Вилијам Блејк

С Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Блејк
William Blake by Thomas Phillips.jpg
Вилијам Блејк
Лични подаци
Датум рођења(1757-11-28)28. новембар 1757.
Место рођењаЛондон, Велика Британија
Датум смрти12. август 1827.(1827-08-12) (69 год.)[1]
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство

Вилијам Блејк (енгл. William Blake; Лондон, 28. новембар 1757 — Лондон, 12. август 1827) је био енглески књижевник, сликар, графичар и мистичар.[2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Вилијам Блејк је био самоук.[3] Ликовно се образовао копирајући Микеланђела, Рафаела и Дирера и цртајући детаље архитектуре и пластике у Вестминстерској опатији, а књижевну културу је стекао читајући и имитирајући енглеске ренесансне песнике и савремене „предромантике“.

Године 1784. у Лондону је отворио штампарију. Развио је нову технику гравуре у боји.[3]

Његов поглед на свет формирао се у проучавању Сведенборгових теозофских спекулација и многих расправа о гностицизму и друидизму, остваривши и као сликар и као песник, оригинална дела. Он се можда највише приближио идеалном поимању смисла и слике у својим лирским песмама. Осим „Песничких скица“, његовог првенца, ниједно од његових дела није штампано за његовог живота, а у јавност су могла доспети само у малобројним примерцима које је својеручно израђивао посебном техником обојеног бакрописа, који је сам изумео.[3] Од његових сликарских радова посебно се истичу илустрације Милтона, старозаветне „Књиге о Јову“, Дантеа.

Сматран је чудаком зато што је био својеглав и несклон уживањима овог света. Живео је на рубу сиромаштва и умро потпуно заборављен.[3]

Дела[уреди | уреди извор]

