Википедија:Уживо/недеља, 22. април 2007.

Ова недеља је била наставак на јучерашње састанчење, а све у оквиру "Дана Викимедије", међународне конференције Википедијанаца коју је организовала Викимедија Србије. Међутим, данашње дружење је почело нешто раније, бар што се тиче незваничног дела. Како су Мартин и Делфина имали авион већ у пола 6 поподне, знали су да неће моћи дуго да остану на састанку. Због тога смо се још синоћ договорили да се преподне нађемо и проведемо време ћаскајући необавезно и испијајући пића :). Заправо, првобитни договор је био да се Драган и Мартин нађу нешто раније, а ми остали касније; на крају, сви смо се нашли у мање-више исто време и провели неколико сати пред званични део састанка заједно.

Јутро[уреди | уреди извор]

Ево како је било. Након колоквијума, упутио сам се ка Новом Београду, јер је место окупљања сада био хотел Путник, где су сви гости одсели. Срећа па сам погодио станицу шеснаестице, па нисам морао много да трагам за хотелом - дошао сам двадесетак минута пре договореног времена (а договорено је било за једанаест). У фоајеу хотела сам одмах угледао Делфин и Мартина. Мартин је скокнуо до своје собе, а Делфин и ја смо изашли испред хотела да се мало "пржимо" на сунцу. Убрзо је дошао и Драган, а кад сам позвао Калета, који је требало да такође дође у 11 сати, схватио сам да је он тек тада устао (тј, ја сам га пробудио); он се брже-боље спремио и кренуо ка нама, обећавајући само фртаљ сата закашњења. У међувремену је пристигао и Мартин, а док је Спиди точио гориво на оближњој бензинској пумпи, Роберта се спремала. Чекајући њих двоје, нас четворо смо напољу причали углавном о српском језику, али и језицима уопште, као и о сличностима/разликама између разних, нама блиских, језика. Када смо увидели да смо доста чекали, а да се Роберта и Спиди још нису појавили, Драган им је оставио поруку на рецепцији са објашњењем где ћемо бити, а ми смо се колективно упутили ка Дунаву (ако се не варам, разговарали смо о презименима, а Делфин је "опалила" пар фотки својим апаратом).

Пиће на сплаву[уреди | уреди извор]

На кеју, надомак хотела Југославија, нашли смо се са Калетом и наставили смо шетњу дуж обале Дунава, не бисмо ли нашли погодан сплав за седење. На крају, коначно смо одлучили да одемо у "Рио", првенствено због тога што је имао добар поглед, фин амбијент и, оно што је најважније, слободна места. Унутра су неки поручили капућино, неки топлу чоколаду, неки сладолед, неки банана сплит... углавном, прилично опуштена атмосфера са доста дружења и необавезног ћаскања. Наравно, временом су нас пронашли Роберта и Спиди. На том сплаву смо причали о серијама на ТВ-у (актуелним, али и старим), учесталим (да не кажем, рекурентним) проблемима са којима се српска и хрватска Википедија суочавају итд. Неки су искористили прилику да фотографишу Велико ратно острво, као и ђубре које се задесило у Дунаву у том тренутку. Када је дошао један сат, на моје инсистирање, кренули смо ка центру; осамдесетчетворком, ако ме сећање добро служи, превезли смо се до Зеленог венца, одакле смо, подземним пролазом, па онда Сремском и преко Кнез Михајлове и Трга Републике, дошли до Дома омладине.

Ручак у Морнару[уреди | уреди извор]

Као по договору (додуше, било је договора, али нисмо мислили да ћемо се баш овако потрефити), прекопута ДОБ-а, нашли смо се са Николом и Невеном, и заједно смо отишли до ресторана "Морнар". Након чорби, уследило је главно јело: најзаступљенија је била бечка шницла, а ћевапчићи (деминутив је с разлогом: заиста су били кратки) и медаљони са печуркама делили су друго место. Током ручка, придружила нам се и Невенка, која је опет поразговарала са Делфином на тему лиценци и правних аспеката света Викимедије. Мислим да смо и овде, као и на сплаву, причали о чудним поврћкама, и уопште биљном свету, али и о Википедији (па какви бисмо ми били Википедохолици да не причамо о томе :) ). На крају, у 3 до 3, решио сам да напустим ручак, јер је неко ипак требало да оде прекопута до ДОБ-а да види да ли је све уреду и да просто дочека људе. Са Невеном сам отишао до просторија и угледао Фићу како тужно тражи неког познатог :). Након што смо се попели горе и отворили просторије трибинске сале, појавилио се и Милан, а убрзо су пристигли и компањероси са ручка.

