Пређи на садржај

Вилијам Гонзага

С Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Гонзага
Портет за који се претпоставља да је Војвода Вилијам Гонзага који је урадио Франческо Монтемезано око 1550. године.
Датум рођења(1538-04-04)4. април 1538.
Место рођењаМантова
Датум смрти14. август 1587.(1587-08-14) (49 год.)
Место смртиGoito
СупружникArchduchess Eleanor of Austria
ДецаVincenzo Gonzaga, Margherita Gonzaga, Duchess of Ferrara, Anna Juliana Gonzaga
РодитељиFederico II Gonzaga, Duke of Mantua
Margaret Paleologa

Вилијам Гонзага (Мантова, 24. април 1538 — Гоито, 14. август 1587) је био трећи војвода од Мантове и Монферата.

Други син војводе Федерика II Гонзаге и војвоткиње Маргарите Палеолог, 1550. године, је наследио на месту војводе свог брата војводу Франческа III, који је умро без деце.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Уговором из Катo-Камбрезија потврђено је његово господство над Монфератом. Маркиз Вилијам се 26. априла 1561. године, оженио надвојвоткињом Елеонором Аустријском (2. новембар 1534 – 5. август 1594), ћерком цара Фердинанда I.

Велики грб куће Гонзага (1530. године).

Године 1569. подвргнуо је Казале, који је одувек био љубоморан на своју аутономију у односу на Монферат, жестокој репресији. Године 1573. постао је војвода од Монферата. Био је добар администратор својих домена, покровитељ уметности, музичара (и сам је био композитор) и колекционар уметничких дела. Велику бригу водио је и о војсци. Био је проницљив и оштроуман политичар, способан да остане независан од тадашњих владара (папства, империје, сила попут Шпаније и Француске). Повећала се пољопривредна и индустријска производња, интензивирајући трговину. Мантова је 1567. године имала 46.000 становника[1].

Под његовом владавином, 1575. године, војвода Вилијам је добио важан уступак од цара у модификацији Гонзагиног грба: положај орлова се променио, прелазећи са хералдичког десно на лице и више са спуштеним летвом. Године 1586. ослободио је и у свој двор дочекао песника Торквата Таса, кога је његов зет војвода Алфонсо II д'Есте затворио у Ферари током свог венчања. Под његовом владавином Мантова је постала један од најсјајнијих и најпрестижнијих дворова у Европи и војвода Вилијам је успео да акумулира колосално богатство које се такође састојало од два милиона златника[2]. Дао је изградити Палатинску базилику Санта Барбара и сеоске резиденције Мармироло и Гоито у војводској палати у Мантови. Умро је 1587. године и сахрањен је у базилици Санта Барбара.[3]

Потомство

[уреди | уреди извор]
Грб Франческа III Гонзаге, војводе од Мантове

Војвода Вилијам Гонзага и војвоткиња Еленора Хабзбург од Аустрије имали су троје деце:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Giuseppe Amadei;Ercolano Marani (a cura di), I Gonzaga a Mantova, Milano, 1975.
  2. ^ Braglia, стр. 107.
  3. ^ Mantova Capitale Europea dello Spettacolo

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Giuseppe Amadei;Ercolano Marani (a cura di), I Gonzaga a Mantova, Milano, 1975. ISBN non esistente.
  • Giuseppe Coniglio, I Gonzaga, Varese, Dall'Oglio, 1973. ISBN non esistente.
  • Pompeo Litta, Gonzaga di Mantova, collana Famiglie celebri italiane, Milano, Giulio Ferrario, 1835, SBN LO11405418.
  • Adelaide Murgia, I Gonzaga, Milano, Mondadori, 1972. ISBN non esistente
  • Mario Castagna, Stemmi e vicende di casate mantovane, Montichari, 2002. ISBN non esistente
  • Maria Bellonci, Segreti dei Gonzaga, Verona, 1947, ISBN non esistente.
  • Riccardo Braglia, I Gonzaga. Il mito, la storia, Artiglio, 2002, ISBN non esistente.