Виктор Троицки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Виктор Троицки

Виктор Троицки на ОП САД 2016.
Виктор Троицки на ОП САД 2016.


Професионална каријера:
2006–
Надимак Троја, Вик
Држава  Србија
Пребивалиште Београд, Србија
Датум рођења (1986-02-10)10. фебруар 1986.(31 год.)
Место рођења Београд, СР Србија, СФРЈ
Висина 1,93 m
Маса 86 kg
Игра Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада 7.240.408 $
Тренер Џек Ридер (2012–)[1]
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе—порази: 265–226 (53,97%)
Освојени турнири: 3 (4 челенџера, 3 фјучерса)
Изгубљена финала: 6
Најбољи пласман: Бр. 12 (6. јун 2011)
Тренутни пласман: Бр. 38 (13. фебруар 2017)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 3К (2011, 2015, 2016, 2017)
Француска Ролан Гарос 4К (2011, 2013, 2016)
Уједињено Краљевство Вимблдон 4К (2012, 2015)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 3К (2008, 2015)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре 1К (2012, 2016)
Парови
Победе—порази: 95–129 (42,41%)
Освојени турнири: 2 (1 челенџер, 2 фјучерса)
Изгубљена финала: 1
Најбољи пласман: Бр. 49 (25. октобар 2010)
Тренутни пласман: Бр. 64 (13. фебруар 2017)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 2К (2017)
Француска Ролан Гарос ЧФ (2008)
Уједињено Краљевство Вимблдон 3К (2009)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 2К (2012, 2016)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре 1К (2012)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (2010)
Светско екипно првенство у тенису лого 2012.jpeg Светско екипно првенство П (2009, 2012)

Ажурирано: 13. фебруар 2017.

Портал Portal.svg Тенис

Виктор Троицки (Београд, 10. фебруар 1986) је српски професионални тенисер руског порекла. Највећи успеси у каријери су му тријумфи на турнирима у Москви 2010. и Сиднеју 2015. и 2016. као и одлучујућа победа у последњем мечу финала Дејвис купа 2010. Најбољи пласман на АТП листи остварио је у јуну 2011. када је био 12. тенисер света.

Каријера[уреди]

На Отвореном првенству Хрватске 2007. у Умагу победио је Новака Ђоковића, у том тренутку трећег играча света. На том турниру се по први пут пласирао у полуфинале једног АТП турнира. Наредне године је стигао до полуфинала турнира у Вашингтону успут победивши Ендија Родика, тенисера са најјачим сервисом. У финалу је поражен од Хуана Мартина дел Потра. 2009. године је у финалу турнира у Банкоку изгубио од Жила Симона. Наредне године на истом турниру, заједно са Кристофером Касом је освојио прву титулу у конкуренцији парова. Један од најбољих мечева у каријери је одиграо у полуфиналу турнира у Токију против првог тенисера света Рафаела Надала. У којем имао две меч лопте које није успео да искористи и изгубио је 2–1 по сетовима[2], а Надал је касније освојио титулу. У финалу Купа Кремља у Москви 24. октобра 2010. победом над Маркосом Багдатисом од 3–6, 6–4, 6–3, освојио је прву АТП титулу у каријери. Најбољи пласман на Гренд слем турнирима је остварио на Ролан Гаросу 2011 дошавши до четвртог кола у којем је изгубио од четвртог играча света Ендија Марија резултатом 4–6, 4–6, 6–3, 6–4, 7–5. У финалу АТП турнира у Сиднеју 2015. Троицки је победио Кукушкина са 2-0 (6-2, 6-3) и тако је дошао до своје друге титуле у каријери. Занимљиво први пут у историји једног турнира се десило да Троицки и Кукушкин као квалификанти дођу до самог краја турнира. А титулу је одбранио 2016. победивиши Григора Димитрова из Бугарске резултатом 2:1 у сетовима, 2:6, 6:1, 7:6 (9:7) по сетовима.

Репрезентација[уреди]

У мају 2009. је уз Јанка Типсаревића и Ненада Зимоњића као члан репрезентације Србије освојио Светски куп у Диселдорфу победом над Немачком у финалу од 2-1.[3] Први меч у Дејвис купу за репрезентацију Србије Троицки је одиграо 2008, да би остварио победу у одлучујућем петом мечу у финалу децембра 2010. и тако донео први тријумф за Србију.

