Виктор Вазарели

Из Википедије, слободне енциклопедије
Виктор Вазарели
Victor Vasarely.jpg
Виктор Вазарели
Датум рођења (1906-04-09)9. април 1906.
Место рођења Печуј
Аустроугарска
Датум смрти 15. март 1997.(1997-03-15) (90 год.)
Место смрти Париз
Француска

Виктор Вазарели (франц. Victor Vasarely; Печуj, 9. април 1906. — Париз, 15. март 1997) француски је сликар и графичар мађарског порекла.

Вазарели се често назива оцем оп уметности. Почетком 1930-их се скрасио у Паризу где је радио као графички уметник. Ту је направио свој први значајни рад Зебра, који се састојао од закривљених црних и белих линија, показујући у које смеру жели наставити стварати. Зебра се данас сматра првим делом у жанру оп уметност.

Живот и рад[уреди]

Вазарели се родио у Печују и своје детињство је провео у Будимпешти, а од 1919. године одраста у Словачкој у Пјештјанима. Од 1925. је студирао на Медицинском факултету у Будимпешти, а од 1928. године почиње да похађа Графичку школу у Будимпешти по имену „Будимпештански Баухаус” и која је постојала од 1938. године (али из финансијских разлога није могла да да све оно што и Баухаус и уместо тога су били усредсређени на типографички дизајн и примењену графику).

Године 1929. Вазарели је насликао своје слике Модра студија и Зелена студија а годину дана касније се оженио са својом колегиницом Клар Спинер са којом је касније имао двоје деце. У Будимпешти је радио у друштву за израду кугличних лежајева и правио плакате. У то време Вазарели је постао графички дизајнер и уметник сликања плаката који је комбиновао узорке и органске слике.

Вазарели је напустио Мађарску и отпутовао за Париз и ту радио као графички уметник од 1930. године 1944. године. Под утицајем конструктивизма 1947. године прелази у геометријску апстракцију и постаје претеча оп арта. Године 1959. развио је свој систем unités plastiques (пластични сегменти) у коме су унутар граница основног елемента квадрата од. ромба били уписани други геометријски облици који су били претходно математички обрачунати. Најпре је тај ефекат био црно-бели. Тиме су настали кинетички ефекти. Своју геометријску апстракцију утемељио је на искуствима Мондријана и Маљевича. Вазарели одаје признање серијом под насловом „Омаж Маљевичу” (19521958) црним квадратом на белој позадини, с тим што се његов квадрат окреће на оси (чиме добија на динамици).

Његова уметност се ослања на социјално-утопијске идеје којима је настојао да створи ново правично окружење са квалитетном и вредном уметношћу која је била доступна свима. За њега је оргинал представљао само прототип за копије које се производе серијски у сито штампи. У циљу распрострањености својих прототипова основао је 1970. „Фондацију Вазели” у Гардеу а 1976. године „Екс ен провансу”, као и „Вазарели центар” 1982. у Ослу. Умро је у Паризу 15. марта 1997. године.

Изјавио је следеће: „Сваки облик је основа за боју, свака боја је својсто облика.”

Литература[уреди]

  • ART The definitive visual guide (Уметност Велика илустрована енциклопедија), Млада књига, Београд, 2012.
  • Екциклопедија сликаствар и графике. Народна библиотека Србије, Београд, 2006.
  • Ликовна умјетност (др Јадранка Дамјанов), Школска књига, Загреб, 1981.

Спољашње везе[уреди]