрипције са скандинавских језика (између осталих и исландског). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:48, 25. јун 2013. (CEST)

Та су у Правопису (тј. наравно да их има). --Lakisan97 (разговор) 00:50, 25. јун 2013. (CEST)

Sad pogledah u Rajićeva pravila i da, Vestmanaeja je.  ~~ Stefan ~~ 09:14, 25. јун 2013. (CEST)

Ruggiero di Lauria

Треба ми помоћ оних који читају историјске књиге и који наравно, студирају историју или су историчари. Ја овог генерала Арагонске круне знам под његовим каталонским именом, Руђер де Љурија. Међутим, он је родом из Италије, и име му је, по италијански, Руђеро ди Лаурија. Изворно, име му се појављује у више верзија, Roger, Ruggero o Ruggiero и Lauria, Llúria, Lloria o Loria. Ако сте наишли у књигама на српском ово име, занима ме како се најчешће транскрибује? Пошто је Италијан, вероватно би требало по италијански, Руђеро ди Лаурија, али пошто је век провео у служби Арагона, можда ипак каталонски? Поредим га са Руђером де Флором, који је по мајци Италијан, по оцу Немац, али је најпознатији као вођа Каталонске дружине, алмогавера, те је код њега најлогичније да носи каталонско име. О овом Љурији не знам много, али знам да је овде врло, врло цењен, и да је оставио печат у историји Каталоније и Арагона, тако да би ипак био потребан и податак како се најчешће назива у српским текстовима...--Јагода испеци па реци 23:55, 27. јун 2013. (CEST)

Pa dobro, ako niko nema ništa da kaže, onda će biti onako kako ja mislim da treba. --Јагода испеци па реци 19:22, 28. јун 2013. (CEST)

Не знам шта мислиш, али ја мислим да би требало узети у обзир да је рођен у граду који се зове Lauria, односно Лаурија. Ово Љурија је, чини ми се, прилагођен облик. Но, не знам тачно, јер немамо домаћу литературу, а не мого да нађем паралелу са неким другим случајем. --Lakisan97 (разговор) 20:02, 28. јун 2013. (CEST)

Ту нема правила. На појединцу је да одлучи који му се облик више свиђа. Ми га с предавања Петра Рокаија знамо као Рожер Љурија... Ма зашто не питате Клајна?--Нимча (разговор) 20:15, 28. јун 2013. (CEST)

Што се тиче ж или ђ, изговор се мења: у валенсијанском је ђ, док је у источној варијанти ж. Погледајте овде по делом изговор.  ~~ Stefan ~~ 20:27, 28. јун 2013. (CEST)

Не знам за валенсијански облик, али знам за латински: „...nobilis Rogerius de Lauria, admiratus, custos maris intrepidus“ (тј. племенити Рогерије од Лаурије, флотни челник (=адмирал), неустрашиви чувар мора).--Нимча (разговор) 20:59, 28. јун 2013. (CEST)

Ако историчари кажу Рожер Љурија, најбоље је тако (ипак је човек умро пре шестсто година). Иначе, око изговора можемо до сутра, али безуспешно. Из искуства могу рећи да није битно да ли је валенсијски или каталонски, већ зависи од не знам ни ја чега. Прво сам био на аеродрому у Ђирони, а после на М(о/у)нжуику. Управо због овога су потребна транскрипциона правила, али никад их нема кад су најпотребнија. Сад, да ли рећи жебига или ђебига? --Lakisan97 (разговор) 21:42, 28. јун 2013. (CEST)

Треба да имаш у виду да се позивам „предавања професора Рокаија“, односно на скрипту (неауторизовано) која се може преузети у фотокопирници „Код брзе браће“ (заправо не зове се тако, тако је зову студенти историје) на Филозофском факултету у Новом Саду. Наслов јој је „Историја Јужне Италије и италијанских градова“. Препуна је препуна стилских и граматичких грашака. Стога сматрам да ово треба препустити Клајну.--Нимча (разговор) 22:00, 28. јун 2013. (CEST)

Наравно. Међутим, у недостатку литературе све је злата вредно. Ако може и јеванђеље и еванђеље, ми бирамо први облик као примарни, јер је он у широј употреби. У овом случају немамо баш ништа, па се чини најлогичнијим изабрати оно што кажу историчари, јер је у питању особа од пре више од пола миленијума, а и сви други предлози потичу ниоткле другде но из наших нестручних глава. --Lakisan97 (разговор) 22:42, 28. јун 2013. (CEST)

Ако ћемо по каталонском, онда је Руђер, Ђирона, Монтђуик. Ако ништа друго, слушам их сваки дан, па ваљда нешто знам. Док не добијемо званична транскрипциона правила са каталонског за мене је Ђ и само Ђ, јер то је оно што ја чујем. И то не у Валенсији, него у Каталонији. Додуше, кад би требало да опишем глас, било би нешто између Ђ и Ж, али пошто морам да се определим за један глас, опредељујем се за Ђ. Сад, овде није било питање како транскрибовати с каталонског, него да ли уопште транскрибовати с каталонског, с обзиром да је био целог живота у служби каталонске краљевске династије која је владала Арагоном, или ипак се држати порекла, а то је Италија. Зато не скрећите с теме. Питање је ШТА, не КАКО. Знам како, али не знам шта је боље - италијански или каталонски изговор? --Јагода испеци па реци 00:55, 12. јул 2013. (CEST)

Ko sad skreće sa teme? Pa jesi nas ti pitala za pomoć?--Нимча (разговор) 03:29, 12. јул 2013. (CEST)

Подгорњи, Подгорниј, Подгорњиј?

Који је тачан изговор презимена Николај Подгорни? На руском је Подго́рный, а на украјинском Підгорний. Да ли би могло да буде тачно Подгорњи, Подгорниј или Подгорњиј (ово последње ми је мало вероватно)? --Plamen (разговор) 00:53, 10. јул 2013. (CEST)

Подго́рный - руски изговор је Падгорниј, не може никако са њ, а транскрипција би била Подгорниј --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:15, 10. јул 2013. (CEST)

Подгорни (без завршног "ј").

--Sly-ah (разговор) 13:40, 10. јул 2013. (CEST)

ОК, хвала. --Plamen (разговор) 16:38, 11. јул 2013. (CEST)

Транскрипција географских имена

Садржај:	Градови -	Насељена места -

Позивам уреднике да помогну у траскрипцији географских имена са енглеског језика. Да би се олакшао и убрзао рад географска имена су груписана у табеле. У овим табелама се тренутно налази 13.320 назива насељених места и градова. Транскрибована имена се могу периодично машински применити на чланке. При томе бот мења име чланка, замењује {{PAGENAME}} шаблоне у тексту и ажурира међувики везе.

До сад је траскрибовано око пет хиљаде назива. На једној додатаној групи од око две хиљаде назива, који се јављају у више од једног чланка, се засебно ради. --Dcirovic (разговор) 10:24, 11. јул 2013. (CEST)

Видим да у добром делу чланака о тим насељима стоји "ххх је пописно место"??? Какво бре пописно место??? То су просто "насељена места без административног статуса" --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:16, 11. јул 2013. (CEST)

Што је још боље, имамо и категорију "Пописно десигнирана места". Наш народни преводилац је овде баш био надахнут.

--Sly-ah (разговор) 16:38, 11. јул 2013. (CEST)

"Пописно место" ће бити замењено са "насељена места без административног статуса" у чланцима. Категорије ће бити преименоване тако да имају облик "Насељена места без административног статуса у ...". --Dcirovic (разговор) 17:39, 11. јул 2013. (CEST)

Другим речима, то су вукојебине. Немам ништа против транскрибовања географских имена, али не видим шта добијамо гомилом one sentence чланака.--Нимча (разговор) 17:53, 11. јул 2013. (CEST)

Не Владо нису вукојебине хехе. То су обично приградска насеља у којима се налазе искључиво стамбене јединице без икаквих административно-политичких система организовања. Могу се окарактерисати и као статистички центри. У свим уређеним државама сва насељена места се одређују статусно по одређеним критеријима (мегалополис-град-варош-село-заселак) и те термине треба раздвајати од термина насељено место, јер свако место где живе људи је насељено место, али свако насељено место није град или село. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:58, 11. јул 2013. (CEST)

Možda nisu vukojebine u državi Njujork, ali jesu kako ideš dalje u unutrašnjost bogami jesu. O njima bukvalno nemaš nikakvih informacija, ako izuzmemo popisne podatke.--Нимча (разговор) 18:08, 11. јул 2013. (CEST)

Има баш настраних имена, рецимо Truth or Consequences, New Mexico.--В и к и Р 18:01, 11. јул 2013. (CEST)

хаха, инспиративно. Вукојебине по Америци су обично делови села, тако да службено гледано нису вукојебине, неслужбено вукојебине на квадрат --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:17, 11. јул 2013. (CEST)

Молио бих уреднике који учествују у транскрипцији назива америчких насељених места да транскрипције искључиво раде на основу ИПА-записа и да пронађене ИПА-записе копипејстују уз одговарајућу транскрипцију. Такође бих их молио да се мало обавесте о правилима транскрипције са ИПА-записа. Уколико транскрипцију раде на основу аудио, односно видео записа, молио бих да копипејстују линк ка том запису, такође уз одговарајућу транскрипцију. На тај начин ће се лакше моћи контролисати тачност транскрипције. А уколико раде транскрипцију на основу Гугл-преводиоца или на основу слуха - молио бих их да то не раде. Хвала.

--Sly-ah (разговор) 20:10, 12. јул 2013. (CEST)

Градац

Може ли ми неко рећи када говорим о насељу Градац, да ли се нпр. у овој реченици Изнад Пећине у Градцу (или Грацу), на Јеринином брду ископана је сонда на њеном највишем делу величине 10x2 метара каже Градцу или Грацу. Збуњен сам, јер у неким књигама видим да пише Градцу, а у другим Грацу, па рекох да питам стручнија лица.--Марко Станојевић (разговор) 19:22, 15. јул 2013. (CEST)

По П10 правилно је Градац-Градцу, да би се разликовало од Грац-Грацу. Ја бих само додао да би, по тој логици, становници Градца требало да буду Градчани, да би се разликовали од становника Граца који су, је л' те, Грачани, те од становника Грачаца који су Грачани, такође.

--Sly-ah (разговор) 20:36, 15. јул 2013. (CEST)

Енглески транс

Пошто никад никог нема на страницама за разговор, морам овде питати пре икаквих акција.

Прво, зашто је име Annabella Sciorra транскрибовано као Анабела Шјора? Изговор имена је shee-OR-uh, [1] односно she-ora, [2] односно (shē-ÔR-ə), [3] (изговор овде) што је све заправо Шиора. Међутим, како међу референцама стоји и Т. Прћић: Транскрипциони речник енглеских личних имена, стр. 121, претпостављам да је у питању некакав укорењени облик или слично, али у сваком случају мора бити боље појашњено шта је по среди.

Друго, зашто је амерички бенд Guns N' Roses транскрибован као Ганс ен' роузиз, када би, према општим правилима транскрипције енглеског, требало да буде Ганс ен' розиз (без „оу“, јер је реч вишесложна; аналогно није ни Оубама, Роузмери или Оу'Нил)? --Lakisan97 (разговор) 21:50, 19. јул 2013. (CEST)

Што се Анабеле тиче енгл. Вики тренутно каже /ˈʃoʊrə/, SHOH-rə; значи Шора, није чак ни Шиора. Ако мене питаш то има логике, јер, кажемо нпр. Ђоконда (Gioconda) а не Ђиоконда, Ђузепе (Giuseppe) а не Ђиузепе и сл. --Крушевљанин Иван (разговор) 01:26, 22. септембар 2013. (CEST)

Украјински фудбалски клубови

Пошто се ради о украјинским фудбалским клубовима, логично би било да се имена тих клубова преносе у српски са украјинског. Али опет традиција је била да се то ради с руског језика. И то није никакав проблем. Међутим, ситуација је таква да сад имамо све измешано. Мало транскрипције с украјинског, мало са руског. Даћу пример: Шахтар Доњецк (занемарићемо да су имена украјинских градова већ у српски ушла из руског и то сад не можемо мењати). Шахтар је ту украјински назив и одговарајућа транскрипција на српски с украјинског, док је Шахтјор транскрипција с руског. На тој страници је било доста разговора и убеђивања и на крају се добило Шахтар. У реду. Следећи клуб се зове ФК Дніпро Дніпропетровськ што би на српском било (ако следимо транскрипцију с украјинског за клуб, а с руског за град) Дњипро Дњепропетровск. Али на нашој википедији стоји Дњепро. Следећи клуб се зове ФК Чорномо́рець Одеса, што би на српском било Чорноморец Одеса, али опет имамо транскрипцију с руског Черноморец и тако се зове чланак. Затим, постоје још клубови за које нису написану чланци, а који ће опет имати тај проблем. «Зоря» Луганськ на украјинском, «Заря» Луганск на руском, затим Иллічівець на укр. Ильичёвец на руском. Мени треба само одговор, шта да се примени? 1. транскрипција с украјинског за имена клубова 2. транскрипција с руског за имена клубова --Миланче (разговор) 18:08, 20. јул 2013. (CEST)

Не постоји објективан одговор који би у потпуности одговорио на твоје питање и решио недоумицу. Једина препорука дата у Правопису српског језика Матице српске по овом питању јесте та да код ових језика (рус., блр., укр.) треба узимати устаљене облике. Ја према томе закључујем да би град увек требало транскрибовати са руског (сем ако је баш неко село за које српска литература није раније чула), док се за први део имена треба консултовати са медијима. Но, пошто се у њима увек јављају сви могући облици, то и није од неке помоћи, али је једина званична препорука. --Lakisan97 (разговор) 02:02, 21. јул 2013. (CEST)

Reč dve o transkripciji i ukorenjenim oblicima...

Zanimljivo i poučno. Pogotovu za one koji gledaju u Pravopis kao u Bibliju...

Итихад или Етихад (13. јул) http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/263641.sr.html

О језику и доследности (16. јул) http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/263962.sr.html

Ћао, Ал Пачино (17. јул) http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/264067.sr.html

О језику и лингвистима (19. јул) http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/264278.sr.html

--Јагода испеци па реци 19:06, 21. јул 2013. (CEST)

Какая пустая трата энергии... Учите русский... --Славен Косановић {разговор} 22:51, 21. јул 2013. (CEST)

Да, али и за оне који су сами себи највећи језички ауторитет и који су сами себе овластили да говоре у име свих 10 милиона Срба (или колико их већ има).

--Sly-ah (разговор) 23:06, 21. јул 2013. (CEST)

Ови што систематизују нису довољно озбиљни нити убједљиви у својим аргументима и то је то. Данас овако, а сутра може и онако. Па јбг., не може се тако ништа озбиљно радити. Збуњују и себе и народ. Када нешто мијењају морају тачно да образложе који је разлог промјене и гдје су изузеци ако их има. Или, нека ништа не мијењају док нису сто посто начисто сами са собом. Овако личе на кловнове који се мало зезају с публиком док не прође циркуска представа. --Славен Косановић {разговор} 23:31, 21. јул 2013. (CEST)

Између осталог се у једном од тих текстова тврди да је исправно Ромпај, а ми немамо чак ни такво преусмерење (али зато имамо километарску расправу). --Ф± 00:51, 22. јул 2013. (CEST)

Заправо, сви су у праву, сем аутора тих текстова. Ромпај је највероватније енглески изговор нечега што се записује као Rompuy. Што се тиче транскрипције са холандског (илити онако како треба), имамо два решења. Једно је фонетско и то Ромпеј, а друго правописно и то Ромпој. Кужим да су за савет питали Катедру за недерландистику која је својевремено инсистирала на имену Ариус (уз тврдњу да су они одлучили да неће бити са „ј“). Што се тиче облика „ћао“ и „Ал Пачино“, они су нормирани ничим другим до Правописом српског језика (дакле, није Клајн, није Прћић, није ниједна од Николиних бакица). Што се тиче авио-компаније, она има званично арапско име које транскрибовано на посреднички систем гласи al-Ittiḥād, односно „Ел Итихад“. То су били главни „проблеми“. --Lakisan97 (разговор) 13:34, 22. јул 2013. (CEST)

Ma, bitno je samo da si ti u pravu, zar ne? Voliš ti da se praviš veći katolik od pape pa to ti je... --Јагода испеци па реци 15:05, 22. јул 2013. (CEST)

Проблем је у прављењу проблема без проблема (ту нигде нема мене). Зашто питају било ког другог за питања на која одговоре могу прочитати у Правопису (П)? Сад испада да су „стручњаци“ криви што званичници име авио-компаније не изговарају како је написано или што у једној књизи пише „Пачино, не Паћино“ и „ћао не треба мењати“. Опасно ми личи на замену тезе из простог разлога што се доказује да „стручњаци“ нису ништа бољи извор од „нестручњака“, док се занемарује да се до истог решења долази читањем најпоузнадине нормативне књиге. Сви текстови у обзир узимају само шта је неко рекао и немају никакве везе са П. Тиме се потврђује мисао да не треба слушати тек шта ко субјективно каже (што је и вики правило), али не и мисао да П не треба увек слушати. --Lakisan97 (разговор) 15:33, 22. јул 2013. (CEST)

Проблем је у томе што обично нестручњаци гледају у Правопис на један веома крут начин. За случај да ниси приметио, г. Аничић, који толико инсистира на небулозним облицима типа Пачино и капучино јесте обичан новинар, док је г. Стевић доктор компаративне књижевности и научни сарадник Краљевог колеџа Универзитета у Кембриџу. А то што теби личи на замену тезе, апсолутно нема никакву тежину. Г. Стевић на сасвим леп начин образлаже своје мишљење и противљење на инсистирању мењања укорењених облика на основу личног мишљења и личног (не)познавања материје одређеног г. нормативисте. БДВ, мени се чини да ти ниси уопште прочитао сва четири текста. А ако јеси, ниси прочитао с разумевањем. --Јагода испеци па реци 15:43, 22. јул 2013. (CEST)

Па, баш то. Он на сасвим леп начин образлаже своје мишљење и противљење на инсистирању мењања укорењених облика на основу личног мишљења и личног (не)познавања материје одређеног г. нормативисте. То значи да не морамо немо слушати оно што неко једноставно каже и то је сасвим легитимно (стога, рецимо, не пишемо Георгијев и Илијев у одређеним приликама). Међутим, не могу да поверујем да се и Правопис пише на основу личног мишљења, а не сапијенције (где мислим на решења дата на основу праве стручности, способности сагледања ситуације, без јаза између чланова Матице српске и широког круга говорника). Мисли, океј, стварно делује бајковито, али није ваљда П написан чисто из фазона? БДБ, у праву си, летимично сам прочитао. --Lakisan97 (разговор) 15:52, 22. јул 2013. (CEST)

Да се Правопис писао иоле озбиљно, не би био пун катастрофалних грешака као што јесте. Иначе, видим да проширујеш свој речник, не би ли деловао озбиљније, зар не? Одакле избунари ту "сапијенцију"? Знаш ли уопште шта то значи? --Јагода испеци па реци 16:00, 22. јул 2013. (CEST)

Учим латински. Сапијенција је оно што је потребно за решавање проблема и таман је прикладна реч чији сам контекст објаснио у загради. Ако питаш за буквални превод, то је знање, мудрост. Иначе, данас је освануо још један одговор за Итихад, мало стручнији, а и открива да уместо Баас треба Баат. --Lakisan97 (разговор) 16:17, 22. јул 2013. (CEST)

Poenta mog postovanja ovde ovih linkova nije bila u imenu arapske kompanije. To je jedina tačka u kojoj se ne slažem s prof. Stevićem. Poenta je bila nasilno menjanje ustaljenih transkripcija. Ime ove arapske kompanije je novo, i tu onda, po mom skromnom mišljenju, ne treba slediti direktore i zaposlene, nego ono što nalažu pravila. Fazon je u tome što naši mrmoti od lingvista ne reaguju odmah, kad se reč pojavi, nego čekaju da se odomaće nepravilni oblici, pa tek onda krenu da se prave pametni. TO je poenta celog ovog postovanja. --Јагода испеци па реци 17:22, 22. јул 2013. (CEST)

Да, и није да бих деловао озбиљније (шта ће ми то на овом месту), него не знам другу реч чије би значење објединило све потребне особине. --Lakisan97 (разговор) 16:38, 22. јул 2013. (CEST)

Koji si ti folirant, majko mila... --Јагода испеци па реци 17:22, 22. јул 2013. (CEST)

Ниси одмах написала која је поента. Ако је то поента, цео поднаслов треба брисати, јер нема благе везе са Википедијом. Иначе, врати се кад смислиш бољу реч од сапијенције. Википедија је, у нашим условима, рупа у којој се сви иживљавају на свој начин, слободно вређају кога хоће (па и целе групе људи) и шта све не. Понављам, треба да те је срамота. Армади особина које си приписала мени (курва, трол, вандал, безобразник, ђиђи-миђи патетичар и нељубазан) придодано је и фолирант. Но, не брини, нема ко да такво понашање санкционише па је све у реду. --Lakisan97 (разговор) 21:29, 22. јул 2013. (CEST)

Blago tebi s tobom. Eto, sad si krenuo i da izmišljaš. Stvarno si patetičan. I krajnje bezobrazan. Ali, valjda ne umeš drugačije, jer nije imao ko da te nauči lepom vaspitanju, pretpostavljam. --Јагода испеци па реци 22:21, 22. јул 2013. (CEST)

И даље настављаш са увредама. Посебно за тебе није чињеница да ли имам родитеље или су пак мртви или су ме оставили или неки други сценарио (знам да ти је доста шпанских серија). П.С. Измене доказују да си све горе наведено рекла и то није спорно. Две си баш сад поновила. --Lakisan97 (разговор) 22:39, 22. јул 2013. (CEST)

Мало је претенциозно тврдити да Политика једина исправно траснкрибује Rompuy као Ромпај.Прво, ако ћемо право, Ромпај је нетачна транскрипција, а Правопис даје две могућности: да се uy транскрибује фонетски као "еј" (па бисмо имали Ромпеј) или прилагођену (традиционалну) "која осим гласовне блискости узима у обзир изворно писмо и досадашњу праксу писања холандских имена код нас", када се uy преноси као "ој" (па би било Ромпој). Није ми само јасно зашто су ови из Политике консултовали Катедру за недерландистику, кад су тачан одговор на своје питање могли да нађу у Правопису.

--Sly-ah (разговор) 14:17, 22. јул 2013. (CEST)

Срб

Насељено мјесто је Срб. Како иде присвојни придјев? Није ваљда СРБСКИ (то примјетих у једном чланку). --Жељко Тодоровић (разговор) 23:11, 28. јул 2013. (CEST) с. р.

Од Срб је српски, од клуб клупски, од јамб јампски, од стуб ступски (нажалост, како не знам доста насељених места, ниједан од осталих примера не представља властите именице, али то не мења ситуацију)... Уосталом, и реч за наш језик — српски — настала је од исте праречи „срб“, којој је додат суфикс -ски. --Lakisan97 (разговор) 23:59, 28. јул 2013. (CEST)

Хантингдон или Хантингтон

Место где је одрасла Ненси брокен квин (енгл. Huntingdon Valley) транскрибовали смо као ХантингТон Вали, а канадски Huntingdon као Хантингдон. Иде ли једначење по звучности, или не? Уз то, треба проверити јесу ли ова места прилагођена нашем гласовном систему.--Нимча (разговор) 00:57, 30. јул 2013. (CEST)

Записује се Huntingdon, изговара /ˈhʌntɪŋdən/, транскрибује Хантингдон. --Lakisan97 (разговор) 01:17, 30. јул 2013. (CEST)

Dakle, Nensi je ipak odrasla Hantingdon Valiju, a ne u Hantington Valiju.--Нимча (разговор) 01:32, 30. јул 2013. (CEST)

Montenegro

Како се изговара и транскрибује ова реч са енглеског? --Lakisan97 (разговор) 14:03, 1. август 2013. (CEST)

Види овде.--Нимча (разговор) 14:24, 1. август 2013. (CEST)

Ма, већ сам гледао, али ништа није сигурно. Према некима је Монтенегро (нпр.), што је у принципу уврежена транскрипција код нас. Међутим, многи извори на које сам налетео дају изговоре према којима би транскрипција била Монтенигро (нпр.). Не знам коју од те две узети, па, рекох, можда ови главни знају. --Lakisan97 (разговор) 15:18, 1. август 2013. (CEST)

Овај пример је једноставан - Монтенигро, јер је други део кованице реч која се изговара нигро (гора/планина + црно). --Крушевљанин Иван (разговор) 00:51, 22. септембар 2013. (CEST)

Питам због Монтенегро ерлајнса. --Lakisan97 (разговор) 12:59, 22. септембар 2013. (CEST)

Па странци англосаксонци дефинитивно неће тако да изговоре. --Крушевљанин Иван (разговор) 13:27, 22. септембар 2013. (CEST)

Као и код Кроација ерлајнса и Ер Србије треба узети онај назив који сами за себе користе па макар он био и буквалан Монтенегро ерлајнс.-- Марко разговор 13:42, 22. септембар 2013. (CEST)

Нисам намеравао да променим наив авио-компаније, него налетех на чланак и морао сам се запитати да ли би стварно било Монтенегро. Као што рече Никола, не пишемо за Англосаксонце, али бићемо некад у иностранству па да знамо како се изговара. --Lakisan97 (разговор) 15:26, 22. септембар 2013. (CEST)

Па и не пишемо ми чланке на српском језику за Англосаксонце --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:24, 22. септембар 2013. (CEST)

Знам, али сутрадан посетићеш неку англосаксонску државу па треба разговарати са људима тамо... објашњавао сам то Лакију код чланка о Линусу Турвалдсу... --Крушевљанин Иван (разговор) 15:08, 22. септембар 2013. (CEST)

Прототип

Један је прототип, али чега је много? Прототипа или прототипова? --Lakisan97 (разговор) 19:00, 4. август 2013. (CEST)

један прототип, 2, 3, 4 прототипа, 5 прототипова. --Ђорђе Стакић (р) 17:44, 6. август 2013. (CEST)

Браво Ђорђе. --Крушевљанин Иван (разговор) 00:53, 22. септембар 2013. (CEST)

Hening fon Treskov

Započeo sam članak o nemačkom oficiru (Hening fon Treskov), međutim imam problem sa imenom mesta gde je umro - Królowy Most. Ako neko zna neka uradi transkripciju tog mesta na srpski, ja sam ostavio onako u originalu.--Soundwaweserb (разговор) 22:40, 21. август 2013. (CEST)

Кролови Мост. --Lakisan97 (разговор) 22:46, 21. август 2013. (CEST)

Hvala.-Soundwaweserb (разговор) 22:48, 21. август 2013. (CEST)

Сесалац

Наиме, место се зове Сесалац, док се пећина назива Сесалачком пећином (исто је и с реком). Водичка из Сокобање ми се смејала кад сам рекао да застанемо да купимо мед у »Сесаоцима«, међутим, чини ми се да би »правилно« име пећине онда требало бити Сесаочка пећина. Тек у случају да се место зове Сесаоци, тада би се пећина требала називати Сесалачком пећином. Нисам ли у праву? Да додам, »водич« ми се није могла смејати, а и да јесте, глупо би заиста звучало.  ~~ Stefan ~~ 20:48, 23. август 2013.

Ако је име места Сесалац (јед.), ниси могао бити у Сесаоцима (множ.), него у Сесаоцу. Како си ти рекао, место би било Сесаоци. Пећина је Сесалац + ьска = Сесалацьска = Сесалачска = Сесалачка. Сесаочка би било од Сесаоц или Сесаоци. Довољно је да у глави имаш чињеницу да је место граматички једнина и тако га мењаш по падежима и чему све не (упореди и видећеш да је исто са гледалац и слушалац). Ваљда сам разумео шта је питање. --Lakisan97 (разговор) 21:58, 23. август 2013. (CEST)

Isabela

Da li postoji neki jezik gde se Isabela cita kao Isabela, a ne kao Izabela? -- Bojan  Razgovor  09:16, 26. август 2013. (CEST)

Piše i čita Isabel (to mu dođe slično), da postoji, mada ne razumem smisao pitanja.--Тајга (разговор) 10:10, 26. август 2013. (CEST)

Hocu da sve Isabele ispravim u Izabele, jer mislim da Isabela nije ispravno -- Bojan  Razgovor  10:34, 26. август 2013. (CEST)

Па ето ова на коју сам ја мислила већ има исправљено, хоћу рећи носи преведено име.--Тајга (разговор) 10:42, 26. август 2013. (CEST)

Није за бота. Чак напротив, ја сам већ на доста места у априлу исправио Изабел(а) у Исабел(а). Принципијелно важи да историјске личности носе име Изабела (шпанске краљице, рецимо), док савремене зависе од језика. У француском је Изабел, енглеском Изабела, италијаснком исто Изабела, шпанском Исабел и тако даље. --Lakisan97 (разговор) 15:20, 26. август 2013. (CEST)

Употреба угластих наводника »«

Да ли је по правопису српског језика дозвољена употреба угластих наводника (»«)? --Милићевић (разговор) 23:05, 30. август 2013.

Не могу рећи да су недозвољени, јер у питању није правописни случај „ДА ово, а НЕ ово“. Једноставно се не помињу, што би требало да значи да не постоје и да их не треба користити. --Lakisan97 (разговор) 23:12, 30. август 2013. (CEST)

Ок, хвала на информацији --Милићевић (разговор) 23:25, 30. август 2013. (CEST)

Правопис из 2010. није укинуо никакве наводнике већ се сам служи са 9999, значи могу и 9966 и ови »«. Кад Правопис нешто жели да забрани, он то обавезно да у напомену или бар напише нешто о томе, тако да ja извлачим исти закључак као Lakisan97. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.87.240.225 (разговор • доприноси)

Речено је негде да се ти угласти наводници зову француским наводницима. Мислим да њихова употреба није строго забрањена, али то је само из разлога што су их разне публикације у Србији већ деценијама користиле, штампарије можда нису имале другачије, компјутерски преламачи текстова нису знали да подесе своје програме итд. И такође мислим да их не треба више користити у Србији. Погледајте моје ново питање доле, о могућа два српска пара наводника. --Крушевљанин Иван (разговор) 00:49, 24. септембар 2013. (CEST)

Ово (»«) нису „француски“ наводници, „француски“ су («»).--Миланче (разговор) 13:11, 25. септембар 2013. (CEST)

Замолио бих те да не будеш примитиван, ипак је ово енциклопедија и људи који је посећују су мало интелигентнији (бар се надам). На те наводнике сам и мислио, него сам урадио обично копирање и уметање... --Крушевљанин Иван (разговор) 14:27, 25. септембар 2013. (CEST)

Хахахахахахахахах примитиван? Знаш шта, пошто је претходна реченица била примитивна, ево једне пристојне: „Иди у три лепе вагиналне. С поштовањем!“ --Миланче (разговор) 11:20, 14. октобар 2013. (CEST)

Чекао си 19 дана да ми то овако пристојно саопштиш? --Крушевљанин Иван (разговор) 04:30, 15. октобар 2013. (CEST)

Тек сам јуче видео твој пристојан коментар.--Миланче (разговор) 14:10, 15. октобар 2013. (CEST)

Супер, сад научи на Википедији да правилно увлачиш реплике, а не да други троше време исправљајући твоје глупости. Ево ти мала помоћ: ако је претходан коментар правилно увучен, ти ископирај све двотачке тог коментара и додај још само једну на твом коментару. Пробај, изгледаћеш много интелигентније тада... --Крушевљанин Иван (разговор) 15:41, 15. октобар 2013. (CEST)

Мислим да нема потребе за таквим коментарима, ни са једне стране. Такође, Иване, нема потребе да стално исправљаш индентацију (увлачење) коментара. Неки људи воле да им не буду увучени коментари по сваку цену. Такве измене су некорисне. --Ф± 00:26, 16. октобар 2013. (CEST)

Предраги Иване, без двотачки, ја стварно не знам која су твоја мерила за интелигенцију, али ако је то увлачење коментара и закључивање нечега на основу једне реченице, апелујем да ти се додели она звездица или пчелица где ће писати Иван интелигентни. Наравно, ја ћу обавезно да направим ону корисничку Неинтелигентан. Мрзим себе што морам да ти одговарам...--Миланче (разговор) 15:48, 16. октобар 2013. (CEST)

Поздравила нас Политика

Не убијајте поштоношу... Данашња Политика, колумна Јелене Думић „Нормирањем се не могу бавити они који злоупотребљавају Правопис“:
Почетак навода: Када нашим лингвистима понестане аргумената, почињу да смишљају теорије завере. Тако професорка пише како „неко по сваку цену ’гура’ облик Етихад, не узимајући у обзир релевантне факторе”. Кад већ морам да се бавим и овим, рећи ћу следеће: облик Етихад „гура” цео свет, па и Уједињени Арапски Емирати! С друге стране, облик Итихад „гурају” два професора, као и српска Википедија. (Иначе, занимљиво је да српска Википедија врви од језичких грешака, али никада не греши када треба афирмисати спорне језичке облике, као што су Боуи, Итихад, Пресли…)(крај навода)
Као што рекох - не убијајте... --Stripar (разговор) 22:22, 3. септембар 2013. (CEST)

Па, добро, јесте жена у праву. Често чланци и нису баш писмени, али изгледа да Јелена није упозната са чињеницом да би и она могла да доприноси или било ко други. Околности су такве да је много лакше контролисати називе чланака (илити транскрипцију) него сам садржај. Јесте парадоксално, али тако је — читајући чланак Елвис Пресли, сем правилне транскрипције преузете из Правописа видимо и недостатак извора, али и крајње неенциклопедијски текст (нпр. „настају озбиљни здравствени проблеми, дијабетес, гастритис, а придружује се и дрога“). --Lakisan97 (разговор) 11:03, 4. септембар 2013. (CEST)

Џудо

Може ли неко правилно да ми измења ову реч по падежима? --Јован Вуковић (р) 14:50, 22. септембар 2013. (CEST)

http://en.wiktionary.org/wiki/џудо --Крушевљанин Иван (разговор) 15:00, 22. септембар 2013. (CEST)

Правопис из 1991: џудо (ген. џуда-џуду итд. и мање обично џудо-џудоа); џудо спорт, џудо рвање, џудо такмичење, т. 50Ь(2) Дакле, правилно би било и џуда и џудоа (ако ја добро тумачим овај цитат). Не знам да ли се ишта промијенило у новом правопису.--В и к и Р 15:09, 22. септембар 2013. (CEST)

Остало је исто — могу оба, али је предност дата џуду. Према тумачењу Весне Ломпар датом у Граматици српскога језика за први разред средње школе у издању Клета из 2012, то практично значи да облик џудоа и слично не треба писати ако знамо за препоруку. У Речнику српскога језика Матице српске из 2007. пише да је џудоа и слично некњижевно — џудо, џуда (некњ. џудо, -оа). Дакле, најпре мењај као на Викиречнику. --Lakisan97 (разговор) 15:22, 22. септембар 2013. (CEST)

Хвала, ја сам писао џудоа, али ћу да исправим --Јован Вуковић (р) 15:37, 22. септембар 2013. (CEST)

„“ или „”

Горе је била дискусија о угластим наводницима (»«) који се називају француским. А ја питам шта (не)чувена књига П10 каже за овакве:
„“
или овакве наводнике:
„”

У основној школи ја сам учио ову другу варијанту, где и доњи и горњи наводник писањем иду ка левој страни, односно оба су графички иста. А ова прва варијанта изгледа лоше са фонтовима Вердана и Тахома. Не знам зашто, али дизајнер ова два фонта је горњи наводник прве варијанте направио тако да иде ка десној страни; многи титлови на РТС-у или Пинку користе Вердану па када је нешто под таквим наводницима онда врло ружно изгледа. Јесте ли приметили то? Али добро, за то је крив дизајнер поменутих фонтова, не правопис. --Крушевљанин Иван (разговор) 00:51, 24. септембар 2013. (CEST)

Аутори Правописа не говоре о наводницима на тему ово, НЕ ово. Користе „” (9999), мада што је више могуће употребљавају искошени текст. На нашој траци са пречицама, која стоји испод прозора за писање, стоје традиционални „“ (9966). Ја сам у основној учио обе варијанте. Можеш употребљавати коју хоћеш. --Lakisan97 (разговор) 00:05, 25. септембар 2013. (CEST)

Нисам разумео, ако П10 користи једну врсту (ону коју сам ја учио у школи), откуд онда „традиционални“ наводници? Ако су традиционални, П10 би требало да зна за њих. Ако је исправно оно што сам ја учио, волео бих да се направи скрипта која би на свим чланцима заменила “ у ”. А када уређујемо изворни кôд стране овде на Википедији, у палети са алаткама стоји иконица за традиционалне наводнике, како кажеш. Ко ће сад и ту функцију да промени? --Крушевљанин Иван (разговор) 00:31, 25. септембар 2013. (CEST)

Не мора да се мења, јер могу оба. Старо издање Правописа говори о томе и оно 9966 назива традиционалним. У најновијем је то избачено, јер га више не сматрају правописним питањем. Не поседујем ту књигу од пре 50 год., али закључак извлачим из информација доступних на интернету. --Lakisan97 (разговор) 00:44, 25. септембар 2013. (CEST)

Мислим да је ово питање типографије а не правописа. Ми можемо да користимо фонт који има Л облика Л или облика Λ, па исто тако можемо да користимо и „“ или „” или и „‟ у зависности од тога шта нам лепше изгледа а док постоје отворени и затворени наводници све је правописно исправно. Никола (разговор) 10:02, 25. септембар 2013. (CEST)

Које слово за хороскопске знакове?

Овако: имена звезда, планета, астероида итд. пишемо великим словом јер то спада у категорију личних имена, јасно, а како пишемо хороскопске знаке? Ми који се бавимо и пишемо о астрологији пишемо их великим словом — Ован, Бик, Близанци, Рак, Лав, Девица, Вага, Шкорпија (или Шкорпион), Стрелац, Јарац, Водолија, Рибе. Не сећам се да сам видео астролошку публикацију у којој би ово било написано малим словима. Има и неких који Астрологија увек пишу великим словом, али наравно да је то погрешно — они то раде из љубави према вештини којом се баве... Дакле, јел' пише нешто у П10 на ову тему? --Крушевљанин Иван (разговор) 11:00, 25. септембар 2013. (CEST)

Пише се великим почетним. --Lakisan97 (разговор) 14:23, 25. септембар 2013. (CEST)

Супер, хвала ти, значи да смо ми астролози били у праву ... онда на Википедији има пуно грешака. --Крушевљанин Иван (разговор) 14:32, 25. септембар 2013. (CEST)

Изглед слова Д, Л, и Љ

Е, Никола Смоленски ме малопре подсети, наилазио сам на неке расправе у вези типографског изгледа слова Д, Л, и Љ. Неки кажу да је ваљда правилно српски ако имају троугласт изглед, односно да су "шиљати" горе. Тиме су ближи грчком корену... Јел' то помиње П10 или је искључиво питање дизајна? --Крушевљанин Иван (разговор) 14:44, 25. септембар 2013. (CEST)

Као код наводника, ово више није правописно питање. П10, актуелни правопис, користи најобичнији фонт (не знам који је, али рекао бих исти као на Википедији), тако да је код њега д, л, љ. --Lakisan97 (разговор) 14:49, 25. септембар 2013. (CEST)

Сад ми ништа ниси рекао, јесу ли у П10 та слова шиљата или нису? А сви ми користимо различите поставке; неко воли да му основни фонт буде серифног (Times New Roman, Georgia, DejaVu Serif...), неко бесерифног типа (Arial, Verdana, DejaVu Sans...), а има и оних пропорционалних, као са писаће машине (Courier New, Consolas, DejaVu Sans Mono). --Крушевљанин Иван (разговор) 15:49, 25. септембар 2013. (CEST)

Не разумем се у фонтове. Како год, л и љ нису шиљати, а д издледа као мала грчка делта. Међутим, то не значи ништа посебно, јер се правописи не бави типографијом. --Lakisan97 (разговор) 16:22, 25. септембар 2013. (CEST)

Americki klubovi

Slaja je pre par godina sve klubovi promenio po onome pravilu viseclani nazivi necega stranog se pisu malim slovom, osim prve reci. Tako sada imamo Los Andjeles lejkersi. Problem je sto ono lejkersi nije deo viseclanog naziva, vec vlastita imenica - ime kluba. Da li neko seruje moje misljenje? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник BokicaK (разговор • доприноси) | 8:30, 26.9.2013‎

I ja sam to već jednom pitao i dobio sam isti odgovor kao što je i Bojanu objasnio Zlaja. Međutim sportski timovi na području Severne Amerike (u profesionalnom smisli sportske ekipe) funkcionišu na bazi franšiza i ovaj drugi deo je u stvari ime kluba, a prvi deo imena je uvek odrednica grada u kojem se klub trenutno nalazi. I u tome je ključna razlika između tog dela sveta i ostatka sportskog sveta. Dakle ovaj košarkaški klub iz naslova se zove Lejkersi, dok je LA čisto trenutna geografska odrednica i može da se menja. Njihovi sportski novinari nikada ne koriste geografsku odrednicu kada govore o tim klubovima i uvek se pominju samo Lejkersi, Baksi, Džetsi ..... A videh i da se na ostalim jezičkim projektima koji koriste transkripcije obe reči pišu velikim slovom. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:33, 26. септембар 2013. (CEST)

Niko protiv? -- Bojan  Razgovor  09:02, 28. септембар 2013. (CEST)

Превођење или транскрипција

Преносим ово са разговора о чланку Александров Лођски:

Свестан сам да ово потиче од града Лођ. Међутим званичан назив града је Aleksandrów Łódzki. Према нашем правопису пољско dz се преноси као дз. Значи требало би Лодски. Ако овде будемо преводили градове, онда ће се наћи још стотине примера где смо оставили у оригиналу. Нпр. Баранов Сандомјерски, код кога је ово Сандомјерски од града Сандомјеж. Треба ли преместити на Сандомјежки? Даље градови који у свом називу имају Малополски, као нпр. Соколов Малополски би требали да иду са Малопољски, пошто се регија код нас зове Малопољска. Е сад питање је да ли је све ово оригинално истраживање и имамо ли ми права да мењамо званичне називе градова? Ако тако кренемо онда ћемо нпр. Белгород да мењамо у Бели град или Белгрејд (Монтана) у Београд (Монтана). Гранд Прери (Алберта) у Велики Пери и сл --Јован Вуковић (р) 07:01, 27. септембар 2013. (CEST)

Можда је то и више питање за трг, правописна питања. У сваком случају онда би смо и повјате (округе) који носе имена према градовима, оригинално називали према именима градова. Типа łomżyński (Повјат ломжињски) је добио име по граду Ломжа (Łomża). Ако би смо преводили онда би требало Повјат ломжски. łowicki - ловицки - Лович - требало ловички... Ово би променило имена свих повјата као административних јединица и често не би ни личили на оригиналне називе. --Јован Вуковић (р) 07:51, 27. септембар 2013. (CEST)

Свакако да има случајева кад се имена територијалних јединица преводе. На пример, Московски округ а не Московскиј округ. Нисам сигуран шта П каже. Никола (разговор) 11:51, 27. септембар 2013. (CEST)

DZ се преноси као дз из пољског, али кад је испред њега безвучни сугласник онда се преноси као Ц. Тако да не знам како бисмо направили придев, Лоцки не би било сигурно, можда Лочки. Најбоље је ипак то оставити као Лођски.--Миланче (разговор) 15:24, 27. септембар 2013. (CEST)

Никад није као ц. Преноси се као као дз, а када је испред безвучног онда као дс. Значи било би Лодски. Према правилима транскрипције. Иначе не питам за овај пример само. Шта радимо са осталим чланцима које сам навео. Посебно ме интересују повјати. Ако је ово Лођки онда би и све повјате прилагођавали именима градова на српском. Као што сам горе навео. --Јован Вуковић (р) 16:14, 27. септембар 2013. (CEST)

Поседујем ПМС2010 као и знање о пољској фонологији, DZ никад се не преноси као ДС, или је дз или је ц (ово је наравно ређе). Ако хоћеш већ пример за Ц, Хенрик_Сјемирацки.--Миланче (разговор) 17:16, 2. октобар 2013. (CEST)

Да не улазим у проблематику транскрипције са пољског пошто је не познајем, за град Лођ могу да тврдим да је то устаљено име у српском језику. Решење је у прављењу преусмерења са свих могућих назива на сам чланак --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:22, 27. септембар 2013. (CEST)

Правопис не помиње овакве примере. Мени је лично логично да буде Лођски и Малопољски, што су случајеви које не треба поистовећивати са Белгородом, а поготову не Белгрејдом. П.С. Није да је битно, али не разумем шта значи за град Лођ могу да тврдим да је то устаљено име у српском језику. --Lakisan97 (разговор) 22:30, 27. септембар 2013. (CEST)

То значи да сам прочитао на десетине извора о тој земљи на српском језику (писаних у разним периодима) и да се свугде користи назив Лођ (нигде Лодз). Што се тиче имена повјата који су добијали имена по градовима логично је да их називамо по градовима онако како се ти градови називају на српском језику (исту ствар ја сада радим са белоруским рејонима). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:11, 28. септембар 2013. (CEST)

Ништа те не разумем. Град се ни на пољском не зове Лодз, него Łódź. Транскрибовано, то би било Лођ, мада је локални изговор у савременом добу Вућ. --Lakisan97 (разговор) 21:19, 28. септембар 2013. (CEST)

Моја грешка, погрешно сам отишао на Александров Лођски (Aleksandrów Łódzki) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:22, 28. септембар 2013. (CEST)

Град се зове Лођ. Али се не пише са дз него за dź. У сваком случају званичнои име града је Aleksandrów Łódzki. Ако би смо се слепо придржавали правила други део би звучао Лодски. Мени за градове има смисла прилагођавати српском језику. Вероватно би требало одлучивати од примера до примера. Али шта са овим повјатима? То су званични називи административних јединица. Иначе Лођ се у пољском изговара као Wуђ (где је W исти глас као у енглеском Windows), мада је то тотално небитно за транскрипцију. --Јован Вуковић (р) 01:00, 30. септембар 2013. (CEST)

