Виндоус 7

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Виндоус 7
Верзија оперативног система Виндоус НТ
Windows logo - 2006.svg
Windows 7 SP1 screenshot.png
Снимак екрана Виндоуса 7 који приказује његову радну површину, траку задатака, мени „Почетак” и ефекат стакла Виндоуса аеро
ПрограмерМајкрософт
Изворни модел
Пуштен у
производњу
22. јул 2009. год.; пре 10 година (2009-07-22)[1]
Општа
доступност
22. октобар 2009. год.; пре 9 година (2009-10-22)[2]
Најновије издањеСервисни пакет 1 (6.1.7601) / 22. фебруар 2011. год.; пре 8 година (2011-02-22)[3]
Метода ажурирањаВиндоус ажурирање
ПлатформеIA-32 и x86-64
Тип језграхибридан
Лиценцавласнички комерцијални софтвер
ПретходникВиндоус виста (2007)[4]
НаследникВиндоус 8 (2012)
Статус подршке
Главна подршка завршена је 13. јануара 2015. године.[5][6]
Проширена подршка до 14. јануара 2020. године (јануар 2023. за верзије Профешонал и Ентерпрајз, корисници ће морати да плате за безбедносне исправке).[5][6]
Инсталирање сервисног пакета 1 је потребно да би корисници могли да добијају ажурирања и подршку након 9. априла 2013. године.[5][6]
Корисници са верзијама Профешонал и Ентерпрајз оперативног система Виндовс 7 мораће да плате за безбедносне исправке до јануара 2023. године.

Виндоус 7 је оперативни систем за личне рачунаре који је произвео Мајкрософт као део породице оперативних система Виндоус NT. Пуштен је у производњу 22. јула 2009. године и постао општедоступан 22. октобра 2009,[7] мање од три година након издавања свог претходника, Виндоус висте. Истовремено је издат и одговарајући сервер, Виндоус сервер 2008 Р2.

Виндоус 7 је првенствено замишљен да буде постепена надоградња за Мајкрософт виндоус, са намером да адресира слабу критичну рецепцију Виндоус висте уз одржавање компатибилности хардвера и софтвера. Он је наставио са побољшањима на Виндоус аеру (кориснички интерфејс уведен у оперативни систем Виндоус виста) са додатком редизајниране траке задатака која омогућава апликацијама да буду „закачене” на њега и нових функција за управљање прозорима. Друге нове функције су додате у оперативни систем, укључујући библиотеке, нови систем за дељење датотека (Матична група) и подршку за унос вишеструким додиром. Додат је и нови интерфејс, Центар активности, који пружа преглед информација о безбедности и одржавању система, а направљена су и подешавања система Контроле корисничког налога у циљу мање наметљивости. Виндоус 7 је испоручен и са ажурираним верзијама неколико апликација-залиха, укључујући Интернет експлорер 8, Виндоус репродуктор медија и Виндоус центар медија.

За разлику од Виндоус висте, Виндоус 7 је генерално био похваљен од стране критичара, који су сматрали да је оперативни систем знатно побољшање у односу на свог претходника због повећаних перформанси, интуитивнијег интерфејса (са посебном похвалом посвећеном новој траци задатака), мањег броја искачућих прозора Контроле корисничког налога и других побољшања која су направљена широм платформе. Он је био велики успех за Мајкрософт; чак и пре свог званичног издања, продаја пре наруџбе за седмицу на онлајн-трговцу Amazon.com надмашила је претходне рекорде. За само шест месеци широм света продато је преко 100 милиона копија, што је до јула 2012. порасло на преко 630 милиона лиценци. У децембру 2018. године, 35,55 % рачунара који покрећу оперативни систем Виндоус и даље користе Виндоус 7.[8]

Историја развоја[уреди]

