Викторијино језеро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Викторијино језеро

Укереве

Topography of Lake Victoria.png
Викторијино језеро
Викторијино језеро
Географски положај
Координате 1°04′00″ ЈГШ; 32°52′00″ ИГД / 1.066667° ЈГШ; 32.866667° ИГД / -1.066667; 32.866667 Координате: 1°04′00″ ЈГШ; 32°52′00″ ИГД / 1.066667° ЈГШ; 32.866667° ИГД / -1.066667; 32.866667
Државе  Уганда,
 Кенија,
 Танзанија
Физичке карактеристике
Површина 68.800 км²
Макс. ширина 275 км
Макс. дужина 320 км
Запремина 2.760 км³
Макс. дубина 81-85 м
Висина 1.134[1] м
Географске карактеристике
Тип природно, проточно
Викторијино језеро на мапи Uganda
Викторијино језеро
"Викторијино језеро, сателитски снимак."

Викторијино језеро или Укереве (Nam Lolwe у луонском језику; Nalubaale u лугандском; Nyanza у руандском и неким бантуанским језицима)[2] једно је од афричких Великих језера. Језеро је именовао по краљици Викторији истраживач Џон Ханинг Спик, први Британац који је га је документовао. Спик је то остварио 1858. године, док је био на експедицији са Ричардом Франсисом Бертоном чији је циљ било откривање извора реке Нил.[3][4]

Са површином од 68.800 km²[5][6] Викторијино језеро је највеће језеро на афричком континенту, највеће тропско језеро на свету,[7] те друго највеће слатководно језеро на свету (после северноамеричког Горњег језера).[8] Будући да је релативно плитко (највећа дубина 85 m), Викторијино језеро се води као девето највеће слатководно језеро по запремини (2.760 кубних километара).[9] Највећа дужина језера је 320 km, а највећа ширина око 275 km. Главна притока језера је Кигара, а највећа отока Бели Нил. Језеро лежи на висоравни између западног и источног крака долине Велики Рифт (надморска висина 1.134 m).

Јазеро је, заједно са Белим Нилом, главни извор хидроенергије за електрификацију Уганде (ХЕ Овен Фолс). На обали језера леже пристаништа Ентебе, Мванза, Кисуму и др. Развијен бродски саобраћај и риболов. У језеру има преко 3.000 острва од којих су многа насељена. Најпознатија су Сесе острва у Уганди, на северозападном делу језера, популарно туристичко одредиште.

Језеро Викторија прима своју воду првеснтвено из директних падавина и хиљада малих потока. Река Кагера је највећа река која утиче у језеро, са својим ушћем на западној обали језера. Језеро Викторија се дренира искључиво путем реке Нила у близини Џинџа, Уганда, на северној обали језера.[5]

Језеро Викторија заузима плитку депресију у Африци. Језеро има максималну дубину од 84 m и просечну дубину од 40 m.[10] Његово подручје слива покрива 184000 km². Језеро има обалу дужине 7.142 km (4.438 mi) кад се дигитализује на 1:25,000 ниво,[11] при чему острва сачињавају 3,7 процента те дужине,[12] и подељено је између три земље: Кенија (6 процената или 4,100 km²), Уганда (45 процената или 31,000 km²), и Танзанија (49 % или 33,700 km²).[13]

Геологија[уреди]

Геолошки, језеро Викторија је релативно младо – око 400.000 година старо – и формирано је кад су реке које теку ка западу биле запречене уздигнутим кристалним блоком.[14] Током његове геолошке историје, језеро Викторија је прошло кроз промене који су у опсегу од серије знатно мањих језера до његовог садашњенг стања плитке депресије.[12] Геолошка језгра узета из његовог дна показују да је језеро Викторија било потпуно исушено бар три пут од времена његовог формирања.[14] Ови циклуси сушења су вероватно повезани са прошлим леденим добима, што су били периоди када је преципитација глобално опала.[14] Језеро Викторија се задњи пут осушило пре око 17.300 година, у поново су попунило пре 14.700 година.[15]

Хидрологија и лимнологија[уреди]

Језеро Викторија прихвата 80 процената своје воде из директних падавина.[12] Просечна евапорација на језеру је између 20 и 22 m годишње, што је скоро два пута више од преципитације у приобалним областима.[16] У Кенијском сектору, главне приливне реке су Сио, Нзоја, Yала, Нјандо, Сонду Мириу, Могуси, и Мигори. Заједно, ове реке доприносе далеко више воде језеру, неко што доприноси највећа појединачна река која утиче са запада, река Кагера.[17]