Радни део у Дому Омладине[уреди | уреди извор]

Пошто Мартин и Делфина нису могли баш дуго да остану, они су и даље били превасходно у центру пажње, а разговори су се и даље одвијали углавном на енглеском језику. Углавном, при почетку још увек није било неког претераног реда, па је свако причао са ким је стигао... а теме... па и оне су биле свакојаке, нема сумње. Међутим, оно што знам је да смо причали о "сајенс фикшн" филмовима и несрећној српскохрватској Википедији. У међувремену су дошли и Милош, тј. Војвода, кога смо први пут упознали и који нам се свима кратко представио, затим Роберт, који је дошао чак из Новог Сада, само да види нас ( :) ), а онда и Ђорђе. Већ око четири сата, дошло је време "Немцима" за полазак; иако се Драган неизмерно нудио да пође са Мартином и Делфином на аеродром, они су то одбили у смислу да "нису мала деца и да ће се снаћи да стигну до аеродрома" :). Након доста грљења и руковања, "странци из далека" су нас коначно напустили, а било је за очекивати да пређемо онда да причамо наш језик. Тако је и било.

Наставак после одласка гостију[уреди | уреди извор]

На кратко нам је на састанак свратио и First, који је последњи у низу корисника који су се, овог викенда, први пут појавили уживо. Дошао је са својим другом Игором, али је остао прилично кратко, јер је, изгледа, морао да иде негде. Било како било, требало би да је стекао добар утисак о нама :)). Доста касније, на вратима се појавио и Горан са два "р" носећи флашу Кока Коле и гомилу пластичних чаша. Разговори су се, у овом сегменту састанка, углавном одвијали у смеру Википедије. Иако смо већим делом били подељени на две-три групице, може се рећи о чему се тачно говорило. Док су Никола, Драган, Милош и Горан одржавали углавном историјске дискусије (вероватно са примесама политике и војних тема), са друге стране су се Невена и Милан (па и остали) удубљивали у разговоре о Невениним причама, Милановим покушајима у режији, а онда и уопште о уметности (и схватањима исте од стране појединаца), све док ми је Роберт причао своје догодовштине које су га задесиле од прошлог викенда до данас. Мислим да већ постаје традиција да се прича о масовним уносима на оваквим састанцима. С тим што смо овога пута залазили доста дубље у срж и проблематику целе ствари (било да је реч била о хронологијама или селима). Са прича о масовним уносима, прешли смо на разговоре о проблематичним чланцима на Википедији и проблем референци, а одатле се преселили на приче о величини Википедије и других пројеката (наравно, у терабајтима). Током овог дела састанка, Спиди и Роберта су одлучили да је најбоље да крену кући, да би стигли у Хрватску "за ~~дана~~ вечери".

Никола на "Егзиту у покрету"[уреди | уреди извор]

Пред крај, у трибинску салу дошли су, по пређашњој најави, људи из екипе који реалзују емисију која се емитује на РТС - "Егзит у покрету". Ако сам добро пребројао, било је осам људи, од којих два камермана, један водитељ, један организатор/продуцент, док су остали били "ето тако" :). Одабрали смо Николу да прича пред камерама и у највећој тишини смо омогућили снимање двоминутног сегмента.

Припреме за снимање (Никола није укочен, све је под контролом...)
Интервју тече, Никола зна одговоре на сва питања...
Као у правом студију. (а шта ли значи овај тату, морамо сачекати да линк поплави...

Након снимања прилога, момци су се покупили и отишли, а ми смо наставили са причом, као да се ништа није десило. Међутим, умор који нам се вукао још од суботе ујутру, полако је почео да нас сустиже, па смо једногласно одлучили да завршимо пола сата пре времена (односно, пре осам сати). Покупили смо ђубре (углавном чаше и флаше), већину ствари вратили на место, угасили светла и напустили трибинску салу, и тако ефективно завршили још један у низу "крупних састанака", за који се надам да неће да буде последњи. Како то обично и бива, када се изађе из просторије за састанке, свако оде својим путем - тако смо Ђорђе и ја утрчали у надолазећу шеснаестицу и напустили центар Београда...

Уместо закључка[уреди | уреди извор]

Мислим да сам довољно детаљно сумирао догађаје који су се задесили данас, а и јуче. О моралним закључцима и реалним постигнућима до којих смо стигли овим дводневним "округлим столом", претпостављам да ће неко други писати. Овом приликом (дакле, пре него што се потпишем), желео бих да се, као један од организатора (додуше, мање заслужан за цели хепенинг), захвалим свима који су имали времена и воље да дођу на састанак и да га обогате својим присуством. Надам се да ћемо у ближој или даљој будућности правити још оваквих манифестација и да ће нам сваки пут све лакше и боље ићи од руке... А сада, када се све то завршило, на рад... :) --филип ⁂ 23:13, 24. април 2007. (CEST)[одговори]

Драганов кутак[уреди | уреди извор]

Док смо седели и причали (свако о својим "француским селима") прилазе Никола и Војвода (Милош) да кажу како је Милош у могућности да оствари добар контакт са Војним музејем на Калемегдану и да је могуће доћи до велике колекције фотографија из Првог светског рата, што је одмах Никола видео као "масовни унос фотографија на Комонс". Веома нас је пријатно изненадила ова могућност и видећемо како ће тећи реализација. -- JustUser JustTalk 10:55, 27. април 2007. (CEST)[одговори]