Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/42

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пажња!!! Пажња: Ова страна је архива. На њој се налазе раније расправе, које су склоњене ради олакшавања праћења актуелних тема. Молимо вас да овде не постављате своје коментаре. Ако баш желите да дате коментар на неку од тема, можете то да урадите на актуелној страни, уз цитирање битног дела одавде. Имајте, међутим, у виду да се ове теме више не сматрају актуелним.
Завршени разговори (архива)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50
51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75

Спомен гробље или спомен-гробље[уреди]

Ради се о овом чланку. П2010, т. 82б каже да се пише спомен-обележје, спомен-чесма и слично, дакле са цртицом, а у неписменој табели споменика културе Републичког завода за заштиту споменика културе (где пре зареза стоји размак, после тачке га нема и слично) стоји спомен гробље. Шта нам је чинити у оваквим ситуацијама? --Miljan Simonović (разговор) 10:56, 23. јул 2018. (CEST)

@Miljan Simonović: Ово није усамљен случај, јер на Википедији постоји још неколико чланака о спомен-гробљима без цртице, попут: Спомен гробље на Јавору, Спомен гробље у Сремској Митровици, Спомен гробље на Буковима, Спомен гробље на Јагодњи, као и сам чланак Спомен гробље који није ни написан већ је у облику вишезначне одреднице. Иста је ситуација и са спомен-парковима, па имамо чланке: Спомен парк Брдо мира и Спомен парк Јајинци. У суштини добро је што си покренуо ово питање, јер се не тиче само конкретног чланка већ наслова целокупне тематике. --Pinki (разговор) 13:42, 23. јул 2018. (CEST)

Када имамо две речи од којих једна одређује другу, а заједно чине један појам онда се користи цртица. Значи спомен-парк, спомен-гробље. Бар ја тако мислим --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:00, 23. јул 2018. (CEST)

@Pinki: нисам се бавио овим темама па нисам наишао на такве наслове док Иван није предложио горепоменути чланак за добар. Свакако би требало решити и преименовати чланке. @НиколаБ: да, тако каже правопис, а тако сам и ја (израз каже „некада давно”, ал' је заправо прилично скоро) учио у школи. :) --Miljan Simonović (разговор) 18:25, 23. јул 2018. (CEST)
То питање сам мислио да смо решили још 2014. године [1] када сам питао због чланка Спомен-парк Крагујевачки октобар који сам писао. Само што очито да то нисмо исправили у свим чланцима, па можемо сада то урадити. Да се не би десило да опет остане само на расправи.--Марко Станојевић (разговор) 18:30, 23. јул 2018. (CEST)
@Miljan Simonović: и @Марко Станојевић: онда је ствар сасвим јасна, треба само преименовати горе поменуте чланке и проверити да ли има још неки без цртице. --Pinki (разговор) 18:32, 23. јул 2018. (CEST)

Клименти или Кељменди[уреди]

Зар није исправније да чланак о племену Клименти носи име Кељменди? Јер на свим осталим језицима се пише Кељменди. Требало би да буде Кељменди, јер је то оригиналан назив за то племе и тако се изговара.--Ookuninusi (разговор) 01:37, 30. јул 2018. (CEST)

У ситуацијама када за неки појам имамо одомаћено име увек се користи локална варијанта. Тако је Беч уместо Вијен, Солун уместо Тесалоники итд. Дакле Клименти имају предност --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 08:39, 30. јул 2018. (CEST)

Транскрипција[уреди]

Треба ми транскрипција за чланак en:Bellevue, Switzerland, општина у Швајцарској --SrpskiAnonimac (разговор) 16:30, 8. август 2018. (CEST)

С обзиром да је насељен француским становништвом, претпостављам да је и име француско, па би се читало Белви. --Miljan Simonović (разговор) 16:40, 8. август 2018. (CEST)

Треба ми и за чланак hsb:Sakska, назив за Саксонију на горњолужичкосрпском језику --SrpskiAnonimac (разговор) 15:52, 21. август 2018. (CEST)

Просто, Сакска. --Хаеул (разговор) 17:23, 31. август 2018. (CEST)

Чарапа или чарапе[уреди]

Наслов све каже. Мени нелогично да буде једнина јер факат не носимо једну чарапу (осим ако смо другу изгубили). Шалу на страну, и на ен.вики је једнина, али ово је више питање српског језика него сличности са другим пројектима. Речник српског језика[1] каже „Чарапа (обично у множини)...”. Како би требало насловити чланак (не само овај, него и ципела, патика,...)? --Miljan Simonović (разговор) 17:57, 23. август 2018. (CEST)

Референце

  1. ^ https://repo.etfovac.com/srpski-jezik/RSJ%202011..pdf — из неког разлога ми софтвер не дозвољава да ово ставим као обичну спољашњу везу јер се „активирао наш филтер за нежељене поруке”
Застарело мало? Слажем се. — Александар () 22:43, 16. фебруар 2019. (CET)

Liburnoí ili Libyrnoí[уреди]

антички грчки: Λιβυρνοί – Liburnoí или Libyrnoí, шта је исправно? --SrpskiAnonimac (разговор) 22:12, 28. август 2018. (CEST)

Исправно је Libyrnoí, мада донекле зависи од тога који вид романизације се званично користи на српској Википедији. Ако је то онај уобичајени, а скоро сигурно јесте, исправно je y. Већ сам изменио чланак. --Хаеул (разговор) 17:32, 31. август 2018. (CEST)
@Хаеул: хвала --SrpskiAnonimac (разговор) 01:35, 1. септембар 2018. (CEST)

@Хаеул: а за антгрч. Ἔφορος – Éphoros или Éforos ? ...чланак: sh:Efori --SrpskiAnonimac (разговор) 00:11, 4. октобар 2018. (CEST)