Језеро Викторија и Велика раседна долина

Једини излив из Викторијиног језера је река Нил, која истиче из језера у близини Џинџа у Уганди. У погледу допринесене количине воде, то чини Викторијино језеро главним извором најдуже гране Нила. Међутим, најудаљенији извор слива Нала, и стога ултиматни извор Нила, се чешће сматра да је једна од притока реке Кагере (тачна притока остаје неодређена), и која потиче из било Руанде или Бурундија. Највиша секција Нила је генерално позната као Викторијин Нил, док не досегне Албертово језеро. Иако је то део истог речног система као и Бели Нил и повремено се назива тим именом, стриктно гледано ово име се не примењује све док река не пређе границу Уганде у Јужни Судан на северу.

Језеро испољава еутрофички карактеристике. Током периода 1990–1991, кисеоничне концентрације у мешовитом слогу су биле више од него 1960–1961, са скоро константним кисеоничним суперзасићењима на површини воде. Кисеоничне концентрације у хиполимнетичким водама (i.e. слој воде који лежи испод термоклина, је нециркулишући, и остаје перпетуално хладан) су биле ниже у 1990–1991 током дужег периода него у 1960–1961, са вредностима од мање од 1 mg по литру јављајући се у води на дубини од 40 m у поређењу са таквим појавама на више од 50 m 1961. године. Промене у оксигенацији се сматрају конзистентним са мерењима повишене алгалне биомасе и продуктивности.[18] До ових промена је дошло из више разлога: sukcesivnа gorenја u сливу језера,[19] након чега чађ и пепео бива депонован на широкој области језера; од повишеног уплива нутријената путем река,[20] и од повишеног загађења узрокованог насеобинама дуж обала језера.

Батиметрија[уреди]

Батиметријски модел језера Викторија[21]

Језеро се сматра плитким језером, с обзиром на његову велику географску област са максималном дубином од приближно 80 m и просечном дубином готово тачно 40 m.[22] У склопу једног пројекта из 2016. је дигитизовано десет хиљадта тачака и помоћу тога је креирана прва истинска батиметријска карта језера.[21] Најдубљи део језера померен ка истоку језера у близини Кеније, а језеро је обично плитко на западу дуж Уганданске обале и на југу дуж обале Танзаније.[21]

Староседелачке дивље животиње[уреди]

Сисари[уреди]

Многе врсте сисара живе у региону језера Викторија, а неке од њих су блиско повезане са самим језером и оближњим мочварама. Међу њима су: нилски коњ, афричка видра без канџи, белогрла видра, водени монгус, ситатунга, Redunca redunca, мочварна антилопа, тршчани пацови, и дивовска видра.[23]

Рептили[уреди]

Викторијино језеро и његове мочваре имају велику популацију нилских крокодила, као и афричких пеломедуза, варијабилних муљних корњача, и вилијамсових муљних корњача.[24] Вилијамсова блатна корњача је ограничена је на Викторијино и друга језера, реке и мочваре у горњем делу сливу реке Нила.[24]

Циклидне рибе[уреди]

За разлику од многих других циклида језера Викторија, Haplochromis nyererei је и даље широко заступљена врста.[25] У односу на друге циклиде њене очи су посебно осетљиве на светло, посебно црвено, које е мање погођено смањењем јасноће воде узрокованим еутрофикацијом од боја кратких таласних дужина.[26]

Викторијино језеро је раније било веома богато рибом, укључујући многе ендемске врсте, али је велики део њих изумро током задњих 50 година.[27] Главна група у Викторијином језеру су хаплохромни циклиди (Haplochromis sensu lato) са више од 500 врста, скоро сви од којих су ендемски[15][28][29] а неки од њих су још увек неописани таксони.[30] То је далеко већи број врста рибе неко у било којем другом језеру на свету, изузев језера Малави.[30] Оне су резултат брзе адаптиввне радијације у току задњих 15.000 година.[15][28][31] Њихова изузетна разноликост и брзина еволуције су били предмет многих научних студија сила које покрећу богатство живота.[28][32] Викторијини хаплохромини су део старије групе са више од 700 блиско сродних врста, такође укључујући неколико мањих језера у овом региону, нарочито Кјога, ЕдвардЏорџ, Алберт, и Киву.[15][28] Већина ових језера је релативно плитка (слично Викторијином језеру) и део су данашњег горњег дела слива Нила. Изузетак је језеро Киву, које је део данашњенг слива реке Конго, мада се сматра да је било повезано са језерима Едвард и Викторија путем река до подизања делова Источноафричког процепа.[15] Могуће је да је ово дубоко језеро функционисало као „еволуциони резервоар” за ову хаплохромну групу у периодима кад су друга плића језера у региону била исушена, као што се догодило са Викторијиним језером пре око 15.000 година.[15] У недавној историји једино је језеро Кјога било лако доступно Викторијиним циклидима, пошто је даље низводно кретање путем Викоријиног Нила (до језера Алберт) спречено серијом водопада, нарочито Меркисоновим. За разлику од тога, Овенови водопади (који су поплављени након изградње бране) између Викторије и Кјонге су били есенцијално серија брзака који нису ефективно блокирали кретање рибе између два језера.[33]

Haplochromis thereuterion преживљава у малим бројевима.[34] У почетку је постојала бојазан од изумирања. Касније је откривено да је дошло до промене станиште (од близине површине до стеновитих лежишта) и понашања при храњењу (од површинских инсеката до ларви инсеката).[35]

Еколошки проблеми[уреди]

Раст густине насељености око језера Викторија

Изумирање циклида из рода Haplochromis је делом узроковано еутрофикацијом језера. Плодност тропских вода зависи од брзине којом се храњиве материје могу довести у раствор. Приливне реке Викторијиног језера пружају мало хранљивих материја језеру у односу на његову величину. Због тога се сматра да је већина хранљивих материја језера Викторија затворено у депозитима на дну језера.[12][36] Сама по себи, ова вегетативна материја полако се распада. Животињско месо се знатно брже разграђује. Плодност језера зависи од брзине којим ове храњиве материје могу узимати рибе и други организми.[36] Сматра се да су Haplochromis имали важну улогу у враћању органских остатака и планктона назад у раствор.[37][38][39] Са око 80 процената Haplochromis врста које су се храниле детритусом, и које су биле једнако способне да се хране једне с другима, оне су представљале чврсти унутрашњи систем рециклаже, померајући хранљиве материје и биомасу вертикално и хоризонтално кроз водену колону, па чак и изван језера путем људске и животињске предације. Могуће је да је изумирање Haplochromis врста допринело повећаној фреквенцији цветања алги,[20][38][39] која могу да буду одговорна за даља масовна умирања риба.[20]

Новопридошли људски колонисти слива језера су имали негативан утицај на екосистем језера. Насељеници су уништили околну вегетацију како би узгајали житарице, шећерну трску, кафу, чај и др. Исти тренд је уочен и у језерима Малави и Тангањика. Током кишног периоду вода испира хемикалије које завршавају у језеру што доводи до неконтролираног раста алги. Како се индустрија развијала, тако се смањивала и количина риба у језеру.

Током 1950.тим година готово је нестала риба којом се прехрањивало домаће становништво - Oreochromis esculentus. Да би спречили даље пропадање рибљег фонда, Британци су у језеро настанили две нове врсте риба Oreochromis niloticus и Lates niloticus. Тада се није знало ће тај потез довести до катастрофе. Све до краја 1970-их година чинило се како нема никаквих битнијих промена. Али 1980-тих долази до драстичних промена. Постотак циклида је са некадашњих 80% опао на свега 1%, док се удео рибе Lates niloticus са пређашњих 1% повећао на 80%. Научник Лес Кауфман је пропаст циклида назвао „највећим масовним истребљењем кичмењака у писаној историји”.

То је довело до тога да више нема довољног броја риба које се хране органским отпадом. Органске материје се распадају трошећи кисеоник. Због тога доњи делови језера постају ненастањиви, тзв. мртве зоне. Уз то појавио се и водени зумбул (Eichornia). То је слободно плутајући коров који се брзо размножава. Ствара густ покров који спречава сунчеву светлост да продре у језеро.

Године 1994. дошло је до великог масакра у Руанди. Река Кагера је у језеро донела многобројна људска тела. Како би спречили епидемију, рибари су тела вадили мрежама.

Варијација висине језера Викторија

Развој индустрије је довео и до тога да се индустријски отпад пушта у реке које утичу у језеро. Процењује се да само Танзанија дневно испусти 2 милиона литара отпада. Премда целокупна ситуација изгледа безазлена, покренута је велика међународна акција да се језеро спасе. Један од програма је и спас циклида. Тако се у САД и Европи узгаја 40 различитих најугроженијих врста циклида у нади да ће се спречити њихово изумирање.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Database for Hydrological Time Series of Inland Waters (DAHITI) - Victoria, Lake, retrieved 20 April 2017.
  2. „The Victoria Nyanza. The Land, the Races and their Customs, with Specimens of Some of the Dialects”. World Digital Library. Приступљено 18. 2. 2013. 
  3. Alberge, Dalya (11. 9. 2011). „How feud wrecked the reputation of explorer who discovered Nile's source”. The Observer. Приступљено 29. 12. 2013. 
  4. Moorehead, Alan (1960). „Part One: Chapters 1–7”. The White Nile. Harper & Row. ISBN 0-06-095639-9. 
  5. 5,0 5,1 vanden Bossche, J. P.; Bernacsek, G. M. (1990). Source Book for the Inland Fishery Resources of Africa, Issue 18, Volume 1. Food and Agriculture Organization, United Nations. стр. 291. ISBN 92-5-102983-0. Приступљено 4. 1. 2016. 
  6. „Fishnet, Lake Victoria, Vector Polygon, 2015 - The Potential for Aquaculture in Lake Victoria and Implications for Wild Fisheries and Fish Commodity Markets”. LakeVicFish Dataverse. 
  7. Peter Saundry. „Lake Victoria”. 
  8. „Lake Victoria”. Encyclopædia Britannica. 
  9. Holtzman J.; T, Lehman J.. (1998). „Role of apatite weathering in the eutrophication of Lake Victoria”. Ур.: John T. Lehman. Environmental Change and Response in East African Lakes. Springer Netherlands. стр. 89—98. ISBN 978-94-017-1437-2. doi:10.1007/978-94-017-1437-2_7. 
  10. United Nations, Development and Harmonisation of Environmental Laws Volume 1: Report on the Legal and Institutional Issues in the Lake Victoria Basin, United Nations, (1999). стр. 17
  11. „Shoreline, Lake Victoria, vector line, ~2015 - LakeVicFish Dataverse - The Potential for Aquaculture in Lake Victoria and Implications for Wild Fisheries and Fish Commodity Markets”. 
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 C. F. Hickling (1961). Tropical Inland Fisheries. London: Longmans. 
  13. J. Prado, R. J. Beare, J. Siwo Mbuga & L. E. Oluka, 1991. A catalogue of fishing methods and gear used in Lake Victoria. UNDP/FAO Regional Project for Inland Fisheries Development (IFIP), FAO RAF/87/099-TD/19/91 (En). Rome, Food and Agricultural Organization.
  14. 14,0 14,1 14,2 Reader, John (2001). Africa. Washington, D. C.: National Geographic Society. стр. 227—228. ISBN 0-7922-7681-7. 
  15. 15,0 15,1 15,2 15,3 15,4 15,5 Verheyen, Salzburger, Snoeks, and Meyer (2003). Origin of the Superflock of Cichlid Fishes from Lake Victoria, East Africa. Science 300: 325—329.
  16. Ominde, Simeon H. (1971). „Rural economy in West Kenya”. Ур.: S. H. Ominde. Studies in East African Geography and Development. London: Heinemann Educational Books Ltd. стр. 207—229. ISBN 0-520-02073-1. 
  17. P. J. P. Whitehead (1959). „The river fisheries of Kenya 1: Nyanza Province”. East African Agricultural and Forestry Journal. 24 (4): 274—278. 
  18. R. E. Hecky; F. W. B. Bugenyi; P. Ochumba; J. F. Talling; R. Mugidde; M. Gophen; L. Kaufman (1994). „Deoxygenation of the deep water of Lake Victoria, East Africa”. Limnology and Oceanography. 39 (6): 1476—1481. JSTOR 2838147. doi:10.4319/lo.1994.39.6.1476. 
  19. R. E. Hecky (1993). „The eutrophication of Lake Victoria”. Verhandlungen der Internationale Vereinigung für Limnologie. 25: 39—48. 