Погледај Списак повјата у Пољској. Поред транскрипције стоји и име главног града повјата. По њима су они углавном и добијали имена. Као што сам горе навео повјат је łowicki (ловицки). ГЛавни град је Лович. По тој логици би требало ловички... И имамо ло ми права да то радимо? Није ли то оригинално истраживање? --Јован Вуковић (р) 12:45, 28. септембар 2013. (CEST)

Аха. Ето, како већ рекох, није нам предочено правописно решење. Дискусија да ли је оригинално истраживање или није стога прелази у домен википедијанских правила. Ја сматрам да није ОИ и да треба прилагођавати српском. Најбоље би било погледати литературу о Пољској и ту наћи решење. --Lakisan97 (разговор) 19:50, 28. септембар 2013. (CEST)

Сва имена локалних самоуправних јединица која су изведена по одређеним топонимима за које постоји еквивалент у српском језику и треба да се прилагоде српском језику. Не видим никакву везу са неким оригиналним истраживањем ту. На пример у Белорусији имамо град који се зове Лида, и рејон који је добио име по њему (Лидски рејон, а у оригиналу би било Лидскиј што је граматички исправно на руском језику) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:29, 30. септембар 2013. (CEST)

Молим да ми се изведе назив повјата (административне јединице) којој је седиште град Nakło nad Notecią (Накло над Нотећом). --Јован Вуковић (р) 11:04, 2. октобар 2013. (CEST)

Па Повјат Накло над Нотећом ;), а можеш и опцију Накло над Нотећом (повјат) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:16, 2. октобар 2013. (CEST)

То би имало исто смисла колико и Рашки округ називати округ Рашка. Иначе оригинални назив повјата на пољском језику је Повјат nakielski (Повјат накјелски). Ово сам узео само као пример колико би драстично било преводити називе административних јединица. Није једини пример, има таквих много. Иначе ти повјати су еквивалент нашим окрузима по величини. Састоје се из неколико општина. --Јован Вуковић (р) 18:47, 2. октобар 2013. (CEST)

А шта ту не би имало смисла? Шта нема смисла у чињеници да неке стране називе треба прилагодити властитом језику (наравно водећи рачуна да се не одступа од њиховог имена). Како се на енглеском зове Рашки округ? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:40, 2. октобар 2013. (CEST)

Чини ми се County of Raška, иако Англосанксонци немају š, али би овде морали да га науче . --Крушевљанин Иван (разговор) 22:39, 6. октобар 2013. (CEST)

Ljudi nemojte da se BRUKAMO, skidajte ovo odmah!

Katolicizam i katoličanstvo NISU JEDNO TE ISTO!, kao što piše u ovom članku i u preusmerenju za ovaj članak (još veće bruke, da se članak još zove katolicizam a ne katoličanstvo!).

Ljudi, KATOLICIZAM je IDEOLOGIJA!.....KATOLIČANSTVO je VEROISPOVEST, kao što piše ovde tj. dalje u tekstu!....skidajte ovo odmah da se ne brukamo OMG....referenca za gore napisano mi je knjiga Dragana Simeunovića 'Uvod u političku teoriju' iz koje se sprema istoimeni ispit na FPN...

...čisto da citiram iz udžbenika šta je katolicizam da ne bi bilo da neke neverne Tome posle svašta pričaju:

Drastično opadanje uticaja katoličke crkve u novom veku uslovljeno raznim, a pre svega istorijskim razlozima, kao što su uticaj reformacije, prosvetiteljstva, Francuske revolucije, zatim razna naučna otkrića i teorije poput Darvinove, pojave ateističkih socijalističkih i anarhističkih, kao i komunističkih učenja, od kojih su neka čak napisana i rukom katoličkih sveštenika, i, konačno propast aristokratije kao ist. saveznika crkve, doveli su do odlike Vatikana da preduzme odgovarajuće kontramere.

Kako prokletstvo koje je papa 1864. bacio na sve radikalne i progresivne ideje liberalizma i socijalizma (...) nije donelo vidne, a naročito ne brze rezultate, papa Pije IX je po gubitku Rima 1870, kada je priklj. Italiji, proglasio edikt o papskoj nepogrešivosti, kako bi ojačao poljujani autoritet pape(...)...protiv te dogme uzaludno su se binili mnogi biskupi, među njima i hrvatski Jurij Štosmajer, a u znak protesta je osnovana i Starokatolička crkva. Da bi se potpuno ogradio od materijalizma, papa Lav je 1879. proglastio učenje Tome Akvinskog za zvanično učenje katoličke crkve.

(...)no sve te mere su predstavljale defanzivu, a ona nikada nije donosila mnogo u politici. Bilo je potrebno da KC iznađe bolji odg za izazove vremena(...)

(...) u veremnu ideologija logično je bilo na ideološke izazove odgovoriti sopstvenom ideologijom. Tako je u drugoj pol. 19.v. stvorena ideologija katolicizma. Njen duhovni otac bio je papa Lav XIII.

Načela ove ideologije su izložena u više enciklika sa ciljem da se vernicima novim rečnikom i novim pojmovima (...) objasni stav KC u novim vermenima (...), što je na kraju vodilo i u osnivanje potpuno profilno novih, katolički orjent. partija (...) nazvane hrišćanskim demokratijama, koje su pun zamah dobile posle II sv.r. (...)

...itd itd itd....dalje da ne širim i razlažem svojstvenosti ove ideologije( btw. razlog što ovo gore sam nisam napisao u posebnom členku je taj, što je ova knjiga pod kopi rajtom ;( )....dakle brišite ovo gore PLXXXXXX, što pre da se NE BRUKAMO. ( ne umem sam :( )--Иван92_VA (разговор) 15:46, 30. септембар 2013. (CEST)

Не разумем шта ти покушаваш да докажеш са овим? Па свака вера је идеологија, и хришћанство у глобалу, и православље, и ислам, и будизам....... Прочитај још једном то што си написао плизззз ;) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:33, 30. септембар 2013. (CEST)

Jel možeš, molim te da mi kažeš kako si došao do zaključka da su religija i ideologija iste stvari?!?--Иван92_VA (разговор) 23:03, 30. септембар 2013. (CEST)

Е мој драги колега википедијанче. Још много ти треба да читаш, прво да би положио тај испит, а потом и да би схватио неке ствари. Шта је идеологија уопште, дефиниши ми тај појам? А онда сам извуци закључак. Ако је католицизам идеологија католичанства, како се назива идеологија православља и ислама? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:13, 30. септембар 2013. (CEST)

ja ga odavno položio, još u januarau sa 10-kom xD....eo sad će defka ideologije dole...

Ideologija je sistematizovani skup političkih ideja, principa i društvenih ideala koji reprezentuje pogled na svet neke društvene grupacije izražavajući njene interese i potrebe, stvoren u praktične svrhe podsticanja te grupacije na političko delovanje, u formi idejne potpore aktivnostima na planu osvajanja ili očuvanja političke vlasti ili, pak, uticaja na nju. (to je današnja defka ideologije!)

....i plx mi sad objasni kako je tebi ideologija i religija isto?!...--Иван92_VA (разговор) 23:34, 30. септембар 2013. (CEST)

Честитам на десетки, али и даље не схваташ. Дао си дефиницију политичке идеологије, не идеологије у глобалу. sistematizovani skup ideja, principa i ideala koji reprezentuje pogled na svet neke društvene grupacije izražavajući njene interese i potrebe! На чему се дакле базира свака верска организација? Да ли свака од њих има неко учење, принципе и идеале којима тежи? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:49, 30. септембар 2013. (CEST)

Hvala ;)

Daj Pliz....pa u tome i jeste „fora“...ideologija je isključivo politički pojam i tvorevina i nikako drugačije....ne postoji nikakva politička ideologija ili ideologija u golobalu kako si gore napisao ( samo je jedan termin ideologije koji je tačno naučno definisan, nikakve proizvoljne)....razlika između ideologije i religije je u prvom ( i to je ono o čemu se mi ovde sporimo) što je ideologija domen političkog i samo političkog, a religija NE!

ili kad si već gore napisao ovu podelu ideologija, daj mi refku za to, profesori me toj podeli nisu naučili....--Иван92_VA (разговор) 00:03, 1. октобар 2013. (CEST)

А Ватикан је колико знам држава, па самим тим и политички субјект, тако да ти теорија пада у воду. Попричај ти мало са неким од професора на ову тему, и један пријатељски савет када је учење у питању - не своди се свве на оцену и бубање напамет онога што проочиташ у књизи. Размисли о свакој реченици коју прочиташ. И крени од овога што овде исписа, само добро добро размисли и већ ћеш увидети где грешиш . Сама ти реч каже ἱδέα + λόγος = облик друштвене свести. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:16, 1. октобар 2013. (CEST)

Veoma ja dobro razumem šta ti želiš meni da kažeš (analogiju) ali to nije tačno, što moraš da shvatiš....ovaj ili onaj pogled na svet kojim uči ova ili ona religija, ne spadaju u domen političkog ili ideološkog, dakle ulaženje u strukture, zakonsko nametanje i sve ono šta političko sa sobom nosi....ne postoji analogija na foru ako si ti katolik i ponašaš se u skladu sa onim što ti vera nalaže, da moraš da budeš pobornik katolicizma....u Južnoj Americi npr. veliki broj sveštenika su komunisti ila šta već....analogija ti nije ispravna... (proćitaj još jednom onu gore definiciju)

Ovo sa Vatikanom ne kapiram....kojom se analogijom tu služiš?!....a za savet ti hvala, znam ga i sam i dobro me služi, ali ja sam tebi ovde izneo naučne činjenice iz stručnih knjiga koje govore o ovome u kojima se nigde, ama baš nigde ne pominju tvrdnje koje iznosiš, tako da ako imaš validne reference za tvoje tvrdnje daj da vidim, ako ne moraš shvatiti da je analogija kojom se služiš pogrešna i da razdvojiš pojmove religije od političkog (tj određene partikularne ideologije), to što se te dve sfere preklapaju, ne znači da je to jedno te isto....--Иван92_VA (разговор) 00:37, 1. октобар 2013. (CEST)

Ако су католичанство и католицизам две одвојене категорије, које не треба мешати, онда сигурно постоје о томе два чланка на енвики. Католицизам је, дакле, catholicism, а католичанство је... catholicism? --Ф± 08:17, 1. октобар 2013. (CEST)

Дакле католичанство је религија базирана на митологији, а католицизам је политичка идеологија, пошто колико закључих из твојих коментара идеологија може бити само политичке природе. Па хајд сад ми објасни који политички субјект је заснован на католицизму као идеологији? И даље не добих одговор на питање, како се зове идеологија заснована на православљу и на исламу? хехе Узгред имамо и чланак о идеологији овде --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:58, 1. октобар 2013. (CEST)

Постоје политичке идеологије које су потпуно или дјелимично засноване на одређеним религијама или тумачењима истих (види исламизам, демохришћанство итд.), али мислим да то није случај код католичанства/католицизма. Код нас се ове двије ријечи користе као синоними, и потребно је много више од једне књиге да би се успоставило да је католицизам нека идеологија различита од католичанства.--В и к и Р 12:32, 1. октобар 2013. (CEST)

Upravo sam se latio pisanja članka ideologija i brzo ću ga završiti, potkovan vrhunskim refkama sve čisto i jasno napisano......dakle da podvučemo crtu da se ne bi mešale ovde neke stvari....

Ideologija je sistematizovani skup političkih ideja, principa i društvenih ideala koji reprezentuje pogled na svet neke društvene grupacije izražavajući njene interese i potrebe, stvoren u praktične svrhe podsticanja te grupacije na političko delovanje, u formi idejne potpore aktivnostima na planu osvajanja ili očuvanja političke vlasti ili, pak, uticaja na nju.... , ili prostije rečeno u ovom slučaju distinkcije religije od ideologije kao forma politizovane interpetacije nekog religijskog učenja ili pogleda na svet i njegove probleme, dakle ideologija je domen POLITIČKOG, religija NE i to je veoma jednostavno razdvojiti i shvatiti.

Šta na en wiki piše neam pojma, katolicizam je ideologija, katoličanstvo je religija, veoma jednostavno....napisaću i članak o katolicizmu ...uzgred u literaturi kojom se služim na kraju teksta, veoma jasno piše katolicizam treba razlikovati od katoličanstva kao šireg pojma.....

....ovo što me Nikola pitaš ne razumem....politički subjekt (biće) je SVAKI ČOVEK (od toga nadalje tj....grupacije, klase, države ,nacije....), jer je politika javna stvar tj. delanja o javnoj stvari, dobru....Aristotel je ljude koji se ne bave politikom (tj. one koje puštaju druge da odlučuju o stvarima koji se njih tiču) nazivao IDIOTES i to je izvorno značenje današnje reči idiot....

.... ideologija nije nikakav zasnivač ovog ili onog polit. subjekta (uopšte ne kapiram pitanje!)....po 15 put čitajte gore modernu definiciju ideologije....dakle ti ili ja kao politička bića smo uvereni u polit. ideje (vidi def.) koje nam neka ideologija govori (kolokvijalno rečeno) ili nismo, čime smo pobornici iste ili ne...(punkt.)

jedno od značenja ideologije danas je; ideologija je ukupnost društvene svesti oblika socijalnih objedinjenja (klasa, nacija, država, društvenih grupa, oragnizacija itd.) (završiću članak uskoro)....kao poznato Jugoslavija je u ovom kontekstu imala zvaničnu ideologiju, SSSR isto, danas Iran, S. Koreja....dakle države su takođe (kao celine) „subjekti“ (kako ti kažeš) ideologije....

Viki, katolicizam je ideologija (i o tome ne govore samo 1 knjiga, nego cela naučna javnost koja se ovim bavi....), a ne sinonim za katoličansto (uzgred katolicizam je partikularna ideologija, a ne opšta kao npr. socijalizam, ali otom potom, sve ću napisati u članku)....to što je to rašireno mišljenje u narodu ili gde već, to ne znači da je to tačno...lol....mislim da kojekakvih zabuna raširenih po narodu ima i premnogo....recimo 4 ocila na grbu Srbije su ustvari 4 S (ćir.) koji znače samo sloga.... (prvo što mi pada na pamet)....i još tuca kojekakvih gluposti koje nisu naučno potkovane, tako da to kao refku ne mogu da uzmem za ozbiljno....

Ne može se poreći da su i druge crkve pored katoličke patile od istog problema gubitka uticaja u tom vremenu, ali niti su one bile tako organizaciono spremne, niti tako voljne za istorijski odgovor kao KC....a i istorijski uslovljeno, sumnja u crkvena učenja je nastala u glavnini na prostorima katoličanstva (Severna Italija....)....islam: (zavisi koja struja, islam praktikovan u BIH nije isti kao onaj praktikovan u Saudijskoj Arabiji, te su različiti odgovori islama na ovdašnje izazove sekularizacije, jednakosti polova, liberalnog kapitalizma.....odgovori su ideologije (dakle po 1000 put, domeni političkog) koje dotične struje islama „lansiraju“ )....jedna od tih ideologije je DŽIHADIZAM npr....partikularna ideologija.... ( i onjoj ću napisati članak)....

