Виктор Адлер

С Википедије, слободне енциклопедије
Виктор Адлер
Виктор Адлер снимљен око 1900. године
Лични подаци
Датум рођења(1852-06-24)24. јун 1852.
Место рођењаПраг, Бохемија, Аустријско царство
Датум смрти11. новембар 1918.(1918-11-11) (66 год.)
Место смртиБеч, Немачка Аустрија
УниверзитетУниверзитет у Бечу
ПрофесијаНеуролог
Политичка каријера
Политичка
странка		Социјалдемократска радничка партија Аустрије (SDAP)
Министар иностраних послова
30. окотбар 1918. — 11. новембар 1918.
ПретходникЂула Андраши
НаследникОто Бауер

Виктор Адлер (нем. Victor Adler; Праг, 24. јун 1852 — Беч, 11. новембар 1918) био је аустријски политичар, вођа радничког покрета и оснивач Социјалдемократске радничке партије (СДАП).

Одрастање и образовање[уреди | уреди извор]

Адлер је рођен у Прагу, као син јеврејског трговца, који је у Праг дошао из Липњика у Моравској. Породица Адлер се преселила у бечку општину Леополдштат када је Виктор имао три године. Виктор је похађао реномирану католичку гимназију Шотенштифт, заједно са Хајнрихом Фридјунгом, једним од ретких Јевреја међу ученицима. Након гимназије, Виктор је студирао хемију и медицину на Универзитету у Бечу. Након што је дипломирао 1881. године, радио је као асистент Теодора Мајнерта на психијатријском одељењу Опште болнице у Бечу.[1]

Године 1878. Виктор се оженио Емом Браун. Њихов син Фридрих рођен је 1879. године. Од 1882. до 1889. породица је живела у Берг гасе број 19 у бечкој општини Алзергрунд, на адреси која је касније постала позната као канцеларија Зигмунда Фројда (данас је ту Музеј Зигмунда Фројда).[2]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Виктор Адлер је у почетку подржавао немачки национални покрет предвођен Георгом Шенерером и радио је на Програму из Линца из 1882. Међутим, Шенерерова антисемитска политика, која је кулминирала изменом Аријевског параграфа, довела је до отуђења Адлера, који се од тада фокусирао на социјална питања.[3] Од 1886. Адлер је издавао марксистички часопис Глајххајт (нем. Gleichheit - Једнакост), који је извештавао о условима рада у фабрици цигала Винербергер и који је агитовао против праксе исплате зарада неновчаним средствима. Након што је Једнакост забрањена, Адлер је 1889. почео да издаје Арбајтер-Цајтунг (нем. Arbeiter-Zeitung - Радничке новине). Адлер се у Немачкој и Швајцарској састајао са Фридрихом Енгелсом, Аугустом Бебелом и Карлом Либкнехтом. Више пута је оптужен за своје активности и провео је девет месеци у затвору.[4]

Адлер је сматран за умереног и харизматичног социјалдемократу, који је успео да уједини аустријски раднички покрет у борби против антисоцијалистичких закона које је 1884. спроводила Цислајтанска влада премијера Едуарда Тафеа. На конференцији 1888. у Хајнфелду, Адлер је формирао Социјалдемократску радничку партију и постао је њен први председник. Као члан парламента Царског савета од 1905. године, играо је водећу улогу у борби за опште право гласа, које је коначно установљено за време премијера Макса Владимира фон Бека 1906. године. Убрзо потом, 1907. године, социјалдемократе су победили на Цислајтанским парламентарним изборима. Као активан присталица Друге интернационале, Адлер је покушавао да одржи јединство аустријских социјалдемократа изван етничких сукоба и активно је подржавао идеју да Сједињене Државе Велике Аустрије замене Двојну монархију.[5]

Почасно гробно место на Средишњем бечком гробљу за Пернершторфера, Адлера, Зајца и Бауера.

