Вилиште
Вилиште | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Звечан |
Становништво | |
— 2011. | 50 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 57′ 05″ С; 20° 46′ 54″ И / 42.9514° С; 20.7817° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 717 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 38227 |
Позивни број | +381 (0)28 |
Регистарска ознака | KM |
Вилиште (алб. Vilishti) је насеље у општини Звечан на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ловац површине 795 ha. Село Вилиште налази се на 7 километара северно-западно од Звечана изнад Вилиштанског потока и села Банов до у подножју планине Рогозне. Вилиште је мало село између Осоја и Присоја у изворишту Врела. Село нема школу, деца одлазе у основну школу „Свети Сава“ у Жеровници. Нема асфалтног пута, струја у село је дошла 1985. године, нема водовода и нема фиксних телефона.
Воде
[уреди | уреди извор]Село је оскудно водом. У њему има бунара који пресушују. Најбоља вода је Врело, али и она лети усахне. Стока се поји по потоку Кућишту у суседној Бресници, на Јопговој Води између Вилишта и села Локве и на извору Водици у планини.
Земље и шуме
[уреди | уреди извор]Њиве су помешане с ливадама код кућа и на местима која се називају Раткова Глава, Гашова Ливада, Петерака, Грабак, Војинов Бријег, Јован–Лаз, Сенова Кућа (кућиште), Кисерача, Равна до Врела. Има њива по стрмим странама брда, подзидане сухомеђинама и плотовима да их јачи пљускови не би однели у потоке. Врх на Осоју назива се Ајдин Лаз; шума на Шиндачи је слаба а испуст стоке је по суседним брдима.
Село је оскудно водом. У њему има бунара који пресушују. Најбоља вода је Врело, али и она лети усахне. Стока се поји по потоку Кућишту у суседној Бресници, на Јопговој Води између Вилишта и села Локве и на извору Водици у планини.
Историја
[уреди | уреди извор]Садашње гробље је на преседлини повише села. Ту је било старо хришћанско гробље. Село „Велиште“ забележено је 1832. 1941. године куће овога села биле су спаљене, становништво се одселило у Топлицу, па се повратило 1945. године. Село је имало 1948. године 68 становника.
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Порекло становништва по родовима:[1]
- Здравковићи, Антонијевићи, 7 кућа, слава Св. Петка, су Гашани, досељени из неког села ниже Мокре у Колашину на Ибру.
- Вуловићи, 2 куће, слава Св. Јован, су пореклом из ибарског Колашина, неко време били у Јошевику, Валчу, па отуда прешли крајем прошлога века; старина им је негде на Косову.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 50 становника, већина Срби.[2][3]
Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 68 | 61 | 48 | 36 | 15 | 13 | 50 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ (Петар Ж. Петровић: Рашка– издање 2010. године.)
- ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018.
- ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.