...dakle ljudi plx razdvojite ove dve stvari da lepo napišemo članke da se zna šta je šta!--Иван92_VA (разговор) 17:30, 1. октобар 2013. (CEST)

Ти и даље контрадикторан сам са собом. Прво кажеш да је идеологија искључиво продукт политичког деловања, а потом допуниш дефиницију са ideologija je ukupnost društvene svesti oblika socijalnih objedinjenja (klasa, nacija, država, društvenih grupa, oragnizacija itd. На основу чега ти закључи да је "сваки облик социјалних обједињења" део искључиво политичког деловања? Ислам у С.Арабији и међу Бошњацима је исти по идеологији, различит је само по начину практиковања (претпостављам да си хтео да наведеш пример Ирана, односно разлику између шиитског и сунитског ислама). Затим си навео пример Ирана као политичке целине која има властиту идеологију, а Иран је по уређењу Исламска Република. Атеизам је део идеолошког уређења Северне Кореје.... И на крају шта ћемо са идеологијама насталим много пре формирања савремених држава као политичких субјеката? Џихадизам није засебна идеологија, већ је део ислама као идеолошке целине (додуше сада већ оне тврдокорне струје, свети рат против неверника). Ако је по теби католичанство религија, шта је онда Хришћанство? (јако ме занима одговор на ово питање).

Оцила на српском грбу су настала по византијском узору (4 грчке вите Βασιλεὺς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων - Цар царева царује над царевима), а у српску хералдику их је увео (колико се ја сећам) деспот Стефан, а у знак сећања на цара Душана који је титуларно био "Цар Срба и Грка" али и као знак хришћанске традиције Срба. Слажем се да је садашње тумачење „Само слога Србина спасава“ у ствари народно предање које везе нема са истином. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:58, 1. октобар 2013. (CEST)

Прије писања било каквог чланка требало би консултовати релевантну литературу, укључујући и ријечнике. Ја сам и даље убијеђен да се у нашем језику ове двије ријечи третирају као синоними.--В и к и Р 18:13, 1. октобар 2013. (CEST)

Nisam ja kontradiktorn ni sa čim.....ono što sam ti ja gore naveo je jedno od značenja termina ideologije danas (a ne dopuna definicije ideologije!) (idi pogledaj na ovom poluzavršenom članku što pišem, uzgred moja pogreška što gore nisam dodao reč termin, verujem da menja značenje rečenice, slučajno, dekoncentrisan sam, sori ;( )), i to sam uradio zato što ti očigledno ne rezumeš šta je i ko može biti politički subjekt tj. biće, i drago mi je da sm to gore raščistili (odg. na tvoje pitanje ko je politički subjekt zasnovan na katolicizmu kao ideologiji koje još uvek ne razumem, jer svako političko biće (od čoveka, grupe, države) može biti „poklonik“ određene ideologije...)

Ponovo govoriš: Ислам у С.Арабији и међу Бошњацима је исти по идеологији(...), i ja ti uporno govorim da je islam religija i da se to što on propoveda zove učenje ili dogma ili kako već (bit te religije) (nisam stručnjak za teologiju), ali da to nije ideologija tj. sistematizovani skup političkih ideja, principa i društvenih ideala koji reprezentuje pogled na svet neke društvene grupacije izražavajući njene interese i potrebe, stvoren u praktične svrhe podsticanja te grupacije na političko delovanje, u formi idejne potpore aktivnostima na planu osvajanja ili očuvanja političke vlasti ili, pak, uticaja na nju po 1000 put...

Ovo za vezano za islam u BiH i S.A ( u SA se inače vehabijski islam praktikuje (tj. baš ona hard kor varijanta, slično kao što u jevrejstvu imaš ortodoksne i liberalne (sekularne) Jevreje), za razliku od BiH, msm u pogledu većine stanovništva..., al da ne ulazimo u to))...kad sam spomenuo ove primere mislio sam na to da je islam kao religija u BiH (na samom severu islamskog sveta) i njeno političko delovanje tj. (forma politizovane interpetacije nekog religijskog učenja ili pogleda na svet i njegove probleme) dosta, hajmo reći „liberalniji“ u odnosu na islam u nzn npr. Omanu, iako se radi o istom sunitskom islamu....zato što je BiH islam prošao kao i pravoslavlje u BiH proces sekularizacije itd itd...za razliku od onog u Omanu ili SA, iako su oba sunitski islam (...nisam mislio tu na ovo što si ti implicirao na šiite i sunite), tako da je i političko delovanje islama u BiH različito od onog u SA, iako je to isti sunitski islam (u BiH ne vidim da ima (uopšte) nekih velikih političkih pokreta koji hoće da zabrane aklohol, obavezno pokrivanje žena itd itd..., dok je u SA to svakodnevica)...

Ovo vezano za Iran....iran jeste Islamska Republika, ali politički islam (kao navedenu u nazivu zemlje) u Iranu je ideologija......islam u sferi politike nije više religija nego IDEOLOGIJA tj. (forma politizovane interpetacije nekog religijskog učenja ili pogleda na svet i njegove probleme)

Na koje ideologije misliš kad kažeš И на крају шта ћемо са идеологијама насталим много пре формирања савремених држава као политичких субјеката?...pod 1. ideologija nema ništa nužno sa formiranjem savremenih država!...inače većina današnjih ideologija u „opticaju“ (kolokvijalno rečeno) je nastala pre savremenih država!...PRVA ideologija po vremenu nastanka je LIBERALIZAM i danas ga još uvek ima (iako su njegove ideje preuzele druge ideologije, kako konzervativizam, tako i socijalizam (npr. pogledaj levicu po pitanju LGBT prava danas i pre, recimo 60 godina))...

....a ovo katoličanstvo sam kolokvijalno nazvao religijom ( iako je Hrišćanstvo religija), zato što mi je previše rogobatno svaki put da pišem da je katoličanstvo deo učenja hrišćanstva kao religije ili jedan od načina kako se Hrišćanstvo kao religija prakticira ili kako već....da ne teram mak na konac, već sam rekao da nisam ekspert za teologiju....

Ovo za heraldiku srpskog grba se slažemo (meni su sve knjige o heraldici ostale u Valjevu, a u Bgd-u sam tako da nmg. da proverim tačno kako je 4 ocila postalo deo naše heraldičke tradicije,nwm)... al ovo za samo sloga...je 100% istina, što sam samo hteo da prikažem kao primer kako opšte poznate narodne poznanice, često nemaju naučno utemeljenje....naravno izneću sa svoje strane ovu literaturu gde se jasno pominje odvojenost katoličanstvo - katolicizam, msm da ima i na sajtu Fakulteta Političkih Nauka....--Иван92_VA (разговор) 20:06, 1. октобар 2013. (CEST)

Још акд би ти некако сконтао да је већина модерног света настала на верским идеологијама. Политички живот Ирана базиран је на исламском учењу (на исламу као идеологији), Ватикана на хришћанству, немањићке Србије такође итд итд. Која је разлика између државе формиране на теолшким основама и цркве, или исламске заједнице? И много ми нешто не разумеш питања која ти постављам. Која је разлика у следећим тезама: ЦРКВА: брак је заједница мушкарца и жене - ДРЖАВА: Брак је заједница две особе; ЦРКВА: Абортус је грех - ДРЖАВА: Абортус је лично право сваке жене; ЦРКВА: Бог постоји - АТЕИСТА: Бог је фикција; ЦРКВА: Бог је створио универзум - НАУКА: Велики прасак је заслужан за то....... По чему се разликује црквена од световне социјалне организације. И једна и друга имају принципе којих се држе и по којима функционишу. Свако почива на својим принципима. Ако је сваки човек политичко биће, шта је био Мухамед, или Исус, или Буда? Дође Карл Маркс и каже "тежимо социјализму", а Исус каже "вечном животу". По чему је Марксов социјализам идеолошки појам, а Исусов "вечни живот" не? Зар и комуниста није веровао у Капитал, једнако као и сваки хришћанин у Библију? Апсолутно имаш погрешну предоџб о том појму, а најбољи доказ твоје контрадикторности је овај текст који допуњаваш. Нема разлика између држава као политичких субјеката и верских заједница у погледу организовања, разлика је само у идеологији и погледу на свет. Кажеш вера почива на догмама? Па зар није сваки државни закон догма коју сваки грађанин мора да следи, иначе букса? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:57, 1. октобар 2013. (CEST)

И да на крају напокон решимо овај неспоразум (или боље речено несхватање). Термин потиче од латинског catholicismus што ћемо ми рећи католицизам, односно грчког καθολικός што ће рећи католикос, односно католичанство. Једину разлику коју ти можеш да правиш у новим чланцима је између Римокатоличке цркве и Католичке цркве. За Римокатолике Папа је врх врхова, док је за Католике то прво Патријарх, па тек онда Папа (код гркокатолика). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:10, 1. октобар 2013. (CEST)

Koliko ja vidim ovde tebi nedostaje znanje o osnovnim pojmovima (kao što su politika, religija...) i mislim da je to osnov nesporazuma. Ja sam tebi ovde izneo NAUČNE definicije i tvrdnje ( radi se o knjizi : Uvod u političku teoriju; prof. dr Dragan Simeunović, Beograd, 2009.-- recenzentsku komisiju za ovu knjigu su činili-- akademik Kosta Čavoški, akademik Aleksandar Fira, te prof. dr Radoslav Ratković i prof. dr Zoran Nikolić)....moj ti je savet prvo da se informišeš o osnovnim pojmovima pre ulaska u raspravu, pošto je očigledno da je to kod tebe malo zbrkano......pojmove oko kojih smo se gore raspravljali su pojmovi koji su u ovom slučaju predmet jedne OZBILJNE NAUKE (sa svim šta reč nauka nosi), tako da je nisam ovde da raspravljam o ovome ili onome, gde zeka pije vodu, šta je logično a šta nije....izneo sam naučne dokaze za sve svoje tvrdnje i citirao iz kako mislim ozbiljnog (standardnog) naučnog dela (iz kojeg polažu svi student prve godine jednog fakulteta), koje tvrdi suprotno od onoga što ti govoriš, stoga je očigledno naučni argument na mojoj strani....lepo sam gore obrazložio svoje stanovište dokazima....koji se u ovom slučaju svodi da IDOLOGIJA I RELIGIJA NISU, ponavljam NISU jedno te isto!!!!...ako imaš naučnu referencu za svoje tvrdnje iznesi je pa da upoređimo.....

U istoj knjizi, gore navedenoj ( a i u par drugih koje su mi ovde na stolu pored kompa) piše da je Katolicizam ( i to u tom terminu!!) ideologija, i bez ulaska u dalje kilometarske rasprave oko analogije koju si upoterbio u zadnjem pasusu odgovora za termin....naučni argument je na mojoj strani, daj referencu za tvoj!...ovo je encikolopedija....--Иван92_VA (разговор) 21:53, 1. октобар 2013. (CEST)

Ти јеси изнео референце, али проблем је у томе што ти сам не знаш да протумачиш то што си написао. Све ове закључке сам и извукао управо из твојих референци, и то је више него очито. И још да убедиш Папу и овдашње бискупе у своје тврдње о разликама између католицизма и католичанства па да сви запевамо. Чак и на хрватској википедији (која је и више него позната по својим тврдим ставовима по оваквим питањима) стоји католичанство или католицизам (са више него обилним референцама). И научи већ једном да читаш између редова, а не да бубаш.

И последње питање: ако је термин католицизам настао од латинског catholicismus, од чега је изведен појам католичанство? Мислим кад већ имаш књиге ту крај себе, то мора да пише. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:35, 1. октобар 2013. (CEST)

Ovo što pišeš ( u prvom delu - Cве ове закључке сам и извукао управо из твојих референци, и то је више него очито. ) je čista demagogija....ja sam izneo GOTOVE naučne definicije....dakle tu nema šta da se dodaje ili oduzima, TO SU ČINJENICE!....uz pomoć tih naučnih činjenica sam kroz raspravu pokušao da ti objasnim da grešiš i gde grešiš u svojim stavovima ( pogledaj malo početak rasprave: Па свака вера је идеологија (...), u nijednoj naučnoj činjenici (delu, definiciji) kojoj sam izneo ne postoji ovakva tvrdnja, koju si ti na početku izneo (šta ti je referenca za tu tvrdnju?)....šta si ti zaključivao iz mojih referenci meni je tajna - mislim da je to samo takva demagogija)

Dakle stvar je očita: tvoje naučno ne potkrepljene, zdravorazumske, proizvoljne tvrdnje i zaključci protiv naučnih argumenata! ( btw, da ti odam malu tajnu....zdravorazumsko razmišlanje nema mnogo veze za naukom i naučnim)

Što se tiče termina stvar je jasna: zdravorazumski si došao do zaključka da nema preterano mnogo pametnih ljudi i da popovi i pape nisu sveznalice....drugi izvor ti je hrvatska vikipedija (o čemu neću posebno da komentarišem, osim da tekst koji je tamo napisan nije ničim referenciran osim nekim člankom iz jutarnjeg lista koji nije ni vezan za termine)...

...nasuprot tome ja sam tebi naveo naučnu literaturu 2 akademika i 3 profesora doktora nauka koji tvrde suprotno od onoga što uporno tvrdiš (bez ikakvih izvora, samo negirajući moje tvrdnje)....(o poreklu termina u literaturi koju imam se ništa ne pomine, niti ću ja da pravim kakva poređenja ili spekulišem o tome)...dakle piše lepo da je KATOLICIZAM IDEOLOGIJA.....

Od početka rasprave nisi naveo ni jednu referencu za tvrdnje koje proizvoljno iznosiš i cela stvar se svodi na negiranje i iskrivljavanje čistih naučnih činjenica... DAJ REFERENCE KOJE TVRDE SUPROTNO ČOVEČE!....

....a na tvrdnju koju si gore izneo za bubanje i čitanje između redova, odgovorio bih ti pozivom da smanjiš malo ličnu sujetu i da ne ulaziš u demagogiju----ovo nije kviz o tome ko je najpametniji, niti ja učestvujem u istom.... i od početka nisi izneo nijednu referencu za svoje tvrdnje, tako da odstupi, jer je očigledno da nisi u pravu....ako mi ne veruješ daću ti nazive literature pa proveri sam....--Иван92_VA (разговор) 23:36, 1. октобар 2013. (CEST)

Католицизам и католичанство језички су исти појмови у српском језику. С друге стране, садржајне, католицизам се може односити на вјероисповијест (католицизам), а може бити и термин ширег значења (католицизам (термин)). Ово што је неко раздвојио католичанство и католицизам припада чланку о католицизму као термину, али не може се прихватити ауторова жеља у погледу језичког раздвајања, јер о томе не одлучује он, већ језички стручњаци. Сам чланак Католицизам (термин) постоји управо да би се задовољила та нека шира информација у вези са тим појмом, па ту треба да иде и ово поимање једног нашег аутора. Али, наслов се не може мијењати. Католицизам или католичанство превасходно се односи на католике, а сва друга значења издвојили смо у посебан горенаведени чланак. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:33, 2. октобар 2013. (CEST) с. р.

Иване, каква је то књига која даје објашњење једног термина али не наводи порекло његовог имена и његову генезу. Дакле, да би доказао тезу да су католичанство и католицизам два термина различитог значења крени од основног, а то је од њиховог имена. Које су разлике у имену, одакле уопште настадоше ти термини (из ког језика их ми/ти ископа/шмо). Ако је католицизам идеологија како ти тврдиш, онда ми реци чија је то идеологија и ко је њен творац. Без ових одговора ми немамо о чему да причамо. И нису проблем референце које ти наводиш, него твоје лично тумачење истих. Узгред здраворазумско размишљање је тако својствено једној од најстаријих друштвених наука (претпостављам да знаш о којој се ради). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:27, 2. октобар 2013. (CEST)

U ovom slučaju je to knjiga iz koje se spremaju ispiti za prvu godinu fakulteta političkih nauka ( predmet Uvod u političku teroiju....eo i ispitnog pitanja (broj 68) (ovo su ispitna pitanja iz tog predmeta na ovom sajtu, sajtu predmeta)...( gore sam naveo naziv knjige, autora i recezente)....iz kog razloga autor ove knjige ( uzgred rečeno do sada nikada niti na fakultetu kada smo debatovali o ovome, ni na vežbama ni na ispitima, niko nije postavljao sumnju u različitost ova dva termina, moje subjektivno zapašanje) nije naveo etimološko poreklo ovog naziva ja stvarno ne znam niti ću da ulazim u to (naći ću imejl profe pa mu pošaljite i pitajte ga---eto ga na ovom gore sajtu koji sam postavio)...