Првобитно, верзија Виндоуса под кодним именом „Блеком” била је планирана као наследник Виндоуса Икс-Пе и Виндоус сервера 2003 у 2000. години. Главне функције које су биле планиране за Блеком укључују нагласак на претрагу и упите података и напредни систем за складиштење под именом WinFS који омогућава такве сценарије. Међутим, у међувремену, мање издање, под кодним именом „Лонгхорн”, најављено је за 2003. годину, што је одлагало развој Блекома.[9] Средином 2003. године, Лонгхорн је стекао неке од функција које су првобитно биле намењене за Блеком. Након три велике епидемије малвера-црва — Бластер, Начи и Собиг — експлоатисане су пукотине у оперативним системима Виндоус у кратком временском периоду у августу 2003. године,[10] Мајкрософт је променио своје развојне приоритете, стављајући неке од главних Лонгхорнових развојних радова на чекање док је развијао нове сервисне пакете за Виндоус Икс-Пе и Виндоус сервер 2003. Развој Лонгхорна (Виндоус висте) је поново покренут, и тако одложен, у августу 2004. године. Одређене функције су избачене из Лонгхорна.[11] Блеком је преименован у Вијена почетком 2006. године.[12]

Када је објављен, Виндоус виста је критикован због дугог времена развоја, проблема са перформансама, некомпатибилности са постојећим хардвером и софтвером при покретању, промена које утичу на компатибилност неких рачунарских игара и нејасних уверења од стране Мајкрософта да ће одређени рачунари који испоручују Икс-Пе пре лансирања бити „способни да покрећу Висту” (што је довело до тужбе за класну акцију), између осталих критика. Као такво, усвајање Висте у односу на Икс-Пе остало је слабо.[13][14][15] У јулу 2007. године, шест месеци након јавног издања Висте, објављено је да ће следећа верзија Виндоуса бити под кодним именом Виндоус 7, са плановима за коначно издање у року од три године.[16][17] Бил Гејтс је у интервјуу за Њузвик предложио да Виндоус 7 буде „оријентисанији на корисника”.[18] Гејтс је касније рекао да ће се Виндоус 7 фокусирати и на побољшања перформанси.[19] Стивен Синофски је касније проширио ову тему, објашњавајући у блогу Енџинеринг Виндоус 7 да компанија користи разне нове алатке за праћење како би измерила перформансе многих области оперативног система на непрекидној основи, да би помогла у лоцирању неефикасне кодне путање и спречавању назатка перформанси.[20] Виши потпредседник Бил Вет изјавио је да корисници Виндоус висте који прелазе на Виндоус 7 неће наићи на проблеме са компатибилношћу уређаја са којима су се сусрели приликом преласка са Виндоуса Икс-Пе.[21] Процењује се да је на Виндоусу 7 радило око 1.000 програмера. Они су углавном били подељени на „језгро оперативног система” и „искуство Виндоус клијента”, а заузврат су организовани у 25 тимова од око 40 програмера у просеку.[22]

У октобру 2008, објављено је да ће Виндоус 7 бити и званично име оперативног система.[23][24] Дошло је до забуне око именовања производа Виндоус 7[25] јер је верзионирање као 6.1 указивало на сличну изградњу као Виста и повећало компатибилност са апликацијама које само проверавају главне бројеве верзија, слично као што Виндоус 2000 и Виндоус Икс-Пе имају бројеве верзија 5.x.[26] Прво спољашње издање за Мајкрософтове партнере стигло је у јануару 2008. са Мајлстоуном 1, изградњом 6519.[27] Говорећи о Виндоусу 7, 16. октобра 2008. године, директор Мајкрософта Стив Балмер потврдио је компатибилност између Виндоус висте и Виндоуса 7, указујући на то да ће Виндоус 7 бити прерађена верзија Виндоус висте.[28]

На КПП-у 2008. године, Мајкрософт је демонстрирао Виндоус 7 са својом преправљеном траком задатака.[29] Дана 27. децембра 2008, бета верзија Виндоуса 7 је процурела на интернет путем Бит торента.[30] Према тесту перформанси ZDNet-а,[31] Бета верзија Виндоуса 7 је победила и Виндоус Икс-Пе и Висту у неколико кључних области, укључујући време покретања и искључивања и рад са датотекама, као што је учитавање докумената. У осталим подручјима није победила Икс-Пе, укључујући PC Pro мерила за типичне канцеларијске активности и уређивање видео-снимака, који су остали идентични Висти, а спорији од Икс-Пеа.[32] Дана 7. јануара 2009, x64 верзија бета верзије Виндоуса 7 (изградња 7000) процурела на веб, а неки торенти су заражени тројанцем.[33][34] На СПЕ-у 2009. године, директор Мајкрософта Стив Балмер изјавио је да је бета верзија Виндоуса 7, изградња 7000, доступна за преузимање претплатницима MSDN-а и TechNet-а у формату ISO слике.[35]