@SrpskiAnonimac: 'Éphoros'. 'Ф' је овде увек 'ph'. --Хаеул (разговор)

en:Arsacid dynasty[уреди]

Који је назив исправнији за en:Arsacid dynasty, Арсакидска династија или Арсасидска династија? --SrpskiAnonimac (разговор) 23:15, 7. септембар 2018. (CEST)

@SrpskiAnonimac: Арсакиди, тј. арсакидска. Најбоље је да се у преводу чланака с енглеског уопште не осврћете на њихов начин изговора термина који нису непосредно везани за англофоно подручје. Боље вам је да се ослоните на скоро било који други европски језик, с могућим изузетком француског. --Хаеул (разговор)
@Хаеул: хвала ...направио сам взо чланак Арсакиди (вишезначна одредница) (Арсакидска династија (вишезначна одредница)) --SrpskiAnonimac (разговор) 18:52, 24. јануар 2019. (CET)

Војводство поткарпатско[уреди]

Ако је Подкарпатје, а не Поткарпатје, зар чланак Војводство поткарпатско (пољ. województwo podkarpackie) не би требао да се зове Војводство подкарпатско? --SrpskiAnonimac (разговор) 17:24, 24. септембар 2018. (CEST)

Разговор:Парћански језик#Бољи наслов[уреди]

Разговор:Парћански језик#Бољи наслов --SrpskiAnonimac (разговор) 00:05, 4. октобар 2018. (CEST)

en:Saudia[уреди]

Који је назив исправнији за авио-компанију en:Saudia, Саудиа или Саудија? ... у чланку "Мека" пише "Саудиа" --SrpskiAnonimac (разговор) 18:00, 11. октобар 2018. (CEST)

Па Саудија (као што је Italia Италија) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:46, 11. октобар 2018. (CEST)

Видео игре[уреди]

Имам једно питање, тренутно уређујем чланак Супер Марио, о лику који се појављује у доста видео игара. Е сад, моје питање је како да у чланак додам имена неких од игара, например: Super Mario Land (да ли да напишем исто као што овде пише или да преведем - Супер Марио Земља, мада ми прва опција има више смисла). Хвала унапред Face-smile.svg Serbian Nickmen (разговор) 12:11, 15. октобар 2018. (CEST)

Називи видео игара остављају се у оригиналу и пишу се укошеним словима. Значи, пише се Super Mario Land, Super Paper Mario, Super Mario Odyssey итд. – Srdjan m (разговор) 14:03, 15. октобар 2018. (CEST)
Хвала. Face-smile.svg Serbian Nickmen (разговор) 09:02, 16. октобар 2018. (CEST)

МС Стојан[уреди]

Зар чланак "МС Стојан" не би требао да се зове "МЦ Стојан" (латинично би било MC Stojan) или "Ем-Си Стојан" (Em-Si Stojan), као што пише у чланку "ем-си"...а не "МС Стојан" (написано на ћирилици, а на латиници је овако MS Stojan) као сада --SrpskiAnonimac (разговор) 22:54, 16. октобар 2018. (CEST)

Најбоље да се чланак зове "Ем-Си Стојан" ("Ем-Си" великим словима јер му је то део псеудонима), као чланак о Ивани Рашић - Сајси Ем-Си (Sajsi MC) --SrpskiAnonimac (разговор) 00:44, 17. октобар 2018. (CEST)

Застарело мало… Слажем се у потпуности. Глупо је овако пола латиница пола ћирилица. Може „МЦ Стојан”, а може и „Ем-Си Стојан”. Пошто имамо „Сајси Ем-Си”, у циљу доследности боље је „Ем-Си Стојан”. — Александар () 22:43, 16. фебруар 2019. (CET)

Изотопи[уреди]

Да ли се имена изотопа пишу са цртицом или без ње? На примјер, да ли се пише уранијум-238, цезијум-137 или уранијум 238, цезијум 137? Наилазио сам и на један и на други случај у секундарним изворима али и на Википедији.--— WR 22:18, 26. октобар 2018. (CEST)

ја мислим да је са цртицом јер је реч о јединственом имену изотопа --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:44, 26. октобар 2018. (CEST)

Мерне јединице[уреди]

Да ли мерне јединице остају на латиници и у чланцима писаним на ћирилици?

кг, л, м или kg, l, m SimplyFreddie (разговор) 13:27, 27. октобар 2018. (CEST)

Према Речнику језичких недоумица Ивана Клајна мерне јединицуе се могу писати на оба писма осим у скраћеницама V - волт и W - ват, где је латиница неопходна ради разликовања. Мени је логично да се у текствеима писаним ћирилицом и мерне јединице пишу ћирилицом. --Drazetad (разговор) 13:47, 27. октобар 2018. (CEST)

Рамонде[уреди]

Ако је за српску рамонду (лат. Ramonda serbica) — рамонда сербика, како је онда за Наталијину рамонду (Ramonda nathaliae) — рамонда ? ? --SrpskiAnonimac (разговор) 01:07, 7. новембар 2018. (CET)

Софија прва[уреди]

Имам недоумицу у вези превода наслова серије Sofia the First. Чланак о серији носи име Софија прва, мада је првобитно стајало Софија Прва, а и на многим другим местима, па и на сајту који је референца тог чланка, стоји Софија Прва. Дакле, шта је правилно, Софија прва или Софија Прва? Хвала :) Поздрав --Serbian Telenovelas (разговор) 19:47, 9. новембар 2018. (CET)

Ја бих овде користио Софија Прва (пошто је ово „Прва” додатак уз име и саставни је део имена — Правопис т. 41г). — Александар () 23:14, 16. фебруар 2019. (CET)

Шлеси или Шлези[уреди]

