Виница (Македонија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Виница
мкд. Виница
Vinica-kaleto.jpg
Поглед на Виницу са тврђаве
Грб
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Виница
Становништво
Становништво
 — (2002) 10.863
Положај
Координате 41°53′11″ СГШ; 22°30′28″ ИГД / 41.8865° СГШ; 22.5078° ИГД / 41.8865; 22.5078Координате: 41°53′11″ СГШ; 22°30′28″ ИГД / 41.8865° СГШ; 22.5078° ИГД / 41.8865; 22.5078
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 410 m
Виница на мапи Републике Македоније
Виница
Виница
Виница на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 2310
Позивни број 033
Регистарска ознака VI

Виница (мкд. Виница) је град у Републици Македонији, у источном делу државе. Виница је седиште истоимене општине Виница, као и средиште високопланинске области Пијанец.

Виница је позната и по римској тврђави на брду изнад града.

Природни услови[уреди]

Град Виница је смештена у источном делу Републике Македоније. Од најближег већег града, Кочана град је удаљен 13 км источно, а од главног града Скопља 120 км источно.

Рељеф: Виница се налази у Кочанском пољу, плодној долини коју гради река Брегалница. Насеље је положено на приближно 410 метара надморске висине. Северно од града издижу се Осоговске планине, јужно планина Плачковица.

Клима у Виници је континентална.

Воде: Северно од Винице тече већа река Брегалница. Кроз сам град протичу Виничка и Градечка река, а у њеној близини протиче и речица Осојница.

Историја[уреди]

Подручје Винице први пут се јавља као историјски значајно у време старог Рима, када се на брду изнад данашњег града подиже тврђава (данашње Кале).

Током средњег века дато подручје било делом у рукама Византије, делом у оквиру српске средњовековне државе.

Нови развој Виница доживљава током отоманског раздобља. Крајем 19. века Виница је била велико село са мешовитим саставом становништва (већином словени, четвртином Турци, уз нешто Цигана) .[1]

За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.

Првим балканским ратом 1912. године Виница је припојена Краљевини Србији. За време Првог светског рата, између 1915. и 1918. године, град су окупирали Бугари. Од 1918. године, град је у саставу Краљевине СХС. Градић је почео да добија изглед који је у основи задржао и данас.

За време Другог светског рата, од 1941. до 1944. године, Виницу су поново окупирали Бугари. Од 1944. до 1991. године град је у саставу СФРЈ, а од 1991. године у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Поглед на средишњи део Винице

Виница је према последњем попису из 2002. године имала 10.863 становника. Ово је готово 10 пута више него почетком 20. века.

Етнички састав: Током отоманског раздобља Виница је било етнички мешовита. Крајем 19. века насеље је бројало око 1,2 хиљада становника, са словенском већином (70%), турском мањином (20%) и нешто Цигана.

По последњем попису из 2002. године етнички састав био је следећи:

Националност Укупно
Македонци 9.246 (85,1%)
Роми 1.209 (11,1%)
Турци 256 (2,4%)
Власи 111 (1,0%)
Срби 20
остали 21

Вероисповест: Већинска вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Градске службе[уреди]

У Виници се налазе две основне и једна средња школа, библиотека, дом културе, биоскопска сала, дом здравља, базен, метеоролошка станица, центар за образовање деце и младих итд.

Збирка слика[уреди]

Извори[уреди]

  1. Brancoff, D.M. "La Macedoine et sa Population Chretienne". Paris, 1905, р.118-119.

Спољашње везе[уреди]