Пређи на садржај

Вилијам Вајлер

С Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Вајлер
Лични подаци
Пуно имеВилхелм Вејлер
Датум рођења(1902-07-01)1. јул 1902.
Место рођењаМилуз, Алзас, Немачка
Датум смрти27. јул 1981.(1981-07-27) (79 год.)
Место смртиЛос Анђелес, Калифорнија, САД
Веза до IMDb-а

Вилијам (рођен као Вилхелм) Вајлер (енгл. William Wyler;[1] Милуз, Алзас, 1. јул 1902 — Лос Анђелес, Калифорнија, 27. јул 1981) је био амерички филмски редитељ, продуцент и сценариста, немачког порекла. Међу значајним делима су Госпођа Минивер (1942), Најбоље године наших живота (1946) и Бен-Хур (1959), који су му сви донели награду Оскар за најбољу режију (истовремено освојивши и награду за најбољи филм). Вајлер је добио прву номинацију за Оскара за режију Dodsworth 1936. године, где су у главним улогама били Волтер Хјустон, Рут Чатертон и Мари Астор, „што је иницирало двадесетогодишњу серију готово једнаке величине.“[2]‍:24

Историчар филма Ијан Фрир назива Вајлера „бона фиде перфекционистом“, чија је склоност поновљеним снимцима и покушају да се избруси свака последња нијанса „постала ствар легенде“.[2]‍:57 Његова способност да режира низ класичних књижевних адаптација у огромни комерцијалне и критичке успехе учинили су га једним од „холивудских најисплативијих филмских стваралаца“ током 1930-их и 1940-их и током 60-их. Својим талентом за инсценацију, монтажу и кретање камером, он је претворио динамичне позоришне просторе у филмске.[3]

Младост

[уреди | уреди извор]

Вајлер је рођен у јеврејској породици[4]‍:1220 у Милузу у Алзасу (тада делу Немачког царства).[5]‍:3 Његов отац Леополд, рођен у Швајцарској, почео је као путујући продавац, али је касније постао успешан галантериста у Милузу.[6]‍:37[7] Његова мајка Мелани (рођена Ауербах;[3] умрла је 13. фебруара 1955. у Лос Ангелесу у својој 77. години), била је немачке националности, и рођак Карла Лемлија, оснивача компаније Universal Pictures. Током Вајлеровог детињства, он је похађао бројне школе и стекао репутацију „дизача пакла“, те је избациван из школа више пута због лошег понашања.[4]‍:1222 Његова мајка је често водила њега и његовог старијег брата Роберта на концерте, опере, и у позориште, као и рани биоскоп. Понекад су код куће његова породица и њихови пријатељи постављали аматерска позоришта за лични ужитак.[4]‍:1223

Вајлер је требало да преузме породични галантеријски посао у Милузу у Француској. После Првог светског рата провео је суморну годину радећи у Паризу у 100.000 кошуља продајући кошуље и кравате. Он је био толико сиромашан да је често време проводио лутајући по округу Пигал. Након што је схватила да Вајлера не занима галантерија, његова мајка Мелани је контактирала свог далеког рођака Карла Лемлија који је поседовао Universal Studios, ради могућег запошљења за њега.

Лемли је имао обичај да сваке године долази у Европу, тражећи перспективне младиће за рад у Америци. Године 1921, Вајлер, док је путовао као швајцарски држављанин (статус његовог оца аутоматски је додељивао швајцарско држављанство његовим синовима), упознао је Лемлија који га је унајмио да ради у Universal Studios у Њујорку. Као што је Вајлер изјавио: „Америка се чинила далеко попут месеца“. Смештен на броду за Њујорк са Лемлијем на његовом повратку, срео је младог Чеха, Пола Кохнера (касније познатог независног агента), на истом броду. Њихово пријатно путовање у првој класи било је краткотрајно, јер су накнадно открили да морају да надокнаде путне трошкове од својих 25 долара недељног прихода као курири Universal Pictures. Након што је неколико година радио у Њујорку, па чак годину дана служио у Националној гарди Њујоршке војске, Вајлер се преселио у Холивуд где је постао режисер.[6]‍:37

Каријера

[уреди | уреди извор]

1920-те

[уреди | уреди извор]