Шлеси или Шлези, који је назив исправнији за народ који живи у Шлеској? --SrpskiAnonimac (разговор) 15:23, 17. новембар 2018. (CET)

Мало застарело. Ја бих рекао Шлеси — као што би рекао Пруси (Пруска) уместо Прузи. — Александар () 23:43, 16. фебруар 2019. (CET)

Каменица, река у Бугарској[уреди]

Како је исправно, Каменица (притока Вит) или Каменица (притока Вите)? .... река се зове Вит --SrpskiAnonimac (разговор) 12:43, 1. децембар 2018. (CET)

С обзиром да су Црни и Бели Вит, онда је Каменица (притока Вита). --Miljan Simonović (разговор) 16:51, 1. децембар 2018. (CET)

Пра(е)историја[уреди]

Шта је правилније, праисторија или преисторија? Наш чланак о том делу људске историје насловљен је као преисторија, што је мени мало бесмислено, јер би у том случају имали и пребабу и предеду (љољ) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:05, 9. децембар 2018. (CET)

Према Клајну (Речник језичких недоумица) је преисторија.— WR 18:48, 9. децембар 2018. (CET)
Искрено први пут чујем. Јесте да префикс „пре” означава нешто што претходи нечему, али мислим да је облик „пра” много прихватљивији када је реч о хронологији у научним терминима- Имамо и праживотиње, прастановнике итд. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:50, 9. децембар 2018. (CET)
И ја сам навикао на облик праисторија, али ево да цитирам шта пише:
  • праисторија,-ијски погрешно је сковано по аналогији са прачовек, прадавни и сл. Може се употребити за најранија раздобља историје, али кад је реч о времену пре историје (пре првих писаних споменика), правилно је само преисторија, -ијски.....
  • преисторија, не праисторија (в. то).

WR 21:32, 9. децембар 2018. (CET)

У правопису се наводи:

пра-: прабаба, прад(ј)д/прад(ј)едађ прадамовина, праизвор, праисконски, праисторија, прастановник, прастари, Прасловен, прасловенски, т. 486, 8la [1]:p. 420
праисторија (ист. раздобље), праисторијски, уп. преисторија [1]:p. 420

као и

предисторија (доба које je претходило чему, постанку, развитку и сл.), предисторијски; уп. преисторија[1]:p. 421
преисторија (период y развитку људског рода до појаве првих писаних споменика), преисторијски; уп. предисторија[1]:p. 422
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Митар Пешикан; Јован Јерковић; Mato Пижурица (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 

--Dcirovic (разговор) 21:53, 9. децембар 2018. (CET)

Правопис има већу „снагу”. Ако је праисторија у правопису онда треба преименовати.— WR 21:56, 9. децембар 2018. (CET)


Оба облика су исправна, из простог разлога што се већ деценијама напоредо користе, али треба дати предност облику преисторија. Историја је, строго говорећи, период након настанка првих писаних споменика. Оно што претходи томе је 'пре историје' - дакле, преисторија. Реч праисторија буквално значи 'стара/древна историја' и није прихватљив стручни термин. --Хаеул (разговор)

abc0-их[уреди]

Шта је правилније „из 2010-их” или „из 2010их”? -- ВЛАДА да? 13:50, 24. децембар 2018. (CET)

Са цртицом наравно ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:40, 25. децембар 2018. (CET)

Фудбалске репрезентације[уреди]

Ја мислим да треба велико почетно еф, а Маре даје доказе да иде мало. У питању је организација, па зато мислим да иде велико. Ако неко зна нешто о овоме нека каже...   Обсусер 15:33, 6. јануар 2019. (CET)

А ја мислим да Обсусер треба мало да искулира и да престане са провокацијама других уредника. И сад не знам ко је овде луд. Па пре је исти корисник који је поставио ово питање уједао људе по пројекту због правописа. Једино ако ово није Обсусер него му је хакован налог од стране неког ко исто тера инат као и он. Мада сам свакако приметио да је глобално такав. На Транслејтвикију човек тражи блокаду тамошњег уредника „јер преводи тог уредника тамо нису перфектни, а његови јесу”, а преводи ове жртве која само зна другима да замера а да нешто исправи ни случајно, јер је он бог а остали су робови, су катастрофално пресмешни. Што се тиче овог проблема, еф иде мало. --Zoranzoki21 (разговор) 20:43, 6. јануар 2019. (CET)

Иако није директно образложено, у П2010 има неколико примјера гдје је еф написано малим словом (стр. 63-64). Моје схватање је да фудбалска репрезентација Србије није организација у класичном смислу, она функционише у оквиру организације која се зове Фудбалски савез Србије и наступа као Србија, а ово фудбалска репрезентација се користи у описном смислу. С друге стране, код имена спортских организација, клубова и манифестација, прва ријеч се пише великим почетним словом, нпр. Прва фудбалска лига, Фудбалски савез Србије, Кошаркашки клуб Партизан... (ако су све ријечи дио службеног имена).— WR 14:17, 7. јануар 2019. (CET)

Мало слово наравно ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:05, 7. јануар 2019. (CET)

Поморавље[уреди]

Је л' се реч Поморавље код Великог, Западног, Јужног, Косовског, итд, пише великим или малим словом? --Kovačević (разговор) 16:37, 27. јануар 2019. (CET)

@Kovačević: великим словом, наравно. — Александар () 14:08, 22. фебруар 2019. (CET)

Pronunciation of a Serbian Village name[уреди]

Hello, Serbian Wikipedians, I need help confirming the pronunciation of a Serbian village name, in your wiki Руцка. The letter ц is pronounced like ts, so is the correct transliteration for it Rotska not Rucka as it's written in most wikis? Please confirm the correct pronunciation.--محمد أحمد عبد الفتاح (разговор) 12:09, 28. јануар 2019. (CET)

