Вилијам Линдзи Грешам

С Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Линдзи Грешам
Лични подаци
Пуно имеWilliam Lindsay Gresham
Датум рођења(1909-08-20)20. август 1909.
Место рођењаБалтимор, САД
Датум смрти14. септембар 1962.(1962-09-14) (53 год.)
Место смртиЊујорк, САД

Вилијам Линдзи Грешам (Балтимор, 20. август 1909 — Њујорк, 14. септембар 1962) био је амерички романописац и аутор нефикције посебно цењен међу читаоцима ноара. Његово најпознатије дело Алеја ноћних мора (1946), је адаптирана за филм 1947. и 2021. године.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Грешам је рођен у Балтимору, Мериленд . Као дете, преселио се са породицом у Њујорк, где је постао фасциниран представом на Кони Ајленду. По завршетку средње школе Еразмус Хол у Бруклину 1926. године, Грешам је мењао послове и радио као фолк певач у Гринич Вилиџу.[1]

Његови родитељи су се развели када је имао 16 година. Његов први брак такође је окончан разводом, као и други са старлетом из Њу Џерсија који се распао после девет година, када се вратио у Америку, огорчен искуствима живота у Шпанији.[2] Године 1937, Грешам је радио као лекар добровољац за бригадu Абрахам Линколн током Шпанског грађанског рата. Тамо се спријатељио са Џозефом Данијелом „Доком“ Халидејом, и њихови дуги разговори инспирисали су велики део његовог рада,[1][2] посебно Грешамове две књиге о америчком карневалу Monster Midway и Nightmare Alley.

Вартио се у САД 1939. године, након животно лошег периода који је укључивао боравак на одељењу за туберкулозу и покушај самоубиства, Грешам је нашао посао уређујући часописе о истинитим злочинима. Године 1942. Грешам се оженио Џој Дејвидмен, песникињом, са којом је имао двоје деце, Дејвида и Дагласа.

Године 1946. објавио је Алеју ноћних мора, свој први и најуспешнији роман. Права за филм је откупио Холивуд за 60.000 долара и од њега је снимљен истоимени филм 1947. са Тајроном Пауером у главној улози. Грешам и Дејвидман су се преселили у пространу кућу са четрнаест соба у Стаатсбургу у Њујорку.

Грешам је био неверан муж иалкохоличар. [3] Његова супруга Дејвидман била је јеврејска атеисткиња. Она је временом постала љубитељка рада К. С. Луиса, што је на крају довело до њеног преласка на хришћанство.Међутим, пар се финансијски мучио и Грешам је имао проблема са пореском пореских проблема још много година. Дејвидман се жалио пријатељима на често опијање, серијско неверство, па чак и на повремене ерупције насиља. У то време Грешам се такође заинтересовао за Дијанетику, књигу за самопомоћ из 1950. писца научне фантастике Л. Рона Хабарда.[2] Иако је био рани симаптизер сајентологије, касније ју је осудио као још једну врсту сабласног рекета.[2]

Дејвидман је продала кућу да би отплатила дуговања Пореској служби и преселила се у Енглеску са децом. Касније се удала за Луиса, њихова веза је била инспирација за представу и филм Shadowlands.[3]

Грешам се придружио Анонимним алкохоличарима и развио дубоко интересовање за спиритуализам, након што је већ разоткрио многе лажне технике популарних спиритуалиста у своје две књиге на тему споредних емисија и написао књигу о Худинију уз помоћ познатог скептика Џејмса Рендија. Двадесет четири његова чланка и приче о сајмовима, сабласним емисијама и продавачима поново су објављена 2013. као Гриндшоу: Изабрани списи Вилијама Линдзија Грешама.

Смрт[уреди | уреди извор]

Године 1962. Грешамово здравље је почело да се погоршава. Почео је да слепи и дијагностикован му је рак језика. 14. септембра 1962. пријавио се у хотел Дикси на Менхетну — који је често посећивао док је писао „Алеју ноћних мора“ више од једне деценије раније.[3] Тамо је 53-годишњи Грешам одузео себи живот конзумирањем превелике дозе таблета за спавање.[4] Његова смрт је углавном прошла незапажено од стране њујоршке штампе, изузев што га је поменуо један бриџ колумниста.[5] У његовом џепу пронађене су визит карте на којима је писало „Нема адресе. Нема телефона. Нема посла. Нема новца. Пензионисан.“[6]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Nightmare Alley (1946); London : Raven Books, 2020. ISBN 978-1-5266-2849-7.; aus dem Amerikanischen von Christian Veit Eschenfelder und Anja Heidböhmer, Leipzig : Festa, März. 2022. ISBN 978-3-86552-713-4.
  • Limbo Tower (1949)
  • Monster Midway: An Uninhibited Look at the Glittering World of the Carny (1954)
  • Houdini: The Man Who Walked Through Walls (1959)
  • The Book of Strength: Body Building the Safe, Correct Way (1961)
  • Grindshow: The Selected Writings of William Lindsay Gresham, edited by Bret Wood (2013)[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Blind Alley: the sad and 'geeky' life of William Lindsay Gresham”. Skeptical Inquirer. July—August 2003.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ а б в г Prendergast, Alan (лето 2006). „One Man's Nightmare: The Noir Journey of William Lindsay Gresham”. The Writer's Chronicle. The Association of Writers & Writing Programs. Архивирано из оригинала 15. 6. 2006. г. 
  3. ^ а б в Duncan, Paul (2000). „Nothing Matters In This Goddamned Lunatic Asylum Of A World But Dough”. Noir Fiction: Dark Highways. Pocket Essentials. ISBN 1-903047-11-0. 
  4. ^ Sragow, Michael (16. 4. 2010). „Cult classic 'Nightmare Alley' resurfaces more macabre than ever”. The Baltimore Sun. Архивирано из оригинала 2. 4. 2017. г. Приступљено 2. 4. 2017. 
  5. ^ Morehead, Albert H. (25. 9. 1962). „Bridge: Death of Gresham, Writer, Loss to Bridge World, Too”. The New York Times. (потребна претплата)
  6. ^ Sutherland, John (6. 5. 2014). „10 overlooked novels: how many have you read?”. The Guardian. Приступљено 30. 6. 2016. 
  7. ^ „Grindshow: The Selected Writings”. Centipede Press. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилијам_Линдзи_Грешам&oldid=25728629”