Око 1923. године, Вајлер је стигао у Лос Ангелес и започео рад на локацији Универзал студиа као помоћни радник, чистећи бине и премештајући сетове. Његово унапређење је уследило када је ангажован као други помоћник уредника. Међутим његова радна етика је била неуједначена, и често би се искрадао и играо билијар у базенској сали преко пута студија, или организовао карташке игре током радног времена. Након неких успона и падова (укључујући отказ), Вајлер се усредсредио на то да постане режисер и уложио сав свој труд у то. Он је почео као трећи помоћник режисера, а до 1925. године постао је најмлађи редитељ на Универзалу режирајући вестерене по којима је Универзал био познат. Вајлер је био толико усредсређен на свој рад да би сањао о „различитим начинима (за глумца) да се попне на коња“. У неколико једнотрачних филмова, он се придружио потери у неизбежној јурњави за 'лошим човеком'.

Он је режирао свој први незападњак, изгубљено дело Anybody Here Seen Kelly? 1928. Након тога уследили су његови први делим-говорни филмови, The Shakedown и The Love Trap. Он се показао као способан стваралац. Године 1928, он је постао натурализовани грађанин Сједињених Држава.[5]‍:73 Његов први потпуно-говорни филм, и прва звучна продукција Универзала која је у потпуности снимљена на лицу места био је Hell's Heroes, снимљен у пустињи Мохаве 1929. године.

1930-те

[уреди | уреди извор]

Раних 1930-их Вајлер је режирао широку палету филмова у Универзалу, од драма високог профила попут The Storm, A House Divided, и Counsellor at Law, до комедија попут Her First Mate и The Good Fairy. Он је постао је познат по инсистирању на више понављања, што је резултирало често награђиваним и критички хваљеним представама његових глумаца. Након одласка из Универзала започео је дугу сарадњу са Самјуелом Голдвином за којег је режирао класике као што су Dodsworth (1936),[8] These Three (1936), Dead End (1937), Wuthering Heights (1939),[9] The Westerner (1940), The Little Foxes (1941) и The Best Years of Our Lives (1946). У то време је Вајлер започео своју познату сарадњу са сниматељем Грегом Толандом. Толанд и Вајлер су виртуелно створили стил „дубоког фокуса” у филмском стваралаштву у којем се у једној сцени могло видети више слојева радње или ликова, а најпознатија је кафанска сцена у The Best Years of Our Lives. Толанд је наставио да користи дубоки фокус који је савладао са Вајлером када је снимао у Орсон Велсов филм Citizen Kane.[10][11]

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Изабрана филмографија

[уреди | уреди извор]

Неми филмови

[уреди | уреди извор]
Година Наслов Студо Жанр Напомене
1925 The Crook Buster Universal Western UMS*
1926 The Gunless Bad Man Universal Western UMS
1926 Ridin' for Love Universal Western UMS
1926 The Fire Barrier Universal Western UMS
1926 Don't Shoot Universal Western UMS
1926 The Pinnacle Rider Universal Western UMS
1926 Martin of the Mounted Universal Western UMS
1926 Lazy Lightning Universal Western UBSS**
1926 The Stolen Ranch Universal Western UBSS
1927 The Two Fister Universal Western UMS
1927 Kelcy Gets His Man Universal Western UMS
1927 Tenderfoot Courage Universal Western UMS
1927 The Silent Partner Universal Western UMS
1927 Blazing Days Universal Western UBSS
1927 Straight Shootin' Universal Western UBSS
1927 Galloping Justice Universal Western UMS
1927 The Haunted Homestead Universal Western UMS
1927 Hard Fists Universal Western UBSS
1927 The Lone Star Universal Western UMS
1927 The Ore Raiders Universal Western UMS
1927 The Home Trail Universal Western UMS
1927 Gun Justice Universal Western UMS
1927 The Phantom Outlaw Universal Western UMS
1927 The Square Shooter Universal Western UMS
1927 The Horse Trader Universal Western UMS
1927 Daze of the West Universal Western UMS
1927 The Border Cavalier Universal Western UBSS
1927 Desert Dust Universal Western
1928 Thunder Riders Universal Western
1928 Anybody Here Seen Kelly? Universal Comedy
1929 The Shakedown Universal Drama Делом-говорни филм
1929 The Love Trap Universal Comedy Делом-говорни филм
* Universal's Mustang Series.
** Universal's Blue Streak Series.