АТП финала[уреди]

Појединачно: 9 (3–6)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (0–0)
АТП 250 (3–6)
Финала по подлози
Тврда (3–5)
Шљака (0–0)
Трава (0–1)
Финала по локацији
Отворено (2–3)
Дворана (1–3)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 17. август 2008. Вашингтон, САД Тврда Аргентина Хуан М. дел Потро 3–6, 3–6
Финалиста 2. 4. октобар 2009. Бангкок, Тајланд Тврда (д) Француска Жил Симон 5–7, 3–6
Победник 1. 24. октобар 2010. Москва, Русија Тврда (д) Кипар Маркос Багдатис 3–6, 6–4, 6–3
Финалиста 3. 15. јануар 2011. Сиднеј, Аустралија Тврда Француска Жил Симон 5–7, 6–7(4–7)
Финалиста 4. 23. октобар 2011. Москва, Русија Тврда (д) Србија Јанко Типсаревић 4–6, 2–6
Победник 2. 17. јануар 2015. Сиднеј, Аустралија Тврда Казахстан Михаил Кукушкин 6–2, 6–3
Финалиста 5. 14. јун 2015. Штутгарт, Немачка Трава Шпанија Рафаел Надал 6–7(3–7), 3–6
Победник 3. 16. јануар 2016. Сиднеј, Аустралија (2) Тврда Бугарска Григор Димитров 2–6, 6–1, 7–6(9–7)
Финалиста 6. 7. фебруар 2016. Софија, Бугарска Тврда (д) Шпанија Роберто Б. Агут 3–6, 4–6

Парови: 3 (2–1)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (0–0)
АТП 250 (2–1)
Финала по подлози
Тврда (2–1)
Шљака (0–0)
Трава (0–0)
Финала по локацији
Отворено (0–0)
Дворана (2–1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 3. октобар 2010. Бангкок, Тајланд Тврда (д) Немачка Кристофер Кас Израел Јонатан Ерлих
Аустрија Јирген Мелцер
6–4, 6–4
Финалиста 1. 24. октобар 2010. Москва, Русија Тврда (д) Србија Јанко Типсаревић Русија Игор Куњицин
Русија Дмитриј Турсунов
6–7(8–10), 3–6
Победник 2. 12. фебруар 2017. Софија, Бугарска Тврда (д) Србија Ненад Зимоњић Русија Михаил Елгин
Русија Андреј Кузњецов
6–4, 6–4

Остала финала[уреди]

Тимска такмичења: 3 (3–0)[уреди]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат
Победник 1. 23. мај 2009. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Србија Јанко Типсаревић
Србија Ненад Зимоњић
Немачка Рајнер Шитлер
Немачка Филип Колшрајбер
Немачка Никола Кифер
Немачка Миша Зверев
2–1
Победник 2. 3–5. децембар 2010. Дејвис куп, Београд, Србија Тврда (д) Србија Новак Ђоковић
Србија Јанко Типсаревић
Србија Ненад Зимоњић
Француска Гаел Монфис
Француска Микаел Љодра
Француска Жил Симон
Француска Арно Клеман
3–2
Победник 3. 26. мај 2012. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Србија Јанко Типсаревић
Србија Ненад Зимоњић
Србија Мики Јанковић
Чешка Томаш Бердих
Чешка Радек Штјепанек
Чешка Франтишек Чермак
3–0

Финала АТП челенџера и ИТФ фјучерса[уреди]

Појединачно: 11 (7–4)[уреди]