@محمد أحمد عبد الفتاح: IPA is /rutska/ - "U" sounds like English "oo" in troop; "TS" is like ts in shorts and "K" sounds like c in car. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:10, 28. јануар 2019. (CET)
@НиколаБ: Thank you, so it is /rutska/. I have already corrected the transliteration in the Arabic article. It needs to be corrected in other wikis.--محمد أحمد عبد الفتاح (разговор) 16:53, 28. јануар 2019. (CET)
I believe the proper IPA is /'rut͡ska/ :P --Ф± 00:04, 29. јануар 2019. (CET)

Транскрипција или присвојни придев[уреди]

Да ли је исправније да прва реч у наслову чланка буде дословна транскрипција (Мајкрософт виндоус, Гугл преводилац) или преображена у присвојни придев (Мајкрософтов виндоус, Гуглов преводилац)? Видео сам неке чланке где се јавља присвојни придев, па да проверим. Поздрав! — Александар () 14:58, 29. јануар 2019. (CET)

Соколац[уреди]

у Сокоцу или у Соколцу, шта је исправно? --SrpskiAnonimac (разговор) 15:39, 11. фебруар 2019. (CET)

Сокоцу наравно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:16, 12. фебруар 2019. (CET)

Питање везано за области[уреди]

Разговор са корисником:Жељко Тодоровић#Питање --Kovačević (разговор) 11:47, 15. фебруар 2019. (CET)

У Правопису сам нашао ово за велико слово (т. 50, 61. стр.):

г. Имена географских подручја, макро и микро регија, сливова и сл.: Банат, Поморавље, Шумадија, Средоземље, Медитеран, Магреб, Скандинавија, Ломбардиjа, Мала Азија, Црногорско пpимopje, Бока которска (скр. Бока) , Азурна обала, Блиски исток, Средњи исток, Далеки исток; Неготинска Крајина, Книнска Крајина (краће Крајина), Далматинска 3агора (краће 3агора), Хрватско 3агорје (краће 3агорје), Ваљевска Подгорина (краће Подгорина), Метохијски Подгор (краће Подгор), Равни Котари (краће Котари); Моравски слив, Црноморски слив.

Напомена: Пошто су речи крајина, загора, загорје, подгор(ина), котар(и) углавном изгубиле опште (истор. терминолошко) значење, а на њих се, испуштањем одредбене речи која им претходи, најчешће своди име (у тим местима односно подручјима редовно) — пишемо их великим словом и када су део вишечланог имена изван почетне позиције. — Александар () 12:01, 15. фебруар 2019. (CET)

Сјеверна Македонија[уреди]

Шта радити са историјских чланака, а који су у свом имену имали Републику Македонију? Мислим на изборе, сукобе, спортска такмичења. Моје је мишљење да те чланке, не треба дирати и оставити називе који су били и прије промјене назива државе. — Ранко   Нико лић   02:50, 16. фебруар 2019. (CET)

И моје мишљење је исто и већ сам пар чланака вратио на имена без придева Северна. -- Bojan  Razgovor  03:09, 16. фебруар 2019. (CET)
Враћај на ранији назив „Република Македнија”, како би се избјегле нејасноће. — Ранко   Нико лић   10:48, 16. фебруар 2019. (CET)

Наравно да остаје стари назив, као и у случајевима Родезије, Заира, Бурме... --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:00, 16. фебруар 2019. (CET)

не би требало да се праве поређења са осталим државама чији су називи били међународно признати. чињеница је да је ова држава од свог оснивања тек сада "добила" међународно признати назив и да су претходни били или непризнати или привремени, тако да се не могу изједначавати са овим садашњим. у чланцима се може, ако неко сматра то битним, лако навести да је држава тада користила други назив који је или био непризнат или привремен. такође, треба се дефинитивно утврдити да ли се као придев користи северномакедонски, јер су настали већ сукоби око тога. Lackope (разговор) 12:33, 16. фебруар 2019. (CET)

До сада су они званично били БЈРМ, ја сам давно предлагао да и ми користимо ту скраћеницу, али авај. Не можеш написати да је на неком такмичењу 1995. учествовала Северна Македонија јер тада није постојала под тим именом. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:56, 17. фебруар 2019. (CET)
на већини наших чланака што се такмичења тиче је писало да је учествовала македонија иако у стварности је учествовала под именом бјр македонија па кад из те перспективе гледамо већу тежину има име севрна македонија од македонија. Lackope (разговор) 16:06, 17. фебруар 2019. (CET)

Ваљда се користи и даље македонски, слично као код Велике Британије (тј. Уједињеног Краљевства) где се користи британски...имамо исти случај - Северна Кореја, ако се користи корејски, а не севернокорејски, онда тако треба и за Северну Македонију --SrpskiAnonimac (разговор) 15:22, 16. фебруар 2019. (CET)

Придев корејски није добар пример јер имамо две Кореје, па ако се напише само корејски нејасно је да ли се односи на Северну или Јужну Кореју. С друге стране македонска држава је само једна, тако да може и да остане облик македонски --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:56, 17. фебруар 2019. (CET)
НиколаБ, мислио сам на то ако се у неком чланку спомиње само једна Кореја, да је онда у реду да се користи само корејски, а где се спомињу обе, да се користи севернокорејски и јужнокорејски --SrpskiAnonimac (разговор) 15:13, 17. фебруар 2019. (CET)
није најбољи пример ни велика британија. са овим не треба журити, али треба имати у виду да бугарска и немачка википедија већ користе придев северномакедонски. Lackope (разговор) 16:06, 17. фебруар 2019. (CET)

Ако се придев односи на име државе, онда би морало бити северномакедонски (типа северномакедонски фудбалер, певач, глумац), али ако се потенцира етничка припадност онда може и само македонски. А за Кореје би без обзира на чланак требало да се користе облици севернокорејски и јужнокорејски --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:30, 17. фебруар 2019. (CET)

ѣ[уреди]

Јел је за староћирилични назив Пониша оу Моравѣ, садашњи исправни назив Пониша оу Мораве, а за Прилѣпница - Прилепница? --SrpskiAnonimac (разговор) 15:30, 16. фебруар 2019. (CET)

Слово јат (ѣ) у екавици замењује се словом „е”, док се у ијекавици замењује са „је” или „ије”. Мислим да су та два назива исправна. — Александар () 21:45, 16. фебруар 2019. (CET)

Acamicamacaraca, а за Алѣна, јел Алена или Аљена? --SrpskiAnonimac (разговор) 23:58, 17. фебруар 2019. (CET)

@SrpskiAnonimac: Алена (екав.) или Аљена (ијек.). — Александар () 09:47, 18. фебруар 2019. (CET)
Acamicamacaraca, а јел се мењају лична имена из екавице у ијекавицу, нпр. за Алену, јел остаје Алена и у ијекавици или не? --SrpskiAnonimac (разговор) 12:39, 18. фебруар 2019. (CET)
Каква екавица и ијекавица, какви Аљена или Аљен, примери: Alen Islamović, Alen Bokšić, Alenka Rančić су исти и у ијекацици и екавици, проверите на хрватској и бошњачкој Википедији, итд.--Drazetad (разговор) 13:12, 18. фебруар 2019. (CET)
@Drazetad: Овде се ради о историјским личностима, не о људима, да кажем, „из новијих времена”… @SrpskiAnonimac: не знам, мислим да у Правопису нема о томе. Знам само да се мења „е” за екавицу и „је” или „ије” за ијекавицу. Те су тако речи „снѣгъ” постале „снег” или „снијег”, и сл. Сад не знам. Негде се у екавским изворима спомиње и Алена и Аљена. Можда су оба прихатљива и за један и за други изговор. — Александар () 13:39, 18. фебруар 2019. (CET)
Acamicamacaraca, вероватно се речи типа бело, хлеб и млеко мењају у ијекавицу, и обрнуто, док се лична имена не мењају, Алена би била Алена и у екавици и ијекавици
Примери:
  • бѣло – ек. бело, ијек. бијело
  • хлѣб – ек. хлеб, ијек. хљеб
  • млѣко – ек. млеко, ијек. млијеко --SrpskiAnonimac (разговор) 19:16, 18. фебруар 2019. (CET)
Lična imena se ne mijenjaju u ijekavicu i obrnuto. Tu spadaju i imena organizacija, gradova, itd. Npr. Crvena Zvezda je Crvena Zvezda na oba izgovora. Istorijske ličnosti takođe ostaju tako kako su zapisane. Neka imena, obično nadimci koja potiču od opštih imenica, se možda u starijim tekstovima mogu naći i ovako i onako, ali to ne bi trebalo da predstavlja problem, pošto je to vrlo mali broj primjera i najvjerovatnije se nadimak ne koristi za odrednicu na Vikipediji. Славен Косановић {разговор} 19:37, 18. фебруар 2019. (CET)

Океј. Значи Алена је једини коректан облик у оба изговора. Поздрав. — Александар () 22:17, 18. фебруар 2019. (CET)

Да, и ја тако мислим. Уредићу све чланке на sr.wiki. i sh.wiki из Аљена у Алена.
Уредио сам тај чланак (Јелена Мрњавчевић (Вукашинова супруга)), додао сам референце...јел треба да избацим из чланка име Аљена или да остане како сам га уредио? Име Алена сам подебљао, док сам име Аљена ставио у загради и њега нисам подебљана, оба имена сам ставио да буду искошена. Направио сам преусмерења Алена Мрњавчевић и Аљена Мрњавчевић а тај чланак --SrpskiAnonimac (разговор) 23:58, 18. фебруар 2019. (CET)

Акроними и њихово вербализовање[уреди]

Требало би да се договоримо око вербализовања акронима. Није у реду да постоје Унеско и Наса (као вербализовани акроними) и НАТО, УЕФА и ФИФА (као верзалне скраћенице, односно обични акроними). — Александар () 22:17, 18. фебруар 2019. (CET)

Можда и јесте у реду, јер ови први су устаљени а Нато, Уефа и Фифа баш нису. Ја сам за ове друге облике јер скраћеница УНЕСКО није баш ваљана као таква (слова ова нису на српском скраћеница ни од чега).   Обсусер 00:33, 20. март 2019. (CET)

Саобраћајне незгоде?[уреди]

Постоји мали проблем што се тиче назива категорије Страдали у саобраћајним незгодама јер сам ја учио у средњој школи али и на факултету да је разлика између незгоде и несреће у томе што у несрећи има смртних исхода, па је самим тим назив категорије мало парадоксалан, без увреде према њеном аутору Пинкију. Ни у чланку Саобраћајна незгода ови појмови нису баш дефинисани до краја, али ја ипак предлажем да се назив категорије промени у „Страдали у саобраћајним несрећама”. Чак и када се убаци у Гугл транслејт road accident преводи као саобраћајна несрећа, а на Викимедијиној остави се категорија баш тако и зове. — SimplyFreddie (разговор) 20:04, 19. фебруар 2019. (CET)

Мени је свеједно, али постојећи назив није погрешан. Ако погледаш у Закону о безбедности саобраћаја на путевима (члан 7, тачка 82), тамо је тачно дефинисан појам саобраћајна незгода.— WR 20:48, 19. фебруар 2019. (CET)
@SimplyFreddie: Не знам коју си средњу школу или факултет похађао, али термин саобраћајна несрећа не постоји као званичан термин, већ само као термин који се одомаћио у разговору обичних људи, али на жалост и у медијима. Једини исправни термин је саобраћајна незгода како то и третира Закон о безбедности саобраћаја. @Wikiwind: Можда делује, али није свеједно. Исправан појам је само саобраћајна незгода, а не несрећа. --Pinki (разговор) 21:05, 19. фебруар 2019. (CET)