Željko, očigledno da nisu isti pojmovi kada univerzitetski profesori, studenti i naučna javnost tim pojmovima označava različite stvari (predavanja nisu držana ni na jednom jeziku osim srpskog)....i još jednom bih vas molio da IZNESETE REFERENCE sa svoje tvrdnje gore (za navode koje ste gore izneli mora da postoji neka referenca, ne govorite mi ovo valjda napamet?!, ili očekujete od mene da vaše tvrdnje uzmem zdravo za gotovo?, pored ovakve temeljite i ključne literature)....do sada niko (podvlačim) mi nije ovde izneo referencu u kojoj se tvrdi suprotno od ovoga što ja ovde iznosim ( tj. citiram iz standardnog udžbenika jedong fakultetskog predmeta)....(iskopajte je već jednom)....

Naučne činjenice su veoma jasne i one govore suprotno od onoga što si ti izneo (religija i ideologija su isto)- bez ikakvog naučnog dokaza za tu tvrdnju,( vidi - ideologija, skoro sam završio) i mislim da smo to rešili. Što se tiče zdravorazumskog razmišljanja, ono nema puno veze sa naukom ( da ne ulazim sad u sociološke teme itd itd,... niti mi pada napamet o tome sad da otvaram temu), pa tako ni sa enciklopedijom...očigledan primer imamo ovde gde bi neko zdravorazumski zaključio da su katoličanstvo i katolicizam jedno te isto (uključujući i mene samoga), dok me nauka (koju sam prethodno referencirao) nije prosvetlila :)

Nikola pošto insistiraš, izneću ceo tekst o katolicizmu, koji bi neko morao da zna da položi to 68 pitanje, a samim tim i ispit (ukoliko mu isto zapadne)....nastavljam sa onim gore na vrhu diskusije....

Drastično opadanje uticaja katoličke crkve u novom veku uslovljeno raznim, a pre svega istorijskim razlozima, kao što su uticaj reformacije, prosvetiteljstva, Francuske revolucije, zatim razna naučna otkrića i teorije poput Darvinove, pojave ateističkih socijalističkih i anarhističkih, kao i komunističkih učenja, od kojih su neka čak napisana i rukom katoličkih sveštenika, i, konačno propast aristokratije kao ist. saveznika crkve, doveli su do odlike Vatikana da preduzme odgovarajuće kontramere.

Kako prokletstvo koje je papa 1864. bacio na sve radikalne i progresivne ideje liberalizma i socijalizma (...) nije donelo vidne, a naročito ne brze rezultate, papa Pije IX je po gubitku Rima 1870, kada je priklj. Italiji, proglasio edikt o papskoj nepogrešivosti, kako bi ojačao poljujani autoritet pape(...)...protiv te dogme uzaludno su se binili mnogi biskupi, među njima i hrvatski Jurij Štosmajer, a u znak protesta je osnovana i Starokatolička crkva. Da bi se potpuno ogradio od materijalizma, papa Lav je 1879. proglastio učenje Tome Akvinskog za zvanično učenje katoličke crkve.

(...)no sve te mere su predstavljale defanzivu, a ona nikada nije donosila mnogo u politici. Bilo je potrebno da KC iznađe bolji odg za izazove vremena(...)

Naravno, ne može se poreći da su i druge crkve pored katoličke patile od istog problema gubitka uticaja u tom vremenu, ali niti su one bile tako organizaciono spremne, niti tako voljne za istorijski odgovor kao KC

(...) u veremnu ideologija logično je bilo na ideološke izazove odgovoriti sopstvenom ideologijom. Tako je u drugoj pol. 19.v. stvorena ideologija katolicizma. Njen duhovni otac bio je papa Lav XIII.

Načela ove ideologije su izložena u više enciklika sa ciljem da se vernicima novim rečnikom i novim pojmovima, ali pri tom snažno oslonjenim na katoličku duhovnu tradiciju, pojasni položaj KC u novim vremenima i da se oni upute i ispravno političko delanje kako dolikuje dobrim vernicima , što je na kraju vodilo i u osnivanje potpuno profilno novih, katolički orijentisanih partija, koje će biti nazvane partijama hrišćanske demokratije koje su pun zamah dobile posle Drugog svetskog rata. Svoju političku doktrinu KC je izložila kao svoj novi, novom vremenu prilagođeni pogled na svet i njegove probleme. Nije zaobišla ni jedno važno pitanje tog doba, od statusa privatne svojine, zatim raznih socijalnih pitanja kao gorućih problema tog doba, sve do položaja radničke klase i zaključka o nužnosti reformi u krilu same KC. Na određeni način je uvek bilo i naznačeno šta se smatra za poželjno, a šta za nepoželjno konkretno političko gledište, a ne samo šta je poželjno načelno angažovanje vernika-katolika.

Između dva svetska rata i tokom II sv. rata katolicizam je bio jedna od onih ideologija koje su davale podršku konzervativnim, fašističkim i uopšte autoritarnim snagama, bivajući potom za održanje konflikata širih razmera i u vremenu hladnog rata.

Tek pod pritiskom liberalnih snaga u zapadnim demokratijama katolicizam počinje da gubi na svojoj agresivnosti, ali zadržava trajno neprijateljstki odnos prema svetu socijalizma i njegovim idejama kao bogohulnim, davši veliki doprinos njegovoj propasti.

Novina se najviše sastojala u odmicanju od konzervativnih snaga i njihovih idejnih projekata i u primicanju liberalno-demokratskim snagama i njihovim idejama. U tom pravcu su započeti i dogovarajući reformski projekti katolicizma, pre svega od pape Jovana XXIII, koji je 1962. poslanicom najzad osudio rat kao bezumlje, a potom Pavla VI, koji je prekinuo tradiciju rimskih papa da ne izlaze iz Vatikana i učestvujući na gonferenciji GS OUN 1965. dao snažan doprinos očuvanju mira u svetu.

D'anas u katolicizmu od svega toga, a naročito od dimenzije podrške autoritarizmu ostalo je vrlo malo, a održale su se ideje o potrebi mira među narodima u formi katoličkog pacifizma, kao i tolerancija „teologije oslobođenja“ koju danas praktikuje određen broj katoličkih sveštenika u Latinskoj Americi ulazeći čak i u saveze sa likalnom levicom. Na primer, na sastanku u kolumbijskom gradu Medeljinu 1968. katolički biskupi iz Rima, koji su do tada mahom pomagali diktatore i bogate u Lat. Americi a nerado gledali na „levičarenje“ južnoamer. katoličkih sveštenika, ipak su proklamovali da su im „siromašni prioritet“'

I pored te redukcije i izvesne oseke ideja, ideologija katolicizma „zasnovana na svetovnom i duhovnom vođstvu pape“ i dalje živi kao ideologija neprekidne adaptacije crkve novom vremenu. U tom smislu i katolička teorija podstiče inače konzervativne katoličke partije na parlamentarizam, reformizam i okrenutost demokratiji zagovarajući model demokratskog korporativizma.

U drugoj polovini 20.v. na liniji katolicizma deluje i niz katoličkih oragnizacija i grupa koje nastoje da se očuva uticaj KC u društvu i politici, zagovarajući povratak starim proverenim vrednostima i principima KC. Najpoznatija, najmoćnija, i ujedno najmisterioznija od njih svakako je Opus Dei. Teroijsku podlogu za svoje delovanje i mobilizaciju pristalica nalaze u enciklikama i odlukama Vatikanskog koncila, poput one iz 1968 (Humanae Vitae) koja se tiče abortusa kao socijalnog i poltičkog pitanja.

poslednja rečen.: KATOLICIZAM KAO IDEOLOGIJU TERBA RAZLIKOVATI OD KATOLIČANSTVA KAO ŠIREG POJMA

+++!!!mala napomena na posletku: obrada pojma i porekla ideologija, kao i dalje obrađivanje opštih i partikularnih ideologija (kao što je ova) se nalazi na kraju ciklusa tema koje se obrađuju na predmetu....

Dakle da bi studenti razumeli ( te kasnije polagali na ispitu) gore navedeno u tekstu, prethodno moraju da savladaju ( i na kolikvijumima polože) neke OPŠTE POJMOVE, kao što su (navodim samo načelne teme, ne specifične podteme): istorijski razvoj političko-naučne misli, zasnovanost nauke o politici, šta je politika, šta je država, određeni oblici moći, sile, vlasti i nasilja, šta je ideologija, političke kulture i političkog stila itd itd.......tek da bi na kraju došli do ovoga (gore navedenog).+++++.... Služeći se sada pak zdraviorazumskim razmišljanjem, mislim da većina čitalaca NEMA BLAGE VEZE o čemu se ovde precizno govori, jer je nužno poznavanje opštih naučnih pojmova za razumevanje specifikuma....

dosta više umorih se :(--Иван92_VA (разговор) 20:34, 2. октобар 2013. (CEST)

Општи научни појмови? Пре бих рекао "општи теоријски појмови" јер не постоји "научни појам". Здраворазумско размишљање је веома важна карика у разумевању свих друштвених теоријских дисциплина. И као што си навео предмет који си полагао се зове "Увод у политичку теорију", а тема коју ти покушаваш да средиш је више домен теологије која такође не негира постојање верске идеологије као основе функционисања организованих верских заједница (кључна реч је организованих). Свака наука има неке своје теорије о многим стварима, а о овој ствари главне теорије даје католичка црква. Зашто ја или било ко одавде да шаље мејлове твојим професорима? Зашто их ти сам не питаш, или још боље пошаљи им мејл са питањем па одговор проследи овамо. Ја ћу са друге стране да пошаљем мејл бискупији бањалучкој са само једним питањем: Да ли постоји разлика између католичанства и католицизма?

И узгред, много је непристојно да неко ко је бруцош у расправи карактерише саговорнике са većina NEMA BLAGE VEZE из простог разлога што су сви овде старији од тебе и успешно су завршили оно што си ти тек сада започео (без увреде). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:04, 2. октобар 2013. (CEST)

a тема коју ти покушаваш да средиш је више домен теологије... daj referencu?!(koliko se meni čini ovo je predmet političke teorije)...(očigledno da ti ne želiš da shvatiš šta je ideologija a šta religija, razumevanje nekih osnovnih pojmova i stvarno više ne mogu ponovo da pišem definicije koje sam gore po ko zna koliko puta iznosio.... )...nemam više stvarno namere da ulazim u raspravu koju sam iscrpno sa tobom vodio gore (mislim da sam sve rekao, izneo sam iscrpne podatke, i kad pogledam gore na celu raspravu sve je kristalno jasno i ne pada mi napamet ponovo da počinjem....)

....ono što mene (i zašto sam ustvari započeo ovu raspravu) zapravo interesuje jeste da li se ti slažeš sa razdvajanjem ovog članka (tj. terminološko razdvajanje) u posebne članke, uzimajući u obzir relevantnu literaturu i podatke koje sam gore na ovu temu izneo ili ne?

Što se tiče poslednjeg, žao mi je na oštrim rečima koje sam upotrebio, koje sigurno nisu prikladne diskusiji na jednoj encikolpediji (iako one, iskrenosti radi, reflektuju deo mog stava o kontraargumentima koji su izneseni u raspravi (bez ikakve uvrede)) i u svakom slučaju se onima koji su se našli (potencijelno) uvređenim, najiskrenije izvinjavam...(starost sa ovim nema nikakve veze, uz svo poštovanje prema starijima)...--Иван92_VA (разговор) 21:54, 2. октобар 2013. (CEST)

Не слажем се са раздвајањем. Као и Жељко, и ја сматрам да су та два појма у српском језику синоними. Извини, али ниси ме убедио у то што си писао. Могао би да напишеш чланак "Католицизам (политичка идеологија)", мада не видим потребу ни за тим. Узгред, послао сам мејл бискупији, надам се да ћу добити одговор и да ће се са њим штошта разјаснити са теолошког становишта. Не би било лоше консултовати и лингвисте --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:14, 2. октобар 2013. (CEST)

Razumem....

....jedno proceduralno pitanje: jel postoji mogućnost da se ovaj moj zahtev postavi zajednici na glasanje?.... pošto mi se čini da je premalo ljudi učestvovalo u ovoj diskusiji...--Иван92_VA (разговор) 22:23, 2. октобар 2013. (CEST)

Ово је слободна енсиклопедија и свако има право да пише о чему хоће. Мислим да нема шансе да прође да се раздвоји термин католичанство од католицизма, али зато можеш без проблема да напишеш чланак Католицизам (политичка идеологија) и у њему све ово што доказујеш на овој дискусији --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:33, 2. октобар 2013. (CEST)

A, ako mogu da znam, iz kog razloga ne može da „prođe“ razdvajanje termina, kad je očigledno da tremini označavaju različite stvrai (bar kad je moj sud u pitanju, sa pratećom fakultetskom literaturom)?

(ono čega se nismo dotakli u diskusiji jeste literatura iz koje si ti zaključio da su ova dva termina sinonimi....mislim da je red da je izneseš, kao što sam ja izneo literaturu u kojoj piše suprotno, ili ti je referenca „iz naroda“?)

uz dopunsko (ponovljeno) pitanje, da li ovde postoje demokratska tela na kojoima se zajednica izjašnjava o ovakvim pitanjima, ili se to drugačije ovde rešava....(nisam upoznat u procedure)...--Иван92_VA (разговор) 22:50, 2. октобар 2013. (CEST)

С-Х Речник Матице српске:

католицизам, -зма м грч. хришћанска вероисповест којој је на челу римски папа и живот по њеним начелима: римски католицизам.

католичанство с 1. католичка вероисповест и припадање њој: прећи на католичанство. 2 сви католици као верска заједница: читаво католичанство. --Славен Косановић {разговор} 14:17, 8. октобар 2013. (CEST)

Дистрибутер или дистрибутор?

