Вилијам Гонзага

Вилијам Гонзага
Портет за који се претпоставља да је Војвода Вилијам Гонзага који је урадио Франческо Монтемезано око 1550. године.
Датум рођења	(1538-04-04)4. април 1538.
Место рођења	Мантова
Датум смрти	14. август 1587.(1587-08-14) (49 год.)
Место смрти	Goito
Супружник	Archduchess Eleanor of Austria
Деца	Vincenzo Gonzaga, Margherita Gonzaga, Duchess of Ferrara, Anna Juliana Gonzaga
Родитељи	Federico II Gonzaga, Duke of Mantua Margaret Paleologa

Вилијам Гонзага (Мантова, 24. април 1538 — Гоито, 14. август 1587) је био трећи војвода од Мантове и Монферата.

Други син војводе Федерика II Гонзаге и војвоткиње Маргарите Палеолог, 1550. године, је наследио на месту војводе свог брата војводу Франческа III, који је умро без деце.

Биографија

Уговором из Катo-Камбрезија потврђено је његово господство над Монфератом. Маркиз Вилијам се 26. априла 1561. године, оженио надвојвоткињом Елеонором Аустријском (2. новембар 1534 – 5. август 1594), ћерком цара Фердинанда I.

Велики грб куће Гонзага (1530. године).

Године 1569. подвргнуо је Казале, који је одувек био љубоморан на своју аутономију у односу на Монферат, жестокој репресији. Године 1573. постао је војвода од Монферата. Био је добар администратор својих домена, покровитељ уметности, музичара (и сам је био композитор) и колекционар уметничких дела. Велику бригу водио је и о војсци. Био је проницљив и оштроуман политичар, способан да остане независан од тадашњих владара (папства, империје, сила попут Шпаније и Француске). Повећала се пољопривредна и индустријска производња, интензивирајући трговину. Мантова је 1567. године имала 46.000 становника.

Под његовом владавином, 1575. године, војвода Вилијам је добио важан уступак од цара у модификацији Гонзагиног грба: положај орлова се променио, прелазећи са хералдичког десно на лице и више са спуштеним летвом. Године 1586. ослободио је и у свој двор дочекао песника Торквата Таса, кога је његов зет војвода Алфонсо II д'Есте затворио у Ферари током свог венчања. Под његовом владавином Мантова је постала један од најсјајнијих и најпрестижнијих дворова у Европи и војвода Вилијам је успео да акумулира колосално богатство које се такође састојало од два милиона златника. Дао је изградити Палатинску базилику Санта Барбара и сеоске резиденције Мармироло и Гоито у војводској палати у Мантови. Умро је 1587. године и сахрањен је у базилици Санта Барбара.

Потомство

Грб Франческа III Гонзаге, војводе од Мантове

Војвода Вилијам Гонзага и војвоткиња Еленора Хабзбург од Аустрије имали су троје деце:

• Винћенцо (1562-1612), војвода од Мантове и Монферата од 1587. са именом војвода Винћенцо I;
• Маргарита (27. мај 1564 – 6. јануар 1618), удата 24. фебруара 1579. године, за Алфонса II д'Естеа (1533-1597), војводу од Фераре;
• Ана Катарина Гонзага (17. јануар 1566 — 3. август 1621), удата 14. маја 1582. године, за свог ујака Фердинанда II (1529-1595), надвојводу од Аустро-Тирола. Касније је се замонашила, као монахиња позната је под именом Ана Ђулијана.

Литература

• Giuseppe Amadei;Ercolano Marani (a cura di), I Gonzaga a Mantova, Milano, 1975. ISBN non esistente.
• Giuseppe Coniglio, I Gonzaga, Varese, Dall'Oglio, 1973. ISBN non esistente.
• Pompeo Litta, Gonzaga di Mantova, collana Famiglie celebri italiane, Milano, Giulio Ferrario, 1835, SBN LO11405418.
• Adelaide Murgia, I Gonzaga, Milano, Mondadori, 1972. ISBN non esistente
• Mario Castagna, Stemmi e vicende di casate mantovane, Montichari, 2002. ISBN non esistente
• Maria Bellonci, Segreti dei Gonzaga, Verona, 1947, ISBN non esistente.
• Riccardo Braglia, I Gonzaga. Il mito, la storia, Artiglio, 2002, ISBN non esistente.