Мислим да је термин саобраћајна несрећа много раширенији. Незгода и несрећа ми не делују као синоними --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:16, 19. фебруар 2019. (CET)

 Коментар: Заправо, појам „несрећа” знато је шири од „незгоде”, али су свакако синоними. Могу рећи да је исправније користити „незгоду”, али је пожељно у чланку навести и термин „несрећа” као колоквијализам. — Александар () 21:33, 19. фебруар 2019. (CET)

Апсолутно се не слажем са овим. Откуд то да је термин несрећа колоквијализам. Саобраћајна незгода је синоним за удес, несрећа је много тежи случај, углавном са смртним исходом. Како побогу да се нечија смрт означава као незгода --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:56, 19. фебруар 2019. (CET)
Па, „саобраћајна несрећа” и јесте колоквијализам речи „саобраћајна незгода”. Ако је у Закону о безбедности саобраћаја на путевима поменута само „саобраћајна незгода”, мислим да је боље и тако насловити чланак. — Александар () 22:57, 19. фебруар 2019. (CET)

 Коментар: Nesreća = bio si loše sreće i desilo ti se nešto... Nezgoda = našao si se u situaciji tvojom ili tuđom zaslugom, nepažnjom, nemarom, i sl., gdje se nešto desilo tako da ima štete bilo po tebe, bilo po druge... Moje tumačenje... :) Mogu da zamislim zbog čega je neutralniji pojam „nezgoda” u saobraćaju. Славен Косановић {разговор} 21:51, 19. фебруар 2019. (CET)

„Незгодно је стао и повредио чланак”, „у несрећи услед рушења авиона погинуло је ххх путника” --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:56, 19. фебруар 2019. (CET)
Onda je sâm kriv što je nezgodno stao... :) U saobraćajkama je uvijek neko kriv, onaj ko je uzrokovao, oni koji su gradili ili obilježavali put, vremenski uslovi, itd, zbog toga „nesreća” sa značenjem „loša sreća”, nije baš najprihvatljiviji pojam za ove koji pišu sabraćajni zakon. Neki dovitljivac koji je uzrokovao „nesreću”, bi na sudu mogao da se poziva na to da je imao lošu sreću što se našao na tom i tom mjestu..., ili da je oštećeni loše sreće... :) A mediji, naslovi u medijima, su, ja mislim, sasvim druga priča. Славен Косановић {разговор} 22:53, 19. фебруар 2019. (CET)

Ако ћемо да будемо прагматични, мислим да је најконкретније да пише „удесима”. Несрећа је термин који се користи од случаја до случаја, а то што је постао колоквијалан можемо да захвалимо и медијима. Исто као чувена флоскула „популарни...” Може бити овај, или онај, а користи се у свим приликама када немаш шта паметније да напишеш и где је потребно да што пре објавиш вест. Незгода суштински јесте најтачнији израз, али вероватно превише благ уколико је са смртним исходом. С друге стране, последице у виду сломљених мигаваца, или одваљених браника сигурно нису нешто што је немогуће санирати, нити се материјална штета може мерити са угроженим животом. --Lotom (разговор) 22:29, 19. фебруар 2019. (CET)

@НиколаБ: Према дефиницији саобраћајна незгода је догађај на путу или другом месту отвореном за јавни саобраћај или који је започео на таквом месту, у коме је учествовало најмање једно возило у покрету и у коме је једно или више лица погинуло или повређено или је настала материјална штета.--Pinki (разговор) 22:31, 19. фебруар 2019. (CET)
Закон не познаје велике или мале саобраћајне незгоде, већ саобраћајне незгоде се већом или мањом материјалном штетом и саобраћајне незгоде са и без смртног исхода. --Pinki (разговор) 22:34, 19. фебруар 2019. (CET)

Какве везе има закон са правописом? Законски акти могу судар два или више возила да означавају као незгоду, али када особа страда у једном таквом удесу, страдала је у несрећи, а не у незгоди. Колико је нормално да се на пример судар два авиона у ваздуху означава као ваздухопловна незгода, потонуће Титаника као поморска незгода и слично --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:46, 20. фебруар 2019. (CET)

Никола, Правопис не одлучује који ће се појам, израз користити у различитим струкама, професијама, и сл. У њему се може рећи како се нека ријеч правилно записује, транскрибује и сл., а „значењем” се баве етимолошки рјечници. У ствари, ријеч акцидент, коју у овом случају саобраћајног кôда користи већина европских језика има исто значење као и наша ријеч незгода. А код нас је ријеч акцидент ушла у језик са једним од значења, случајни или насумични догађај, или изузетак, отприлике... Дакле, већина ријечи посједује многоструко значење у зависности од тога гдје се употребљавају. За случајеве које си поменуо, ја сам у медијима наилазио и на израз „трагедија”, поред „несрећа”, али то су више описни појмови који описују степен „драме” у зависности од броја погинулих. Мислим, ја не бих имао ништа против да направите и категорије Саобраћајне несреће и трагедије, па и поморске несреће и трагедије, ако је то рјешење, али такође мислим да због тачности, усклађености са саобраћајним кодом, главна категорија треба да буде Саобраћајне незгоде гдје треба ставити до знања да је то званични израз нашег саобраћајног законика. Славен Косановић {разговор} 21:47, 20. фебруар 2019. (CET)
@НиколаБ: Како закон нема везе са правописом!? Значи саобраћајни стручњаци нису у складу са правописом, а квази новинари јесу!? --Pinki (разговор) 22:23, 20. фебруар 2019. (CET)