Код неких чланака наиђох на реч дистрибутор, па ме занима шта каже правопис за то? --Крушевљанин Иван (разговор) 02:47, 8. октобар 2013. (CEST)

Дистрибутер, дистрибуирати, дистрибуција..., тако каже РМС с-х језика. Облик дистрибутор се не појављује нигдје. У Правописном МС рјечнику из 1994. не налазим ништа на тему. --Славен Косановић {разговор} 10:25, 8. октобар 2013. (CEST)

Правопис то нема, ни Клајнов РЈН. У принципу застарели Вујаклија (1997) каже дистрибуент. У савременог Речнику је само дистрибутер. Нигде дистрибутора, мада би тако било према енгл. речи. --Lakisan97 (разговор) 11:29, 8. октобар 2013. (CEST)

Па и мене је баш то збунило, нисам знао шта да мислим... --Крушевљанин Иван (разговор) 17:12, 8. октобар 2013. (CEST)

А што ће нам Вујаклија, ваљда је бољи с-х Рјечник Матице српске. Ту су ипак радили неки компетентни лингвисти. --Славен Косановић {разговор} 12:47, 8. октобар 2013. (CEST)

Из куриозитета, а наравно да је РМС бољи. --Lakisan97 (разговор) 19:07, 8. октобар 2013. (CEST)

"...елни" -> "...елан"; уредник или уређивач

Синоћ сам променио Визуелни едитор прво у Визуелни уредник, а онда и у Визуелан уредник. Онда Никола Смоленски мења у Визуелни уређивач (у том случају ја кажем Визуелан уређивач) и учи ме шта је "правилније српски"... Облици који се завршавају на "ни" се по логици користе за множину: визуелни уредници и слично томе, а једнина је визуелан уредник.
Други део питања: превод речи editor је уредник. Може да се користи и реч уређивач, нисам против ње, мада не сматрам да грешим ако употребим први превод... --Крушевљанин Иван (разговор) 17:20, 8. октобар 2013. (CEST)

То је сад све ствар козметике... Шта да ти кажем. Уобичајено у информатици је уређивач текста, а не уредник текста што би овдје могло да доведе до забуне и неко помисли да се ради о особи а не о софтверу. Сходно томе ја бих такође дао предност изразу визуелни уређивач. Некако ми визуелан, не лежи. Дакле, моје лично мишљење, јер о овоме не постоје никакве препоруке Правописа (барем, колико сам упознат). А ево шта каже с-х РМС: визуелан који се односи на вид, који је с њиму вези; који је видљив, који се види. Изр. визуелни тип онај којему се памћење заснива на очним утисцима. Дакле, ипак визуелни... --Славен Косановић {разговор} 18:57, 8. октобар 2013. (CEST)

Визуелни тип је само синтагма са овом речју. Исто је значење, а овде је питање за који се придевски вид определити. Обично се узима неодређени, али ако знамо о чему се говори онда је одређени (слично попут a/an и the у енглеском; знам да нема везе са придевима, али је слична фора). Визуелни тип је тачно одређено нешто (има речничка дефиниција), а овде би можда ипак било Визуелан уређивач (ништа није предодређено). --Lakisan97 (разговор) 19:15, 8. октобар 2013. (CEST)

Не знам, мени је примјер јасан. Уређивач је такође неодређена именица било да се схвати као софтвер или као особа. Чак и ако употријебиш визуелни уредник (особа) дефиниција је иста као и за визуелни тип, односно била би уредник чије се памћење заснива на очним утисцима, а за софтвер, односно визуелни уређивач, рекао бих дас би дефиниција могла бити: софтвер који се заснива на визуелном уређивању. --Славен Косановић {разговор} 19:37, 8. октобар 2013. (CEST)

Уредник никако не би имало смисла, ем се не користи за програм, ем се користи за особу, ем би стварало забуну: „Успешно лансирање Визуелног уредника може имати за последицу прилив већег броја нових уредника“.

Визуелни наспрам визуелан рекао бих да је разлика између одређеног и неодређеног придевског вида, с тим што мислим да се визуелни више користи (као и виртуелни итд). Никола (разговор) 22:08, 8. октобар 2013. (CEST)

Тачно. Уосталом, постоји само тај један једини Визуелни едитор, дакле зна се на кога се односи, па одређени вид има више смисла. На страну то што боље звучи. Приметио сам да колега Крушевљанин често мења придевске видове из чешћих (одређени) у мање учестале облике (неодређени). Нисам сигуран колико је то продуктивно... --Ф± 23:27, 8. октобар 2013. (CEST)

Колега Фићо, погрешно си се изразио, не каже се „на кога се односи“ него на шта, говоримо овде о програму не о човеку :) --Крушевљанин Иван (разговор) 12:42, 9. октобар 2013. (CEST)

Јесте, то је мој лапсус. Али коментарисао си форму, а не суштину мог коментара. --Ф± 00:20, 10. октобар 2013. (CEST)

Значи, Ниџо, кажеш ми да превод уредник никако не би имао смисла... Хајде замисли на тренутак да си Американац, и информатичар. За програме као што су Notepad имаш само једну реч у свом језику — editor — а за програме као што су Libreoffice Writer, MS Word конструкцију word (или document) processor. Ју, какво је сад ово чудо, процесор (обрађивач) текста! Ма то је нека завера против нас Срба, не може то тако ;)... Али да се вратим на реч editor. Дакле, ти као Американац, са зебе и у информатичким разговорима, користиш једну једину реч — уредник. Наравно, ако си нпр. новинар ти ћеш имати и свог уредника — живог човека — али и програм који ће моћи да ти служи за мање писање и обраду текста. И, ти као Американац не видиш ништа чудно у томе — editor је... editor, јел' тако?

У прилог овој (сада већ) досадној расправи иде и оно што ми је Soundwaweserb јуче рекао (ништа лично против њега, он ми чак и „симпатичан“). Каже, није чуо/видео нигде израз „списак АТП-а“, али јесте „АТП листа“, па се попишманио и моје исправне измене у чланку о Новаку Ђоковићу почео да враћа на неисправне, али по њему „познате ствари“. Па како ће јадничак да чује нешто исправно кад је више од пола Србије функционално неписмено, хомофобно (не може да се одржи геј парада) и свеопште затуцано. А није стекао елементарно образовање и не зна шта је српски, а шта енглески ред речи. Није било на СР Вики никога ко би му указао на тај проблем, па се сад многи чуде зашто доврага постоји неки тип из Крушевца који хоће све то да исправља... Дакле, хајде ми Срби за почетак да престанемо да будемо примитивни — није се све уротило против нас, а нисмо ни „небески народ“, него имамо пуно, заиста пуно, мана које мора(мо) да исправљамо... --Крушевљанин Иван (разговор) 12:42, 9. октобар 2013. (CEST)

Нисам баш сигуран да Американац не види ништа чудно у томе - рекао бих да ће он у већој мери од Србина користити пун израз „text editor“ да би га разликовао од људског „editor“-а, што ми не морамо.

Али и да не види ништа чудно, па ваљда је добра ствар што је српски језик богатији од енглеског и што имамо више речи где енглески има само једну.

А и да то није битно, свеједно је ово устаљено а оно није.

Нисам испратио ову расправу око тениса па не бих да коментаришем, међутим није ми јасна ова аргументација - какве има везе то да ли је неко хомофоб са тим да ли он говори исправно, а тек да ли је затуцан - па тај ваљда више инсистира на поштовању правила од оног ко није затуцан? Никола (разговор) 13:19, 9. октобар 2013. (CEST)

А што сад обрађивач за процесор? :) Што не обрадилник? :) Шалим се. Српски језик је много компликованији од енглеског па и неких других, рецимо романских језика, гдје се за родове користе чланови, нема падежа, придјеви имају скоро свугдје исти наставак, обично се не мијења главнина именице кад јој се дода придјев, итд, итд... Зато брате, ови примјери из наших рјечника помажу... Сви писмени људи у свијету свакодневно користе рјечнике свог језика за примјере овога и онога... --Славен Косановић {разговор} 12:54, 9. октобар 2013. (CEST)

Хрватизми на СР Вики

Не желим да звучим фашистички, али замолио бих поједине ауторе чланака да не користе очигледне хрватизме на СР Вики, нарочито онда када имамо српски еквивалент.
Уместо сурадња, сурадник треба сарадња, сарадник; уместо устврдити треба утврдити; брзојав је телеграм, предоџба колико знам је предочити нешто (ту треба преформулисати реченицу) и сл. томе (Хрвати би рекли „тому“). Хвала на сарадњи. --Крушевљанин Иван (разговор) 13:50, 11. октобар 2013. (CEST)

То што се у појединим чланцима поткраде по који кроатизам је последица или чињенице да је чланак пренесен са .хр википедије или је његов уредник са тих простора. Која је поента уопште ове примедбе? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:21, 11. октобар 2013. (CEST)

Nije problem botom zamenjivati neke reci koje se kod nas bas ne koriste. Treba samo napraviti spisak ovakog formata negde

(u" суставом ", u" системом "),
(u" суставу ", u" систему "),
(u" сустав ", u" систем "),

-- Bojan  Razgovor  19:32, 11. октобар 2013. (CEST)

Јесте проблем уколико ручно не прегледаш сваку измену. Пошто се може нешто цитирати, бити део имена и слично. Као што смо могли видети бот веома често прави проблеме --Јован Вуковић (р) 21:46, 11. октобар 2013. (CEST)

Синкјанг

Покушао сам да преместим страницу Сикјанг у Синкјанг али ми се појављује ово: „Немате дозволу за премести ову страницу из следећег разлога: Страница са тим именом већ постоји или је име које сте изабрали неисправно. Молимо Вас да изаберете друго име. “

Видео сам да је већ неко премештао са Синкјанга у Сикјанг. Исправно је Синкјанг. Овде је само реч о грешкама којих Правопис није поштеђен, и има их подоста. Правопис 2010: У речнику стоји: „Сикјанг (трад., покрајина и река, кин. Сијианг, по транскр. систему Сиђанг), т. 229“ Прво, оригинал је написан ћирилицом, треба Xinjiang. Фали слово Н и у Синкјангу и у Синђангу.

Правопис 2011: „Синкјанг (трад., покрајина и река, кин. Сијианг, по транскр. систему Сиђанг), т. 229“

Исправљено је само Синкјанг, оригинал остао на ћирилици и Синђанг без н. Молим да се премести назив чланка у Синкјанг. --Миланче (разговор) 14:19, 11. октобар 2013. (CEST)

У праву си за закључак. Требало је само поставити страницу са исправним називом на списак за брисање. Сада су администратори обавештени и ускоро ће бити премештено. --Lakisan97 (разговор) 21:29, 11. октобар 2013. (CEST)

Шта значи скраћеница "ИИХФ"? + безобразлук

Овако исписана ћирилицом у чланку Међународна хокејашка федерација. Ја кажем ништа. Скраћеница може бити МХФ, или латиницом IIHF (International Ice Hockey Federation). Зато молим људе од правописа да то потврде јер сматрам да су ми безразложно поништене измене. И „уредник“ који то враћа не гледа шта сам све променио, погледајте на шта му тренутно личи одељак Спољашње везе, као и то да дотичном уреднику није правилна реч логотип него „лого“. И још ми каже да је за овакве попут мене одавно изгубио стрпљење. Јел' то по Вики бонтону?
Поједници дакле једним потезом све враћају, а не гледају шта је све промењено и да ли то што је промењено може да остане. Уколико се овакво понашање понови, да ли треба ово да изнесем на администраторску таблу? --Крушевљанин Иван (разговор) 18:41, 11. октобар 2013. (CEST)

Шта ти себи умишљаш човече? Да си ти неки фактор који ће овде да одлучује шта је једино исправно. Купио лик правопис, ишчитао га за 15 минута па овде спроводи некакав језички џихад. Ако би неко могао на админ таблу онда си то ти, јел ти јасно. Узгред проучи мало и синониме у српском језику. А што се ИИХФ-а тиче, ја ћу теби да појасним шта ми значи та скраћеница чим ти мени објасниш значење акронима НАТО и УНИЦЕФ (ајд успут и УНЕСКО) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:28, 11. октобар 2013. (CEST)

Опет сте закували (прискочио бих у помоћ и раније али сам учио). Следи одговор за Николу, па и у вези са расправом уопште. У српском језику постоје три врсте верзалних скраћеница страног порекла (иницијализама, алфабетизама, како вам драго). Прве су изворно преузете (CGS, USA, FBI, CNN). Друге су пресловљене и/или прилагођене (оне које се чине нерегуларним, као што су УСА, ФБИ, НАТО, ВХО, ВМО, УНЕСКО). Треће су прерађене (Би-Би-Си или Си-Ен-Ен) или вербализоване (Бибиси). Све три су у реду и ниједна није инфериорна односно супериорна у односу на другу. --Lakisan97 (разговор) 21:41, 11. октобар 2013. (CEST)

Хвала на објашњењу. На жалост оно није стигло од онога коме је упућено јер ни сам не зна шта у ствари жели. Што ће рећи, млатио је празну сламу премештајући и преправљајући странице (узгред оптужујући за неписменост све око себе који су се јелте богати дрзнули да напишу чланак) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:49, 11. октобар 2013. (CEST)

"id est" уместо "то јест"

Постоји један проблем када се у текстовима на српском користи латинско id est (i.e.) уместо српског то јест (тј.). Укуцајте у Википедијином пољу за претрагу i.e. Међу првих, више од 100, резултата добићете текстове које обично пише/уређује администратор Ћировић. Када сам му скренуо пажњу на то, одговорио ми је

Nije pogrešno koristiti latinske fraze u srpskom jeziku.

Наравно да није погрешно, ко је рекао да је погрешно, али ова конкретна скраћеница уопште није устаљена у српском језику. Он је први на Википедији кога сам видео да то ради. Колико има домаће штампане литературе које би ишле у прилог његовом аргументу? Ја мислим да нема. Дакле, пошто сам ја „корисник-вулгарис“, немам администраторска овлашћења, немам могућност коришћења ботова (аутоматике), апелујем на друге администраторе да неким ботом исправе све то и опомену Ћировића да не поништава туђе исправне измене. Хвала на сарадњи. --Крушевљанин Иван (разговор) 16:29, 21. октобар 2013. (CEST)

Обојица сте у праву. Теоретски би могло и једно и друго (за сваки овакав калк постоји изворни облик). Речник срспкога језика бележи „тј. скраћ. то јест“, док је „ие. скраћ. индоевропски“. Нема „ид ест“ нигде (нити других комбинација са „и“, „е“ и тачком), али према теорији мора да постоји. Што се тиче Ћировића, нема ама баш никакве сврхе свађати се са њим (знам из искуства). Код њега, ако си потпуно у праву, оно што желиш одложиш за касније. Ако бар и мало ниси, као у овом случају, манеш се ћорава посла. Ако не због других, онда то учини због себе. Иначе ти више неће бити до „Викчета“, порно-портала и ничега одавде. Пријатељски савет од мене. --Lakisan97 (разговор) 20:11, 21. октобар 2013. (CEST)

Значи, администратори на СР Вики спроводе терор, корисници нижих овлашћења су обични смртници? --Крушевљанин Иван (разговор) 20:30, 21. октобар 2013. (CEST)

Koliko ja znam, na en.wiki nije preporučljivo koristiti latinske izraze i skraćenice cf., id., passim itd., jer ih većina ljudi ne razume.--Нимча (o͜o) (разговор) 10:01, 5. децембар 2013. (CET)

Kako se ispravljaju greške u uokvirenom polju koje prethodi tekstu?