Пре Првог светског рата, Адлер је био вођа онога што се данас зове Социјалдемократска партија Аустрије у Бечу. Он је јавно подржао одлуку Царске владе да крене у рат. Уласком у нову аустријску владу у октобру 1918. залагао се за Аншлус (уједињење) крње аустријске државе са Немачком, али је умро у Бечу од срчане инсуфицијенције — последњег дана Првог светског рата — пре него што је могао да настави са овим пројектом.[6] Сахрањен је у Средишњем бечком гробљу.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Alder, Douglas D. (1978). „Friedrich Adler: Evolution of a Revolutionary”. German Studies Review. 1 (3): 260—284. ISSN 0149-7952. doi:10.2307/1429221. 
  2. ^ Czeike 1997 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFCzeike1997 (help)
  3. ^ Tausend Jahre Österreich : eine biographische Chronik / 3 Der Parlamentarismus und die beiden Republiken. Walter Pollak. Wien: Verl. Jugend und Volk. 1974. ISBN 3-7141-6523-1. OCLC 163130182. 
  4. ^ Meysels 1997
  5. ^ GOLLER, PETER. „Austromarxistischer „Sumpf“ (Teil II)” (PDF). Alfred Klahr Gesellschaft. Приступљено 23. 11. 2022. 
  6. ^ Britannica.com

Литература[уреди | уреди извор]


Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Такер, Спенсер K; Робертс, Присила Мери (2005), Енциклопедија Првог светског рата (Tucker, Spencer C; Roberts, Priscilla Mary (2005), Encyclopedia of World War I, Santa Barbara: ABC-Clio, v.1. ISBN 1-85109-420-2. стр. 8., OCLC 61247250)
  • Julius Braunthal: Victor und Friedrich Adler zwei Generationen Arbeiterbewegung. Verlag der Wiener Volksbuchhandlung, Wien 1965.
  • Emma Adler, Wanda Lanzer (eds.): Victor Adler im Spiegel seiner Zeitgenossen. Verlag der Wiener Volksbuchhandlung, Wien 1968.
  • Franz Kreuzer: Was wir ersehnen von der Zukunft Fernen. Der Ursprung der österreichischen Arbeiterbewegung. Das Zeitalter Victor Adlers. Verlag Kremayr & Scheriau, Wien. 1988. ISBN 321800473X.
  • Helge Dvorak: Biographisches Lexikon der Deutschen Burschenschaft. Band I: Politiker. Teilband 1: A–E. Winter, Heidelberg. 1996. ISBN 382530339X.., S. 5–6.
  • Peter Kurth: Im Schatten Victor Adlers. Die österreichische Sozialdemokratie zwischen Wahlrechtskampf und Revisionismusstreit (1889–1907). Verlag Matthiesen, Husum. 1998. ISBN 3786814546.
  • Lucian O. Meysels: Victor Adler. Die Biographie. Amalthea, Wien. 1997. ISBN 3850024032.
  • Franz Steiner: Viktor Adler: der Freund, Lehrer und Vorkämpfer der österreichischen Arbeiterschaft; erzählt für die sozialdemokratische Jugend der ČSR von Franz Steiner 1937. Hrsg. für die Gegenwart behutsam bearbeitet von Peter Lhotzky. Steinmaßl, Grünbach. 2009. ISBN 9783902427588.
  • Madeleine Wolensky: Pernerstorfers Harem und Viktor Adlers liebster Besitz oder zwei sozialistische Bibliophile, ihre Bücher und die Arbeiterkammerbibliothek (= Schriftenreihe der Sozialwissenschaftlichen Studienbibliothek). Kammer für Arbeiter und Angestellte, Wien 1994.
  • Karl Gottfried Hugelmann (1953), „Adler, Victor”, Neue Deutsche Biographie (NDB) (на језику: немачки), 1, Berlin: Duncker & Humblot, стр. 72—73 ; (full text online)
  • Adler Viktor. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 1, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1957, S. 7 f. (Direktlinks auf S. 7, S. 8).
  • Stenographische Protokolle des Abgeordnetenhauses des Reichsrates (17., 18., 19., 20., 21., 22. Session) auf ALEX – Historische Rechts- und Gesetzestexte Online (Ausschussmitgliedschaften, Reden, Anträge etc.)
  • Wolfgang Maderthaner: Hofrat der Revolution. In: Wochenzeitung Die Zeit. Hamburg, Österreich-Ausgabe, Nr. 45, 31. Oktober 2018, S. 12.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виктор_Адлер&oldid=27678354”