Звучни филмови

[уреди | уреди извор]
Година Наслов Студио Напомене
1929 Hell's Heroes Universal
1930 The Storm Universal
1931 A House Divided Universal
1932 Tom Brown of Culver Universal
1933 Her First Mate Universal
1933 Counsellor at Law Universal
1934 Glamour Universal
1935 The Good Fairy Universal
1935 The Gay Deception Fox
1936 These Three Samuel Goldwyn / United Artists
1936 Dodsworth Samuel Goldwyn / United Artists
1936 Come and Get It Samuel Goldwyn / United Artists Replaced Howard Hawks after 42 days
1937 Dead End Samuel Goldwyn / United Artists
1938 Jezebel Warner Bros.
1939 Wuthering Heights Samuel Goldwyn / United Artists
1940 The Westerner Samuel Goldwyn / United Artists
1940 The Letter Warner Bros.
First National
1941 The Little Foxes Samuel Goldwyn / RKO
1942 Mrs. Miniver MGM
1946 The Best Years of Our Lives Samuel Goldwyn Co. / RKO
1949 The Heiress Paramount
1951 Detective Story Paramount
1952 Carrie Paramount
1953 Roman Holiday Paramount
1955 The Desperate Hours Paramount
1956 Friendly Persuasion Allied Artists DeLuxe Color film
1958 The Big Country Anthony Productions / United Artists Техниколор филм
1959 Ben-Hur MGM Техниколор филм
1961 The Children's Hour Mirisch / United Artists
1965 The Collector Columbia Техниколор филм
1966 How to Steal a Million Fox Техниколор филм
1968 Funny Girl Columbia / Rastar Техниколор филм
1970 The Liberation of L.B. Jones Columbia Техниколор филм

Референце: Turner Classic Movies и Internet Movie Database[12][13]

Документарни филмови

[уреди | уреди извор]
Година Наслов Студио Напомене
1944 The Memphis Belle First Motion Picture Unit Документарни филм
Први филм Техниколора
1947 Thunderbolt! United States Air Force Ко-режирано да Џоном Стерџес
Документарни филм / кратки филм

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Birth Certificate No. 1298/1902, Mulhouse Archive. According to Herman, Jan. A Talent for Trouble: The Life of Hollywood's Most Acclaimed Director. New York: G.P. Putnam's Sons, (1995) ISBN 0-399-14012-3
  2. ^ а б Freer, Ian (2009). Movie Makers: 50 Iconic Directors. London: Quercus Publishers. ISBN 978-1-84724-512-0. 
  3. ^ а б „Wyler, William (1902-1981), American film director and producer - American National Biography”. anb.org. Приступљено 27. 3. 2018. 
  4. ^ а б в Wakeman, John, ed. World Film Directors: Vol. I, 1890–1945. New York: H.W. Wilson Co., (1987) ISBN 978-0-8242-0757-1.
  5. ^ а б Madsen, Axel. William Wyler: the Authorized Biography. New York: Thomas Y. Crowell, (1973) ISBN 0-491-01302-7
  6. ^ а б Herman, Jan. A Talent for Trouble: The Life of Hollywood's Most Acclaimed Director. New York: G.P. Putnam's Sons, (1995) ISBN 0-399-14012-3
  7. ^ Ina.fr, Institut National de l'Audiovisuel – (1970-01-01). „William Wyler à propos de ses origines et de ses films”. Ina.fr (на језику: француски). Приступљено 2017-05-09. 
  8. ^ SonOfASpaceApe (21. 2. 2014). „TCM 1936 Best Picture 1of3 Dodsworth (Intro)”. Приступљено 27. 3. 2018 — преко YouTube. 
  9. ^ Movieclips Trailer Vault (5. 10. 2012). „Wuthering Heights Official Trailer No. 1 - David Niven Movie (1939) HD”. Приступљено 27. 3. 2018 — преко YouTube. 
  10. ^ Photo of William Wyler and cinematographer Greg Toland discussing Wuthering Heights
  11. ^ Photo of William Wyler directing Merle Oberon and Laurence Olivier in Wuthering Heights
  12. ^ „William Wyler - Filmography”. Turner Classic Movies. Приступљено 26. 6. 2021. 
  13. ^ „William Wyler - Director”. Internet Movie Database. Приступљено 26. 6. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Вилијам Вајлер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилијам_Вајлер&oldid=29950850”