Википедија:Уживо/недеља, 10. децембар 2006.

Данашњи састанак је био релативно пуно рекламиран, па је вероватно то био разлог зашто се појавило доста људи (мада, и није било толико много у поређењу са неким ранијим састанцима, али сам приметио да у последње време људи забушавају, тако да...). Елем, док сам се пењао уз степенице у Дому омладине, угледах две девојке: али нису то биле било које две девојке. Не, то су биле две Јелене. Једна је Горанова сестра, а друга је њена другарица. Оне су вероватно чекале Горана, мада ми није требало много да их убедим да пођу са мном горе на спрат до Маверика, где су нас већ чекали Ацо (који се коначно вратио из војске), Краљевић Марко и Владан Јеремић, Милошев пријатељ и сарадник Викимедије преко покрета Слободне културе. Такође, пре мене дошао је и Милош (!), с тим што је, кад сам стигао, он био на ногама и јуришао по целом ДОБ-у. Кад се коначно вратио на своје место, почели смо да причамо о једној од две главне данашње теме: пут у Бугарску две Јелене. Наиме, оне су сазнале за једну конференцију која се одржава у Софији за неколико дана, па су дошле да се учлане у Викимедију, јер желе да управо њу тамо промовишу у склопу конференције. Милош им је дао неколико савета, а оне су након попуњавања привремених приступница попуниле и апликације за ту конференцију. Док су приче и даље биле везане за ово путовање и промовисање Викимедије и Википедије, пристигли су нам у исто време и Горан, Невена и Никола, а мало касније и Кале.

Када смо завршили све што се тиче одласка у суседну нам државу, Јелене су отишле, а ја сам се преместио ближе Милошу и Невени како бих боље чуо шта се дешава и о чему се прича, с обзиром да је на том крају наша три спојена стола започињала друга главна прича за вечерас: организација прве регионалне балканске Викимедијине конференције која ће се одржати у Београду следећег викенда. Ово је био последњи организациони састанак пред само дешавање и доста је помогао, јер смо решили неке ствари и поделили задужења. Наравно, било је тешко уклопити распоред тако да сви буду задовољни, али и да углавимо све што смо хтели. Нажалост, као колатерална штета претумбавања, конференција за штампу је нестала из распореда, упркос Николиној жаркој жељи да до конференције ипак дође. Након разних варијација, на крају смо установили да је већ постојећа варијанта распореда довољно добра и да ће се након малог премештања достићи жељени распоред. И тако, док смо Никола, Милош, Невена, Владан, Кале и ја кројили распоред, Ацо, Горан и Марко су причали о ко зна чему (мада знајући их, могу да погађам да се пре или касније просто "сама од себе" наметнула тема Другог светског рата; срећа по њих, па ја нисам био у близини да изразим своје жалбе на избор тема ;) ). На крају, када су отишли скоро сви, Кале, Милош, Горан и ја остадосмо да резимирамо шта све треба урадити и ко треба шта да одради до конференције и током саме ње. Када је дошло пола 9, Горан, Кале и ја морали смо да одемо и таман кад смо кренули, Невена и Никола се вратише (што је било добро, јер су онда правили Милошу друштво, али и зазубице). Пошто смо нас тројица заједно сишли доле до испред Дома омладине, свако је требало да иде на ствоју страну, али сам предложио да Горан иде Булеваром до своје куће, дакле са мном донекле, што је он прихватио, тако да смо Калета оставили да се нађе са својом другарицом својим другарицама, а Горан и ја се лепо испричасмо до Београдске улице, где се он спустио ка Славији, а ја продужио ка Вуковом споменику...

И тако се завршио и данашњи састанак - доста тога урађено за тих два и по сата. Мислим да је ово био један од кориснијих састанака и надам се да ће их бити још доста у будућности. Сада остаје само да одржимо ову конференцију и очекујемо најбоље :D --Φ ί λ ι π ¶ 01:00, 11. децембар 2006. (CET)