Вилијам Вордсворт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вилијам Вордсворт
William Wordsworth 001.jpg
Вилијам Вордсворт
Пуно имеВилијам Вордсворт
Датум рођења(1770-04-07)7. април 1770.
Место рођењаКокермоут, Камберленд
 Уједињено краљевство
Датум смрти23. април 1850.(1850-04-23) (80 год.)
Место смртиКамберленд
 Уједињено краљевство
Периодромантизам
Најважнија дела
Лирске баладе
Прелудијум

Вилијам Вордсворт (Кокермоут, Кумберленд, 7. април 1770Камберленд, 23. април 1850) био је енглески романтичарски песник који је, заједно са Семјуелом Тејлором Колриџем допринео почетку романтизма у енглеској књижевности објављивањем заједничке збирке „Лирске баладе“ 1798. године. За најважније Вордсвортово дело сматра се „Прелудијум“, полуаутобиографска поема, коју је написао на почетку каријере и мењао и проширивао више пута. Поема је постхумно насловљена и објављена. Вордсворт је био британски Поет лауреатис од 1843. па све до смрти, 1850. Написао је Песме о Луси.

Биографија[уреди]

Вилијам Вордсворт је рођен 7. априла 1770. године у Кокермоуту у Камберленду, на северозападу Енглеске као друго од петоро деце Џона Вордсворта и Ени Куксон.[1] Његов отац, са којим Вилијам није био близак, био је правни заступник грофа од Лонсдејла. Имао је добру библиотеку и сину је одмалена читао Шекспира, Милтона и Спенсера. Неко време Вордсворт је, са сестром Дороти, провео код деде и бабе по мајци у Пенриту – и од тада су он и Дороти нераздвојни. Када му је мајка умрла 1778. године, отац га је послао у Хокшејд, у тамошњу школу. Године 1787. објавио је своју прву песму, сонет, у „Европском магазину“. Исте године уписао је Сент Џон колеџ у Кембриџу. Године 1790. и 1791. путовао је Европом. У Француској је упознао Анету Валон, са којом је 1792. године добио кћи Каролину. Оставши без новца, а у вези са политичким тензијама између монархистичке Енглеске и републиканске Француске, идуће године се вратио у домовину, сам. Гласине су говоркале да није хтео да се ожени са Анетом – прошло је скоро десет година пре но што је поново видео њу и своју кћи. С друге стране, мемоаристи су говорили о његовој великој депресији због тога што је био одвојен од свог детета и Анете (између Енглеске и Француске избио је, у међувремену, и рат). Како било, он и Дороти су у Француску отпутовали тек 1802. године, после потписаног мира у Амијелу, и тамо посетили Анету и Каролину, да би регулисали питање његових финансијских обавеза према њима.

Вилијам Вордсворт са 28 година

Године 1795. упознао је Колриџа, у Самерсету, и њих двојица су се одмах спријатељили. Године 1797. Вордсворт и Дороти су се одселили у Сомерсет, на неколико миља од Колриџове куће. Њих двојица су заједно 1798. објавили књигу „Лирске баладе“, полазиште романтичарског покрета. Касније, Вордсворт је допунио и променио своје песничке књиге, под истим називом; четврта, последња, објављена је 1805. године.

Године 1798. Вордсворт, Дороти и Колриџ отпутовали су у Немачку. Он и Дороти су се вратили у Енглеску, овог пута у Доув Котеџ код Грејсмера, заједно с песником Робертом Саудијем, у Лејк Дистрикту. Вордсворт, Колриџ и Сауди остали су познати као песници „Језерске школе“.

Вордсвортов гроб

По повратку из Француске, после посете Анети и Каролини, Вордсворт се оженио својом другарицом из детињства Мери Хачинсон, са којом је имао петоро деце. Дороти је живела заједно с братовљевом породицом. Он је почео напорно да пише и његово име је постајало познато. Пријатељство с Колриџом западало је у кризу, због Колриџове зависности од опијума. Двоје од петоро његове деце умрло је 1812. године и он се, следеће године, с породицом и Дороти, одселио у Рајдел Моунт, у Амблесајду (између Грејсмера и Рајдел Вотера), где је остао до краја живота. Средином двадесетих поправио је односе са Колриџом, након смрти заједничког пријатеља, сликара Вилијема Грина. Напоредо с невољама (Доротина болест), стизале и почасти. Постао је почасни доктор универзитета Дарам и Оксфорд, а од 1842. додељивана му је и државна пензија. После смрти Роберта Саудија, 1843. године, проглашен је за Поета лауреатис-а. После смрти кћери Доре, 1847, престао је да пише. Умро је од пнеумоније, 23. априла 1850. године, и сахрањен у цркви Светог Освалда у Грејсмеру.

Библиографија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Wordsworth House”, Images of England, English Heritage, Приступљено 21. 12. 2009 

Литература[уреди]

  • Juliet Barker. Wordsworth: A Life, New York: HarperCollins.2000. ISBN 978-0060787318.
  • Hunter Davies, William Wordsworth: A Biography, Frances Lincoln. London: 2009. ISBN 978-0-7112-3045-3.
  • Gill, Stephen (1989). William Wordsworth: A Life. Oxford University Press. ISBN 978-0192827470. 
  • Emma Mason, The Cambridge Introduction to William Wordsworth . Cambridge University Press.2010.
  • Moorman, Mary (1957). William Wordsworth, A Biography: The Early Years, 1770–1803 v. 1. Oxford University Press. ISBN 978-0198115656. 
  • Moorman, Mary (1965). William Wordsworth: A Biography: The Later Years, 1803–1850 v. 2. Oxford University Press. ISBN 978-0198116172. 
  • M. R. Tewari, One Interior Life—A Study of the Nature of Wordsworth's Poetic Experience (New Delhi: S. Chand & Company Ltd, 1983)
  • Report to Wordsworth, Written by Boey Kim Cheng, as a direct reference to his poems "Composed Upon Westminster Bridge" and "The World Is Too Much with Us"
  • Anonymous; Wordsworth at Cambridge. A Record of the Commemoration Held at St John’s College, Cambridge in April 1950; Cambridge University Press, 1950 . reissued by Cambridge University Press.2009. ISBN 978-1-108-00289-9.
  • Mallaby, George, Wordsworth: a Tribute (1950)

Спољашње везе[уреди]