Вилма Еспин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вилма Еспин
Vilma Espín.jpg
Име по рођењу Вилма Луција Гилос Еспин
Датум рођења (1930-04-07)7. април 1930.
Место рођења Сантијаго де Куба
  Куба
Датум смрти 18. јун 2007.(2007-06-18) (77 год.)
Место смрти Хавана
  Куба
Супружник Раул Кастро
Деца Дебора Кастро Еспин
Маријела Кастро
Нилса Кастро Еспин
Алејандро Кастро Еспин
Одликовања
Лењинова награда

Вилма Луција Гилос Еспин (шп. Vilma Lucila Espín Guillois; Сантијаго де Куба, 7. април 1930Хавана, 18. јун 2007) била је кубанска револуционарка, феминисткиња и хемијска инжењерка.

Била је удата за Раула Кастра, председника Кубе и брата од Фидел Кастра. Иза себе је оставило четворо деце: Дебору, Маријелу, Нилсу и Алејандра Кастра Еспина, као и седморо унучади. Њена ћерка Маријела Кастро тренутно је председница Кубанског националног центра за сексуалну едукацију, а њен син Алејандро Кастро Еспин је пуковник у Министарству унутрашњих послова Кубе.

Рани живот[уреди]

Вилма Еспин је рођена 7. априла 1930. године у граду Сантијаго де Куба[1]. Њени родитељи су били отац Јосе Еспин, кубански адвокат и мајка Маргарита Гилос[2]. Док је похвађала основну школу, бавила се балетом и певала, током 40-их прошлог века[3]. 50-их година студирала је Хемијско инжењерство на Универзитету Ориенте у свом родном граду[1], док је постдипломске студије завршила на Масачусетском технолошком институту у Кембриџу[1].

Улога у кубанској револуцији[уреди]

Раул Кастро, Вилма Еспин, Јорг Рисквет и Јосе Нивалдо (1958)

Након заврешних студија, када се вратила на Кубу, постала је више укључена у опозицију кубанског председника и диктатора Фулгенсиа Батисте[1]. Састанак са револуционарним лидером Франком Паисом довео је до тога да Вилма постане лидер револуционарног покрета у покрајини Оријенте.

Еспин је упознала браћу Кастро који су се преселили у Мексико након неуспелог оружаног напада на касарне Монцада. Раул Кастро и Еспин венчали су се 26. јануара 1959. године[4]. Вилма Еспин је била једна од најзначајнијих револуционара и спречила је било какву интервенцију владе Сједињених Држава на подручју Кубе.

Године 1957. генерал ЦИА Лиман Киркпатрик послат је у покрајину Оријенте, на Кубу, да би сазнао да ли покрет Фидел Кастра Џулио 26 имао везе са комунизмом. Послан је да се састане са неким од главних финансијских присталица Кубе у револуцији. Највећа од њих била је компанија названа Бакарди коропрација, чији је главни адвокат био отац Вилме Еспин. Вилма је прихватала је да седне и упозна са генералом Киркпатриком. На питање о везама Фидела Кастра, Раула Кастра и Че Геваре и њихове повезаности са комунизмом, она је одговорила рекавши да су те тврдње биле смешне[5].

Вилма Еспин је давала отворену подршку родној равноправности на Куби. Њено укључивање у револуцију помогло је трансформацији родних норми на Куби и 1960. године, Вилма је постала председник Федерације жена са Кубе. Значајно се залагала и за женску писменост, право жена на рад и предавање жена о основним вештинама у здравству и образовању. Године 1960. када су извршени напади на плантаже трске и шећера широм Кубе, непосредно пред инвазију у Заливу свиња, Федерација жена Кубе креирала је Ургентну медицинску бригаду која је служила за мобилизацију жена против контрареволуције[6].

Вредности за које се Еспин залагала, подржавали су Фидел Кастро и кубанска влада. 1966. године Фидел Кастро је одржао говор у земљи, позивајући жене да се придруже радној снази. Због великог броја жена које су се након тога запошљавале, Федерација жена Кубе је створила центре за децу радних жена.

Улога у кубанској влади[уреди]

Еспин је била председник Федерације жена Кубе, од њеног оснивања 1960. године, све до њене смрти 2007. године. У тој организацији чланство је имало више од 3.5 милиона жена са Кубе. Еспин је такође била члан Државног већа Кубе, као и члан Централног комитета и Политичког бироа Комунистичке партије Кубе од 1980. до 1991. године.

Еспсин се често називала "Прва дама" Кубе због њене блиске везе са браћом Кастро[7]. Била је укључена у доношење кубанског породичног закона из 1975. године који је захтевао заједнички рад у кући између мушкарца и жене.

Еспин је такође руководила кубанском делегацијом на Првом латиноамеричком конгресу о женама и деци у Чилеу септембра 1959. године. Такође је предводила кубанске делегације на конференцијама о женама одржаним у Мексику, Копенхагену, Наиробију и Пекингу.

Смрт[уреди]

Еспин је преминула у Хавани, 18. јуна 2007. године, након дуге болести[8][9]. Званични жалостни период је проглашен од 8 часова. 18. јуна до 10 часова. 19. јуна. Фидел Кастро је држао говор за Еспин, дан након њене смрти, хвалећи њене врлине и рад[8]. Њено тело је кремирано, а посмртни остаци налазе се у маузолеју Френте Франк Паис у граду Сантијаго де Куба.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Depalma, Anthony (20. 06. 2007). „Vilma Espín, Rebel and Wife of Raúl Castro, Dies at 77”. The New York Times. Приступљено 27. 01. 2017. 
  2. ^ Gott (2005). стр. 160.
  3. ^ Ferrer Gómez & Aguilar Ayerra (2015). стр. 603.
  4. ^ Ferrer Gómez & Aguilar Ayerra (2015). стр. 604.
  5. ^ „Vilma Espin Guillois | Cuban revolutionary and women's rights activist”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 22. 11. 2016. 
  6. ^ Espín, de los Santos & Ferrer (2012). стр. 228.
  7. ^ Schanche, Don A. (15. 05. 1990). „Profile: Cuba's 'First Lady'—Her Power Is Real”. Los Angeles Times. Приступљено 27. 01. 2017. 
  8. 8,0 8,1 Ferrer Gómez & Aguilar Ayerra (2015). стр. 660.
  9. ^ „Falleció la heroína de la clandestinidad y combatiente destacada del Ejército Rebelde Vilma Espín Guillois”. Granma (на језику: шпански). 18. 06. 2007. 

Литература[уреди]

  • Espín, Vilma; de los Santos, Asela; Ferrer, Yolanda (2012). Women in Cuba: The Making of a Revolution Within the Revolution. New York: Pathfinder. ISBN 1-60488-036-8. 
  • Ferrer Gómez, Yolanda; Aguilar Ayerra, Carolina (2015). Vilma Espín Guillois: El Fuego de la Libertad (на језику: Spanish). Havana: Editorial de la Mujer. ISBN 9789597217800. 
  • Gott, Richard (2005). Cuba: A New History. Yale Nota Bene. Yale University Press. ISBN 0-300-11114-2.