Кандидат за издање, изградња 7100, постала је доступна за претплатнике MSDN-а и TechNet-а, као и учесницима Конект програма 30. априла 2009. године. Дана 5. маја 2009. године, постала је доступна широј јавности, иако је такође била процурела на интернет путем Бит торента.[36] Кандидат за издање био је доступан на пет језика и истекао је 1. јуна 2010. године, са искључивањима сваких два сата почевши од 1. марта 2010. године.[37] Мајкрософт је изјавио да ће Виндоус 7 бити пуштен у јавност 22. октобра 2009. године. Он је издао Виндоус 7 претплатницима MSDN-а и Technet-а 6. августа 2009, у 10:00 PDT.[38] Мајкрософт је најавио да је Виндоус 7, заједно са Виндоус сервером 2008 Р2, пуштен у производњу 22. јула 2009. године. Верзија Виндоуса 7 пуштена у произвоњу је изградња 77600.16385.090713-1255, која је компајлирана 13. јула 2009. и проглашена је коначном верзијом пуштеном у производњу након што је интерно прошла све тестове Мајкрософта.[39]

Функције[уреди]

Нове и промењене[уреди]

Међу новим фукнцијама Виндоуса 7 су напредак у препознавању додира и рукописа,[40] подршка за виртуелне чврсте дискове,[41] побољшане перформансе на вишејезгарним процесорима,[42][43][44][45] побољшане перформансе покретања, Директан приступ и побољшања језгра. Виндоус 7 додаје подршку за системе који користе више хетерогених графичких картица различитих произвођача (Хетерогени вишеструки адаптер),[46] нову верзију програма Виндоус центар медија,[47] гаџет за Виндоус центар медија, побољшане медијске функције, XPS пакет потрепштина,[48] Виндоус пауершел[49] и редизајнирани Калкулатор са вишередном способношћу, укључујући режим за програмере и режим статистика, заједно са конверзијом јединица за дужину, тежину, температуру и неколико других.[50] Многе нове ставке су додате у Контролну таблу, укључујући Штимер текста Клиртајп,[51] Чаробњак за калибрацију боја екрана,[52] гаџети, опоравак, решавање проблема, Центар радних простора, локација и други сензори, Управљач акредитивима, биометријски уређаји, системске иконе, као и приказ.[53] Виндоус центар за безбедност преименован је у Виндоус центар активности (Виндоус центар исправности и Виндоус центар за решења у ранијим изградњама), што обухвата и безбедност и одржавање рачунара. Редибуст на 32-битним издањима сада подржава до 256 гигабајта додатне доделе. Виндоус 7 подржава и слике у формату RAW додавањем декодера омогућених Виндоус компонентом сликања, који омогућавају сирове сличице слика, преглед и приказ метаподатака у Виндоус експлореру, као и приказ у пуној величини и пројекције слајдова у Виндоус приказивачу фотографија и Виндоус центру медија.[54] Виндоус 7 има и основног клијента TFTP-а са могућношћу преноса датотека на сервер TFTP-a или са њега.[55]

Сличице уживо у Виндоусу 7, приказују картице Интернет експлорера 11.
Поразумевана трака задатака Виндоуса 7.

Трака задатака је видела највеће визуелне промене, где је стара трака са алаткама Брзо покретање замењена могућношћу качења апликација на траку задатака. Дугмад за закачене апликације су интегрисане са дугмадима задатака. Ове дугмади омогућавају и скочне спискове за дозволу лаког приступа уобичајеним задацима.[56] Преправљена трака задатака такође омогућава поновно ређање дугмади на њој. Десно од системског сата налази се мало правоугаоно дугме који служи као икона Прикажи радну површину. Подразумевано, постављање показивача миша преко овог дугмета чини све видљиве прозоре провидним за брз поглед на радну површину.[57] На екранима осетљивим на додир, као што су екрани на додир, таблет рачунари итд., ово дугме је мало шире (8 пиксела) како би се прилагодило притиску прста.[58] Кликом на ово дугме, умањују се сви прозори, а поновним кликом на њега враћају се у првобитно стање.

