Његов председнички мандат је обележен разбијањем моћи трустова, јачањем Комисије за међудржавну трговину, ширењем јавних служби, успостављањем бољег поштанског система и заговарањем мира у свету. Рузвелт се разишао са Тафтом 1911. године јер је сматрао да је Тафт сувише реаакционаран. Тафт и други конзервативци у странци су одреаговали на Рузвелтове нападе преузимањем страначке инфраструктуре. Тафт је поразио Рузвелта у борби за републиканску номинацију1912. године. Током Првог светског рата установио је националну политику према радницима што је смањило број штрајкова и обезбедило подршку синдиката у националним питањима. Године 1921. постао је председник Врховног суда САД. Као председник и председник Врховног суда значајно је допринео јачању улоге федералних судова, нарочито Врховног суда у обликовању националне политике и законодавства. Једини је председник који је након одслуженог мандата био члан Врховног суда.
^Потпредседник Џејмс С. Шерман је преминуо током вршења функције, а пошто је 25. амандман усвојен 1967, упражњено место потпредседника се једино могло попунити на следећим председничким изборима.
