Пређи на садржај

Вилијам Блејк

С Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Блејк
Вилијам Блејк
Лични подаци
Датум рођења(1757-11-28)28. новембар 1757.
Место рођењаЛондон, Велика Британија
Датум смрти12. август 1827.(1827-08-12) (69 год.)[1]
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство

Вилијам Блејк (енгл. William Blake; Лондон, 28. новембар 1757 — Лондон, 12. август 1827) био је енглески књижевник, сликар, графичар и мистичар.[2][3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Вилијам Блејк је био самоук.[3] Ликовно се образовао копирајући Микеланђела, Рафаела и Дирера и цртајући детаље архитектуре и пластике у Вестминстерској опатији, а књижевну културу је стекао читајући и имитирајући енглеске ренесансне песнике и савремене „предромантике“.

Године 1784. у Лондону је отворио штампарију. Развио је нову технику гравуре у боји.[3]

Његов поглед на свет формирао се у проучавању Сведенборгових теозофских спекулација и многих расправа о гностицизму и друидизму, остваривши и као сликар и као песник, оригинална дела. Он се можда највише приближио идеалном поимању смисла и слике у својим лирским песмама. Осим „Песничких скица“, његовог првенца, ниједно од његових дела није штампано за његовог живота, а у јавност су могла доспети само у малобројним примерцима које је својеручно израђивао посебном техником обојеног бакрописа, који је сам изумео.[3] Од његових сликарских радова посебно се истичу илустрације Милтона, старозаветне „Књиге о Јову“, Дантеа.

Сматран је чудаком зато што је био својеглав и несклон уживањима овог света. Живео је на рубу сиромаштва и умро потпуно заборављен.[3]

  • „Брак неба и пакла“,
  • „Песме невиности“,
  • „Песме искуства“.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Blake & London”. The Blake Society. 28. 3. 2008. Архивирано из оригинала 15. 09. 2015. г. Приступљено 15. 8. 2014. 
  2. ^ Блејк, Вилијам (1998). Изабрана поезија и проза. Београд : Итака. стр. 117—118. ISBN 978-86-81635-15-5. 
  3. ^ а б в г д Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 151. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ Wilson, Mona. The Life of William Blake, 1948, London: Rupert Hart-Davis, p. 77.

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Ackroyd, Peter. Blake (London, 1995)
  • Beer, John. Blake's Humanism (Manchester, 1968)
  • Beer, John. Blake's Visionary Universe (Manchester, 1969)
  • Bentley jnr, Gerald E. William Blake: The Critical Heritage (London, 1975)
  • Bloom, Harold. Blake's Apocalypse: A Study in Poetic Argument (New York, 1963)
  • Bronowski, Jacob. A Man without a Mask (London, 1943)
  • Bronowski, Jacob. William Blake and the Age of Revolution (New York, 1965)
  • Damon, S. Foster. A Blake Dictionary: Ideas and Symbols of William Blake (London, 1973)
  • Damon, S. Foster. His Philosophy and Symbols (London, 1974)
  • Damrosch jnr, L. Symbol and Truth in Blake's Myth (Princeton, 1980)
  • Digby, George W. Symbol and Image in Blake (Oxford, 1957)
  • Erdman, David. Blake: Prophet Against Empire (Princeton, 1954)
  • Fisher, P. F. The Valley of Vision: Blake as Prophet and Revolutionary (Toronto, 1961)
  • Frye, Northrop. Fearful Symmetry: A Study of William Blake (Princeton, 1947)
  • Gaunt, William. Arrows of Desire: A Study of Blake and His Romantic World (London, 1956)
  • Gilchrist, Alexander. Life of William Blake (London, 1863)
  • Gillham, D. G. Blake's Contrary States (Cambridge, 1966)
  • Hirsh jnr, E. D. Innocence and Experience: An Introduction to Blake (London, 1964)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Интернет издања и истраживања