Управљање прозорима у Виндоусу 7 има неколико нових функција: Качење умањује прозор када се довуче при врх екрана.[59] Превлачење прозора на леву или десну ивицу екрана омогућава корисницима да закаче софтверске прозоре на обе стране екрана, тако да прозори заузимају по половину екрана. Када корисник помера прозоре који су закачени или умањени помоћу Качења, систем враћа претходно стање. Функције качења се могу активирати и помоћу тастерских пречица. Качење скрива све неактивне прозоре када се насловна трака активног прозора брзо вуче напред-назад (метафорички протресе).

Прозор центра активности, приказује да нема откривених проблема
Када се кликне на заставицу Центра активности, он наводи сва питања везана за безбедност и одржавање у малом искачућем прозору

Виндоус 7 садржи 13 додатних звучних шема, под именом Поподне, Калиграфија, Карактери, Панорама града, Делта, Фестивал, Башта, Наслеђе, Пејзаж, Покварено, Рага, Савана и Соната.[60] Пик, Тавла и Дама на интернету, који су уклоњени из Виндоус висте, враћени су са Виндоусом 7. Корисници могу да онемогуће или прилагођавају много више компоненти Виндоуса него што је то било могуће у Виндоус висти. Нове допуне ове листе компоненти обухватају Интернет експлорер 8, Виндоус репродукор медија 12, Виндоус центар медија, Виндоус претрагу и Виндоус платформу гаџета.[61]

Нова верзија Мајкрософт виртуелног рачунара, недавно преименована у Виндоус виртуелни рачунар, доступна је за издања Виндоуса 7 — Профешонал, Ентерпрајз и Алтимат.[62] Омогућава покретање више Виндоус окружења на истој машини, укључујући Режим Виндоуса Икс-Пе. Режим Виндоуса Икс-Пе покреће Виндоус Икс-Пе у виртуелној машини и приказује апликације унутар засебних прозора на радној површини Виндоуса 7.[63] Штавише, Виндоус 7 подржава постављање виртуелног чврстог диска (ВЧД или VHD) као нормалног складиштења података, а покретач система испоручен са Виндоусом 7 може покренути Виндоус систем са ВЧД-а; међутим, ова могућност је доступна само у издањима Ентерпрајз и Алтимат.[тражи се извор] Протокол за удаљену радну површину (ПУРП или RDP) Виндоуса 7 је побољшан како би подржао мултимедијалне апликације у реалном времену, укључујући видео-репродукцију и 3Д игре, чиме се омогућава коришћење Директ екса 10 у окружењима удаљене радне површине.[64] Три ограничења апликација, која су претходно била присутна у Виндоус висти и Виндоусу Икс-Пе стартер издању, уклоњена су из Виндоуса 7.[65] Сва издања обухватају неке нове и побољшане функције, као што су Виндоус претрага, безбедносне функције и неке нове функције за Виндоус 7, настале унутар Висте. Опционално „Бит локер шифровање диск јединица” укључено је у Виндоус 7 алтимат и ентерпрајз. Виндоус заштитник је укључен; Антивирусни софтвер Мајкрософт безбедносне потрепштине је бесплатан за преузимање. Сва издања обухватају Копирање у сенци, које свакодневно користи Опоравак система за аутоматско чување „претходне верзије” корисничких датотека које су промењене.[66] Побољшана је и Резервна копија и враћање,[67][68] а Виндоус окружење за опоравак — које је подразумевано инсталирано — замењује опционалну Конзолу за опоравак Виндоуса Икс-Пе.[69]

