Википедија:Увод у транскрипцију имена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Адаптација имена из страних језика детаљно је описана у Измењеном и допуњеном издању Правописа српскога језика (2010), као и у његовом првом издању (1993). С изузетком дорађених правила за енглески језик и нових за скандинавске језике, између ових издања није дошло до већих измена. Међутим, у Правопису српскохрватскога књижевног језика из 1960, транскрипциона правила била су обрађена само у најкраћим цртама, тако да је деценијама владала шаролика пракса, од консултовања извора попут енциклопедија, атласа или уџбеника до разних врста импровизације. Будући да су многи уредници Википедије навикли на одређене адаптације конкретних имена, поготову оних географских, чак и недвосмислене препоруке у меродавним приручницима често узрокују дуже расправе. Овим чланком обавештавамо нове уреднике о савременим назорима на прилагођавање имена.

Укорењена имена[уреди]

Правопис српскога језика (2010)[уреди]



Подбелешка 1 уз наслов изнад тачке 208 додаје следеће: „Овај модел транскрипције властитих имена из енглеског језика примењен је у приручницима Нови транскрипциони речник енглеских личних имена (Т. Прћић: Прометеј, Нови Сад, 1998) и Енглеско-српски речник географских имена (Т. Прћић: Змај, Нови Сад, 2004).“ Узвичником су означена укорењена имена у обама речницима. Змај је 2008. објавио и новије издање првог речника, са незнатним изменама.

Твртко Прћић[уреди]

Иван Клајн[уреди]

Имена из језика за које немамо правила[уреди]

Уредницима Википедије често је потребна транскрипција имена из језика за које Правопис не даје никаква правила. Углавном се тада користе транскрипције које се нађу у постојећим изворима, као што су новине, уџбеници, енциклопедије или атласи, мада се понекад настоји транскрибовати и на основу IPA транскрипције, какву често налазимо на почетку одговарајућег чланка на енглеској верзији Википедије. У вези с таквим језицима Правопис садржи следеће:


Дакле, да не бисмо случајно одступили од устаљених облика, треба претражити велик број текстова који нису приватни, што се данас лако чини Гуглом. Резултати се могу пробрати подешавањем језика претраге, конкретних сајтова, ограничити само на књиге и слично. Међутим, чим се објаве званична правила транскрипције, престаје да важи ово правило, и тада би требало преправити што више имена у складу с новим правилима. Будући да „Википедија није папирна енциклопедија“, остају преусмерења која ће читаоце водити ка правилним насловима чланака.

Водичи за транскрипцију[уреди]

|| Правописна транскрипција || Пресловљавање || Међународна фонетска абецеда ||

Правописни трг || Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика