Вилајет Павли
Вилајет Павли је назив који су Турци по заузимању Босне користили за земљу Павловића у источној Босни. Вршећи административну подјелу области које освојили у састав новог Босанског санџака, Турци су се стриктно придржавали затеченог стања и подјеле тих области. Најстарији помен овог вилајета је у писаном акту нешто прије 1463. године код Дурсун–бега, те касније Асикпашазадеа из 1468. године гдје је поменута "Павловића Земље". Као турски вилајет помиње се у једном писму њеног дугогодишњег господара Иса–бега Исаковића. Он бег Исабеговић, био је први господар вилајета, имао је у Вишеграду велике посједе, зијамете.[1]
У првом налету турске војске 1463. године освојене су земље Павловића. Падом Босне 1463. године, Турци су Земље Павловића назвали „Villajet Pavli” и подијелили је на 11 нахија (Вишеград, Добрун, Хртар, Бродар, Прачу звану Чаталџа, Волујак, Борач, Студена (јужни дио Хан Пијеска), Гласинац или Мокро, Пале и Оловци (Олово). Сједиште вилајета било је у Вишеграду.[2]
Још су и прије 1463. године заузели стална упоришта у земљи Павловића; освојивши Брхбосну и Вишеград. Босански санџак је крајем седме деценије 15. вијека био подјељен на шест вилајета и пет кадилука. Биле су то веће реорганизације у административној и територијааној подјели Босне и Херцеговине, те су том приликом установљени:[1]
- Вилајет и кадилук Нови Пазар
- Вилајет и кадилук Сарајево
- Вилајет и кадилук Брод
- Вилајет и кадилук Неретва
- Вилајет Павли
- Вилајет Ковач
Вилајети Ковач и Павли били су под јурисдикцијом Вишеградског кадилука.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Новаковић 2008, стр. 50.
- ^ Крсмановић; Сокановић; Косорић 2011, стр. 60.
Литература[уреди | уреди извор]
- Крсмановић; Сокановић; Косорић, Јово;Саво;Мирко (2011). Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија. Хан Пијесак. ISBN 978-86-914787-0-4.
- Новаковић, Јелисије-Јеша (2008). Вишеградска жупа и Боричка висораван : у Павловини. Београд: Аутор. ISBN 978-86-911839-0-5.
- Ћирковић, Сима (1964). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.