Нови систем познат као „Библиотеке” додат је за управљање датотекама; корисници могу да скупљају датотеке из више фасцикли у „Библиотеку”. По подразумеваном, направљене су библиотеке за категорије као што су Документи, Слике, Музика и Видео-снимци, које се састоје од личне фасцикле корисника и фасцикле Јавно за сваку од њих. Систем се такође користи као део новог кућног мрежног система познатог као Матична група; уређаји се додају на мрежу лозинком, те се датотеке и фасцикле могу делити са свим уређајима у матичној групи или са одређеним корисницима. Подразумеване библиотеке, заједно са штампачима, деле се по подразумеваном, лична фасцикла постављена је на приступ само за читање другим корисницима, а фасцикли Јавно може да приступи свако.[70][71]

Виндоус 7 обухвата побољшану подршку за глобализацију кроз нови API за проширене лингвистичке услуге[72] како би пружио вишејезичну подршку (посебно у издањима Алтимат и Ентерпрајз). Мајкрософт је такође применио бољу подршку за SSD,[73] укључујући нову TRIM команду, а Виндоус 7 је у могућности да идентификује SSD јединствено. Основна подршка за USB 3.0 није укључена због кашњења у финализацији стандарда.[74] На WinHEC-у 2008. године, Мајкрософт је најавио да ће дубина боја од 30-бита и 48-бита бити подржана у Виндоусу 7, заједно са широком палетом боја scRGB (која се за HDMI 1.3 може претворити и извести у xvYCC). Видео-режими подржани у Виндоусу 7 су 16-битни sRGB, 24-битни sRGB, 30-битни sRGB, 30-битни са проширеном палетом боја sRGB и 48-битни scRGB.[75][76]

За програмере, Виндоус 7 обухвата нови мрежни API са подршком за изградњу веб-услуга заснованих на SOAP-у у изворном коду (за разлику од WCF веб-услуга заснованих на .NET-у),[77] нове функције за поједностављање развоја инсталацијских пакета и скраћивања времена инсталације апликације.[78] Виндоус 7, по подразумеваном, генерише мање одзива Контроле корисничког налога (ККН) јер омогућава да дигитално потписане Виндоус компоненте добију повишене привилегије без одзива. Корисници сада могу да подесе ниво на којем ККН ради помоћу клизне скале.[79]

Уклоњене[уреди]

Одређене могућности и програми који су били део Виндоус висте више нису присутни или су промењени, што је резултирало уклањањем одређених функционалности; то укључује класични кориснички интерфејс менија „Почетак”, неке функције траке задатака, функције Виндоус екплорера, функције Виндоус репродуктора медија, додатке Виндоус алтимата, дугме „Претрага” и Инк бол. Четири апликације које долазе у пакету са Виндоус вистом — Виндоус галерија фотографија, Виндовс творац филмова, Виндоус календар и Виндоус пошта — нису укључене у Виндоус 7 и замењене су верзијама Виндоус уживо бренда као део пакета Виндоус уживо потрепштина.[80][81]

Референце[уреди]