Нишке општине[уреди]

Зар није за нишке општине Градска општина Црвени Крст исправно Градска општина Црвени крст, а за Градска општина Нишка БањаГрадска општина Нишка бања (тако је на овој слици)....као што је за београдске општине Градска општина Савски венац а не Градска општина Савски Венац, или за Градска општина Стари град а не Градска општина Стари Град? --SrpskiAnonimac (разговор) 21:16, 1. март 2019. (CET)

Према статутима ових двеју нишких градских општина и Града Ниша, званични/службени називи јесу (Градска општина) Нишка Бања и (Градска општина) Црвени Крст. --Novak Watchmen (разговор) 22:29, 3. март 2019. (CET)

То су званична имена насеља и по некој логици би требало да буду писана великим словом. Ово за ГО Савски венац ми баш није јасно зашто мало слово, док се код насеља конкретно обе речи пишу великим словом --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:10, 4. март 2019. (CET)

овде се прави разлика између насељеног места и градске четврти, нишка бања је насељено место док црвени крст је градска четврт. па тако нишка бања иде великим - Нишка Бања док би црвени крст било малим - Црвени крст. тако је и у званичним документима које је објавио рзс за последњи попис по насељима. Lackope (разговор) 00:22, 5. март 2019. (CET)

Јасно је то мени, али на пример на званичном сајту општине Савски Венац друга реч је написана малим словом. Знам да је некада неко већ писао нешто на ту тему на неком од ових тргова, али не могу да нађем ко и где --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:05, 5. март 2019. (CET)
па савски венац није посебно насељено место као нпр. сопот, тако да иде малим словом. Lackope (разговор) 00:52, 6. март 2019. (CET)

А градске четврти: Црвени Крст (Београд) (налази се на територији град. општ. Врачар и Звездара) и Црвени Крст (Ниш) (налази се на територији град. општ. Црвени Крст), јел се пишу малим словом (крст)? --SrpskiAnonimac (разговор) 22:43, 6. март 2019. (CET)

да. Lackope (разговор) 00:58, 7. март 2019. (CET)

Сити?[уреди]

Е овако, после краће дискусије са колегом Николом, одлучио сам да отоврим овде тему о томе да ли се пише Манчестер Сити или Манчестер сити. Никола каже да треба да буде велико због званичног имена града, а ја сам у дискусији са људима који се баве српским језиком дошао до одговора да се пише малим јер се малим пишу и остале друге речи као јунајтед, атлетик и остала. Наравно, ово не важи уколико је друга реч властито име града, државе и друго. Нашао сам и извор за ово у ПМС-у 2010. страна 66, ставка 63 и страна 345, последња ставка. Ако може још неко да да мишљење да решимо овај „проблем” јер виђам на неким местима мало слово, а негде велико. — SimplyFreddie (разговор) 15:12, 10. март 2019. (CET)

Укратко, ја мислим да треба да иде велико слово у другој речи јер је име клуба истоветно са званичним именом града или његовог дела. Хипотетички би то био случај као код постојања нпр ФК Мркоњић Град или ФК Врњачка Бања. Ја сматрам да су зато ФК Манчестер Сити, ФК Дери Сити, ФК Нотингем Форест (ово Форест је део града Нотингема), ФК Дерби Каунти са великим словима јер је име клуба истоветно са именом града (округа), док мало слово иде у случајевима када је друга реч описног карактера (ФК Манчестер јунајтед, ФК Чарлтон атлетик, ФК Црвена звезда итд). Ово је неко моје здраворазумско размишљање и свакако не значи да је исправно. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:25, 10. март 2019. (CET)

@НиколаБ: Нисам разумео поређење до краја, град у Енглеској се зове Манчестер, без тог сити или град. Како да поредимо Мркоњић Град кад се место не зове Манчестер Град, већ само Манчестер?--Soundwaweserb (разговор) 15:30, 10. март 2019. (CET)

Званично име града је само Манчестер, тако да и не би био баш исти случај. Друго је ако уз име клуба стоји неко конкретно место. --Lotom (разговор) 15:34, 10. март 2019. (CET)

малим словом, пошто није део имена града. Lackope (разговор) 15:52, 10. март 2019. (CET)

Слажем се, ово треба малим словом. — Александар () 15:59, 10. март 2019. (CET)

НиколаБ: И ја мислим да је логично малим, али има смисла и то што говори Никола. У сваком случају ово кажем због странице ФК Норич Сити који ће постати добар, па да знамо шта је исправно.--Soundwaweserb (разговор) 16:04, 10. март 2019. (CET)

Неће бити да је званично име само Манчестер, баш као што ни за Београд није званично само Београд већ Град Београд. Исто је и за Бирмингем. Енглези иначе користе тај додатак City у званичном делу имена да би се направила разлика са агломерацијом (нпр код Манчестера је то Greater Manchester итд). --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:40, 10. март 2019. (CET)

