Вилино сито

С Википедије, слободне енциклопедије

Вилино сито
Carlina acaulis0.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Carlina acaulis
L., 1753

Вилино сито (Carlina acaulis) позната и као крављак, краљевац, краљевак, пупава, пупава трава, бели трн, крмски корен, велико сито (на Старој планини зову је шереметка) је вишегодишња зељаста биљка најчешће без стабла из породице главочика (Asteraceae).

  • Порекло научног имена:

- рода од лат. carere = грепсти;

- врсте од гр. a = без и kaulos= стабло (без стабла, нема стабло)

- Carlina grandifolia Mnch.

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Најчешће је без стабла па листови образују приземну розету. Дугачки су до 30 cm, а широки 6 cm и перасто су дељени на 10 - 12 режњева са сваке стране. Лисни режњеви имају бодљасте зупце. Цветови су сакупљени уцваст главицу чији је пречник 5 - 13 cm и најчешће је појединачна. Плод је ахенија са папусом (ципсела). Ризом је добро развијен, вретенаст и вертикално положен.

Хемијски састав дроге[уреди | уреди извор]

Као дрога користи се корен (Carlinae radix) који садржи:

Лековито дејство и употреба[уреди | уреди извор]

Користи се у народној медицини као:

Делује против микроба, гљивица па се употребљава споља за лечење рана. Најчешће се употребљава за болести урогениталног тракта и код грчева у дигестивном тракту.

Користи се и за јело попут артичоке и то младе главице.

Природни ресурси ове биљке су доста смањени па је делимично заштићена (ограничено прикупљање).

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
  • Шилић, Ч: Шумске зељасте биљке, ЗУНС Сарајево и ЗУНС Београд, 1990.

Галерија[уреди | уреди извор]