  1. ^ LeBlanc, Brandon (22. 7. 2009). „Windows 7 Has Been Released to Manufacturing”. Windows Experience Blog. Microsoft. 
  2. ^ LeBlanc, Brandon (22. 10. 2009). „Windows 7 Arrives Today With New Offers, New PCs, And More!”. Windows Experience Blog. Microsoft. 
  3. ^ LeBlanc, Brandon (9. 2. 2011). „Announcing Availability of Windows 7 and Windows Server 2008 R2 SP1”. Windows Experience Blog. Microsoft. 
  4. ^ Thadani, Rahul (6. 9. 2010). „Windows 7 System Requirements”. Buzzle. Приступљено 27. 2. 2014. 
  5. 5,0 5,1 5,2 „Microsoft Support Lifecycle”. Support. Microsoft. Приступљено 20. 2. 2012. 
  6. 6,0 6,1 6,2 Rose, Stephen L (14. 2. 2013). „Windows 7 RTM End Of Support Is Right Around The Corner”. Springboard Series Blog. Microsoft. Архивирано из оригинала на датум 2. 5. 2013. Приступљено 27. 3. 2013. 
  7. ^ „Windows 7 and Windows Server 2008 R2 Timelines Shared at Computex”. News Center. Microsoft. 2. 6. 2009. Архивирано из оригинала на датум 6. 6. 2009. Приступљено 3. 6. 2009. 
  8. ^ „Desktop Windows Version Market Share Worldwide”. StatCounter Global Stats (на језику: енглески). Приступљено 15. 12. 2018. 
  9. ^ Lettice, John (24. 10. 2001). „Gates confirms Windows Longhorn for 2003”. The Register. Приступљено 5. 3. 2008. 
  10. ^ Goodwin, Bill (15. 8. 2003). „Businesses are left reeling after a triple strike by Blaster, Nachi and the Sobig virus”. Computer Weekly. TechTarget. Приступљено 20. 3. 2016. 
  11. ^ Bishop, Todd (28. 8. 2004). „Microsoft cuts key Longhorn feature”. Seattle Post-Intelligencer. Hearst Corporation. Приступљено 25. 3. 2009. 
  12. ^ Thurrott, Paul (14. 2. 2007). „Windows „7” FAQ”. SuperSite for Windows. Penton Media. Архивирано из оригинала на датум 30. 04. 2011. Приступљено 5. 1. 2008. 
  13. ^ „They Criticized Vista. And They Should Know”. The New York Times. Приступљено 22. 3. 2014. 
  14. ^ „The 15 Biggest Tech Disappointments of 2007”. PC World. IDG. Приступљено 22. 3. 2014. 
  15. ^ „Vista Resistance: Why XP Is Still So Strong”. PC World. IDG. Приступљено 22. 3. 2014. 
  16. ^ Foley, Mary J (20. 7. 2007). „Windows Seven: Think 2010”. ZDNet. Приступљено 19. 9. 2007. 
  17. ^ „Next version of Windows: Call it 7”. CNET. CBS Interactive. Приступљено 22. 3. 2014. 
  18. ^ Levy, Steven (3. 2. 2007). „Bill Gates on Vista and Apple's 'Lying' Ads”. Newsweek. Архивирано из оригинала на датум 31. 3. 2007. 
  19. ^ Gates, Bill (7. 5. 2007). „Bill Gates: Japan—Windows Digital Lifestyle Consortium”. News Center. Tokyo, Japan: Microsoft. 
  20. ^ Sinofsky, Steven (15. 12. 2008). „Continuing our discussion on performance”. Engineering Windows 7. Microsoft. Приступљено 18. 12. 2008. 
  21. ^ Oiaga, Marius (24. 6. 2008). „Windows 7 Will Not Inherit the Incompatibility Issues of Vista”. 
  22. ^ Sinovsky, Steven (18. 8. 2008). „The Windows 7 Team”. Engineering Windows 7. Microsoft. Приступљено 9. 12. 2009. 
  23. ^ Fried, Ina (13. 10. 2008). „Microsoft makes Windows 7 name final”. CNET. CBS Interactive. Приступљено 13. 10. 2008. 
  24. ^ „For Microsoft's Windows, 7th time's a charm”. CBC News. октобар 2008. Приступљено 27. 10. 2008. 
  25. ^ Castle, Alex (15. 10. 2008). „Microsoft Justifies Its Windows 7 Naming Decision”. Maximum PC. Future US. Приступљено 18. 11. 2009. 
  26. ^ „Why Call it Windows 7?”. worldstart.com. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2009. Приступљено 20. 11. 2009. 