Легенда
Челенџери (4–3)
Фјучерси (3–1)
Финала по подлози
Тврда (2–1)
Шљака (4–3)
Трава (0–0)
Тепих (1–0)
Финала по локацији
Отворено (6–4)
Дворана (1–0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 22. август 2004. Ниш, Србија и Црна Гора, F6 Шљака Шпанија Алберто Соријано-Малдонадо 6–2, 6–1
Победник 2. 26. јун 2005. Београд, Србија и Црна Гора, F3 Шљака Италија Фабио Коланђело 6–2, 6–1
Финалиста 1. 7. август 2005. Нови Сад, Србија и Црна Гора, F4 Шљака Република Македонија Лазар Магдинчев 4–6, 3–6
Финалиста 2. 25. септембар 2005. Бања Лука, Босна и Херцеговина Шљака Грчка Василис Мазаракис 2–6, 2–6
Победник 3. 9. април 2006. Дубаи, УАЕ, F2 Тврда Немачка Филип Печнер 6–4, 6–0
Победник 4. 30. април 2006. Дарвад, Индија Тврда Пољска Лукаш Кубот 2–6, 6–4, 6–4
Финалиста 3. 4. новембар 2007. Бусан, Јужна Кореја Тврда Чешка Иво Минар 6–7(2–7), 7–6(9–7), 3–6
Финалиста 4. 27. април 2008. Бермуда, Бермуда Шљака Јапан Кеј Нишикори 6–2, 5–7, 6–7(5–7)
Победник 5. 22. фебруар 2009. Београд, Србија Тепих (д) Словачка Доминик Хрбати 6–4, 6–2
Победник 6. 31. август 2014. Комо, Италија Шљака Република Ирска Лук Соренсен 6–3, 6–2
Победник 7. 14. септембар 2014. Бања Лука, Босна и Херцеговина Шљака Шпанија Алберт Рамос-Вињолас 7–5, 4–6, 7–5

Парови: 8 (3–5)[уреди]

Легенда
Челенџери (1–1)
Фјучерси (2–4)
Финала по подлози
Тврда (2–3)
Шљака (1–2)
Трава (0–0)
Тепих (0–0)
Финала по локацији
Отворено (2–5)
Дворана (1–0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 21. новембар 2004. Сфакс, Тунис, F4 Тврда Србија и Црна Гора Илија Бозољац Пољска Маћеј Дилај
Аустрија Стефан Виспајнер
6–1, 3–6, 1–6
Финалиста 2. 15. мај 2005. Ходмезевашархељ, Мађарска, F3 Шљака Србија и Црна Гора Борис Пашански Мађарска Норберт Пакаи
Мађарска Тибор Сатмари
3–6, 3–6
Финалиста 3. 7. август 2005. Нови Сад, Србија и Црна Гора, F4 Шљака Србија и Црна Гора Александар Словић Словачка Петер Миклушичак
Чешка Лукаш Росол
4–6, 4–6
Победник 1. 11. септембар 2005. Будимпешта, Мађарска, F6 Шљака Србија и Црна Гора Александар Словић Мађарска Корнел Бардоцки
Мађарска Гергељ Кисгиорги
4–6, 7–6(7–0), 6–3
Победник 2. 19. март 2006. Сарајево, Босна и Херцеговина Тврда (д) Србија и Црна Гора Илија Бозољац Аустрија Александар Пеја
Немачка Ларс Уебел
6–3, 6–4
Финалиста 4. 2. април 2006. Абу Даби, УАЕ, F1 Тврда Немачка Миша Зверев Швајцарска Марко Кјудинели
Немачка Филип Печнер
5–7, 2–6
Победник 3. 9. април 2006. Дубаи, УАЕ, F2 Тврда Немачка Миша Зверев Русија Вадим Давлечин
Русија Александар Красноруцки
6–3, 6–2
Финалиста 5. 30. јул 2006. Реканати, Италија Тврда Немачка Себастијан Ришик Италија Симоне Болели
Италија Давид Сангвинети
1–6, 6–3, [4–10]

Учешће на Гренд слем турнирима[уреди]

Појединачно[уреди]

Година 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 О/И Поб–пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н Н Н 0 / 9 11–9 55%
Француска Ролан Гарос Н Н Н 0 / 8 14–8 64%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н Н Н 0 / 8 14–8 64%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н Н Н Н 0 / 7 6–7 46%
Поб–пор на г. с. 0–0 0–0 3–4 5–4 4–4 6–4 5–4 5–3 0–0 8–4 7–4 2–1 0 / 32 45–32 58%
Пласман на крају године 211 127 57 29 28 22 38 75 101 22 29 7.240.408 $

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]