Moj komentar se ne odnosi na pravopisne greške u članku već u upozorenju u uokvirenom polju koje prethodi tekstu samog članka. U pitanju je tekst koji prethodi članku “Prvi srpski ustanak” (ćirilični tekst). U uokvirenom polju piše da članak sadrži "spisak literature (papirne izvore i/ili veb-sajtove...)..." Umesto "papirne" trebalo bi da stoji "štampane" izvore. Pokušala sam da unesem ovu izmenu, medjutim na stranici za izmene nije moguće menjati tekst u uokvirenom polju. Otišla sam zatim na stranicu za razgovor misleći da će moj komentar stići do nekoga ko zna da unese ovu izmenu, medjutim komentar se pojavio na stranici. Brzo sam ga izbrisala, a još sam i dobila upozorenje da ću biti izbačena pošto je prepoznato da moje uredjivanje nije adekvatno (bila sam na stranici za razgovor, ne znam kako je to stiglo do teksta). Naravno, jako bi mi bilo žao da budem izbačena jer sam se prijavila da bih pomogla. Naime, upravo ta greška me je navela da se pre sat vremena prijavim i pomognem u sredjivanju pravopisa. Molila bih nekoga ko zna kako se vrše modifikacije teksta u uokvirenom polju da me obavesti gde mogu pronaći uputstva za to uredjivanje. Na kraju bih samo želela da napomenem da nisam ugrozila stranicu o Prvom srpskom ustanku jer sam izbrisala moj komentar čim sam videla da se pojavio na stranici. S obzirom da je bio na stranici svega nekoliko sekundi, ne verujem da ga je bilo ko mogao videti. Hvala. LjubislavaLjubislava (разговор) 02:49, 5. децембар 2013. (CET)

То су већ техничка питања и када наиђеш на неку од таквих грешака обрати се овде на тргу, и неко ће већ то да промени. И добродошла на википедију на српском језику. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:11, 5. децембар 2013. (CET)

Лучано или Лућано

овом изменом је Лучано замењено са Лућано, у тексту али не и у наслову. Шта је правилно? --Ђорђе Стакић (р) 00:56, 8. децембар 2013. (CET)

Лучано, Винченцо, Виченца, Лече, Лучија, Верчели, Мачерата... --Lakisan97 (разговор) 10:53, 8. децембар 2013. (CET)

Аха, ево већ је поништена измена. --Ђорђе Стакић (р) 08:30, 9. децембар 2013. (CET)

Rajh ili rajh

Sta je ispravno Treci Rajh ili Treci rajh? I Ruska Imperija ili Ruska imperija? -- Bojan  Razgovor  07:55, 28. децембар 2013. (CET)

U stručnoj literaturi viđao sam oblik Britanska Imperija (u Andrej Mitrović, Vreme netrpeljivih), ali mislim da taj način pisanja nije u skladu sa pravopisom. Ispravno je Treći rajh, Britanska imperija, Bosanski rusag, Mletačka republika itd.--Нимча (o͜o) (разговор) 09:57, 28. децембар 2013. (CET)

По Правопису вишечлана имена држава и административних јединица пишу се великим словом (то сам научио хехе), па је Млетачка Република, Савезна Република Немачка, Руска Империја, Фарска Острва..... али мислим да је Трећи рајх јер то није било службено име државе, држава се једноставно звала Немачка --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:00, 28. децембар 2013. (CET)

Ja gledam na Ruskoj vikipediji. Tamo je imperija malim slovom napisana, ali recimo Ruska Federacija je veliko. -- Bojan  Razgovor  12:09, 28. децембар 2013. (CET)

Баш сам сада гледао на страници за разговор тог чланка на руском језику и видим да су и они преименовали чланак са Российская Империя на Российская империя. Наводе неке њихове правописне изворе који налажу да иде мало слово јер се наводно држава звала само Русија, а ово Империја је било облик владавине. Једнако видим да и њихов правопис заговара писање великим словима свих вишечланих имена државних творевина. Како год по нашем правопису су оба слова велика јер је то било службено име земље --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:24, 28. децембар 2013. (CET)

Значи ако сам те добро разумео - империја. -- Bojan  Razgovor  12:52, 28. децембар 2013. (CET)

А зашто лепо не погледаш архиве и страницу за разговор чланка поводом Руске Империје/Руске империје? Мислим да ћеш ту наћи део одговора на своје питање. --نوفاك اتشمان‎ 13:00, 28. децембар 2013. (CET)

И јесам, пре неколико дана, али нико се није јавио. -- Bojan  Razgovor  13:04, 28. децембар 2013. (CET)

Tačka 55 (P10): Neprava a običajem ustaljena imena država i zajednica sličnog karaktera, ustanova i simbolički (figurativni) nazivi zemalja, gradova i sl. pišu se velikim početnim slovom prve reči (ostale se pišu velikim slovom kada su same po sebi vlastito ime)

Dubrovačka republika, Mletačka republika, Vizantijsko carstvo, Istočno rimsko carstvo, Zapadno rimsko carstvo, Tursko carstvo, Turska carevina, Austrougarska carevina, Habzburška monarhija, Republika Svetog Vlaha, Republika Svetog Marka, Pariska komuna, Užička republika, Evropska unija, Beogradski univerzitet, Dvojna monarhija, Crno-žuta monarhija, Treći rajh, Drugo carstvo, Peta republika, Zemlja izlazećeg sunca, Zemlja hiljadu jezera, Britansko ostrvo itd.--Нимча (o͜o) (разговор) 13:08, 28. децембар 2013. (CET)

Уколико је реч о службеном имену земље онда све иде великим словом и ту по правопису дискусије нема (Немачка Демократска Република, Демократска Република Конго, Федералне Државе Микронезије, Велика Кнежевина Литванија), а код неправих имена само прва реч је великим словом (како рече Влада), па отуда Трећи рајх (јер се држава службено звала (Држава Немачка). Иде Западно римско царство али и Свето Римско Царство, Дубровачка Република и Млетачка Република, али и Париска комуна. Што се РИ тиче колико ја схватих са њихове СЗР та држава се називала само Империја или само Русија па би требало да иде Руска империја (по руском пп), али наша историографија тај период руске историје означава као Руска империја и у том случају би требало да иде велико И. Незнан. Али знам само да ПП налаже да се сва вишечлана имена политичких државотворних јединица пишу великим словом --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:19, 28. децембар 2013. (CET)

Трећи рајх је колоквијални назив као што је и Трећа француска република и стога рајх никако не може великим. Што се тиче осталих назива, ту Руска Империја не спада. То није колоквијални назив за тамо неку руску државу него њен службени назив записан у уставном акту под називом Основни државни закони Руске Империје, као што је и Краљевина Србија имала свој устав гдје јој је назив био Краљевина Србија, не Српско краљевство, краљевина Србија и остале варијанте са малим словима. Али Душаново царство није било Царство Србија нити Српско Царство (јер није имало службени назив какав се данас подразумијева). А разлог зашто Руси пишу Империја малим је зато што су они ваљда протумачили да њихов правопис тако налаже (иако ваљда нигдје не стоји директно, него у помоћним приручницима). Као што њихов правопис каже да се мора писати Државна дума иако је Устав навео да је ријеч о Државној Думи. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:22, 28. децембар 2013. (CET) с. р.

Неки доказ? Твоје тумачење је у супротности са тумачењем руских правописџија.-- Bojan  Razgovor  13:25, 28. децембар 2013. (CET)

Најпростији доказ ти је уставни акт који се зове Руске Империје, као што је и код нас Устав Краљевине Србије. Нико не разглаба је ли Краљевина Србија или краљевина Србија јер се ради о модерној правној джави са службеним називом. Док Српско царство и Руско царство нису такве државе, оне су историјске и стога немају велика слова у називу. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:29, 28. децембар 2013. (CET) с. р.

Руски извори:

• Росси'йская импе'рия (ист.). Русский орфографический словарь: около 180 000 слов. / Российская академия наук. Институт русского языка им. В. В. Виноградова / О. Е. Иванова, В. В. Лопатин (отв. ред.), И. В. Нечаева, Л. К. Чельцова. — 2-е изд., испр. и доп. — Москва, 2004. — 960 страна
• Росси'йская импе'рия (ист.). Лопатин В. В. Прописная или строчная? Орфографический словарь / В. В. Лопатин, И. В. Нечаева, Л. К. Чельцова. — М.: Эксмо, 2009. — 512 с., стр. 376. страна --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:57, 28. децембар 2013. (CET)

Да, то су ти извори које су и Руси стално наводили као разлог зашто су они узели да напишу малим словом. Ја не видим зашто су они направили разлику између старог и новог писања у погледу писања имена држава, али код нас нема тога. Код нас се службена имена држава пишу сва великим словом и не прави се разлика као код Руса. Код нас је Кнежевина/Краљевина Србија јер им је то био назив, а не залази се у старо и ново писање. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:08, 28. децембар 2013. (CET) с. р.

Древние государства, княжества, империи, королевства: В этих названиях пишут с прописной буквы все слова, кроме родовых понятий княжество, империя, королевство и т. п. Напр.: Владимиро-Суздальское княжество, Восточная Римская империя, Галицкое княжество, Древний Египет, Древний Китай, Древний Рим, Древняя Греция, Древняя Русь, империя Великих Моголов, Киевская Русь, Московская Русь, Русская земля. Академија наука Русије.}-

На сајту Грамота.ру даје са малим словом [4] као Российская империя. Руски правопис инсистира на називу Российская империя који је у складу са нормама савременог руског језика, док верзију са великим словом везује за предреформски руски језик и означава је као неисправну (Россiйская Имперiя) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:16, 28. децембар 2013. (CET)

Onda malo i. -- Bojan  Razgovor  02:20, 29. децембар 2013. (CET)

Не, остаје велико И јер српски правопис не прави разлику између руских старих и реформских слова. Наш правопис даје јединствено правило да се службени називи пишу великим словом, а пошто је тадашња Русија имала уставни акт под називом Основни државни закони Руске Империје, као што и садашња Русија има акт Устав Руске Федерације, онда знамо да је Руска Империја представљала једно службено име. Не знам чему толики покушаји да се држава од прије сто година представи као каква античка или ранофеудална, без свог правног имена, а оно скроз обрнуто. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:24, 29. децембар 2013. (CET) с. р.

Zato sto sami Rusi ne smatraju da je zvanicno ime države bilo Ruska Imperija. -- Bojan  Razgovor  11:27, 29. децембар 2013. (CET)

Чуј они не сматрају. Немају они шта сматрати или не, то каже њен уставни акт, него се код њих разликује писање по старом и новом. Разлог зашто су они написали малим је зато што је правопис тако рекао да треба писати, конкретно у примјеру. Код нас постоји општа норма која регулише писање службених имена. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:33, 29. децембар 2013. (CET) с. р.

Dakle, nasao si neki tekst napisan po ko zna kakvom pravopisu. Da li u njemu piše: zvanično ime države je Ruska Imperija? -- Bojan  Razgovor  11:39, 29. децембар 2013. (CET)

Правопис има општу норму која вели да се службено име државе, у прошлости или сада, пише великим словом. Тако се пише Република Србија јер има свој уставни акт Устав Републике Србије, тако се пише и Руска Империја јер има своје Основне државне законе Руске Империје. И примјени то на сваку државу која има устав, законе и службени назив. Зашто би игдје на Википедији писали Република Србија, а не само Србија? Да није можда што има уставно службено име? --Жељко Тодоровић (разговор) 11:54, 29. децембар 2013. (CET)с. р.

Ajde jos jednom: imas li ti clan koji kaze da je zvanican naziv drzave Ruska Imperija ili imas samo tekst ustava pisan starim pravopisom? Jer sami Rusi smatraju da zvanican naziv drzave nije bio Ruska Imperija i to pokazuju pisanjem malog slova, nasuprot Ruskoj Federaciji koju pisu sa veliko F jer je to deo imena drzave. -- Bojan  Razgovor  12:10, 29. децембар 2013. (CET)

Ма какав члан? Ниједан документ не може бити писан правописом, него писмом. Правопис српскога језика се не бави уставним уређењем Србије, него се тиме бави Устав Републике Србије. Правопис каже да се службено име пише великим словом, а ми узмемо устав и прочитамо да је службено име Република Србија и тако добијемо на Википедији тај назив. Никако другачије. Иста ствар и са руским, аустријским, њемачким, француским уставом. У њиховом уставу пише како им се држава зове, не у Рјечнику Правописа српскога језика. Исто са Руском Империјом. С тиме да код руског језика постоје два ортографска стандарда, при чему се онај старији прилагођава новијем по замјени ЈАТА, па и другим ортографским новинама. Тога код нас нема, наш правопис је јединствен, нема унутрашњи двојац као руски правопис. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:21, 29. децембар 2013. (CET) с. р.

Али њихови историчари инсистирају да се држава звала само Русија, а често је кориштен и само назив Империја, а да се додатак Империја користио само у протоколарне и козметичке сврхе да би се створио утисак величине и моћи, а по угледу на тадашње западноевропске силе. Једнако као што су се код нас појављивали неки правни документи где се помиње Велико књажевство српско и слично. И њихов правопис налаже употребу великог слова у службеним вишечланим називима политичких ентитета, а чим су га променили очито је да се држава није звала тако по службеном акту --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:02, 29. децембар 2013. (CET)

Руски пандан нашем Великом књажеству српском су изрази Всјорасијскаја империја, Расијскоје гасударство, Рускаја держава, всјорасијское пространство итд. који се могу користити управо у те протоколарне и козметичке сврхе. Али њен уставни акт је ОДЗ Руске Империје, нема службенијег акта. Када пролазиш кроз законодавство тог периода, управо назив Руска Империја је увијек у службеном контексту, а сви споредни горепобројани се налазе при неким описним нормама, разноразним декларативним актима и сл. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:00, 29. децембар 2013. (CET) с. р.

Ево баш сада налетех на поређење где изједначавају пример Владимиро-Суздальское княжество са Российская империя где уз објашњење стоји да је службено име те кнежевине било само Владимир-Суздаљ а да се термин кнежевина користио само у протоколарне сврхе (и то изједначавају са овим империја у називу земље). Мени је јасно да наш правопис прописује велико слово, али сад ми није јасно дали је то Империја било службени део назива или не. Да питамо неког историчара? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:15, 29. децембар 2013. (CET)

Ма гдје је то Владимир-Суздаљ имао службено име, да ми је знати? По ком акту? То је отприлике као да је Српско царство или Лазарева Србија имала службени назив. То су историјски називи, и како их историја назива, тако ће и преовладати. А Руска Империја није таква историја и колоквијалност, ето је уназад 100 година са актима који су отприлике формално исти као и свих садашњих држава. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:22, 29. децембар 2013. (CET) с. р.

Ја написах шта сам прочитао, а то су делови текстова еминентних руских историчара. У детаље не могу да улазим и да тврдим ово или оно јер нисам историчар. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:06, 29. децембар 2013. (CET)

Ipak mislim da Rusi ipak bolje znaju od Željka, bez uvrede. -- Bojan  Razgovor  03:49, 30. децембар 2013. (CET)

Ниједан Рус не зна српски језик боље од мене. Заборављаш да се овдје ради о српској ортографији, не руској историји. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:35, 30. децембар 2013. (CET) с. р.

Није питање да ли ти знаш српски правопис, него да ли ти знаш руску историју боље од Руса. -- Bojan  Razgovor  12:50, 30. децембар 2013. (CET)

Свемирска шетња

Написао бих чланак о свемирским шетњама, макар клицу за почетак, али сам читајући википедије на другим језицима увидео да се користе различити термини – рус. Выход в открытый космос, енгл. Extra-vehicular activity. Такође ту су термини енгл. spacewalk и енгл. moonwalk. Spacewalk би била шетња свемиром/свемирска шетња, али ми то некако није тачно јер већину излазака у отворени свемир космонаути одрађују у ниској орбити и немају на чему да „шетају“, већ лебде у вакууму. С друге стране шетње су биле током Аполо мисија на Месецу. Дакле, да ли чланак назвати Свемирска шетња, Шетња свемиром, Излазак у отворени свемир, или нешто слично, а опет прикладније нашем језику? Хвала унапред. --Михаило (разговор) 15:11, 28. децембар 2013. (CET)

Мени ово Излазак у отворени свемир звучи сасвим прихватљиво --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:13, 28. децембар 2013. (CET)

Тако сам и мислио, а после би могао у чланку да опишем свемирску шетњу (spacewalk) и како да дефинишем moonwalk? --Михаило (разговор) 15:20, 28. децембар 2013. (CET)

Можда Излазак на површину Месеца или Шетња површином Месеца --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:27, 28. децембар 2013. (CET)

Хвала. --Михаило (разговор) 15:28, 28. децембар 2013. (CET)