  27. ^ Cunningham, Ian (3. 12. 2008). „Windows 7 Build Numbers”. 
  28. ^ Dignan, Larry (октобар 2008). „Ballmer: It’s ok to wait until Windows 7; Yahoo still ‘makes sense’; Google Apps ‘primitive. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2008. Приступљено 17. 10. 2008. 
  29. ^ Nash, Mike (28. 10. 2008). „Windows 7 Unveiled Today at PDC 2008”. Windows Experience Blog. Microsoft. Архивирано из оригинала на датум 1. 11. 2008. Приступљено 11. 11. 2008. 
  30. ^ „Windows 7 Beta 1 Leaked”. OSNews.com. Приступљено 25. 5. 2009. 
  31. ^ Kingsley-Hughes, Adrian (1. 1. 2009). „Windows 7 beta 1 performance – How does the OS compare to Vista and XP?”. ZDNet. CBS Interactive. Архивирано из оригинала на датум 5. 1. 2009. Приступљено 25. 5. 2009. 
  32. ^ Graham-Smith, Darien (јануар 2009). „Follow-up: Benchmarking Windows 7”. Приступљено 29. 1. 2009. 
  33. ^ „Leaked Windows 7 RC torrents infected with trojan”. SlashGear. 
  34. ^ Pennington, Kenneth (јануар 2009). „Windows 7 64-Bit Beta Hits the Web”. Архивирано из оригинала на датум 21. 1. 2009. Приступљено 7. 1. 2009. 
  35. ^ Johnson, Bobbie (8. 1. 2009). „CES: Steve Ballmer unveils Microsoft's Windows 7 | Technology | guardian.co.uk”. The Guardian. London. Приступљено 25. 5. 2009. 
  36. ^ Miller, Paul (24. 4. 2009). „Windows 7 RC 7100 making its way to OEMs, a torrent tracker near you”. Engadget. Aol. Приступљено 25. 5. 2009. 
  37. ^ „Windows 7 Release Candidate Customer Preview Program”. Microsoft.com. Microsoft. Приступљено 5. 5. 2009. 
  38. ^ „When Will You Get Windows 7 RTM?”. The Windows Blog. 
  39. ^ LeBlanc, Brandon. „Windows 7 Has Been Released to Manufacturing”. The Windows blog. Microsoft. Архивирано из оригинала на датум 27. 2. 2014. 
  40. ^ „What's New in Handwriting Recognition”. microsoft.com. Microsoft. 
  41. ^ „Windows 7's support of VHD is all about backwards compatibility”. winsupersite.com. Архивирано из оригинала на датум 29. 1. 2013. Приступљено 7. 1. 2013. 
  42. ^ „Windows 7 Takes More Advantage of Multi-Core CPUs – Windows 7”. Windowsvienna.com. Архивирано из оригинала на датум 3. 5. 2009. Приступљено 25. 5. 2009. 
  43. ^ „Windows 7 to get parallel-processing tweaks | All about Microsoft”. blogs.zdnet.com. ZDNet.com. 30. 9. 2008. Архивирано из оригинала на датум 1. 2. 2009. Приступљено 25. 5. 2009. 
  44. ^ „Windows 7 to get parallel-processing tweaks”. PC Tips/pctipsbox.com. 5. 10. 2008. Архивирано из оригинала на датум 15. 4. 2009. Приступљено 25. 5. 2009. 
  45. ^ „Window 7 Enters Parallel Universe”. Stunning Mesh. Meks. 13. 2. 2017. 
  46. ^ „Tech ARP -3D Gaming Advances In Microsoft Windows 7 Rev. 2.0”. Архивирано из оригинала на датум 26. 9. 2009. 
  47. ^ Gruener, Wolfgang (16. 1. 2008). „Windows Vista successor scheduled for a H2 2009 release?”. TG Daily. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2008. Приступљено 27. 1. 2008. 
  48. ^ „Microsoft XPS”. prepressure.com. 
  49. ^ „What's New in Windows PowerShell”. microsoft.com. Microsoft. 
  50. ^ „Seven Windows 7 Calculator features you may not know about”. CNET. CBS Interactive. 
  51. ^ „MSDN Blogs”. msdn.com. Microsoft. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2012. Приступљено 5. 1. 2019. 
  52. ^ Laurie, Vic. „Wizard to Adjust the Display Colors in Windows 7”. techsupportalert.com. 
  53. ^ „Screenshots from a blogger with Windows 7 M1”. ThinkNext.net. Архивирано из оригинала на датум 30. 1. 2008. 