НиколаБ: Ми треба ово нашем језику да прилагодимо, а не само њиховим званичним називима градова. Шта каже наш правопис? Шта је код нас укорењено? Можемо и ми да зовемо ОФК Београд — ОФК Град Београд, али није тако као што каже званични назив Београда. Схваташ ме. Зато треба сагледати све, али наравно има смисла то што ти наводиш.--Soundwaweserb (разговор) 18:15, 10. март 2019. (CET)
град београд је административна јединица а београд је градско насеље што није исто. Lackope (разговор) 18:20, 10. март 2019. (CET)
Ја не знам да ли се ја погрешно изражавам или ме ви погрешно схватате. Manchester City је административно и правно исто оно што и Град Београд. И када би превели име тог клуба на српски био би ФК Град Манчестер. Не знам, али мени је ово Манчестер сити тотално нелогично. На сајту РТС-а сам рецимо наишао на обе верзије назива, и са великим и са малим словом. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:34, 10. март 2019. (CET)
град београд није географско име, већ назив административне јединице која се сутра може звати другачије и променити своје границе надлежности. ако је назив града или градског насеља манчестер сити онда иде велико али ако је само манчестер онда исто као и за манчестер јунајтед. Lackope (разговор) 18:48, 10. март 2019. (CET)
На крају испаде да сам ја тај који говори кинески. О каквим ти географским именима причаш. Све што има званичне органе власти је званична административна јединица. А тај град усред Енглеске се званично зове Град Манчестер, илити на енглеском City of Manchester или Manchester City. Сви ти клубови са додатком Сити су првобитно били градски клубови и отуда и имена. Не знам да ли знаш, али реч City је у енглески језик, као појам за урбано градско језгро, пренесена од имена централног дела Лондона који је и данас познат под тим именом, просто Сити. Зато мене буни тај део у вези са називима овог типа. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:11, 10. март 2019. (CET)
ти користиш веб страницу градског савета манчестера и кажеш како је званично име града Manchester City а не Manchester, ја се тим не могу сложити јер постоје и други извори који град јасно одређују са Manchester. ако мислиш да је у питању градска четврт или језгро манчестера онда би за то требао извор, овако треба бити усклађено са манчестер јунајтед и сличним примерима. Lackope (разговор) 13:56, 11. март 2019. (CET)
Мислим да сад капирам шта на шта циљаш. Онда заправо треба тражити аналогију са питањем изнад. --Lotom (разговор) 18:59, 10. март 2019. (CET)
Е напокон хехе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:11, 10. март 2019. (CET)

Ja ne kapiram o cemu vi pricati, o sportskim klubovima ili geografiji? -- Bojan  Razgovor  19:14, 10. март 2019. (CET)

О вишечланим именима клубова идентичним именима места --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:37, 10. март 2019. (CET)

Шта ћемо са овим на крају? Face-grin.svgSimplyFreddie (разговор) 19:35, 17. март 2019. (CET)

Ја мислим да треба великим почетним словом, Манчестер Сити дакле...   Обсусер 00:31, 20. март 2019. (CET)

Имена компанија и ОС-а[уреди]

Ово је питање постављано годинама уназад. Наиме, треба да се усталимо по питању имена компанија и оперативних система и сл. Да ли је овде боље транскрибовати или оставити у оригиналу? Интересантно је да од свих Википедија „на словенским језицима” на којима је написан чланак о Виндоусу 7, само на нашој се транскрибује. Чак ни Руси не транскрибују. Колико се ја сећам, Иван Клајн је навео да треба да користимо „најпрепознатљивији облик речи” — што значи да треба користити транскрипцију када је она препознатљива — што даље значи да неке речи не би требало транскрибовати када им се замагљује изворни облик. Како технологија напредује, тешко да ћемо видети некога ко у стручним радовима и терминологији користи Мајкрософт и Виндоус уместо Microsoft и Windows. Уосталом, и саме компаније приликом превода свог софтвера на српски остављају своје име у изворној графији. Ово је један велики минус за транскрипцију. Ипак, транскрипција на Википедији има дугу традицију, а што се мене тиче, увек ћу подржати транскрибован облик. Шта ви мислите о овоме? Како бисте ви радије писали? Иначе, велики проблем представљају и акроними. Да ли оставити у оригиналу, писано транскрибовати или путем говора. Типа CNN — CNN, ЦНН или Си-Ен-Ен (или вербализовано Сиенен, фуј). Мишљења? — Александар () 23:26, 19. март 2019. (CET)

Имена компанија свакако транскрибовати, а ту Си-Ен-Ен и сл.   Обсусер 00:30, 20. март 2019. (CET)

Казахстан број један у свету[уреди]

Пре пар дана је нови казахстански председник (односно вд истог) донео одлуку да се у част бившег председника промени име главног града те земље из Астана у Нурсултан (идиотизам ал добро). На званичним административним страницама стоје називи каз. Нұр-сұлтан и рус. Нур-Султан. На који начин ћемо ми да пишемо то име, да ли као једну реч Нурсултан (што мислим да је погрешно јер се види разлика између имена града и имена председника), као Нур-Султан (што опет и није у неком сагласју са нашим правописом) или као Нур Султан (што мени опет делује најлогичније)? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:32, 24. март 2019. (CET)

 Коментар: треба се одлучити између одвојеног и спојеног писања. За сада, не треба још да журимо, будући да на Википедији на енглеском још увек није постигнут консензус око промене имена чланка (сматрају да је прерано и да треба времена док ново име стекне широку препознатљивост). Оно што примећујем јесте да се код медија популаризује спојени облик, што није кључни фактор, али је фино навести. — Александар () 22:42, 24. март 2019. (CET)

Постоји један пример, а то је Санкт Петербург (рус. Санкт-Петербург), град у Русији. На Википедији на рус. јез. Нови Сад се зове Нови-Сад, Нови ПазарНови-Пазар, Сремски КарловциСремски-Карловци, итд. (где постоји размак, пише се цртица)

Мислим да је најбољи назив за град Нур Султан (где му цртица дође као размак) --SrpskiAnonimac (разговор) 14:22, 25. март 2019. (CET)

Са цртицом се пише само ако цртица има значење „и” (П2010, т. 101), наведени су примјери Шлезвиг-Холштајн и Алзас-Лорена. У осталим случајевима пише се одвојено (примјери Ролан Гарос, Клермон Феран, Екс ан Прованс) односно спојено према створеном обичају (примјери Њујорк, Ламанш, Монблан, Тјенанмен). Из овога закључујем да би требало одвојено (без цртице).— WR 15:06, 25. март 2019. (CET)