  • „Брак неба и пакла“,
  • „Песме невиности“,
  • „Песме искуства“.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Blake & London”. The Blake Society. 28. 3. 2008. Архивирано из оригинала на датум 15. 09. 2015. Приступљено 15. 8. 2014. 
  2. ^ Блејк, Вилијам (1998). Изабрана поезија и проза. Београд : Итака. стр. 117—118. ISBN 978-86-81635-15-5. 
  3. ^ а б в г д Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 151. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ Wilson, Mona. The Life of William Blake, 1948, London: Rupert Hart-Davis, p. 77.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Peter Abbs (јул 2014). „William Blake and the forging of the creative self”. The London Magazine: 49—62. 
  • Peter Ackroyd (1995). Blake. Sinclair-Stevenson. ISBN 1-85619-278-4.
  • Donald Ault (1974). Visionary Physics: Blake's Response to Newton. University of Chicago. ISBN 0-226-03225-6.
  •  ———  (1987). Narrative Unbound: Re-Visioning William Blake's The Four Zoas. . Station Hill Press. ISBN 1-886449-75-9. 
  • Stephen C. Behrendt (1992). Reading William Blake. London: Macmillan Press. ISBN 0-312-06835-2 .
  • G.E. Bentley (2001). The Stranger From Paradise: A Biography of William Blake. . Yale University Press. ISBN 0-300-08939-2. 
  •  ———  (2006). Blake Records. . Second edition. Yale University Press. ISBN 0-300-09685-2. 
  •  ———  (1977). Blake Books. . Clarendon Press. ISBN 0-19-818151-5. 
  •  ———  (1995). Blake Books Supplement. Clarendon Press.
  • Harold Bloom (1963). Blake's Apocalypse. Doubleday.
  • Jacob Bronowski (1972). William Blake and the Age of Revolution. Routledge & K. Paul. ISBN 0-7100-7277-5 (hardback). ISBN 0-7100-7278-3 (pbk.)
  •  ———  (1944). William Blake, 1757–1827. A man without a mask. Secker and Warburg, London. Reprints: Penguin 1954; Haskell House 1967.
  • Helen P. Bruder (1997). William Blake and the Daughters of Albion. Basingstoke: Macmillan Press, and New York: St. Martin's Press. ISBN 0-333-64036-5.
  • G. K. Chesterton, William Blake. Duckworth, London, n.d. [1910]. . Reprint: House of Stratus, Cornwall. 2008. ISBN 0-7551-0032-8. .
  • Steve Clark and David Worrall, eds (2006). Blake, Nation and Empire. Basingstoke: Macmillan Press, and New York: St. Martin's Press.
  • Tristanne J. Connolly (2002). William Blake and the Body. New York: Palgrave Macmillan.
  • S. Foster Damon (1979). A Blake Dictionary. Revised edition. University of New England. ISBN 0-87451-436-3.
  • Michael Davis (1977) William Blake. A new kind of man. University of California, Berkeley.
  • Morris Eaves (1992). The Counter-Arts Conspiracy: Art and Industry in the Age of Blake. . Cornell University Press. ISBN 0-8014-2489-5. 
  • David V. Erdman (1977). Blake: Prophet Against Empire: A Poet's Interpretation of the History of His Own Times. . Princeton University Press. ISBN 0-486-26719-9. 
  •  ———  (1988). The Complete Poetry & Prose of William Blake. Anchor. ISBN 0-385-15213-2.
  • R. N. Essick (1980). William Blake: Printmaker. . Princeton University Press. ISBN 0-691-03954-2. 
  •  ———  (1989). William Blake and the Language of Adam. . Clarendon Press. ISBN 0-19-812985-8. 
  • R. N. Essick & D. Pearce, eds. (1978). Blake in his time. Indiana University Press.
  • Michael Ferber, The Social Vision of William Blake. Princeton University Press, Princeton, 1985.
  • Irving Fiske (1951). Bernard Shaw's Debt to William Blake. London: The Shaw Society [19-page pamphlet].
  • Northrop Frye (1947). Fearful Symmetry. Princeton University Press. ISBN 0-691-06165-3.
  •  ———  ed. (1966). Blake. A collection of critical essays. Prentice-Hall.
  • Alexander Gilchrist, Life and Works of William Blake, (2d ed., London, 1880). Reissued by Cambridge University Press. 2009. ISBN 978-1-108-01369-7..
  • Jean H. Hagstrom, William Blake. Poet and Painter. An introduction to the illuminated verse, University of Chicago, 1964.
  • John Higgs, (2021) William Blake vs the World
  • Glynn, Paul (26. 6. 2021). „William Blake: Biography offers glimpse into artist and poet's visionary mind”. BBC News. Приступљено 28. 7. 2021. 
  • Hoeveler, Diane Long (1979). „Blake's Erotic Apocalypse: The Androgynous Ideal in "Jerusalem"” (PDF). Essays in Literature. Western Illinois University. 6 (1): 29—41. Приступљено 31. 1. 2013. »To become androgynous, to overcome the flaws inherent in each sex, emerges as the central challenge for all Blake's characters.« 
  • Geoffrey Keynes, editor 2nd ed. (1969) Blake Complete Writings. Oxford University Press.
  • James King (1991). William Blake: His Life. St. Martin's Press. ISBN 0-312-07572-3.
  • Saree Makdisi (2003). William Blake and the Impossible History of the 1790s. University of Chicago Press.
  • Benjamin Heath Malkin (1806). A Father's Memoirs of his Child Longsmans, Hurst, Rees, and Orme, Paternoster Row, London. {See : : Arthur Symons, William Blake (1907, 1970) at 307–329.}
  • Peter Marshall (1988). William Blake: Visionary Anarchist. . Freedom Press. ISBN 0-900384-77-8. 
  • Emma Mason, "Elihu's Spiritual Sensation: William Blake's Illustrations to the Book of Job," in Michael Lieb, Emma Mason and Jonathan Roberts (eds), The Oxford Handbook of the Reception History of the Bible (Oxford, Oxford University Press, 2011), 460–475.
  • W. J. T. Mitchell (1978). Blake's Composite Art: A Study of the Illuminated Poetry. . Yale University Press. ISBN 0-691-01402-7. 
  • Joseph Natoli (1982, 2016). Twentieth-Century Blake Criticism: Northrop Frye to the Present. New York: Routledge. ISBN 978-1-1389-3914-1. 
  • Victor N. Paananen (1996). William Blake. New York: Twayne Publishers. ISBN 0-8057-7053-4. 
  • Laura Quinney (2010). William Blake on Self and Soul. . Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03524-9. 
  • Kathleen Raine (1970). William Blake. Oxford University.
  • George Anthony Rosso Jr. (1993). Blake's Prophetic Workshop: A Study of The Four Zoas. Associated University Presses. ISBN 0-8387-5240-3.
  • Gholam Reza Sabri-Tabrizi (1973). The 'Heaven' and 'Hell' of William Blake. New York: International Publishers.
  • Mark Schorer (1946). William Blake: The Politics of Vision. New York: H. Holt and Co.
  • Basil de Sélincourt (1909). William Blake. London: Duckworth and co..
  • June Singer, The Unholy Bible: Blake, Jung, and the Collective Unconscious (New York: Putnam 1970). Reprinted as: Blake, Jung, and the Collective Unconscious (Nicolas-Hays 1986).
  • Sheila A. Spector (2001). Wonders Divine: the Development of Blake's Kabbalistic Myth. Bucknell Univ. Pr. ISBN 978-0838754689.
  • Algernon Charles Swinburne, William Blake: A Critical Essay. John Camden Hotten, Piccadilly, London, 2d. ed., 1868.
  • Arthur Symons, William Blake. A. Constable, London 1907. Reprint: Cooper Square, New York 1970. {Includes documents of contemporaries about Wm. Blake, at 249–433.}
  • E. P. Thompson (1993). Witness Against the Beast. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-22515-9. 
  • Joseph Viscomi (1993). Blake and the Idea of the Book . . Princeton University Press. ISBN 0-691-06962-X. 
  • David Weir (2003). Brahma in the West: William Blake and the Oriental Renaissance (SUNY Press).
  • Mona Wilson (1927). The Life of William Blake (London: The Nonesuch Press)
  • Roger Whitson and Jason Whittaker (2012). William Blake and the Digital Humanities: Collaboration, Participation, and Social Media. London: Routledge. ISBN 978-0415-6561-84. 
  • Jason Whittaker (1999). William Blake and the Myths of Britain (London: Macmillan).
  • W. B. Yeats (1903). Ideas of Good and Evil (London and Dublin: A. H. Bullen). {Two essays on Blake at 168–175, 176–225}.
  • A Comparative Study of Three Anti-Slavery Poems Written by William Blake, Hannah More and Marcus Garvey: Black Stereotyping by Jérémie Kroubo Dagnini for GRAAT On-Line, January 2010.
  • W. M. Rossetti, ed., Poetical Works of William Blake, (London, 1874)
  • A. G. B. Russell (1912). Engravings of William Blake.
  • Blake, William, William Blake's Works in Conventional Typography, edited by G. E. Bentley, Jr., 1984. Facsimile ed., Scholars' : Facsimiles & Reprints. ISBN 978-0-8201-1388-3.
  • Story, Alfred Thomas (1893). William Blake: His Life, Character. Swan Sonnenschein & Company. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Вилијам Блејк на Викимедијиној остави.

Digital editions and research

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилијам_Блејк&oldid=25630660”