  54. ^ „How to add Mac-like RAW image support to Windows 7, Vista, XP”. downloadsquad.com. 21. 10. 2009. Архивирано из оригинала на датум 24. 10. 2009. 
  55. ^ Jessica, Parker. „TFTP Client Install for Windows 7”. PCWDLD.com. Приступљено 21. 1. 2016. 
  56. ^ „Windows 7 User Interface – The Superbar (Enhanced Taskbar)”. Softpedia. новембар 2008. Приступљено 12. 11. 2008. 
  57. ^ Muchmore, Michael (28. 10. 2009). „7 Things I'll Miss about Vista—And 7 I Definitely Won't”. PC Magazine. Приступљено 6. 3. 2016. 
  58. ^ „Touching Windows 7”. Engineering Windows 7 Blog. Microsoft. 25. 3. 2009. 
  59. ^ Sinofsky, Steven (17. 3. 2009). „Engineering Windows 7 : Designing Aero Snap”. Microsoft Development Network. Microsoft. Приступљено 8. 6. 2009. 
  60. ^ Thurrott, Paul (8. 3. 2009). „Windows 7 Build 7048 Notes”. Paul Thurrott's SuperSite for Windows. Архивирано из оригинала на датум 13. 4. 2009. Приступљено 24. 4. 2009. 
  61. ^ „Beta to RC Changes — Turning Windows Features On or Off”. 
  62. ^ „Windows Virtual PC”. Microsoft. Архивирано из оригинала на датум 3. 5. 2009. Приступљено 6. 5. 2009. 
  63. ^ „Windows XP Mode for Windows 7 brochure” (PDF). Microsoft. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 8. 2016. Приступљено 6. 5. 2009. 
  64. ^ „Windows 7 Presentation Virtualization: Graphics Remoting (RDP) Today and Tomorrow”. Microsoft. Приступљено 16. 9. 2016. 
  65. ^ „Let’s talk about Windows 7 Starter”. Windows Team Blog. Microsoft. 29. 5. 2009. Приступљено 29. 5. 2009. 
  66. ^ „A Guide to Windows Vista Backup Technologies”. Microsoft. 
  67. ^ „Backup and Restore (Windows 7)”. Microsoft. 
  68. ^ „Create and Use a Virtual Hard Disk on Windows 7”. Microsoft. 
  69. ^ Soperus, Marcus (9. 8. 2009). „Windows 7 Feature Focus: Recovery Environment”. Maximum PC. Future US. Приступљено 20. 3. 2016. 
  70. ^ „Windows 7 HomeGroup: Networking Made Easy”. PC Magazine. Приступљено 2. 1. 2013. 
  71. ^ LeBlanc, Brandon (28. 10. 2008). „How Libraries & HomeGroup Work Together in Windows 7”. Windows Team Blog. Microsoft. Архивирано из оригинала на датум 2. 11. 2008. Приступљено 11. 11. 2008. 
  72. ^ „Windows 7: Writing World-Ready Applications”. PDC 2008. 2008. Приступљено 26. 9. 2008. 
  73. ^ „Support and Q&A for Solid-State Drives”. Engineering Windows 7. Microsoft. 5. 5. 2009. Приступљено 9. 5. 2009. 
  74. ^ Crothers, Brooke (6. 11. 2008). „Microsoft describes USB 3.0 delays”. CNET. CBS Interactive. Приступљено 13. 11. 2008. 
  75. ^ „WinHEC 2008 GRA-583: Display Technologies”. Microsoft. 6. 11. 2008. Архивирано из оригинала (Office Open XML Presentation) на датум 27. 12. 2008. Приступљено 4. 12. 2008. 
  76. ^ „Windows 7 High Color Support”. Softpedia. 26. 11. 2008. Приступљено 5. 12. 2008. 
  77. ^ „Windows 7: Web Services in Native Code”. PDC 2008. 2008. Приступљено 26. 9. 2008. 
  78. ^ „Windows 7: Deploying Your Application with Windows Installer (MSI) and ClickOnce”. PDC 2008. 2008. Приступљено 26. 9. 2008. 
  79. ^ „Opinion: Windows 7′s UAC is a broken mess; mend it or end it”. Ars Technica. Приступљено 22. 3. 2014. 
  80. ^ LeBlance, Brandon (28. 10. 2008). „The Complete Windows Experience – Windows 7 + Windows Live”. Windows Team Blog. Microsoft. Приступљено 11. 11. 2008. 
  81. ^ Bort, Julie (23. 9. 2008). „E-mail, photos, movie making will not be included in Windows 7”. Networkworld. The Microsoft Update. IDG. Приступљено 24. 7. 2013. 

Спољашње везе[уреди]