  20. 20,0 20,1 20,2 O, Peter B.. Ochumba; Kibaara, David I. (1989). „Observations on blue-green algal blooms in the open waters of Lake Victoria, Kenya”. African Journal of Ecology. 27 (1): 23—34. doi:10.1111/j.1365-2028.1989.tb00925.x. 
  21. 21,0 21,1 21,2 „Bathymetry TIFF, Lake Victoria Bathymetry, raster, 2016 - LakeVicFish Dataverse - The Potential for Aquaculture in Lake Victoria and Implications for Wild Fisheries and Fish Commodity Markets”. 
  22. „LV_Bathy”. faculty.salisbury.edu. Приступљено 24. 10. 2016. 
  23. Kingdon, J. (1997). The Kingdon Guide to African Mammals. London: Academic Press Limited. ISBN 0-12-408355-2. 
  24. 24,0 24,1 Spawls, Stephen; Kim Howell; Robert Drewes; James Ashe (2002). A Field Guide to the Reptiles of East Africa. Academic Press. ISBN 0-12-656470-1. 
  25. Witte F, de Zeeuw MP, Brooks E (2016). 60668 „Haplochromis nyererei Проверите вредност параметра |url= (помоћ). IUCN Red List of Threatened Species. Version 2017.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 27. 3. 2017. 
  26. Witte; Msuku; Wanink; Seehausen; Katunzi; Goudswaard; and Goldschmidt (2000). Recovery of cichlid species in Lake Victoria: an examination of factors leading to differential extinction. Reviews in Fish Biology and Fisheries 10: 233—241.
  27. Witte, Goldschmidt, Goudswaard, Ligtvoet, van Oijen & Wanink (1992). Species extinction and concomitant ecological changes in Lake Victoria. Netherlands Journal of Zoology 42(2-3): 214–232. doi 10.1163/156854291X00298.
  28. 28,0 28,1 28,2 28,3 Meier, Marques, Mwaiko, Wagner, Excoffier, & Seehausen (2017). Ancient hybridization fuels rapid cichlid fish adaptive radiations. Nature Communications 8: 14363. DOI: 10.1038/ncomms14363
  29. DeWeerdt, S. (28 February 2004). Dark secret of the lake. New Scientist. Приступљено 26 March 2017.
  30. 30,0 30,1 Turner, Seehausen, Knight, Allender, and Robinson (2001). How many species of cichlid fishes are there in African lakes? Molecular Ecology 10: 793–806.
  31. J. C. Stager; T. C. Johnson (2008). „The late Pleistocene desiccation of Lake Victoria and the origin of its endemic biota”. Hydrobiologia. 596 (1): 5—16. doi:10.1007/s10750-007-9158-2. 
  32. Lowe-McConnell, R. (2009). Fisheries and cichlid evolution in the African Great Lakes: progress and problems. Freshwater Reviews 2: 131-151.
  33. McClanahan, T.; T. P. Young (1996). East African Ecosystems and Their Conservation. стр. 201—206. ISBN 978-0195108170. 
  34. Witte F, de Zeeuw MP, Brooks E (2010). 185857 „Haplochromis thereuterion Проверите вредност параметра |url= (помоћ). IUCN Red List of Threatened Species. Version 2017.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 27. 3. 2017. 
  35. Steeves, G: 'Haplochromis' thereuterion. Cichlid-Forum. Приступљено 28 March 2017.
  36. 36,0 36,1 R. S. A. Beauchamp (1954). „Fishery research in the lakes of East Africa”. East African Agricultural Journal. 19 (4): 203—207. 
  37. Richardson, Lucy, The lessons of Lake Victoria Uganda 
  38. 38,0 38,1 Kaufman, Les; Ochumba, Peter (1993). „Evolutionary and conservation biology of cichlid fishes as revealed by faunal remnants in northern Lake Victoria”. Conservation Biology. 7 (3): 719—730. JSTOR 2386703. doi:10.1046/j.1523-1739.1993.07030719.x. 
  39. 39,0 39,1 Goldschmidt, Tijs; Witte, Frans; Wanink, Jan (1993). „Cascading effects of the introduced Nile perch on the detrivorous/phytoplantivorous species in sublittoral areas of Lake Victoria”. Conservation Biology. 7 (3): 686—700. JSTOR 2386700. doi:10.1046/j.1523-1739.1993.07030686.x. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]